ВЕСТИ::: 03.11.2009. СКУПШТИНСКО ИЗЛАГАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋАВИЋА

- Поштована председнице, поштовани грађани Србије који пратите овај директан пренос, поштоване колеге народни посланици, желим да затражим једно објашњење, од вас, госпођо председнице. Данас је тачно 30 дана откако сам поставио једно питање одређеним министрима, државним органима и вама. До дана данашњег, ево, 30 дана, ја нисам добио одговор и објашњење које сам затражио. Пре неки дан овде је био наш премијер Мирко Цветковић коме сам такође поставио једно питање и он је рекао да зна одговор, али неће да каже.
  Прошли пут када смо имали проблеме око тих питања, радило се о оном чувеном игралишту за инвалиде, а тада је министарка Марковић чак рекла да није ни добила то питање, а ја вас питам да ли сте ви господину Мирку Цветковићу, министру полиције, министру правде, свим државним агенцијама и органима који се баве или који би требало да се боре против корупције, проследили ова питања која сам ја поставио?
  Да вас подсетим, питање за вас је било, пошто сте ви у најави јесењег заседања апострофирали надзорну улогу Народне скупштине Републике Србије, где сте ви, морам признати, најодговорнији за спровођење закона, шта сте урадили по том питању и да ли су ова питања прослеђена министарствима од којих сам тражио одговор? Ја ово радим због грађана Србије јер електронски медији бојкотују ово питање што у мени изазива додатну сумњу. Одговор сам добио од Савета за борбу против корупције и Одбора за спречавање сукоба интереса. Ти су одговори немушти, народски речено, праве се луди, а ја не одустајем од овог питања, поготово што се ради о високим државним функционерима из блиског окружења или који су у самом кабинету председника Тадића.
  Да подсетим грађане Србије да су ти људи од 2004. године, некако ми се чини, од доласка на власт Бориса Тадића, пазарили. Како народ каже, 520 милиона евра. Господине Љајићу, министре за социјална питања, скрећем пажњу на ово пошто се ви сусрећете са гладнима и решавате њихове проблеме тако да је број гладних повећан неколико пута у задњих годину и по дана. Дакле, говорим о Небојши Крстићу, Срђану Шаперу, о њему посебно. Драги посланици, тај човек је стављен на листу 102 најутицајнија Србина у историји, да народ гласа. Говорим и о Драгану Ђиласу, градоначелнику Београда, говорим и о Милици Делевић-Ђилас, која је, замислите, директор владине канцеларије за придруживање ЕУ.
  Ништа не би било спорно то што они имају приватна предузећа да њихови клијенти нису јавна предузећа, да не послују са њима, највише са Телекомом Србије. То је оно јавно предузеће, драге колеге народни посланици и поштовани грађани Србије, које је прошле године исказало добит од 100 милиона евра, а грађанима повећало цене својих услуга за 63%. Имам основане сумње да се средства из јавних предузећа преливају на приватне рачуне ових људи, а све на штету грађана Србије. На том списку клијената је и КБЦ Бежанијска коса чији су директори недавно хапшени, а пре неки дан смо видели да имају три кревета за оболеле од грипа.
  Према томе, председнице, на вама је велика одговорност и велика очекивања грађана да упозорите министре и надлежне органе да су дужни да одговоре на ова питања. Понављам, без обзира на претње које добијам, господин премијер је рекао да ћу бити заштићен, не знам шта ви имате да кажете на то, али ја нећу одустати од ових питања све док не добијем одговор. Користићу и све расправе у начелу по овим законима по којима се будем јавио све док не добијем одговор на ова питања. Хвала лепо.

- Поштована председнице, поштовани грађани Србије, поштовани министре, поштовани народни посланици, у име Посланичког клуба Нова Србија, о Предлогу закона који је на дневном реду имам да кажем и отворим неколико питања. Популарно речено, у народу се овај ваш закон зове закон о отпуштању радника.
  Поставља се основно питање које је својствено свима нама овде па и грађанима Србије код многих политичких и неких других питања, зашто баш сад и због чега. Мислим да би Влада Републике Србије, односно, предлагач овог закона био много убедљивији да је овај закон предложио међу првима по доласку и конституисању Владе. Овако, ово личи на изнуђену меру која је произашла из неуспешних преговора са ММФ-ом.
