САВЕТ ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

Јован Мандић   Председник Савета за енергетику     Рођен је 25.02. 1942. године у Бајиној башти. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду.   Радио је као професор у средњој школи Електротехничкој школи и на Вишој електротехничкој у Београду. У Електродистрибуцији Београд провео је 20 година.   Као млад инжењер конструисао је: • Уређај за испитивање заштите и аутоматике у електроенергетским постројењима. • Уређај за проверу мерних трансформатора, прекостројног броја и аналогије крaјева.   Друштвене и политичке активности: • Учесник реконструкције срушене мреже у Крајини, Славонији, Косову. • Због гашења светла на Видовданском сабору 1999. године, киднапован је и претучен од стране ДБ-а. • У знак протеста због плаћања ТВ претплате преко електричног бројила, напустио је Електродистрибуцију - Београд, где је радио као водећи инжењер • Учествовао у скидању петокраке са зграде Скупштине града Београда 1997. године са екипом планинара из друштва "РТАЊ”. • Као члан Владе града Београда 96/97. године био је задужен за комуналне проблеме града. • Члан Савезног комитета за Космет задужен за енергетику. • Председник УО Хуманитарне организације "Мисија Св. Анастасије”. • Радио на електрификацији у манастиру Хиландар. • Председник УО Дома "Ртањ” на Копаонику. • Председник Удружења "Бајнобашта” у Београду. • Председник Савета за енергетику Нове Србије.

  Чланови Савета за енергетику су угледни професори и афирмисани стручњаци, који сматрају да стање у енергетици Србије није алармантно, да није потребан огроман новац за даља улагања, а тиме и драстично повећање цене електричне енергије да би се стање стабилизовало. Сматрамо да се коришћењем домаће памети и природне благодати енергетска ситуацији у Србији може стабилизовати, да се престане са увозом, а отпочне са извозом. Домаћом памећу и струком може се смањити потрошња kWh по тони бруто производа као и негативан утицај реактивне снаге. Природно благо су нам реке и речице пуне воде и великих падова што нам омогућава да за непуне три године изградимо близу 1000 М.Х.Е. које би годишње производиле преко 2 милијарде kWh (160 милиона евра) не оскудевамо ни у сунцу, ветру, термалним изворима и био маси, што све заједно може годишње произвести близу 30% садашње производње ЕПС-а.
  У циљу реализације идеје о коришћењу обновљених извора у енергетици чланови Савета су обишли неколико општина у Србији: Брус, Бајину Башту, Куршумлију и Прокупље и наишли на велику подршку локалних самоуправа. Посебно им се допао наш предлог да свака М.Х.Е. од своје производње 10% стави на располагање општини која би тако покрила своје трошкове за јавну расвету и трошкове институција које су на буџету општине, а свакако би доста остало општини на располагању за друге сврхе.
  Свака од поменутих општина би, према нашој процени, преко овако добијене енергије (10%), повећала свој буџет. Било би ту, дакле, новца за спортска и културна збивања, као и социјални програм.

 

 Председник Савета за енергетику
 Јован Мандић, дипл.инг.