ВЕСТИ::: 23.02.2010. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

- Госпођо председнице, даме и господо народни посланици, данас расправљамо о Закону о скупштини и један од дискутаната је говорио о једној веома битној ствари, а то је, да је Скупштина прошле године донела преко 300 закона.
  Поставља се питање - колико ће тек закона донети Скупштина сада после новог закона о Скупштини? Колико ли ћемо закона донети у овој години, јер тај учинак са којим се хвалите, 300 закона у прошлој години, није допринео да Србији буде боље. Да ли се боље у Србији живи? Да ли је више људи запослено? Да ли имамо више предузећа која добро раде? Да ли имамо мање народних кухиња? Како село живи? Да ли смо изградили за прошлу годину више инфраструктурних објеката? Нисмо.
  Прошла година је била катастрофална година за Србију. Према томе, сви ти ваши закони које сте донели одвели су нас уназад. Господо народни посланици, да ли нас ови сви закони воде више ка демократији? Не. Усвајањем новог Пословника, усвајање закона нас удаљава од демократије.
  У Србији данас имамо велике проблеме. Данас немамо основну слободу кретања. Немамо слободу говора, слободу политичког деловања. Немамо слободно тржиште. Немамо слободно судство, тужилаштво је зависно.
  Замислите, пре неколико дана, када је специјални тужилац морао да оде у један суд да узме неки предмет, јер му је неко рекао лично и да га активира. Зашто? Неко га је окренуо и то му наложио, а годинама га тај предмет није интересовао.
  Према томе, све смо даље од демократије и то, господо из владајуће коалиције, морате да схватите.
  Очекивао сам да неће бити неких козметичких одлука које доносимо, да ли ће бити шпалир гарде тамо или овамо, ко ће да прође, а ко неће. То је толико небитно и далеко од суштине. Очекивао сам да радимо на ономе што се у Скупштини тражи, да се добију одговори на оно што постављају народни посланици као питања. То је за све нас битно! То и да се закони које доносимо поштују. Али, тога данас у Србији нема.
  Лично сам овде постављао питања, пре неколико месеци, која ме умало нису коштала живота. Постављам поново питање - ко је "Муба Инвест“? Ко је Дулића овластио да словеначкој фирми потпише да прођу коридори оптичких каблова бесплатно, без тендера, без ичега? Ко га је овластио да то пролази поред наших аутопутева и кружних коридора? Инвестиција за пролазак тих оптичких каблова је тренутно 25 милиона евра. Инвестиција по пројекту се исплаћује за девет месеци. Годишња зарада на тој инвестицији је 45 милиона евра. Ко је то урадио без међународног тендера? Радови се увелико изводе. Дулић је лично наложио јавним предузећима да дају сагласност и дозволе да радови почну. За шта ми овде служимо? Да ли смо ми параван некоме? Шта предузимамо против кршења закона, посебно закона о буџету одређених министара? Ништа. Аплаудирамо им кад дођу. Поздрављамо их кад их видимо, а углавном нас не удостоје ни да се појаве.
  Да ли је неко одговорио на питање које је овде постављено и документовано: ко је тај који је наложио заменику државног правобраниоца да напише у приватизацији Загребачке банке, да се Србија, једноставно, одриче свог улога од 2,2 милијарде евра и није заинтересована за те паре? Те су паре пребачене на приватне рачуне, односно акције су пребачене на приватне рачуне који су под шифрама. Дати су бројеви шифри. Ко су власници тих шифри на које се воде 2,2 милијарде евра? То питање је овде постављено. То, изгледа, никога не интересује. Можемо да питамо шта год хоћемо.
  Како је погинуо пилот? Зашто је погинуо? Постављамо питање, одбори постављају питања. Зашто је уништен један авион? Ко је издао ту наредбу? Никога то не интересује. Сви гишкају, ви аплаудирате, уживате.
  Ми питамо ли питамо, а ви доносите законе да овде поставите гарду, да ми пролазимо кроз шпалир, да се мало насмејемо ми њима, они нама, да то лепо делује, да се направи леп декор, народ да види да се нешто у Србији променило. Држите нама овде предавања како то треба да се ради. Кога ми овде штитимо? Грађане Србије!?
