ВЕСТИ::: 03.03.2010. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ИЛИЋ И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Поштована председнице, поштовани господине министре, даме и господо народни посланици, и један и други закон који треба да се донесу су лоши, а то су системски закони који треба на дуже време да уреде област просвете и образовања. Суштинска замерка је што се сви просветни закони не доносе у једном пакету јер би јавност и овај високи дом имали увид када је у питању просвета. Оно што у мојим очима овај закон чини неприхватљивим је то што се оснива посебан републички фонд за развој научног и уметничког подмлатка као један веома скуп административни апарат који својим коштањем и утрошком на плате новозапослених лица и плаћених чланова управног одбора онемогућава да се средства из буџета, која су и до сада била мала, а намењена за надарену децу, још више смање. Наглашавам да се средства за финансирање фонда обезбеђују из буџета и бојим се да ће остати јако мало средстава за развој научног и уметничког подмлатка, тј. за изузетно надарене ученике и студенте и остале задатке фонда, наведене у члану 72 након подмирења свих трошкова новоформираног фонда који има и свој управни одбор чији ће чланови сигурно бити плаћена лица.

  Из свог личног искуства и искуства у раду са својим ученицима знам да су многа надарена деца и студенти остали неостварени због недостатка материјалних средстава неопходних за стручно усавршавање и остваривање врхунских резултата. Улагањем у њих стварамо само већи број амбасадора наше земље. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, поштована председнице, поштовани господине министре, прошли пут када смо говорили о законима из просвете и образовања рекла сам да је просвета најважнији ресурс, не само ове државе јер је то једини ресурс у који се може инвестирати на дуге стазе, а да та инвестиција сигурно буде исплатива у историјском и сваком другом смислу.
  Говорим о томе да министар просвете у овом тренутку треба да зна да је министар најзначајнијег, најбогатијег и недовољно одговорно третираног министарства у овој земљи. Кроз историју се, иначе памте само две врсте министара: министри финансија и министри просвете. Бити у низу једног Доситеја Обрадовића, свакако је велика част и мислим да је за вас, велики изазов.
  Оно што суштински замерам овим законима је то, иако су одраније припремљени и налазе се на сајту Министарства просвете, нису сви они обједињени и донешени у једној расправи овог високог дома како бисмо могли да сагледамо њихову суштину и стратегију државе према овом најважнијем ресурсу. Ово је област где треба мало више да се угледамо на ЕУ коју тако радо цитирамо и када је то смислено и када није, а не преписујемо најважније постулате које они примењују и како се управо тамо односе према просвети. Међутим, морам да кажем, без обзира на дуготрајне покушаје девастације просвете, она ипак некако опстаје захваљујући, пре свега, личном достојанству и моралу просветних радника којима као основно средство за рад најчешће остају морал и достојанство. Образовање је све оно што омогућава једном друштву да се развија и томе се треба суштински посветити и формално образовање, на жалост често не значи и суштинско образовање, што смо могли да видимо прошле недеље током дискусије о језику на личном примеру неких људи овде.
  Ово су два закона која су веома важна и зато смо, као посланичка група јако забринути што нису донети у пакету са осталим законима из области просвете и образовања.
  Из оних података које је министар износио и морам да га похвалим, одредићемо се према осетљивим групама у друштву, према једном ресурсу будућности, а то су предшколска деца и њихово васпитање и образовање и други део се тиче, такође једног озбиљног, али овог пута, материјалног ресурса, а то је ученички и студентски стандард.
  Код првог закона који се тиче предшколског васпитања и образовања, ми смо ставили суштински амандман на величину групе деце. Сматрам да се ту неће остварити неке значајне уштеде ако се ове групе не смање јер је много већа ефикасност ако су те групе мање, поготово код деце која су на болничком лечењу, а при томе се тражи већи број васпитача.
  Ставили смо још један амандман на неке чланове. Није ми јасно код поделе на оне који ће бити ангажовани у предшколским установама, сарадници и васпитачи и то је члановима 40. до 46 објашњено, али постоји један члан који заиста нисам схватила, ко ће то да буде на терену и у пракси и у животу, то је педагошки асистент. Каже се овако: "педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци у складу са њиховим потребама“, што је врло широм појам шта значе те потребе, "сарађује са васпитачима и стручним сарадницима, родитељима, односно, старатељима, а заједно са директорем, сарађује са надлежним установама, организацијама и удружењима и јединицама локалне самоуправе и обавља друге послове, у складу са законом“. Није ми јасно да ли ће то бити нека полуполитичка функција или о чему се ради? У сваком случају, кад неко има овако широк домен својих радних задатака и обавеза нити може да ради квалитетно или, како то код мене у Бачкој кажу, Катица за све. Знамо како изгледају послови које Катица за све може да обави.
