|
|
 |
- Даме и господо народни
посланици, поштовани председавајући, поштовани грађани Србије, пред нама је
Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању спорова и сигурно је да би
ово могло да буде прихватљиво са аспекта новине која се примењује још од 2005.
године са неким изменама. Овде има места да се овај закон поправи, али се бојим
да ће бити иста ситуација као са многим законима пре овог који су мртво слово на
папиру. Њихова примена је проблем, као и многи закони, Закон о државним
службеницима на положају и многи други закони.
Први проблем, господине министре, је велика незапосленост у Србији. Према
томе, с ким ћете ви да спроводите овај Закон? Мени се чини да ћете додатно хаос
направити међу добрим послодавцима који чине велике напоре да опстану у овој
тешкој ситуацији. Једноставно, они који добро раде ће бити принуђени да
избегавају даље запошљавање радника. Много се држава умешала у посао малих и
средњих предузећа која добро раде јер не чините ништа да их подстакнете већ их
само оптерећујете енормним доприносима на запослене, који су највећи у Европи и
зато ће долазити до спорова. Не видим неки велики разлог да говоримо о скупом
поступку када су у питању радни спорови јер је свима познато да нема такси код
таквих спорова. У чему је проблем ако неко од радника хоће судским путем да
оствари своје законско и уставно право које му је угрожено? Сва она обећања која
сте давали о новим радним местима у предизборној кампањи, обећања о 200 хиљада
нових радних места, а која нисте испунили, како сада ти људи, којима је обећан
посао, да остваре своје право, а тек сад ће бити још и отпуштања. Чак и ови
закони који су на дневном реду ће довести до отпуштања. Који су то критеријуми
по којима ће неко бити отпуштен? Предлаже се нека магла, нека просечна плата, да
се замажу очи, али то није суштина. Сви ти људи ће доћи на биро, сви они имају
породице, имају децу коју морају да хране, школују, лече и то што им дате за
отпремнину ће се брзо потрошити и шта онда са тим људима? Ово је иста ситуација
као код Закона о кривичном поступку где сте увели институт признања кривице и
стално говоримо о томе како ће то допринети ефикасности судова. То је само
изговор за то што смањујете број судија за неколико стотина.
Господине министре, имамо штрајк адвоката у Србији и како ћемо то да
решимо? Говорите како треба да идемо у Европу и ја се слажем, али тамо нигде
немате ситуацију да адвокати раде са фискалним касама, тако нешто не постоји. Не
говорим ово зато што сам и сам адвокат већ зато што је то тотална нелогичност.
Потпредседник Владе, Кркобабић, који је ваљда решио све проблеме у вези
пензионера и пензија па ће сада да решава проблем фискалних каса за адвокате и
каже да ако се не прихвате фискалне касе, има он и горе решење. Не могу да
схватим да у овој Влади свако ради шта му падне на памет. Седам хиљада људи је у
штрајку и систем је блокиран. Судови не раде, а за 1. децембар је најављен
почетак реформе судства, идемо ка Европи, бирамо судије, ваше подобне судије, а
уопште не знамо критеријуме по којима ће се они бирати, а први децембар је за 20
дана. Не би ме зачудило да чујем ових дана да ћете пролонгирати избор судија.
Хоће ли нам неко објаснити ситуацију о 5 милиона људи који су стајали у
реду да упишу бесплатне акције. Ти људи су преварени и ко ће сада њих обештетити
јер су преварени за по хиљаду евра? Који ће арбитар то да реши? Преварени су и
да имате имало слуха, ви бисте то јавно рекли јер знате да је тако. Ви сте
министар који треба да подржи раднике. Чињеница је да по неки пут имате изјаве
које мало охрабре, да сте јако присутни у јавности, али нема никаквог бољитка
када су радници у питању јер ниједан велики систем у Србији не ради. Погледајте
само у граду из којег долазим, Краљеву - "Магнохром", Фабрика вагона, "Јасен".
