ВЕСТИ::: 13.10.2009. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштовани потпредседниче, госпођо министарка, поштовани грађани Србије који пратите овај пренос, гледајући министарку саму у редовима где седе министри, могли бисмо да закључимо да је државна каса заиста у драматичном стању јер и по изгледу министарке, видимо једно лице које ни мало не зрачи оптимизмом, већ великом забринутошћу.
  Пре неки дан смо овде имали једног министра који је упао са читавим водом војних и цивилних лица, галамио ту нешто, али оно што смо ми очекивали је да одговори на питања посланика и разреши неке наше дилеме. Ви и овог пута само ћутите и то код мене још више повећава забринутост шта ће се са овом земљом догодити, на страну страначке поделе.
  Тачно је да сте сви ви из Владе прошле године говорили да ће ова криза да погодује Србији, тачно је да сте говорили и све оно нашта вас је колега Радуловић лепо подсетио, а ради се о неким процентима раста производње, раста привредне активности, раста запослености. Тачно је и да је колико јуче, један потпредседник Владе рекао да на пролеће излазимо из кризе, можда ће тада бити избора па зато тако говори, други потпредседник каже 2011. године, а ми посланици се овде боримо колико можемо, али што каже наш народ-мрка капа.
  У народу је ситуација, дословце, критична. Ови подаци о 300.000 неухрањене деце, о 500.000 људи који гладују, су узнемирујући. Не знам да ли сте обавештени да на једној емисији креће и ријалити шоу где се људи пријављују да гладују заједно, да би гладни имали да једу.
  Код Срба је до скоро постојала кованица - нема проблема, а сада ће је заменити - нема пара. Са оволико знања колико имам, не замерите ако оно није на вашем нивоу, поставио сам нека питања и очекујем да ми се на та питања и одговори. Желео бих да вас подсетим да сам још у прошли уторак поставио једно питање и надам се да сте то питање добили и знам да ће вам требати мало више времена и података, али, пре свега, људске и грађанске храбрости да на то питање одговорите. Питање које сам поставио, заправо, можете да схватите и као један људски и добронамерни предлог где да се нађу паре.
  Тврдим да у овој држави има довољно новца и да нам нису потребна нова задужења и нови кредити. Али, то подразумева пад Владе и хапшење неких људи из врха власти. Да вас подсетим шта сам питао у уторак - четири човека из најближег окружења председника Републике Србије и њихове приватне компаније, приходовале су од 2005. године 43 милијарде динара. Да вас подсетим, у то време курс евра кретао се између 75 и 80 динара за један евро, тако да говоримо о суми од око 500 милиона евра. Ако су они законито пословали и законито стицали толики приход, онда, не би требало да се стидите ни ви, ни сви бизнисмени и економски стручњаци у овој земљи, да позовете те људе, господина Шапера, господина Крстића, господина Ђиласа и госпођу Милицу Делевић-Ђилас да одрже свима вама у Влади једно предавање како се прави новац. Ако неко може да за 4 године, са 11 запослених направи приход од 20 милијарди динара, зашто Влада не оснује неку агенцију која би, за промену, била од користи грађанима Србије у коју ће запослити 11 људи који ће приходовати 500 милиона евра.
  Све ово што говорим, није политичка пропаганда нити је то моја странка измислила, ово су подаци који се налазе на званичном сајту агенције за пословне регистре, а грађанима који ово гледају, препоручујем да узму папир и оловку и запишу (www.apr.rs) па да се и сами увере да све ово што ја овде говорим, пише на том сајту. Истина је да код мене изазива сумњу да су четири компаније, а ради се о следећим компанијама: "Multicom group“, "McCann Ericsson“, "Universal McCann“ и "Nova Comunication“, пословале тако да су на списку њихових клијената јавна предузећа која су у власништву свих грађана Србије. Једно од тих предузећа је, изражавајући добит од 120 милиона евра, повећало цене својих услуга за грађане Србије за читавих 63%. Нико из Владе није прстом мрднуо. Сада могу основано да сумњам да су се, без обзира на Владину уредбу да сва јавна предузећа, због економске кризе, своју добит морају да уплаћују у буџет, средства из ових јавних предузећа преливала у приватне џепове. Но, ако су ова предузећа пословала заиста легално, понављам, онда заиста треба да вама из економског дела Владе, министру економије, привреде, финансија, одрже предавање или да их доведемо овде, у Скупштину па да у директном преносу објасне свима нама и грађанима Србије како се прави толики новац, а нас 250 посланика, колико нас овде има, сви заједно потпишемо и предложимо их за Нобелову награду за економију.