  Где је тај министар здравља да дође овде да положи рачун у парламенту? Ко је њега изабрао? Наложио неко да купи вакцине, а народ неће да се вакцинише. Онда министри терају народ, терају војску, терају децу, а нико неће да се вакцинише. Нико не одговара за такве поступке. Сада се води кампања кад је епидемија прошла. Ни ја нисам чудо да је неко оболео од тог грипа. Не знам да ли сте ви чули, изгледа да је само министар начуо.
  Терали смо војску да се вакцинише, па онда и децу. Деца паметна, неће они вакцину. Неће ни војска. Неће нико. Шта се сад догађа? Само је Мишковић хтео да увезе вакцину да мало заради, али сада нико не каже - добро људи, парламенту смо узели две милијарде да уштедимо, светска криза... у реду је. Али зашто се разбацујемо на другим странама? Зашто неко лопатама баца наш новац? То питање је врло тешко због тога некоме може и глава да оде.
  Очекивао сам да кроз нови Закон о скупштини почнемо више да ценимо ову институцију, да је уважавамо, да она не буде само параван или маска за оно што ради једна влада која не може да реши хиљаде својих проблема, једна гломазна, превелика Влада и да ми овде бланко донесемо Закон о буџету, дамо им ставке неразвијене, нерашчишћене. Људи раде шта хоће. Они без наше сагласности задуже ову државу три милијарде евра, узму кредитних линија. Башкаре се, користе, разбацују. Нико не пита - зашто смо донели Закон о буџету? Да ли је то предвиђено Законом о буџету? Није.
  Шта је рекао гувернер банке? Дао је гаранције да ће динар бити стабилан. Јутрос пропратих, рекао је - рекордни раст евра, од увођења евра, највећи раст. Да ли тај гувернер треба једном да дође овде да поднесе неки рачун о раду Народне банке, о свом пословању, о својим мишљењима, ставовима? Не, не долази. Не интересује га. Да ли се Устав поштује? Не. Крши се. Зашто се крши Устав? Да ли се поштују скупштинске резолуције? Не. Откуд ЕУЛЕКС на Косову ако смо ми овде донели малтене једногласно одлуку да не може нико увести ЕУЛЕКС на Косово док се не испоштују одређене ставке које су биле у резолуцији? Овде је речено да има неких шест тачака које то мењају. Којих је то шест тачака? Нико нас о томе није обавестио ни удостојио ни дошао ни питао ни било шта.
  Према томе, можемо ми доносити шта год хоћемо. Можете ви аплаудирати колико год хоћете, али у Србији је све горе и горе. Све смо даље од демократије, све смо самим тим даље и од ЕУ, могу нас они уврстити про форме да задовоље неке наше политичаре јер су много послушни и много добри и дају много више од онога што се тражи. Ми смо овде донели неке административне регионе и шта се сада догађа? Сада се праве неки нови, праве се неки нови уступци, одмах се крши, одмах се преправља, одмах се исправља. Овде смо поставили сто и један пут питање - шта је са кипарским парама? Никога то не интересује. Нико о томе неће да расправља. Како да ми представљамо грађане у овом праламенту, ако ми на њихова питања немамо одговоре или нико не одговара на питања која они преко нас постављају?
  Ко је дао дозволу да уђе кабловска телевизија бесплатно, а сада им одобравамо и да повећају цене? Ко је доносио овакве катастрофалне законе и да ли је некада поднесен извештај о накарадним приватизацијама које су урађене? Није. Никога то не интересује. Зашто се пре неки дан чекало са одузимањем неких фирми? Зато што је Мишковић требало да уплати нека средства, јер би њему биле одузете те фирме. Чим је он уплатио, после сат времена, је дат налог да се крене у процедуру, па су неке фирме одузете, а неке су биле изузете и враћене назад. Чекало се да Мишко каже да је плаћено, а они њему - Браво, Мишко! Сада можемо да пустимо.
