ВЕСТИ::: 12.11.2009. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштовано председништво, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, тражим од руководства Народне скупштине да испоштују своја овлашћења и обавезе које имају према мени као народном посланику, према Народној скупштини и према грађанима Србије.
  У мом досадашњем раду приликом постављања питања и тражења одговора, уверавам вас, госпођо председнице, да нећу одустати док не добијем одговоре. Питам, како је могуће да су 4 човека из најближег окружења Бориса Тадића за четири године приходовали 500 милиона евра? Од овог питања нећу одустати све док не добијем одговор. Према томе, сада вас питам, шта сте ви предузели поводом тога, иако је прошло више од 30 дана откако сам поставио ово питање, а по Пословнику, рок је 30 дана да добијем одговор.
  Да подсетим грађане који гледају овај пренос. Ако су поменуте фирме, односно власници тих фирми толики новац приходовали послујући по закону, занима ме део који се односи на њихово пословање са јавним предузећима, поготово предузећем "Телеком Србија", које је и поред исказаног профита од неколико десетина милиона евра за прошлу годину, грађанима подигло цене услуга за 63%. То код мене изазива сумњу да је тај новац од енормног повећања цена завршио у нечијим приватним џеповима.
  За оне који ово први пут чују рећи ћу да се сви ти подаци налазе на сајту Агенције за привредне регистре и ово што говорим нема везе са политичком борбом.
  Један од тих стручњака је и Срђан Шапер који је ових дана стављен на листу 102 најутицајнија Србина па сада тај народ који је опљачкан, треба да гласа за ту листу. Постављам питање руководству Скупштине када ћу добити одговор на ово питање? Уколико добијем одговор и закључим да су ти људи легално пословали, онда морам да препоручим премијеру да оснује неку агенцију са 11 запослених, колико их Шапер има па да приходује 500 милиона евра за четири године и да не морамо да молимо ни Русе, ни Американце ни ММФ или, организујте неку посебну седницу на коју ће доћи ови стручњаци па да целој Влади, премијеру у министрима одрже предавање како се зарађују толике паре.
  Даље, хоћу да допуним ово питање. Не знам колико има телевизија са националном фреквенцијом и нека им служи на част што 35 дана игноришу ово питање које постављам јер га ниједна од њих није пренела нити се овим питањем бавила, па ме занима да ли су заборавили шта је то истраживачко новинарство, али то су приватне телевизије и ја ту не могу ништа, али је РТС јавни сервис, који се финансира парама грађана и има обавезу да ово пренесе, али пошто то не ради, ја сумњам да су и челници јавног сервиса у спрези са овим људима. Оно што захтевам је да челници јавног сервиса одговоре по ком основу се продаје рекламни простор на РТС-у када је то сервис који се финансира новцем грађана и по ком основу се снима емисија "48 сати свадба“?
  Морам да вам кажем да међу нама седи колега посланик који је председник Управног одбора клиничког центра и 35 дана овде ћути. На сајту једне од ових фирми је као клијент наведен и "Клинички центар Србије" па ме занима по ком основу је Клинички центар клијент ових фирми, иако имамо Закон о рекламирању медицинских услуга који јасно прописује да се медицинске услуге не могу рекламирати, а директор Клиничког центра Србије, господин Бајец, иначе директор одбора за здравство Демократске странке у свом допису који је послао у централу Нове Србије наводи да Клинички центар никада није био нити је сада клијент било које маркетиншке агенције. О чему се ту ради? Хвала лепо.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани министре, поштовани грађани Србије, ја ћу на почетку своје дискусије о Предлогу закона о стечају и лиценцирању стечајних управника изнети велико незадовољство које се у овој Скупштини перманентно дешава. Неприхватљиво је да се овако летећи доводе министри данас који јуче нису учествовали у онако важној расправи. Грађани Србије и људи који имају фирме и предузећа су изузетно заинтерсовани да од предлагача закона чују о чему се ради, а ти предлагачи јуче нису били присутни, иако сам ја прошли пут на то упозорио премијера и он је рекао да је добро што сам то питање поставио и да ће се он потрудити да министри који су предлагачи закона обавезно буду присутни, што се јуче није десило.
  Овде министри долазе кад им се свиди, појаве се кад прођу дискусије, а што је још горе, јуче је, у 18 часова, када је министар узео реч да нешто објасни, пренос прекинут и реемитован је у 01:33. Ето, толико је овој Влади битан овај закон и да се он ваљано демонстрира пред грађанима.