  Прошли пут сам у дискусији која се тицала ММФ желео да вас подсетим на једну сцену из владајуће коалиције из 2005. године којој сам и сам припадао и разговора тадашњег министра финансија са представницима Посланичке групе Нова Србија. Који речник је он тада користио и употребио ММФ, нећу да говорим. Углавном, била је то тврдња тадашњег министра финансија да треба што пре да завршимо аранжман са ММФ, да се ратосиљамо тих лихвара јер они среће и бољитка ни једној држави никад у историји нису донели. Само да се сетимо Аргентине и аргентинског сценарија. Свака држава која има било какво друго решење, избегава било какав споразум са ММФ.
  Онако како је грађанима објашњено због чега се ови закони стављају на дневни ред је да немамо довољно пара. Постављам питање-да имамо довољно пара, да се буџет пуни онако како треба и како може, да ли би ови закони уопште били на дневном реду? Мислим да не би. Рекао сам малопре да је Влада заиста мислила да делује европски по броју тих службеника у локалној и републичкој администрацији. Да би то донела одмах јер је то проевропска влада, то је још један од европских закона. Тврдим да пара има довољно, али не постоји контрола токова тог новца и не постоји праведна друштвена расподела, а риба од главе смрди, а од репа се чисти.понављам, иста неправда се понавља 10 и 20 и 50 година, а то је да се кола ломе на најслабијима, на нејакима и немоћнима, при томе, ту не убрајам људе који су запослени искључиво по страначкој припадности. Овде је господин Расим Љајић и ако се добро сећам, пре неки дан је рекао да у његовом сектору има 2 милијарде динара вишка па ме занима, како је могуће да се сви жале да нема пара, народ гладује, а у сектору социјалне политике има толико вишка? Или те паре нису употребљене на прави начин или сада треба да испаднемо жртвеник па да будемо модерни и да на жртвеник ММФ приложимо и тај новац који је требало да буде употребљен у социјалне сврхе?
  Дакле, пошто смо сведоци да сваки дан у режимским медијима, приватним медијима челника и припадника кабинета Бориса Тадића, популарне су флоскуле "из извора блиских МУП-у“, па и Нова Србија има неке изворе блиске ММФ, први пут то овде, ексклузивно кажем, а неко ко је одговоран за то, нека каже да није истина ово што говорим. Приликом прошлих, неуспелих преговора са ММФ-ом добро се сетите да је у медијима речено како су ти преговори били успешни, па тек после 15 дана је речено како има неких проблема, па тридесети дан да има још већих проблема, а после 45 дана је речено како су ти преговори практично пропали и да ММФ нешто тражи.
  Из извора блиских ММФ имам информацију, а надлежни нека потврде или демантују, да је ММФ тражио смањење броја министарстава. Да ли је то тачно? Дакле, ММФ је тражио да се Влада Републике Србије преполови, да се отпусти пола министара јер постоји само једна држава у свету која има већи број министарстава од Србије, а то је Индија, али Индија има преко милијарду становника. А, онда су премијер Цветковић и Влада понудили "главе“ неколико хиљада запослених у администрацији. Да ли је то тачно? Из онога како се разговори воде и како су ови закони направљени, имам разлога да сумњам да се неко игра државним парама, поготово ако се узму у обзир и питања која сам поставио, а која се односе на пословање приватних предузећа са јавним предузећим без тендера, без ичега. Тврдим да има довољно новца и да није потребно да се отпуштају ови људи који неће имати шта да једу. Има новца, али некима није довољно ни 20 ни 50 милиона евра, они хоће милијарду у своје џепове, а народ да гладује.