  Ко води Србију? Да ли овде законодавна тела доносе одређене одлуке? Да ли те одлуке доноси овај парламент или све то ради неко из сенке, а ми смо овде неки параван који све то покрије на крају године? Ми усвојимо ребаланс на крају године и једноставно озаконимо шта су људи радили. Ево, сада се огласио државни ревизор, Ревизиона комисија. Шта ће да буде са министрима из ове Владе који крше Закон о буџету? Ништа. Платиће 50.000, 00 динара и премијер је рекао да ће да их упозори да више то не раде, јер није лепо да то раде. Према томе, забранићемо окупљања, забрањујемо протеста, забранићемо и штрајкове, нема штрајковања. Како да штрајкујемо? Фирме не раде, седите људи код куће. Што штрајкујете, побогу? Зар вам није лепше да седите код куће него да идете на посао? Ко ће вам дати плате? Па Млађа, где се смилује, где је његов интерес, он ће однети.
  Шта би са оним нашим жестоким програмима које смо усвојили, да ће "Застава“ производити 200.000 "пунта“ и да ће извозити у Русију? Пре неки дан је потписан уговор "Фијата" и Руске владе. "Фијат" улази директно у Русију. Шта ћемо ми сада са 200.000 аутомобила, када је наша куповна моћ 45.000 аутомобила годишње. Од тога смо продали 15.000 "пунта“ и то је она најмања, најнижа понуда, РТС. Сви су радили максимално, и 15.000. Шта да радимо са тих 200.000 што ће Млађа да направи ове године, ако направи? Не знамо ни ми. Ући ћемо у велике проблеме. Ко крши Закон о буџету који смо ми овде донели, ко стимулише плаћање кола одређеном приватном произвођачу, ми то не знамо. Ко је то одобрио? Да ли је то кршење Закона о буџету? Јесте, сигурно. Тога у буџету нема.
  Да ли сте јутрос чули вест да је "Фијат" затворио све фабрике на подручју Италије зато што је у кризи? Јесте чули. Јутрос је била једна вест таква, ако сте гледали јутрос дневник. Шта се догодило? Ми милијарде овде улажемо у трули "Фијат" који сам себи уплаћује. "Фијат" који је у фази распадања и једноставно из ове наше пребогате државе ми шаљемо тамо, а ми овде отварамо народне кухиње у најроднијој години која постоји у последњих 30 година.
  Да ли смо видели како Зајечар плива? Зашто? Градоначелник је правио тамо голф игралишта, хоће да он има први у Србији, па је дошао у „Фарму“, па се шета, прави партије, па прави странке и направи Венецију од Зајечара. Људи, да ли је то нормално? Да ли он некоме мора да поднесе извештај? Ко је склонио те бедеме? Откуд толика вода тамо да дође? Каже - највећи водостај. Наравно, градови се обезбеђују од највећег водостаја.
  Ми из Нове Србије не можемо подржати овај закон зато што он ништа неће променити. У Србији се ништа неће догодити. У овом парламенту се ништа неће догодити. Слушаћемо једну госпођу која ће свима реплицирати. Она је свезналица, Бог нам је дао да нам дође, да нам све објасни - и Устав, и уставно право и макроекономију. Све је у реду и све је у праву, само овај народ ништа не разуме. Овај народ ништа не разуме и зато не може да схвати и зато је незадовољан. Да разуме, он би био срећан, седео код куће, гледао телевизор, забављао се "Великим братом" и све би било у најбољем реду. Овако, пошто имамо народ који ништа не разуме, неће да послуша министре, они стали у ред, заврнули рукав, а сада дадоше силне паре преко Ђиласове фирме за ово - заврни рукав. Све гура по старом.
  Госпођо председнице, најбоље је да закон повучете, да седнемо да уозбиљимо овај парламент и да донесемо неке и казнене одредбе да мора неко и да слуша овај парламент, његове одлуке да поштује, да уважава, да чланови Владе схвате да су они изабрани од овог парламента, да морају да му полажу рачуне и да долазе у овај парламент и да га удостоје.
  Сећате се колико нас је шиканирао министар одбране када је био. Само што нас није вукао за уши. Дошао је, намргодио се... Видели сте и сами како смо прошли. Овај парламент више нико из Владе не уважава, не поштује, а осећа да није ни дужан.
  Кажете да путују неке делегације. Сада ће ићи неке делегације у Либију, Мароко, Авганистан. Где ћете све ићи, Бога питајте. Да ли смо некада чули неке извештаје о тим путовањима? Ти путни налози, где су били, која је корист од тога? Какву корист имамо од разноразних путовања, од великих екскурзија које се обављају по свету? Немамо никакву.