То што ви радите су неки појединачни послићи да се преживи неко време, али ту
нема правог посла. Још је гора ситуација са малим и средњим предузећима у
Краљеву која су потпуно стала, месецима у блокади. Ваш задатак је да подстакнете
и помогнете те људе јер ако ти људи остану без посла, имаћете проблем. Уместо да
гасите пожар, ви доносите закон да се спорови мирно решавају када све стане и
људи остану без посла и онда ће "директор агенције покренути поступак за брисање
из именика и донети одлуку“, цитирам. То вам је "Кадија те тужи, кадија ти
суди“.
Господине министре, још нешто ћу да вам кажем. Када сам говорио о
судовима и радним споровима, познато је да ту нема никаквих судских такси и ти
је јако важно за грађане који хоће да остваре своја права. Ви сте судске таксе
повећали за 50% пре три-четири месеца, а то вам је начин да смањите судске
поступке, да онемогућите правни проток. С једне стране, желите да имате
миритеље, а један државни секретар је рекао да ће он спречити радне спорове и
каква је то порука грађанима? Ово је потпуна инверзија, потпуни раскол и потпуно
неприхватљив сценарио јер се ви само хвалите стотинама закона, а грађани више не
знају ни који закон важи и од када и нашта да се позову када хоће да остваре
своја права. Можда би овај закон био и добар да је у Србији другачија економска
ситуација, али овако, ово ништа не ваља.
Ја толико, а Нова Србија ће кроз расправу у начелу и о појединостима
покушати да нешто поправи. Понављам, основна примедба је да директор агенције
иницира поступак и да опет он доноси одлуку. Хвала.
|
 |
- Поштована госпођо
председавајућа, поштоване колеге, господине министре, дозволите ми да се на
почетку излагања сложим са вама у једној ствари, а то је да је ситуација око
стечаја у Србији катастрофална и ту, на жалост, престаје свака сличност у мојим
и вашим ставовима.
Ми тренутно у Србији имамо, ако се не варам, 60.000 предузећа која
испуњавају услове за стечај по данашњем закону. Има ту доста фирми које имају по
једног запосленог, али има и предузећа са сто и више запослених. Са сигурношћу
могу да тврдим да судбина 200.000 људи зависи од промена о којима ми данас
дискутујемо. Ових 200.000 запослених значи још 400.000 људи, ако пођемо од
претпоставке да свако има мужа, жену или дете. Значи, судбина 600.000 људи је
више него довољан разлог да сви ми овде покушамо да нађемо најбоље решење за њих
и ми из Нове Србије не бежимо од тога да заједно са вама дођемо до доброг закона
о стечају. Пре годину и по дана, када смо прешли у опозицију смо рекли да нећемо
само тек тако седети овде и бити априори против свега што Влада предложи, већ да
ћемо подржати сваки предлог који је смислен и који је у интересу народа и
државе.
Не слажем се са вама да је потребно доносити нови закон о стечају, већ је
битније да се закон о стечају примењује, што се до сада није дешавало, али, о
томе не одлучује Скупштина.
У овом Предлогу закона има ствари које су на месту, мада мислим да смо то
могли да постигнемо и изменама постојећег закона, али хајде да кажемо да је то
само форма. Закони су жива ствар и у зависности од развоја друштва, треба да се
мењају и ми то прихватамо. Постоје две измене на којима ви инсистирате, а које
нису ни техничке, нити су изазване природним друштвеним развојем.
Те две ствари о којима желим да говорим данас су класичан пример начина
на који ова Влада функционише, а то су ситне модификације које убацујете у
законе и који немају другу функцију него да се преко њих разрачунавате са
политичким непријатељима или награђујете политичке истомишљенике и то је проблем
овог друштва.
Први појам који сте увели у овај закон, а који мени смета, је појам
презадужености као један од разлога за стечај. Дакле, по овом Предлогу закона,
разлог за стечај није када је фирма блокирана или не може да испуњава своје
обавезе, већ и када неко процени да предузеће неће моћи да испуњава своје
обавезе у будућности. За ту процену не постоји никакав егзактан метод, нека
економска дефиниција, већ искључиво осећај судије. То са осећајем у српском
законодавству и српској економији се увек сведе на неку политичку наредбу
одозго. На жалост, говорим из искуства. Ово није добро јер ову одредницу можете
да искористите да бисте било коју фирму у Србији отерали у стечај. Узмимо као
пример неку фирму која се бави некретнинама. Вредност некретнина је преполовљена
због светске кризе и ако данас уђете у било коју грађевинску фирму у Београду,
можете закључити да је презадужена и у Београду има много таквих фирми па ме
занима хоће ли суд прогласити стечај у свима њима или само у онима чији је
власник у последње време давао највише изјава против власти.
