ВЕСТИ::: 14.10.2009. СКУПШТИНСКО ИЗЛАГАЊЕ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

- Ја сам поднела амандман на члан 30. овог Предлога закона којим се мења члан 107. постојећег закона о одбрани и брише се став "може“, тако да члан 2. поменутог Закона гласи: за потребе обезбеђивања средстава за финансирање стамбених потреба професионалних припадника војске Србије формира буџетски фонд. Образложење за не прихватање овог амандмана је да се овим законом прописује могућност оснивања буџетског фонда када се за то стекну услови, а зависно од расположивих буџетских средстава, значи, никад.
  Овај амандман сам поднела уз консултације са Партијом ветерана Србије која, без обзира што није присутна у Скупштини, представља важан политички субјект који окупља и организује око 500.000 ветерана и њихових породица. Људи су инсистирали на овој врсти промене зато што постоји реална опасност да решавање њихових стамбених потреба буде одложено у недоглед и да се то правда економском кризом или неким другим приоритетима. Имамо СЕКУ, имали смо беку и разно разне кризе и заиста је питање да ли ће ти људи дочекати да њихова стамбена проблематика буде решена. Посебно је значајно што би се усвајањем предложеног амандмана заправо почео процес решавања проблема војних бескућника, морам тако да их назовем, и њихових породица који већ 18 година живе у неадекватним условима. Просто не знам које је решење и мислим да би министар требало овим да се позабави, а ја мислим да постоји једно решење, а то је да ви са бившим министром одбране чешће одлазите на утакмице и да после попијете по неки шампањац на стадиону, противно закону па да плаћате казне и да рецимо, та средства определите за војне бескућнике. То би било фер.
  На основу свега што сте ви рекли, господине министре, изгледа да 500.000 ветерана лаже, односно, лажу њихови представници. Зато ћу вам дати овај допис који је добила наша Посланичка група, да га прочитате јер ја ништа нисам измислила, ти људи само траже да се обезбеде средства за финансирање стамбених потреба професионалних припадника војске Србије и да се у догледно време формира буџетски фонд, док су још у овом телу, док нису прешли у царство небеско.
  Друго, кажете да постоје станови које војска нуди, али људи неће да се пријављују. Ко зна, можда би сви хтели да буду девојка из града, а ни ви баш нисте рођени и одрасли у центру Београда па ипак волите ту да живите.
  Треће, ви правите раздор између војске и полиције. Говорите како у Војсци има бахатих ликова који неће да узму станове, а полиција то не тражи. Шта заправо радите?
  Четврто, кажете да не знате зашто они неће да напусте касарне. Па, ангажујте мало стручњаке. Ангажовали бисте ви председника своје странке кад би се он бар мало разумео у психологију, али свакако можете да ангажујете стручњаке да испитају шта је то код тих људи - трауматизам, изложеност, посттрауматски синдром, ратна дејства, специфичности службе и на крају, неповерење у вас и установе ваше партијске државе.
  Значи, то су ствари које треба испитати, то би могла да вам посведочи и председница Скупштине. Оно што ме је заиста запрепастило је реченица коју сте рекли - шта да радимо када је огроман број њих дошао у Србију. Господине министре одбране, говорите о људима који су прошли ратишта, који су прошли хорор филм, а ви кажете - огроман број је дошао у Србију. Не морате мени да се извините, али би био ред да се извините тим људима. То што сте рекли је невероватно, није чак ни за кафану. Што се кафане тиче, немате смисла ни за кафану ни за метафоре. Нисам рекла да ви пијете, шта сте се закачили за причу о пићу, али испаде да председник ваше странке и председник Србије сам пије. Да сам на Борисовом месту, чувала бих се таквих министара одбране који су веома амбициозни, а вама предлажем да следећи пут поломите чашу од кристала пошто сте у томе вероватно најбољи.
  Такође, сматрала сам да и сам назив Закона треба и да гласи "Закон о употреби војске Србије и других снага одбране у мировним мисијама за очување мира са мандатом УН“.
