САВЕТ ЗА ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

др Милан Цветковић   Председник Савета за здравство и социјалну политику     Рођен је 15. априла 1964. године у Прокупљу. Живи и ради у Београду. Специјалиста офталмолог, запослен је на Институту "Проф. др Иван Станковић“ у КБЦ "Звездара“. Поред тога, специјалиста је спортске медицине и има звање мастер-менаџера у здравству. Учесник је у научним пројектима: "Светска едукациона фондација за инвалиде“ и "Како Србија види“. Такође је лекар-консултант екипних спортова (кошарка и борилачки спортови).   Ожењен је и има троје деце. Члан је Нове Србије од 2000. године, а на функцији председника Општинског одбора Нове Србије Раковица је од 2005. године. Организовао је бројне трибине на актуелне теме и хуманитарно-спортске манифестације уз учешће врхунских спортиста, уметника и јавних личности, као промотера тих активности.

  Савет за здравство и социјану политику Нове Србије је конституисан 9. августа 2006. године у Београду.
  Састав Савета: проф. др Милорад Бабић, проф. др Горан Ранковић, мр пх Љиљана Ранчић, мр пх Жика Јовић, др Милош Јовичић, др Зоран Недић и мр пх Бранка Плећевић.

  Активност Савета је базирана на усвојеном Плану и програму рада, којим су регулисана питања техничких детаља, све до делатности на републичком и локалном нивоу.

  Полазне основе за дефинисање здравствене политике Србије су:
- "Универзална декларација о људским правима“ у којој, поред осталих, значајно место заузуимају право на живот и здравље;
- "Декларација СЗО о одговорности државних органа за здравље народа сваке земље чланице СЗО“;
-  Европска политика и циљеви "Здравља за све у 21. веку“;
- "Љубљанска повеља о реформисању система здравствене заштите“;
-  Устав Републике Србије, и др.

  Циљеви рада Савета су:
1. Очување и унапређење здравственог стања становништва Србије и јачање здравственог потенцијала нације;
2. Правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима Србије, за исте потребе, као и унапређење здравствене заштите угрожених популација;
3. Постављање корисника (пацијента) на централну позицију у систему здравствене заштите;
4. Одрживост здравственог система уз селективну децентрализацију и транспарентност у области управљања ресурсима и ширења извора и начина финансирања;
5. Побољшање функционисања, ефикасности и квалитета здравственог система;
6. Дефинисање улоге приватног сектора у пружању здравствених услуга становништву, и
7. Унапређење кадровске базе здравствене заштите.

  Реализација постављених циљева у пракси подразумева сагласност свих кључних актера у систему здравствене заштите (корисника, давалаца услуга и посредника у пружању здравствене заштите - осигурања и министарства), а све ка бољем здрављу нације у Трећем миленијуму.