  Дакле, постоји покушај да се уведе ред у једну врло важну област у праву и ми из Нове Србије ћемо покушати да кроз расправу у начелу и преко амандмана поправимо овај закон јер је наша искрена жеља и намера да амандманима које смо поднели направимо закон који ће напокон решити немиле ситуације које се догађају у сваком стечају у Србији. Повериоци су, углавном правна лица која се могу сврстати у категорије малих и средњих предузећа па често немају мотивацију, а ни могућности да плаћају вискоке трошкове стечаја, поготово имајући у виду да су дужници, не само неликвидни већ је и њихова имовина толико мала да је неизвесно да ли ће наплатити трошкове, а камоли потраживање. Начин да се дође до података о стварној имовини дужник, реалне задужености и оптерећења не постоји у досадашњем привредном систему. До момента када треба да поднесе предлог за стечај, поверилац је већ платио прескупе судске таксе, ангажовао адвоката и на крају, када се избори за голо право, суочен је са несолвентним дужником. Када се ово узме у обзир, потпуно је јасно да се мора пронаћи начин да се повериоци на јефтинији начин усуде да покрену поступак о стечају над својим дужником. Чак је и предлагачу закона јасно да се ради о енормним трошковима па се у члану 132. став 7. наводи да ако су трошкови несразмерно високи у односу на вредност предмета, стечајни управник уз сагласност одбора поверилаца може огласити продају и на другачији начин од начина прописаног ставом 6. овог члана. Пун смисао овај закон може да има само ако је сагласан са законом о извршењу и то би омогућило да се из правног и привредног промета искључе сва лица која не могу успешно да учествују у тржишној утакмици. Оно што ми посебно смета јесте што је овим законом изузето стечајно веће и предвиђено да ће убудуће судија појединац водити стечајни поступак. Господин Динкић је јуче изнео једну врло опасну ствар тако што је сав терет одговорности пребацио на судију који, уколико не буде задовољан избором стечајног управника мора да преузме одговорност комплетног вођења стечајног поступка. Такав притисак на носиоце судске функције изречен овде у Народној скупштини пред народним посланицима, пред грађанима Србије, није коректан. Држава мора ставити до знања да судије могу потпуно независно да суде, а не да министар на такав начин врши притисак на судије. Шта да очекујемо од других судија који воде парничне поступке, који одлучују о милионима? То је врло лоша порука и то је тотално мешање извршне власти у судску. Жао ми је што господин Динкић није ту. Желим да попричамо и о некој ситуацији која је потпуно непримерена. Наиме, Агенција за привредне регистре која тренутно прима предлоге за регистрацију предузећа је толико исфабрикована јер толико људи ради у подручним јединицама. Даћу вам само пример да је некада у Трговинском суду у Краљеву који је комплетан регион надлежан за неколико округа, да су комплетну регистрацију водили један судија, референт и уписничар па ме занима, ако је већ улог за оснивање одавно смањен на 500 евра и веома олакшано отварање фирми, зашто онда није сразмерно смањен и број запослених него се стално гомилају партијски кадрови. Ако узмете у обзир да само на пријему документације ради по 20 људи и то помножите са бројем градова, лако ћете утврдити колико је то људи па ме занима, када кренете са овим смањењем администрације, да ли ће се све то сломити само на сиротињи која ради за 17-18.000 динара или ће се то односити и на људе који имају енормно високе плате. Кроз овај пример сам само желео да кажем да треба да се крене управо од оваквих ствари јер је пријем документације посао за једног човека. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована госпођо председавајућа, поштовани чланови министарства, имамо пред собом сет закона из области која је већ на неки начин уређена, обзиром да је Србија до сада потписала преко 13 конвенција, уговора и споразума којима морамо ускладити ову област са ЕУ, а Савет министара ЕУ је још 1991. донео правну регулативу о заштити ове области. Мислим да су ови закони веома важни. Сам министар је у уводном образложењу рекао да су модерне технологије оно што је условило потребу доношења ових закона али не видим да су те модерне технологије овим законом заштићене јер када говоримо о Закону о ауторским правима и о ауторском делу, о ономе што јесте интелектуална својина, онда су то увек тешко проценљиве вредности, а када говоримо о модерним технологијама, пре свега о информатичким технологијама, односно, софтверским технологијама, онда су оне овим законом недовољно заштићене. Такође ме занима предвиђена дуговечност ових закона. Волимо да се увек угледамо на земље ЕУ, углавном само на речима, али те земље у неким областима имају законе старе по неколико десетина година, а ми те законе доносимо експресно, а у свему осталом смо веома спори, чак и у њиховој примени и то показује, пре свега, нашу површност у приступу доношења законских легислатива. Интересује ме, зашто у закону о жиговима о којем је министар доста говорио нисмо једним општом актом уредили све могуће жигове. Код ауторских и сродних права смо поднели амандмане и очекујемо да буду прихваћени како би били од користи грађанима Србије, а највише да користе самим ауторима и ствараоцима, онима који нешто стварају за добробит свих, а не онима који ту својину дистрибуирају, тј. народски речено, скидају кајмак. Претходне колеге су врло сликовито и врло уверљиво говорили о томе и надам се да ћете, кроз усвајање многих амандмана народних посланика изаћи у сусрет онима који заслужују да од овог закона имају највише користи јер је овде заправо, најважнији фактор, прерасподела пара, односно, пресипање од једних ка другима корисника новца преко наплате разних права интелектуалне својине.
  Један такав законски предлог треба да буде усвојен у овом парламенту и то је добро за све грађане Србије. У расправи о појединостима бранићемо своје амандмане. Вероватно ћемо подржати и амандмане других колега за које смо видели да су врло квалитетни и врло корисни. Мислим да ови закони нису у надлежности министра који је овде данас присутан, али хвала му што је бар неко нашао времена да нам ове законе образлаже иако би било много боље да то чини министар у чијој је компетицији и контрола и спровођење ових закона. Хвала вам лепо.
 

 Информативна служба Нове Србије