  Не знам, господо из Владе, шта ви мислите, докле ће ово моћи да траје, чак и ако се усредсредимо директно на одредбе закона. Рецимо, када се ради о локалној самоуправи, морам са поносом да поменем град из којег долазим, Чачак где је Нова Србија на власти 13 година. Ако смо хтели да запошљавамо страначки, то смо могли да урадимо за 13 година. Градска управа у Чачку и у Тополи где је председник општине такође из Нове Србије, имају запослених у градској управи у минусу, мање него што одредбе овог закона прописују. У Чачку је 51 мање од дозвољеног броја. Дакле, по одредбама овог закона, у Чачку имају право да запосле још 51 радника, али то неће моћи до 2011. године. Где је ту правда? Зашто се онда тим општинама које су радиле домаћински и поштено, не повећају трансферна средства из буџета? Зашто кажњавате те општине које су рационално пословале? Да ли неко размишља о 40 најнеразвијенијих општина у Србији које чине трећину територије Републике Србије и које немају средстава да преживе. Пре неки дан су долазили представници тих општина и министарка није хтела да их прими. Председницима општина из своје странке се обратила и рекла им да иду кући и да ће то некако решити. Зар то није дискриминација ако за општине у којима је на челу неко ко није из владајућих странака нема средстава за трансфер? Неке општине су остале неразвијене током деценија и векова, али не зато што су тамо људи мање паметни од нас из Београда, Чачка или Тополе, већ зато што је то утицај многих историјских и географских фактора и ми морамо да помогнемо тим људима.
  Никога не интересује што је зима дошла пре него што смо се надали, пада снег и како људи у тим општинама да сервисирају своје обавезе. Ми још увек не знамо шта је предмет тих ваших преговора зато што нико од надлежних никада није дошао у парламент приликом почетних разговора са ММФ-ом да нам овде образложе каква је ситуација у буџету. Зар ви мислите да ми из опозиције не бисмо подржали нешто што је у интересу грађана Србије и нас самих, па и ми смо грађани ове земље. Дужни сте да докажете да радите у интересу свих грађана, а не за појединце. Појединци у овој кризи, господине Љајићу остварују приходе од неколико стотина милиона евра. Да ли вас то боли? Да ли сматрате да је то у реду?
  Зашто ви, као министар за социјалну политику, не оснујете агенцију са 11 запослених, као Срђан Шапер, који је стављен на листу 102 највећа Србина у историји, раме уз раме са Теслом, Пупином, да народ гласа?
  Ове приватне компаније исисавају паре из буџета, паре грађана које преливају у сопствене џепове, а већ сам рекао, једно од тих предузећа је и Телеком Србија који је прошле године исказао добит од 120 милиона евра, а затим грађанима повећао цене услуга за 63%. Зашто? Да би се тај новац преливао у приватне џепове? Само вам дајем један од милион примера где се може видети где паре могу да се нађу да не буде више празних тањира у Србији. Хвала лепо.
 

- Господине Љајићу, заиста немам жељу да се са вама овде сукобљавам и полемишем, али морам да кажем да сте оно главно прескочили да прокоментаришете.
  Ви сте сами говорили да има 300 државних секретара у не знам колико министарстава. Лакше би грађани прогутали да ово кажете. Ви добро знате са чим се сусрећете када идете по Србији и покушавате да решите неке проблеме. Успут, направите по неку странку, али добро, то је политика. Зашто ви не кажете на Влади да смо највећа Влада на свету, 300 секретара, 500 помоћника, пет милиона саветника... Зашто избегавате одговор на то? Можда ви нисте најодговорнији, зато су вас и послали овде јер ви девет година свесно прихватате улогу жртве, али то је ваш избор, сами сте дошли овде, а они који је требало да дођу, два пута нису дошли и нисмо имали седницу. Колико то кошта? Колико је то празних тањира? Јавност и медији су, с правом прозивали и опомињали посланике да се уозбиље, али би то требало сада да ураде и са министрима, али ни у једном електронском медију није било ни помена да се министри два пута нису појавили на седници.
  Заиста, не желим полемику са вама, али сте побрали доста поена код грађана када сте говорили да је влада гломазна, а сада ћутите. Хајде да скинемо ово са дневног реда и да преполовимо број министарстава јер нема потребе да их толико буде, и сами сте то раније говорили. Хајде да урадимо нешто конкретно за грађане па да отпустимо пола министара пошто министрима не треба дати ни отпремнине јер кад неко изгуби министарство ионако мандат му траје 2-3 године, а када неко изгуби посао у локалној или републичкој администрацији, изгубио је одмах све. Видите да то није исто. Докажите сада да и даље стојите иза онога што сте говорили некада. Хвала.