  Молим вас да овај закон повучете, јер ово је преписан Пословник, мало ојачан и декорисан. Нема смисла овако разговарати. Циљ нас из опозиције је да ово постане озбиљан српски парламент. Колико нам је озбиљан парламент, толико имамо и озбиљну државу. Молим да Влада схвати да је овај парламент место где они морају доћи, да им дрхте ноге када овде дођу, да полажу рачуне парламенту, а не да нас не уважавају, не поштују и да буквално раде шта хоће. Сада им дајемо још више овлашћења.
 

- Нема Србина који се не ухвати за главу, када чује за српску Скупштину. Она је често, у последњих 20-ак година, више личила на друмску механу, у којој су се причале приче са тужним крајем у два ујутро, него на највише представничко тело.
  Додуше, сада су промењени ликови оних који "пакују" дневни ред тако да се, по кратком поступку, доноси "30 у 1" закона, и то опет до два ујутро, да би, ничим изазвано, наступила пауза од два месеца.
  Но, српски народ није увек имао Скупштину која личи на друмску механу. Историја говори да се у српским скупштинама радило и паметно и одговорно.
  Први закон о Народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године. На основу њега сазвана је Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је озакоњена установа Народне скупштине и ударен темељ представничког система у Србији.
  Од почетка 19. века до 1858. године одржаване су обичајне народне скупштине. Сазивали су их кнез или Савет када су налазили за потребно.
Одржаване су и за време Првог и Другог српског устанка 1804-1815 ("устаничке народне скупштине"). Учесници скупштина, сем у ретким случајевима, нису били бирани од народа већ су позивани од кнеза или Савета. Обичајне скупштине одржаване су готово увек под ведрим небом. Присуствовало им је и по неколико хиљада људи. На једној од њих, Сретењској, донет је 2. фебруара 1835. први српски устав - Сретењски устав. Почетком септембра 1842. уставобранитељи на челу с Томом Вучићем-Перишићем, збацили су уз помоћ скупштине кнеза Михаила и на његово место довели Александра Карађорђевића. Шеснаест година касније, на Светоандрејској скупштини, извршили су династички преврат и вратили Обреновиће.
  Према Закону о народној скупштини, изгласаном на Светоандрејској скупштини, скупштина је добила име "Српска народна скупштина". Тако се звала све до краја свог постојања (1918).
  Први скупштински пословник донет је 1870. године у форми закона. Исте године донет је и први закон о избору народних посланика. Гласање у скупштини вршено је гласно поименце (понаособ), седењем и устајањем и тајно. Гласање понаособ вршено је кад се гласало о закону у целини и у свим случајевима када је то тражила влада или двадесет посланика. Избори скупштинских часника вршени су тајним гласањем.
  Избор посланика вршен је тако што је на одређени број пореских глава биран један посланик. У почетку је један посланик биран на 500 пореских глава, затим на 1000 па 2000, 3000 и на крају 4500 пореских глава. Од ове изборне формуле зависио је и број посланика у скупштини. На Светоандрејској скупштини било их је 437, а касније се тај број кретао између 120 и 160. Велике народне скупштине бројале су и преко 600 народних посланика.
  Први скупштински одбори били су: Финансијски, Законодавни, Просветни, Војни, Привредни и Одбор за молбе и жалбе.
  Скупштина је имала право анкете као и истраге у изборима и чисто административним питањима.
  Већ у првим законима о Народној скупштини прописано је да нико не може позвати посланика на одговорност за оно што изговори у скупштини.
  Првим законима о Народној скупштини, а затим и уставима, регулисан је и посланички имунитет. Без одобрења Народне скупштине посланици се нису могли позивати на одговорност, притварати или затварати. Чак и ако би били ухваћени на делу, морало се чути мишљење Народне скупштине о томе да ли их треба правно гонити.
  Посланичка питања и предлози, интерпелације, молбе и жалбе грађана скупштини, стари су колико и скупштина. Примера ради, у свом сазиву 1897-1900. год. скупштина је решила 445 посланичких предлога, 217 интерпелација и више од 3000 молби и жалби грађана.
  Народни посланик није могао бити млађи од 30 година. Један од услова за стицање посланичког звања било је и плаћање одређеног новчаног износа држави на име непосредног пореза.