  На крају овог излагања ћу, наравно уз ваше одобрење, прићи да вам доставим ове папире, и надам се да ћете, као што је рекла колегиница Јоргованка Табаковић, увести мало финансијске дисциплине. То, финансијска дисциплина, говорим под знацима навода, мада знам да грађани разумеју о чему говорим и како се то зове у развијеним земљама где је степен корупције на неком цивилизованом нивоу.
  Пошто се однедавно примењује Закон о информисању, даћу вам и податке о Јавном сервису који је исто увезан и умешан са овим људима, Јавни сервис који плаћају грађани Србије, за који неко одваја половину своје пензије на годишњем нивоу, а ви се потрудите да те људе мало финансијски дисциплинујете или поднесите оставку и тако ћете добити симпатије свих грађана Србије, а овако само навлачите презир и мржњу на себе, можда чак ни криви ни дужни. Ја све ово већ други пут говорим и још нико из Владе ме није демантовао. Где је сада специјални тужилац? Где је Томо Зорић? Где су ти људи? Да ли је ово истина или треба укинути сајт агенције за привредне регистре са образложењем да дезинформише грађане Србије па и мене, који нисам дипломирани економиста, али јако добро умем да читам и латиницу и ћирилицу, као и већина грађана Србије.
  Сви смо сведоци да је јуче и данас било у стручним медијима, мислим да је реч о публикацији вашег колеге Бориса Беговића која се зове "Фокус“, информација да једно јавно предузеће купује акције једног приватног предузећа без одобрења Владе. Да ли сте ви чули за то? Јавно предузеће "Србија гас“ купује акције предузећа "Информатика“ и цена акција тог предузећа је после куповине од стране Србија гаса је пала за 30%. Да су ови горе поменути "бизнисмени“ пословали са приватним предузећима, нико се не би мешао, приватна својина је нешто друго и нека они међусобно сами мисле и гледају како ће да прођу, али јавна предузећа су нешто друго. Е, онда се огласио један директор јавног предузећа и рекао како је то истина и како је све то рађено без тендера и сваљује то на претходног директора, а он је већ годину и по дана на месту директора и ради исто. Шта грађане Србије брига ко је био кад на власти, ако је то уопште истина, они хоће да знају где иде њихов новац, поготово у ситуацији када 300.000 деце гладује.
  Ми који имамо преко 50 година, па није ни страшно ако неколико дана немамо да се квалитетно хранимо, ништа нам неће фалити, али, деца која су на прагу пубертета или имају 6-7 година, то што се неквалитетно хране и по неколико година, не може се никада исправити и надокнадити. Да ли ико размишља о томе? Хвала.
 

- Сада ћу се опет јавити за повреду Пословника. Пре свега, ово што сте сада рекли, госпођо председнице, је ноторна неистина зато што постоји увид у стенографске белешке, а јавност Србије је имала прилику да види да сам била ту када сте ме прозвали. Према томе, саветујем вам да узмете снимак са седнице и да видите шта се догађало. Ви сте ме прозвали, била сам ту, господин Буха се такође јавио за реч, дала сам му првенство, а ви сте ме, након тога сматрали непостојећом персоном, а мислим да је утицај госпође Наде Колунџије био пресудан јер се она појавила и добила реч. Значи, снимљено је, постоји снимак седнице и постоји обиље сведока, а то су грађани Србије који су то видели.
  Сада, иако до сада нисам имала намеру, захтевам да ми се извините.
  ПРЕДСЕДНИК: Знате шта, дала сам вам реч и остали чланови председништва су ме подсетили на уобичајен начин вођења и давања речи...
  АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ: Чекајте, да ли сам ја мања посланичка група од Радикала и ДС?
  ПРЕДСЕДНИК: Нисте били први пут...
  АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ: Госпођо Ђукић-Дејановић, погледајте снимак.