 

- Поштовани грађани Србије, поштовани министре, поштоване колеге народни посланици, за обичног грађанина који би имао прилике да прочита овај закон чије име гласи Регулисање односа Републике Србије, зајмопримца или гараната за преузете обавезе по зајмовима Међународне банке за обнову и развој и на ове две или три стране овде што нам је предочено као народним посланицима, морао би да има високу стручну спрему економисте или банкара да би ово разумео. Казаћу оно што сам ја као обичан грађанин из овога разумео.
  Прво, нису ми јасне дискусије господина Мирка Цветковића, бившег министра финансија, бившег директора Агенције за приватизацију када је говорио о евентуалној подршци ММФ економској стабилизацији и очувању курса динара, да се Србија није задужила. Из овог закона видимо, да обрни, окрени, све те обавезе падају на државу Србију. Неке банке су пропале, неке намерно гурнуте у стечај, а све обавезе преузима држава. Наш банкарски систем је вољом једног човека и једне политичке опције која је већ годинама на власти, упропашћен, гурнут под лед, а ми овде имамо Предлог закона где држава Србија преузима све обавезе и дугове и она је била гарант за све и кад се звала СФРЈ и СРЈ и сада када је само Србија. Па нису држава Србија само тренутни властодршци и људи на функцијама. Држава су, на првом месту, грађани Србије који пуне буџет. Према томе, грађани Србије ће на крају и плаћати ове дугове, аранжмане са ММФ-ом, а све је у функцији преживљавања ове власти и опстанка по сваку цену.
  Само да наведем пример једне вести емитоване на једној телевизији са националном фреквенцијом, пре 50 минута, а то је да је грда Београд склопио уговор са шпанском фирмом "Каф" о набавци трамваја за Београд, а посао је вредан 81 милион евра. Већ четири године се неки људи прозивају за набавку локомотива у вредности од 3 милиона и 600 хиљада евра, непрестане прозивке по новинама и нико да каже шта је са тим, да ли је поднета нека пријава, шта није било у реду, а сада имамо склапање уговора у вредности од 81 милион евра и нико ништа о томе не зна, када је расписан тендер, да ли је "Каф" био најбољи понуђач, како су добили посао. Када сте се ви, господине Милосављевићу, као министар трговине, видели са градоначелником и да ли сте дали сагласност за ту набавку. Наравно, ја не спорим да је тих 30 трамваја и не само 30 него 300 трамваја потребно Београду јер и поред свих донација, градски превоз је и даље проблематичан и то грађани Београда најбоље знају, али гарант за овај посао је опет држава Србија, а не град Београд, и опет ће држава враћати дугове јер је шпанска фирма тражила да гарант овог посла буде држава. Па, нису они луди, знају како се ради овде и с ким имају посла. Сходно томе, опет вас питам, да ли сте ви упознати са одредбама овог уговора и да ли је Министарство трговине дало сагласност за овај посао?
  Имали смо и изјаву министарке финансија да јој није познато како је потрошено 130 милијарди динара буџетских средстава. Где су те паре, да ли су то средства која су у буџету града Београда или су то народне паре и све ће то народ да враћа? То је једино што сам хтео да кажем и молио бих да ми одговорите на ово питање.
  Вас бих, председнице, у року од ових неколико минута колико имам, обавестио да се у Србији тренутно одвија велика драма. На стотине деце и родитеља су сада по домовима здравља широм Србије и нико да им каже шта конкретно да раде. Пре пола сата је министар здравља рекао да има преко 4 милиона вакцина и да може да се вакцинише свако ко хоће, ако потпише изјаву да добровољно пристаје на вакцинисање. Јуче смо видели директорку Бежанијске косе на телевизији како показује да имају три кревета за смештај пацијената оболелих од грипа и њихову изолацију, а за респираторе каже да ће их скинути из операционе сале. Дописници свих телевизија говоре да је на сторине људи оболело. Сви смо ми под притиском и као родитељи и као функционери, да кажемо нешто конкретно овом народу и зато захтевам да сутра овде позовете министра здравља. На јавним сервисима других земаља гледамо шта се дешава, па је тако премијерка Украјине у сред ноћи чекала на аеродрому да стигну те вакцине. Захтевам и да министар трговине каже како је могуће да се Тамифлу, лек који кошта 8 долара, у апотекама у Србији продаје за 40 или 50 долара, а носиоци фармацеутске мафије јуче ослобођени, зна се и ко су и имена и све.