  Оно што је једна од новина која је позитивна, то је путујући вртић и добро је да је то, напокон, законом предвиђено, али је питање како ће се наћи средства за то.
  Други закон о ученичком и студентском стандарду је такође системски и говори о броју корисника којих ће се овај закон тицати, то је око 30.000 корисника што је један омањи град, али постоји нешто што морам да кажем и што никако не могу да одобрим, као неко ко ради у просвети, који зна колико је сваки динар у просвети танак иако сам, као посланик подносила многе амандмане који нису усвојени, када је било гласање о буџету и када сам предлагала да се са неких ставки скину средства и преусмере у просвету, чак сам указивала и на неодговорно трошење пара и постављала питања Влади, на која ми никада није одговорено у вези некох недефинисаних ставки, а сви знамо како такве ставке омогућавају извлачење новца мимо неких озбиљних критеријума и одговорности, дакле да се одатле нека скромна средства, рецимо, 3 милиона динара пребаце у Министарство просвете и повећају средства за ученичка такмичења, односно управо за овај подмладак који се третира главом 6. у овом закону, члановима од 70 до 80, републички фонд за развој научног и уметничког подмлатка.
  Никада ниједна Влада није имала слуха за то образложење да су то деца која су носиоци будућности, да су то будући генератори развоја ове земље и да у њих треба улагати, а знамо колико се и школе и родитељи злопате па се често одустаје да рецимо, дете из Сомбора дође на републичко такмичење у Београд и да се врати.
  То су биле ствари где никада није било разумевања, а сада се уводи посебан републички фонд за развој научног и уметничког подмлатка и то јако лепо звучи и на први поглед, сви то прихватају као једну фантастичну институцију јер мисле да ће тако решити проблем. Морам да питам само из чега ће се тај фонд финансирати. Каже се да је седиште тог фонда у Београду, фонд има својство правног лица, има директора, има управни одбор, говоримо о новим административним местима, за то треба простор, требају телефони и све оно што треба за стручне и административне послове које за потребе фонда обављају запослени у том Фонду. Ми већ при просвети, при овом министарству имамо Национални просветни савет који се финансира, Завод за унапређење васпитања и образовања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Као неко ко је скоро три деценије професор са кредом у руци, немам никакве користи од ових завода, а ту има преко 40 запослених који троше средства министарства, а буџет министарства готово 97% својих средстава мора да одвоји за плате потребних радника који у учионицама свакодневно раде са децом. Знам да су ти Заводи обавезни по неким европским стандардима, али да ли је баш Европа замислила да ти људи примају плате као врхунски стручњаци, да се сваки пројекат плаћа додатним средствима и за све ангажују неки људи са стране који се са стране и плаћају, говорим о сумама између 3 и 4 хиљаде евра по сваком пројекту, ту се одвоји по 20 хиљада евра годишње мимо плата. Због чега сви они примају плате ако се за сваки пројекат ангажују људи са стране и додатно плаћају? Проверите, господине министре, нека вам поднесу своје финансијске извештаје јер се код њих подразумева да сваки пут кад подигну оловку, треба да се додатно плати. Имала сам прилике да видим да је за једну годину трошак за храну и пиће једног од тих завода износио 10 милиона динара, а овде нећете да одвојите додатних 3 милиона динара за такмичења деце на целој територији Републике Србије. Зато сам против тог фонда јер ће он бити само исисивач новца из буџета којим ће се плаћати нови административни радници чије су стручне референце нама апсолутно непознате, али ће бити директори, председници управних одбора... То грађани Србије и наши млади таленти треба да знају. Њихове плате почињу да теку 30.-ог дана од дана усвајања овог закона, значи за месеца дана, а у овом тренутку кажете како нема пара за талентоване ученике и ученичке кредите и стипендије за новембар месец исплаћујете крајем фебруара, а то су јако скромне своте. Да ли ће и тим новозапосленим лицима у том фонду плате каснити по 4 месеца? Смела бих да се кладим ко ће бити запослен у том фонду јер се одавно чују кулоарске приче о томе ко чека посао у фонду и за кога су места намењена, а добро знамо да је у јануару донет Закон о смањењу републичке администрације и смањењу општинске администрације. Ништа од тих закона није примењено па ме занима зашто их уопште и доносите. Ови из ММФ-а су били и свашта рекли баш на ту тему и добили смо критике да не само што не смањујемо ту администрацију, већ је свакодневно увећавамо, тако да све што говорите, пада у воду јер смо сведоци да се свакодневно запошљавају нова лица, али партијски подобна.
