ВЕСТИ::: 15.11.2009. ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И НОВЕ СРБИЈЕ ПОВОДОМ СМРТИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

  Председник Нове Србије Велимир Илић упутио је телеграм саучешћа Синоду СПЦ у којем је изразио дубоко саучешће свештенству, српском народу и свим верницима поводом смрти Патријарха Павла.

- Смрт Патријарха Павла дошла је у једном од најтежих тренутака за Србију и представља ненадокнадив губитак за српски народ. Благородне речи, доброта и мудрост које нам је упућивао остаће упамћене у души сваког од нас и представљаће наду и путоказ за сва искушења и спасења српског народа.
  

Упокојио се у Господу Патријарх српски Г. Г. Павле

Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Г. Павле.
 

  Патријарх српски Павле, световно име Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године, у селу Кућанци, код Доњег Михољца, Славонија, у земљорадничкој породици. Рано је остао без родитеља. Патријарх Павле гимназију завршава у Тузли и Београду, богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. На постдипломским студијама је у Атини, од 1955. до 1957. године. За време рата, избегао је у Београд, ради неко време тешке физичке послове, пренапорне за њега. Избеглу децу из Босне подучава као вероучитељ у Бањи Ковиљачи, а у то време се и разбољева од туберкулозе.
  Замонашио се 1948. године у манастирима Благовештење и Рача. За Епископа рашко-призренског изабран је 1957. године и на Косову и Метохији остаје више од три деценије.
  Једно од последњих обраћања Патријарха Павла јавности, у време Сабора, посвећено је Косову и Метохији, чије би отимање од Србије, како је оценио, имало карактер окупације.
  За Патријарха је изабран крајем 1990. године, примајући дужност на Сабору је рекао:
- Моје су снаге слабе, то ви сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ. Кажем и поновљам, у помоћ Божију, којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његову, Цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена... Ступајући на трон Светог Саве, ми немамо никакав свој програм патријаршијске делатности. Наш програм јесте Јевађеље Христово.
  Устоличен је у Саборној цркви у Београду, пуна титула гласи православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско - карловачки и Патријарх српски. Неку годину касније устоличен је и у Пећкој патријаршији. Убрзо после избора састаје се са врхом слободне Српске православне цркве ради превазилажења "америчког" раскола, насталог после кажњавања Епископа америчко-канадског шездесетих, чему се Патријарх, тада Епископ, противио.
  Током његовог столовања одржано је више преговора са непризнатом Македонском православном црквом, али раскол остаје, па Патријаршија именује македонског Митрополита Јована за проглавара Архиепископије охридске, у саставу СПЦ.
  Патријарх Павле је обишао епархије у Европи, Аустралији, Америци, док Београд из православног света, уз друге поглаваре, посећује и Патријарх васељенски Вартоломеј Први и Патријарх руски Алексиј Други.
  Уочи рата, Патријарх Павле се два пута срео са Кардиналом Фрањом Кухарићем, у Србији и Хрватској.
  Патријарх Павле је био на челу Цркве у времену које је обележио распад државе, ратови и дубока подела у самом српском друштву. Ставове о таквим питањима, Црква је најобухватније износила са Сабора, "црквене скупштине", у чијем раду учествују све владике под председавањем Патријарха. Почетком деведесетих објављен је Меморандум, што је претходно учињено у Другом светском рату.
  Пажња јавности је и додатно била усмерена на личност Патријарха, после појављивања код Теразијске чесме 1991. године.
- Не једанпут су мени писмено и усмено приговарали: што год ја кажем, то је политика. Или сам за партију на власти или сам за опозицију...За нас тај принцип, све је политика, је превише узак. За нас хришћане важи принцип Апостола Павла - ако једете, ако шта други чините, чините све на славу Божију.
- Видите да ни једење, ни пијење није ван славе Божије. У том погледу и политика може бити на славу Божију или супротно - коментарисовао је реаговања Патријарх Павле после десетак година столовања.
  Поглавар СПЦ, Патријарх Павле није излазио на биралишта да гласа на изборима, али је учествовао на изјашњавању о новом Уставу Србије.
  После повреде кука, Патријарх се ретко појављивао у јавности.
  Био је 44. Патријарх Српске цркве. Наследио је Патријарха Германа, који је сахрањен у крипти у цркви Светог Марка, у Београду.
  У тротомном издању "Да нам буду јаснија нека питања наше вере" сакупљана су тумачења која је Патријарх Павле дужи низ година објављивао у Гласнику СПЦ.
  Слава Патријарха Павла била је Лазарева субота.

 Информативна служба Нове Србије