  ПРЕДСЕДНИК: Само да вам кажем, потпуно сте у праву. Чињенице које износите су апсолутно такве, али када сам вас први пут прозвала, нисте били усали и онда сте морали да сачекате да добију реч најпре...
  АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ: Видела сам се у овој сали у свој својој величини...
  ПРЕДСЕДНИК: Мислим да ме разумете, жао ми је ако не разумете...
  АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ: Ја сам мало плавуша, очито не разумем... Госпођо Ђукић, знам да сте ви под тензијом као председник Скупштине, има много притисака и разумем да вам није лако да водите ово заседање па ћу се ја сада вама извинитити зато што сте рекли неистину. Може ли тако? Ево, извињавам се што сам била ту када сте ме прозвали, што се и види на снимку. Извињавам се што нисам одустала од говора после Наде Колунџије јер ми пола Србије сада шаље мејлове типа Александра Колунџија, Нада Јанковић. Стварно, не могу то да поднесем, направили сте ми психолошку трауму, али се свеједно ја вама извињавам.
  Значи, рани радови СПО, неко је направио афоризам за Србе у дијаспори да су то Срби ван себе. Не сећам се да ли је то био господин Чотрић или господин Баљак, било је духовито. У сваком случају, овај закон делује као афоризам јер му се, господине Срећковићу, смеје цела дијаспора.
  Гледајући коментаре, приметила сам да не постоји ниједан афирмативан коментар па, или су ти који мисле да је ваш закон добар, неписмени или им није доступна електронска пошта јер заиста не постоји нико ко подржава овакав закон. Чињеница је да сте се ви трудили, али ми из Нове Србије не можемо да подржимо један овакав закон зато што њиме нису решени неки основни проблеми. Вама је достављен извештај о политичким правима српског народа у региону за 2008. и 2009. годину и сумњам да сте га прочитали јер га уопште нисте споменули, а тамо се каже да је Србија 2006. године поново стекла независност и после 88 година поново постала матица српског народа. У наше време, господине Срећковићу, на Балкану, изван граница Решублике Србије живи око ¼ српског народа. Овако како сте ви направили закон, тешко да ће они бити задовољни, не само појединим решењима него и у глобалу.
  Дефинитивно, извештај који говори о политичким правима српског народа у региону констатује да Република Србија нема промишљену политику према српском народу који живи ван њених граница и рационализација за то што је нема је да су грађанска и људска права у тим републикама важнија од колективних политичких и да се суштински подразумевају и да ће читав тај регион, тзв. Западни Балкан, ускоро ући у ЕУ што ће обесмислити државне границе и омогућити овим Србима да живе обједињено. То је фантастична теза, као и ваш покушај, односно, саучесништво у признавању независне државе Косово.
  Шта нас брига да ли имамо или немамо јужну покрајину, да ли имамо Војводину, када ћемо сви једном ући у ЕУ. Изванредно. Зашто бисмо онда уопште седели у овој Скупштини и расправљали о неким животним проблемима када ћемо сви једном ући у царство небеско? Значи, не треба ништа да радимо, треба само да седимо и сачекамо тај тренутак.
  Оно што је такође чињеница јесте да држава не води никакву активну политику према балканским Србима који живе изван њене територије. Искуства из последње две деценије 20. века намећу да ова политика мора да буде окосница спољне политике Србије. Иако је Србија Митровданским Уставом из 2006. године дефинисана као држава српског народа која је обавезна да води рачуна и о српском народу у суседним државама и дијаспори, до данас није организовани апсолутно никакво деловање државе у том погледу. Посебно је проблематично питање државне политике према Србима у Црној Гори, Македонији, Албанији и Словенији. Србија, очигледно, не признаје постојање српског народа у Црној Гори, српска дипломатија се тим питањем не бави, не бави се више ни министарство, а све полазећи од става да су Срби и Црногорци један народ, оптерећену, у неким случајевима, породичним пореклом и личним интересима, државници Србије оглушују се о очигледну дискриминацију Срба у Црној Гори и притиске у циљу њихове националне, културне и верске асимилације.