  Зна се зашто људи умиру од притиска, а то је зато што у једној пилули има само 5% материје која утиче на снижење притиска јер се лекови увозе нелегално, из Кине и лопатама се товаре у штампане кутије. Надам се да ће ова наша полиција која решава проблеме дроге и ово мало нагазити.
  Спреман сам да сносим казну ако сам изашао ван теме и дневног реда, али је у интересу свих нас да сутра дође министар здравља и да се обрати грађанима са јасном информацијом у директном преносу у 10 сати. Једна телевизија каже имамо 4 милиона вакцина, а летос смо, са тог места где седи министар Милосављевић чули да имамо 225 хиљада вакцина. Ако је у међувремену, од јуче набављено 4 милиона, онда добро, свака част, али почните онда са вакцинацијом, а не само да оптужујете грађане да беспотребно паниче јер је то људски и родитељски. Ако немају праве информације, шта друго да раде него да оду у дом здравља.
  Нажалост, можемо да констатујемо да је овај први талас епидемије највише ударио на децу и зато је још важније ово што тражим, а то је да се министар здравља обрати у парламенту. Нико никога не оптужује, ово је епидемија која је дошла споља, али ми ипак можемо урадити толико, да се министар обрати са јасним и конкретним информацијама. Ето, то је сврха моје молбе. Хвала.
 

- Поштовани министре, видим да између вас, односно, Скупштине и Владе има неких проблема у комуникацији. Пошто сте за трамваје надлежни, а за Тамифлу нисте надлежни, занима ме да ли сте добили моје питање о пословању приватних компанијама са јавним предузећима, пошто је већ истекао рок од 30 дана у оквиру ког сте били обавезни да одговорите, а то је у области трговине, зар не, а ја имам информацију да сте добили питање. Значи, ја треба да закључим да ви нисте добили то питање, а ја сам јутрос од председнице добио информацију да вам је питање упућено, али нема везе, није ми тешко да вам сад директно поставим то питање - да ли сте чули за медијске куће чији су власници Шапер, Крстић и Ђилас и да у четири последње године имају приход од 520 милиона евра? Камо среће да нам свако передузеће има толики приход. Спорно код тих предузећа је то што су тај приход остварили послујући са јавним предузећима, предузећима која се финансирају парама грађана Србије, предузећима која су у власништву грађана Србије. Како је могуће да предузеће које искаже добит од 120 милиона евра и које је јавно предузеће, повећа цене својих услуга за 63%, одједном, а има ексклузивне уговоре о рекламирању преко ових медијских кућа? Да ли је то исисавање народних пара преко буџета јавних предузећа? Мени личи да је то тако, господине Милосављевићу.
  Пошто сте за трамваје тако лепо одговорили, зашто нисте и за Тамифлу? Да ли је тачно да је увозна цена тог лека 8 долара, а видели смо да у нашим апотекама кошта 40-50 долара. Зар треба на болести, муци и несрећи неко оволико да зарађује? Зашто ми на то нисте одговорили? А, пошто кажете да нисте добили моје претходно питање, ја ћу вас само упутити на сајт Агенције за привредне регистре где ћете и сами видети да су ове медијске куће, преко пословања са јавним предузећима, свој приход увећале за по двеста хиљада процената, а једна од власника је и директорка владине канцеларије за прикључење ЕУ. Па, како ви мислите да се ми прикључимо ЕУ када државни функционери имају предузећа која без тендера склапају послове са јавним предузећима? Тражим писмени одговор. Хвала.
 

  Информативна служба Нове Србије