  Више пута сам, говорећи о стратегији за националну безбедност истицала да Србију на војну неутралност обавезује Резолуција Народне скупштине Републике Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије која је усвојена на седмој седници другог редовног заседања у 2007. години, одржаној 26. децембра. Тада је донета коначна одлука о војној неутралности Србије у односу на све постојеће војне савезе..
  Појам "мултинационалних операција“ имплицитно подразумева увођење Србије у неку војно-политички блок, пре свега НАТО, где су припадници наше војске и других снага одбране упућени да се боре за интересе одређених држава или регионалних организација. Из тог разлога сам сматрала да је термин "мултинационалне операције“ неопходно заменити термином "мировне мисије“ будући да постоје операције за наметање мира и операције за очување мира. Важно је да се ради о учешћу Војске Србије у мировним мисијама за очување мира јер су ове операције за наметање мира борбене.
  Значи, како Република Србија има као основно опредељење политике националне безбедности, чули смо од министра, приврженост поштовању обавеза које проистичу из Повеље УН. Важно је нагласити да се ради о употреби војске Србије и других снага одбране у мировним мисијама са мандатом УН. Осим тога, консултујући неке војне стручњаке, дошла сам до сазнања да мировне операције јесу, готово по правилу, мултинационалне, док мултинационалне не морају увек бити мировне. У том смислу, и даље стоји и Нова Србија је практично на становишту да "Закон о употреби војске Србије и других снага одбране у мировним мисијама за очување мира“ мора да стоји. Консултујући људе који су генерали, људе који имају искуства, дошла сам до сазнања да баш није свеједно говорити о мултинационалним операцијама које не морају да буду нужно хуманитарне. Сетимо се само нашег искуства са НАТО бомбардовањем. НАТО агресија на нашу земљу вођена је као акција хуманитарног карактера и звала се "Милосрдни анђео“. Колико је ту било милосрђа, ми најбоље знамо, не треба поново да говоримо о уништеним објектима, о животима који су уништени, о одложеним жртвама те агресије. Али, оно што је индикативно и што је намера предлагача овог закона, то сам већ изложила говорећи о стратегији националне безбедности, јесте заправо да се више нигде не користи термин "НАТО агресија“ него се користи термин "бомбардовање“, "последице грађанског рата“ итд. Значи, не говори се да је дошло да распада, и то насилног распада СФРЈ, да је на нас извршена НАТО агресија, а сада ми треба да се извинимо НАТО агресору и земљама које су нас бомбардовале зато што смо били жртве. Мислим да већина грађана Србије не може да подржи такав став, а будући да су ране и последице ове агресије и те како присутне, било би много логичније решење да се у овом закону барем термин промени. Осим тога, ако је у образложењу Владе речено да се подразумева да је реч о хуманитарним и мировним мисијама, зашто то онда експлицитно не пише? Шта ће бити ваш допринос, господине Шутановац? У Резолуцији пише НАТО бомбардовање. Да ли ви можете мало да одмакнете од НАТО бомбардовања и да дођете до констатације да је заправо реч о АГРЕСИЈИ која је извршена на нашу земљу? Мало се умешајте у свој посао!
  Сама чињеница да представници овако удаљених политичких опција, као што су Нова Србија и ЛДП, подносе исти амандман, неком министру који има мало више воље од вас, била би знак да га треба усвојити. Значи, имам реаговање из професионалног сектора јер се стиче утисак да је намера предлагача овог закона била да се професионална војна лица искључе из свих облика креативног рада у циљу потврђивања тзв. цивилне контроле.
  Но, у војсци Србије, велики број официра и генерала носи звање магистра и доктора наука те би њихово искључивање из креативног процеса било погрешно, тим пре што мало ко у цивилству поседује знања у искуства која се могу пренети и на проблематику Војске Србије.
  Ваше појашњење, господине министре одбране, и даље не доприноси решењу овог члана 4., те ипак предлажем да размислите о брисању овог члана.

 

  Информативна служба Нове Србије