  Слична је ситуација и са Србима у Македонији. Наиме, упркос забрани деловања Српске Православне Цркве у Македонији, Србија није никада ни пред Саветом Европе или установама УН изнела то важно питање. Такође је симболична и брига о средњовековним споменицима из балканских и из Првог и Другог светског рата на територији Македоније. Чињеница је да је више српских представника било бирано у парламент Османлијског царства него што данас има политичких представника Срба у македонском Собрању.
  У Албанији су Срби током 40 година били лишени свих права која уживају националне заједнице, а ствари се, на жалост ни током претходних година нису битно промениле. Очигледно је да власти у Србији немају трајну државну, верску, просветну и културну политику према Србима у тим земљама. За разлику од, рецимо, Хрватске која у Србији остварује дугурочну државну и економску политику, акције Србије, њене дипломатије и овог министарства за Србе ван себе, како ви то радите у Хрватској, ограничене су на декларативне ставове о помирењу и да се на осовини Београд - Загреб створи неко ново југословенско јединство.
  У БиХ, влада Републике Србије је заинтересована за сарадњу са Републиком Српском. Но, занима ме, колико сте ви из ове партијске државе заинтересовани за Србе у Републици Српској, јер судећи по затворености медија које контролишете или које сте успели да угушите, а и по одсуству било какве дискусије у овој скупштини, ви практично учествујете у разградњи Републике Српске. Само на једном медију, који по службеној дужности мора нешто тог типа да објави, Б92, чули смо да атмосфера у Утмиру, по тајанствености и разговорима иза добро затворених врата, јако подсећа на атмосферу у Дејтону. О чему се ту ради? О некој ревизији Дејтонског споразума? Да ли је Србија још увек гарант Дејтонског споразума? Да ли се ви, господине Срећковићу, мешате у свој посао? Не зна се који пакет мера ће бити донет, али се зна да је циљ промена Устава БиХ, како би се ојачао кредибилитет. Каже - сви ће морати да прогутају горку пилулу. На синоћној тајној вечери су рекли Штајнберг, Рени Билк, а по природи ствари Срби у Републици Српској и најгорчију. Иако нема јасног става о ентитетском гласању које Република Српска сматра кључним, очигледна је намера да се променом Устава омогући улазак у НАТО. Како водите рачуна о Србима у Републици Српској. Очигледно је потпуно погрешно разумевање националне политике, незаинтересованости. То смо имали прилике овде да видимо, згађеност над српским националним питањем као и уверење о сопственој посебности дела реформске и проевропске елите.
  И даље ми није јасно, господине Срећковићу, шта је то нови патриотизам западног лика, а још ми је мање јасно како ће тај нови патриотизам западног типа учинити нашу земљу економски јаком и политички утицајном државом која за савезнике има најјаче земље света и која управо због тога има демократске капацитете да на најбољи могући начин брани наше државне и националне интересе. Надам се да сам вам исправно цитирала. Значи ли то онда да Србија за непријатеље има најјаче земље света и да је неопходно заборавити све оно што су Срби вековима подразумевали под појмом патриотизам. Узмите Вујаклију па прочитајте шта значи реч патриотизам. Од памтивека Срби су патриотизам схватали као родољубље, љубав према сопственој отаџбини која се никада није испољавала некаквим другим, туђим схватањем овог појма.
  Срби су кроз целокупну своју историју под патриотизмом подразумевали неговање и развијање слободарских, демократских и одбрамбених традиција. Вековима и деценијама се српство спајало слободарским и борбеним традицијама проистеклих из многих борби, бојева, устанака и ратова.
  Као представнику СПО не могу да верујем да можете да заборавите традицију која је настала у ратовима вођеним против Отоманске империје, Аустроугарске монархије и фашистичких земаља и да ли заиста треба прихватити патриотизам западног типа, заборавити људе и збивања везана за оба српска устанка, за балканске, за Први и Други светски рат, заборавити Мишарску битку, Делиград и Чегар, Цер, Дрину, Колубару, Солунски фронт...