  Ако говоримо о стандарду, морам да кажем да смо ми и до сада имали могућности да наградимо надарену децу, али држава није адекватно спровела стратегију за то, држава се није јасно одредила шта хоће од деце која су посебно талентована, која нас представљају у свету као што су ови младићи из математичке гимназије који су прваци света и уместо да у свим медијима иду кајрони са њиховим именима, да буду на свим насловним странама јер знамо колико би то било подстицајно за осталу децу, они се нигде нису појавили, нико им није дао простора да кажу шта су то урадили и какав успех су направили, док свака трећеразредна певаљка има медијског простора колико хоће, а да не говорим о којекаквим проблематичним телевизијским програмима.
  Дакле, ако се дражав не одреди да они који су најбољи треба прво да буду фаворизовани, да се њихови успеси свакодневно презентују као нешто што је стимулативно и ако медији наставе да се свакодневно баве само проблематичним ситуацијама у школама, онда ћемо код деце подстаћи један негативан пример да се на тај начин стиже до насловних страна свих новина, да се на такав, лош начин, постаје популаран и афирмисан, а не кроз позитивно понашање. Дакле, то су ствари о којима Влада и ово министарство морају заузети јасан став и да се озбиљније њима баве и због тога смо ставили низ амандмана и мислим да смо једина посланичка група која је амандманима затражила да се ови чланови који се односе на оснивање фонда и запошљавање администрације, бришу, а што се тиче ученичког и студентског стандарда, сматрамо да много више простора има за побољшање, али овај фонд томе не доприноси јер ће се опет паре преусмерити на ствари које ничим не доприносе повећању тог стандарда и оснивање овог фонда онемогућава да ови млади, успешни људи буду још успешнији. Министар каже да овај закон јасно дефинише положај, али мене занима чији положај? Не видим у закону чији се положај јасно дефинише осим да је овај фонд једно такво лицемерје да ја, без обзира што неколико деценија припадам просветној бранши, нећу моћи да подржим овако нешто. Волела бих да једном у оквиру министарства просвете видим ове расходе и ефекте трошења овог новца. У медијима се готово увек прозивају министри, а заправо, прави исисивачи пара седе у којекаквим административним телима које ми овде хотимично, наметнуто изаберемо, који нас скупо коштају, а њих нико не прозива и њихови, често катастрофални резултати, не бивају кажњени ни преиспитивани, а морам вам рећи да се ради о прилично озбиљним сумама.
  Дакле, то је оно што, за сада желим да кажем о овим законским пројектима, а када будемо имали расправу о амандманима, покушаћу да вас убедим да смо ми ове амандмане поднели заиста добронамерно, са циљем да се ови закони поправе и надам се да ћете их прихватити. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, господине министре, поштовани председавајући, много тога је речено овим предлозима закона и овим ћемо, као један закључак поновити, а мислим да се ту министар у потпуности слаже, јесте да је заиста штета што сви просветни закони нису добили једно пленарно заседање и што нису сви заједно дискутовани, анализирани, поправљани и усвајани. То је нешто сто се сада из дискусије посланика јасно види. Просвета је, као што рекох, најважнији ресурс и неопходна су улагања јер је то ресурс будућности. Дакле, за неку будућност, пракса би требало да буде да се овакви закони, из једне овако животне области не могу доносити на махове јер овакви закони имају далекосежне последице обзиром да се њима овако важна област уређује на дужи временски период. Овакви закони морају да се доносе уз глобално ангажовање свих релевантних политичких фактора у земљи како бисмо имали праву државну стратегију према просвети и образовању.
  Сада имамо област којом се уређује предшколско образовање и ученички и студентски стандард. Рекла сам на почетку данашњег излагања да на саме законе и немам много примедби што се тиче тог техничког дела, али смо констатовали све болне тачке које се тичу просвете, образовања и наше будућности која се огледа у нашој деци. Оно што овим дискусијама покушавамо да постигнемо јесте да Влада заузме један другачији курс, да формулише једну другачију стратегију када су просвета и образовање у питању и већ се деценијама само констатује да је ограничење увек новац, али није увек тако, проблем је у неадекватно постављеној стратегији што се најбоље види на примерима градске и сеоске школске деце где су сеоска деца дубоко дискриминисана јер немају ни приближне могућности за учење и усавршавање као што то имају деца у граду.
  Знам да министар увек има добру вољу да интервенише и да ће сваки добро аргументован амандман бити усвојен. Ови закони неће бити савршени, али још много тога очекујемо у оквиру расправе о појединостима како би се неке ствари прецизирале и како би се омогућило да ови закони живе бар једну деценију, а не да се сваке године нешто мења.

  Дакле, просвета је најбитнији део нашег живота и ако у просвету будемо озбиљно улагали и озбиљно спроводили све ове законе, нећемо морати толико да улажемо у полицију и затворе. Хвала лепо.
 

  Информативна служба Нове Србије