  То је била озбиљна држава и озбиљна Скупштина Србије! Тачно, у њој је постојала и инситуција посланичке заклетве, али је она имала сасвим другу тежину. Посланичку заклетву полагали су посланици већ на Светоандрејској скупштини. Њен текст, нешто измењен, званично је унет у Устав из 1869. и све касније уставе. Но, тада је и Устав био озбиљан акт, који је морао да се поштује.
  Заклетва коју ви предлажете пре личи на "Часну Титову пионирску реч" приликом доделе пионирских марама, при чему су сада црвене мараме пожутеле, а уместо значке са ликом "Ј.Б.Т", прави се значка са ликом "Б.Т".
  Даље, та заклетва делује некако "циркуларно", јер се прво министри и председник заклињу посланицима, а онда се они заклињу Бога питај коме.
  Како је чланом 46. овога закона предвиђено, сваки "народни посланик дужан је да поштује Устав, закон и Пословник". Никаква декларативна изјава са карактером "часне Титове пионирске речи" неће обавезати посланика да своју дужност обавља предано, поштено, савесно и верно Уставу. Стога је и битно да постоји јавност у раду Скупштине која омогућава да грађани сами "располажу сопственим мишљењем" и процене колико њихови представници заиста поштују људска и мањинска права, грађанске слободе и колико стварно служе најбољем интересу грађана Србије, истини и правди.
  Толико о "епохалној новини" посланичке заклетве.
  Што се тиче гарде, баш фенси изгледа да посланици улазе по црвеном тепиху, којим, Богу хвала, ипак није прошао Бајден, а на улазу их поздравља Шунатовчева гарда, док на другом крају града народ сече прсте или лежи на прузи. Као из "Топ листе надреалиста"!
  На почетку данашње седнице, заменик председника Посланичке групе Нова Србија, г. Маркићевић, је сасвим оправдано поставио питање зашто смо паузирали два месеца. Ви кажете да посланици опозиције нису тражили да раде, а остаје нејасно како смо то ми били неактивни, када смо у непрекидној комуникацији са грађанима, који више немају живаца за ваше опсенарство и трула обећања.
  Ако је заиста било потребно донети по хитном поступку Закон о Народној скупштини, зашто нисте прихватили предлог Закона о Народној скупштини Републике Србије који је поднела посланичка група ДСС-НС и који је "окачен" на сајт Скупштине од 6. марта 2009.? Нисте ни помислили да га усвојите само зато што га предлажу посланици опозиције, те толико о томе како је потребно вратити достојанство Скупштини као највишем представничком телу и носиоцу уставотворне и законодавне власти у Републици Србији!
  Очигледно је да је владајућа, "семафор коалиција" у толикој параноји, да све мора да исконтролише сама и до краја, а онда фиктивно позове представнике опозиције да их укључи у "радну групу" која аминује већ готов текст.
  Ако Ви немате истинит одговор на питање зашто нисмо пленарно заседали 2 месеца, има народ и имамо ми, који га стварно представљамо.
  Избори на Вождовцу су показали да је "жути балон" дефинитивно издуван, упркос слоганима типа: "Шенгену бели - Вождовац те жели!", који је само развијенија верзија старијег графита: "Неко нам је ставио дрогу у хероин".
 Дрогу - у виду маркетиншких лупинга, апсолутне контроле информација, потплаћивања сигурних гласача, напрасне бриге за младе, којима је остављено више избора: да иду у бели свет и пробају нешто да раде, да се дрогирају, боду ножевима испред школа, или пођу путем својих родитеља, па примене директну аутодеструкцију, тако што ће легати под аутомобиле и возове.
  Лепо је што чујемо да ви, из власти, констатујете да грађани "јако тешко живе и да су посланици у обавези да деле судбину грађана". Колико је ви стварно делите, иако не може да се види, ипак може да се назре као "врх леденог брега" у стидљивом извештају Државне Ревизорске Институције, која је ипак заобишла "крупне рибе". Ти ретки и законом заштићени примерци сомова, гргеча или шарана, који на руци носе сатове у износу цене двособних станова, а возе лимузине у противвредности доживотног издржавања једног пензионера, неће се наћи ни у једном извештају, а ни у закону о лову, који нам предстоји следеће недеље.
