ИНТЕРВЈУ::: 03.07.2010. МОЈЕ ДЕТЕ ТРОВАЛИ НА ОНКОЛОГИЈИ!

Злата Ђерић, посланик Нова Србије у Скупштини Србије, оптужује лекаре Института за онкологију да су несавесно лечили њеног малолетног сина Милоша - "Прес"

  Злата Ђерић посланик Нове Србије тражи од Републичког тужилаштва да прошири оптужницу против ухапшених лекара са Института за онкологију, осумњичених да су пацијентима, чак и деци, прописивали јаче и веће дозе лекова да би од фармацеутских кућа узели мито. Она је спремна да сведочи и преда документацију о лечењу сина Милоша, који се лечио од рака потколенице на дечјем одељењу на Институту.
  Према њеним речима, осим што су му прописиване прејаке терапије, Милошу су тамошњи лекари погрешно дијагностиковали метастазе на плућима. Ђерићева напомиње да многа деца нису спасена од претеране употребе цитостатика.

  Погрешна дијагноза
- У септембру 2006. у Сомбору на ортопедском одељењу, мом сину Милошу (тада шеснаестогодишњаку) дијагностиковали су тумор. На Институту Бањица је у октобру постављена коначна дијагноза - малигни тумор потколенице. Рекли су да је процедура лечења следећа: прима се неколико циклуса хемотерапија на Институту за онкологију, операција на Бањици, уградња имплантата и опет неколико циклуса хемотерапија - прича Ђерићева.
  На Институту за онкологију лечење по тзв. протоколу Еурамос 1 почело је октобра 2006.
- Речено ми је да ће то лечење трајати 40 недеља, односно 12-13 хемотерапија. Сви стручњаци у свету тврде да тај протокол траје 27 недеља. Истовремено ми се саопштава да на плућима мог детета постоје две метастазе, чије ће лечење почети тек кад се заврши лечење тумора потколенице. Милошу је тај тумор успешно оперисан и уграђен имплантант на Бањици после пете хемотерапије на Институту - препричава Ђерићева.

  Прејаки лекови
  И уместо да се после успешне операције број предвиђених 12-13 хемотерапија смањи, лекари Института за онкологију га увећавају на чак 20.
- Већ после шесте хемотерапије код Милоша је дошло до сагоревања вена услед употребе "адриамицина" и до озбиљног повећања крвног притиска, преко 220. После осме терапије Милош доживљава тежу кризу где му је први пут "стала" коштана срж. Рачунамо да треба прекинути, али нам докторка каже да нисмо ни на половини. После десете терапије долази до сепсе. Институт за онкологију одбија његово збрињавање под изговором да нема места - наводи Ђерићева.
  Она се тада обратила за помоћ лидеру Нове Србије и тадашњем министру за инфраструктуру Велимиру Илићу, који обезбеђује да Милош буде хитно примљен на ВМА где му је спасен живот.
- Утврдили су да нема метастазу на плућима и прекинуте су хемотерапије. Од тог тренутка опоравак креће врло брзо и до данас уз редовне контроле све је изузетно повољно. Милош студира психологију, свира класичну гитару и на њему се не примећује да је прошао једно овако тешко и драматично искуство.

  Посланичко питање министру
  Злата Ђерић се пожалила да од министра здравља Томице Милосављевића није добила одговор на "више пута постављено посланичко питање ко снабдева онкологије у Србији цитостатицима". Министарство здравља јуче је саопштило да је одговор дат 22. децембра и у писарници Скупштине заведен 30. децембра 2009.

  Дечак из Сивца није имао среће
  Злата Ђерић прича како се трагично завршио живот дечака Атиле Урина из Сивца код Куле "због небриге или злоупотребе на Институту за онкологију".
- У исто време када и Милош, његов вршњак Атила је боловао од малигног обољења кука. Требало је да буде оперисан на Бањици после хемотерапија на Институту за онкологију. Пошто је у питању дечак који је имао тешко социјално и породично стање, није било додатног надзора над његовим третманом. Две године је примао хемотерапије и за то време нико није испоштовао редовну процедуру - и у неком тренутку га упутио на Бањицу. Ја сам заказала преглед, доктор на Бањици је био видно изненађен... али тад је већ било прекасно да се било шта учини. Метастазе код овог дечака, који је све време под третманом хемотерапијама, биле су захватиле већину органа. Умро је 27. октобра 2008. у Дому за старе у Кули.