Друга, веома лоша ствар у овом Предлогу закона јесте извлачење стечајног
управник из бубња, методом случајног узорка. Дозволите ми да прочитам
образложење предлагача закона: "Имајући у виду велики број стечајних управника и
чињеницу да некима од њих никада није додељен ниједан стечајни предмет.“ Нема
логике. Да ли ви то хоћете да доведете неког стечајног управника који никада
није радио, који никада није имао ниједан случај, да вежба тако што ћете му дати
стечај неке од београдских банака, а бојим се да ћемо ускоро имати стечаје
београдских банака?!
Наравно, као и увек, законодавац оставља могућност да у компликованим
случајевима, али без дефиниције шта је то компликован случај, судија постави
стечајног управника по личном нахођењу. Овде правите две грешке. Прво, сулудо је
бирање стечајног управника методом случајног узорка, а онда остављате могућност,
да ако ту имате неки лични интерес, поставите свог човека.
Господине министре, шта вам је следећи корак? Да ли да очекујемо да
пропишете да у грађанским парницама странке неће моћи да бирају адвоката него да
га извлаче из бубња, методом случајног узорка јер има толико адвоката у Србији
који немају довољно посла и праксе, а са друге стране, има неких који имају
превише. Дајте, молим вас, уозбиљите се.
Нова Србија је поднела десетак амандмана на овај закон и ако их
прихватите, могу да кажем да ћемо ми такав закон подржати.
Нама је најважније да се престане са праксом да стечајеви трају по десет
година, иако ви кажете, не знам одакле вам то, да просечан стечај траје годину
или две дана. Ја ћу вам набројати неколико десетогодишњих стечајева. Пример
грађевинске фирме "Рад“ и текстилне фирме "Беко“ су најбољи примери скандалозних
стечајева. Та форма не постоји у законодавству, али постоји у пракси. До сада
је, исправите ме ако грешим, било 5 стечајних управника у грађевинском предузећу
"Рад“ и сви они су завршили, или у затвору или су у бекству, а стечај се још ни
не приводи крају. Очигледно је свима слатко да се баве тим стечајем, надајући се
да неће баш они да страдају.
Пракса у Србији је да се брзо окончају само они стечаји где је све већ
покрадено па ни судији ни стечајном управнику није у интересу да развлачи
предмет.
Да ли има бољег предмета од стечаја фирме "Беко“? Сви смо, у некој фази
живота, купили нешто од њих, то је била чувена конфекција. Распродајом имовине
су намирени сви повериоци, али је и остало имовине, и то баш, игром случаја, у
Кнез Михајловој улици у Београду и осталим пешачким улицама у Србији. Да вас
подсетим, 60% фирме "Беко“ припада малим акционарима, а 40% акцијском фонду и
никоме се у овом тренутку, када су сви повериоци намирени, не мили да врати
предузеће правим власницима. Завлачите раднике, завлачите акционаре, завлачите
акцијски фонд који ви, као министар заступате, измишљају се нови начини да се
стечај одуговлачи како би се имовина истопила.
Нови закон о стечају не чини ништа да се стечај поједностави или убрза.
Добар закон о стечају служи за то да у привреду унесе сигурност, тј. да свако
предузеће које произведе и прода робу, буде сигурно да ће то и наплатити. За то
служи стечај, а ово је само још један пример да овој Влади савршено није стало
да у пословање у Србији унесе сигурност јер онда министри и читава армија
државних моћника губе своју моћ јер оног тренутка када будемо имали стабилну и
сигурну привреду, а ви господине министре, нећете моћи директно да утичете на
привреду и у томе је суштина. Хвала.
Информативна служба
Нове Србије
|