  Кажете да се овим законом Скупштини враћа контролна функција над активностима извршне, или како је народ зове "изврдне“ власти! Лепо, зашто онда Скупштина није имала право да се изјасни ни о овако "мекој верзији" извештаја ревизора и како то да је допуштено и председнику Србије, а и бројним министрима да се једноставно оглуше о резолуције највишег законодавног тела?!
  Повратак поверења у институције система неће бити могућ док год вам се на челу војске налази НАТО лобиста, који се понаша као Рет Батлер у "Прохујало са вихором", па не хајући за резолуцију о војној неутралности Србије, каже: "Frankly my dear, I don’t give a damn"! Незгода је, само, што његово: "Баш ме заболе уво!", како гласи слободан превод ове чувене реченице у складу са карактером персоне која га у овом случају изговара, јесте: "Баш ме уво заболе и за Скупштину и за Србију!".
  Да ово није само спекулација, показује чињеница како је иницијатива 200 интелектуалаца о расписивању референдума о уласку Србије у НАТО, добрано узбуркала духове домаћих тајкуна и страних амбасадора, који су појачали притисак на своје гласноговорнике, тим пре што су и Руси констатовали да однос Русије према Србији која би ушла у НАТО, не би био исти као однос Русије према Србији сада. Уосталом, уласком у НАТО, ми бисмо имплицитно признали Косово као независног суседа, а онда нема те велике Русије ни многољудне Кине, које могу да ставе вето. Ко да нас брани од нас самих?
  Следећи корак је била агитација поводом резолуције о Сребреници, јер је, на светском плану постало јасно да се не може користити термин геноцид, нити је у реду дискриминисати жртве на основу националне и верске припадности.
  И, опет, нисте прихватили текст Резолуције о осуди свих злочина који су поднеле ДСС и НС, нисте се обазирали ни на петицију "Двери" и осталих српских невладиних организација, не занима вас ни апел иностраних интелектуалаца који је овога пута стигао на праву адресу: председнику Тадићу.
  Шта је један Ноам Чомски, до лингвиста светског гласа, у односу на рецимо Ненада Чанка, који га тако лепо свира: "I did it my way"? Но, када овај то засвира - очас оде Војводина, а сада је у најави и Санџак, јер су наши властодршци постигли одличан дил: да се не спомиње термин геноцид, али да зато муслимани добију Рашку област!
  Уосталом, данашња блокада Бановог Брда и масовна потрага за траговима Ратка Младића, чију породицу буде "чике са фантомкама", јесте још један вид медијског притиска на Скупштину, да би почела расправа о Сребреници али, по могућству, са Чединим текстом. Текст који смо ми предложили, није довољно добар, јер не прави разлику међу жртвама, не калкулише бројевима и патњом, самим тим што прихвата тезу да српске жртве нису мање важне. Јасно је да је сваки злочин колективна трагедија, али и ствар појединачне одговорности, те је срамно, из политикантских разлога етикетирати сопствени народ и ставити му историјски белег колективне одговорности.
  И, још нешто из историјата српске скупштине. При отварању или затварању скупштинских седница или у другим свечаним приликама, народни посланици су били дужни да носе једнообразно свечано народно одело домаће производње!
  Данас су то сва могућа одела, "Босова" или осталих пригодних назива, али таква да ни у траговима не заличе на српску ношњу. Шајкача, опанак и марама јесу протеране и прокажене, а село најпре понижено, а затим и уништено.
  Сличну судбину ће изгледа стићи и на свету јединствено српско ћирилично писмо, које, уместо да представља бренд Србије, лагано бива прогнано и из службене употребе.
  Некада смо имали једног Андру Николића, кога је народ 9 пута бирао за председника Скупштине. Изгледа да је актуелни министар здравља, Томица Милосављевић, одлучио да обори његов рекорд, али без народа. У Србији у којој Томица води бригу о здрављу грађана, одавно је направљен слоган: "Пацијент се опоравио упркос терапији", који је у последњих пар месеци, преформулисан у: "Пацијент се опоравио упркос вакцини"! Важно је да се министар обогатио, па је то бар једна "добра вест".
  Историја каже да је прва влада која је пала пред народном Скупштином, била влада Јована Маринковића: 1874.
  2010. пашће и влада Бориса Тадића!

 

Информативна служба Нове Србије