ИНТЕРВЈУ::: 11.02.2010. ВРАЋАМ ПИШТОЉ ДАЧИЋУ, НЕКА МЕ ЛИНЧУЈУ

Интервју председника Нове Србије Велимира Илића за "Правду"

Вратићу министру и пиштољ и дозволу. Нема потребе да га носим ако не смем да реагујем, ни да га употребим

  Велимир Илић, председник Нове Србије, неће, како каже, да прихвати полицијско обезбеђење, нити ће убудуће носити пиштољ, већ ће га вратити министру полиције Ивици Дачићу. Он каже да му Дачић није ни дао дозволу, нити да је он то тражио, већ да је и дозволу за ношење и пиштољ добио на поклон још док је министар полиције био Душан Михајловић. Председник Нове Србије каже за "Правду" да се полако опоравља, али да му је већ мука од линча који путем интернета води више од 15.000 људи и од приче о његовом пиштољу.
- Ако тог човека, који ме је мучки напао, штити читав кордон полиције, како смо ми онда заштићени? Значи, свако може да нас бије. Могу да останем инвалид, да ми пробије мозак, што ми је и урађено, да ми кидају вене у мозгу, да имам тешке операције, да ме опет после ударају, а ја не смем ништа. Вратићу министру и пиштољ и дозволу. Нема потребе да га новим ако не смем ни да реагујем, ни да га употребим. А шта да је тај човек имао нож или пиштољ? Могао бих само да гледам и да кажем: "Пуцај, нема проблема, све је у реду“. Па, шта ми Бог да.
  Да ли бисте тај пиштољ употребили?
- Непотребна прашина се дигла око мог пиштоља. Никад га нисам ни извадио из торбе, а камоли пуцао. Ниједан метак из њега није опаљен. Ноћу путујем сам од Чачка до Београда када ради Скупштина, свакакве ствари се догађају, човек се осећа небезбедно.
  Хоћете ли у том случају да затражите полицијску заштиту?
- Не, таман посла, нема потребе. Па, полиција је била метар поред мене, поред мојих ногу, а нису реаговали. Хвала им најлепше на свему, не треба. Немој да брину они ништа. Нас, обичне смртнике, могу да линчују, малтретирају, пребијају, убијају.
  Рекли сте да су Вам и раније претили. Ко стоји иза тога?
- Видео сам да се данима спрема ово. Б92 репризирала је ону Железницу сваки дан. То је био серијал.
  Какве то везе има са нападом?
- Нон-стоп су провоцирали. Они то раде сваки дан. Ми у политици, који не мислимо исто, нисмо заштићени, ми смо мете које су пуштене да иду.
  На интернету се појавила група од 15 хиљада људи који подржавају вашег нападача. Кажу да је он нови Гаврило Принцип и да сте Ви то заслужили.
- Тај човек је имао Ђинђића истетовираног на руци, то је знак да је демократа, а они, наравно, бране свог члана. То је њихов тим. Такође, сада су углавном на власти они које сам скинуо 5. октобра. Сад су они главни људи.
  На које људе конкретно мислите?
- Многи, читава та плејада политичара која се сада појавила у свим структурама. Они су били скинути једном, ја сам водио тај 5. октобар колико ми се чини, да дође до демократизације, до промена. Сад су они веће демократе од нас.
  Када видите да је 15.000 људи устало на интернету против вас и да позивају на линч како се осећате?
- Врло пријатно се осећам. Зашто да не? Нека траже да ме линчују, није ништа страшно линчовати човека. Боже мој. То је демократија, доказ да ДС води једну демократску државу која ће сигурно у Европу.
  Да ли Вас плаше претње?
- Не. Ти који се појављују на интернету су кукавице. И овај је кукавица. Да приђе, да удари некога покварено. То су кукавице, које не заслужују ништа друго него да их пљунете кад их видите. То су људи без части, поштења, достојанства, без мушкости...
  Тужилаштво и полиција су најавили да су већ кренули у истрагу и да ће организатори те групе бити санкционисани.
- Видећемо шта ће да ураде. Знате када су претили Бранкци Станковић преко интернета колика се прашина дигла. И ухапшени су ти који су претили. А сада мене могу да убију, линчују, минирају, гађају зољом, то никога не мотивише да хапси. Мука ми је више од свега. Мало ми је незгодно што то моја породица преживљава и деца.
  Како они то преживљавају?
- Због тог стреса мој син већ данима не иде у школу. Деца то осећају. Иначе, не бринем за себе, навикао сам.
  Шта очекујете од суђења Стојадиновићу? Мислите ли да ће добити заслужену казну?
- Ништа. Даће му нешто мало, а онда ће га пустити. Полиција је тада реаговала као да су из исте службе, као да су најбољи другови. Чак су ми га сервирали да ме гледа. Можда су очекивали да ћу извадити пиштољ и да ћу пуцати. Можда су га потурили да бих то урадио.
  Шта ћете рећи ако се сретнете на суђењу?
- Немам ја шта њему да кажем, он ме не интересује. Интересује ме једна институција која треба да се организује и заштити људе.
  Нећете пиштољ, нећете полицијско обезбеђење. Како ћете да се браните?
- Па шта ће ми пиштољ, сви ме нападају за пиштољ. Мене треба да убијају, а да ме сви нападају зашто носим пиштољ. Шта да радим? Шта да носим, хемијску оловку? Са чиме да се браним?