  Ако нама, из национално свесних опозиционих странака, а и национално свесним Србима у расејању није јасно шта је овај нови патриотизам западног типа, да пробате то да објасните некоме писменијем, рецимо, руском председнику Медведеву који долази 20. октобра, да ли је Русија светска сила, да ли је Русија наш стратешки партнер, да ли су у време владе Војислава Коштунице успостављени блискији политички односи између Русије и Србије и ударени темељи снажне економске сарадње који су формализовани када је почетком 2008. године тадашњи министар, председник Нове Србије, Велимир Илић, отишао у Москву и потписао енергетски споразум. То сте некако прихватили, али на неки начин отписујете Нову Србију као економски јаку и политички утицајну државу, говорећи о новом патриотизму западног типа. Не дај Боже.
  Још једна ствар, несвесне омашке чсто откривају много више о намерама особе него оно што би та особа свесно и контролисано рекла. Колико год се трудили да овај закон представите као надстраначки, непартијска омашка вашег колеге Југовића који се овде упро објашњавајући нам шта је то нови патриотизам је веома индикативна. Он је лепо рекао - патриотизам. Критика овог закона у једној речи. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, уважени министре, нама су обједињене тачке дневног реда данас. Осврнућу се још једном на неке тачке дневног реда које завређују посебну пажњу да се помену на данашњем заседању Народне скупштине. Нећу се бавити персоналним решењима када су у питању предложени кандидати, али ћу рећи да је тренутак њиховог избора закаснео. Ради се о томе да су у Високом савету судства и Државном већу тужилаца изабрани пре шест месеци и не могу да прихватим да овако важна тела бирају тек у октобру, а имам сазнања да је код Високог касационог суда у току одређивање кандидата за избор.
  Шта то значи за ове људе који се бирају овде? На који начин ће они утицати на избор носилаца највише правосудне функције у земљи? Из којих разлога ови људи нису на време бирани иако знамо да су у јулу месецу завршене кандидатуре за носиоце правосудних функција?
  Рекао сам да нећу улазити у персонална решења, али сматрам да је избор кандидата са подручја Ниша када је у питању Високи савет судства, преседан. Наиме, имамо већ једног човека из Ниша који је члан одбора за правосуђе и који активно учествује и који је члан и Високог савета па се поставља логично питање - зашто још један кандидат из Ниша? Прави се монопол када је у питању избор носилаца правосудне функције и то је јако лоша порука. Требало је направити много равномернију расподелу, бар када су адвокати у питању.
  Оно што морам посебно да напоменем је саветовање носилаца правосудних функција које је било у Врњачкој бањи, а на ком је присуствовао цео државни врх, од премијера до ресорних министара. Никада до сада премијер није присуствовао и сматрам то својеврсним притиском на процедуру избора носилаца правосудних функција. На таквим саветовањима је логично да присуствује министар правде и председник Врховног суда, али није логично да скоро цео државни врх присуствује на једном таковм месту које је уско стручно, па и ви, госпођо председнице сте били тамо. Осим тога, од тих судија који су били тамо, вероватно је да једна трећина више неће бити носилац правосудне функције, што је негде око хиљаду судија који ће, дакле, остати без посла.
  Ово је тренутак да се још једном осврнемо и укажемо на бројне нелогичности Закона о територији, Закона о кривичном поступку, да се надовежемо на Кривични законик и неке нелогичности које се спроводе, обзиром да је избор 1. децембра. Само ћу вам рећи да се за територију општине Краљево број носилаца правосудних функција смањио на 19 судија, а тако је и на целој територији Србије. Окружни суд који је имао 12 судија, остаће са 6, а општински судови у оквиру Окружног суда у Краљеву су суд у Врњачкој бањи и Рашки који ће постати судске јединице па се број носилаца у општинским судовима са 35 смањује на 27. ако на то додамо да и Трговински суд који има 12 судија, сада остаје са 6, питам се како ће то правосуђе бити ефикасније када само на једном подручју имамо 19 судија мање.
  Напоменуо бих и то да је тренутно у сваком суду катастрофално стање када је у питању извршни поступак. Пре пар месеци, када смо расправљали о овој теми, такође сам указао на овај проблем, на чињеницу да судски поступак траје и по неколико година и када наступи извршни поступак, ту је крај, грађани не могу да остваре своја права, а претходно су исплаћали милион такси, трошкова према држави. Бојим се да ће са овако драстичним смањењем извршни поступак још катастрофалније функционисати.
  Оно што морам да истакнем је велико незадовољство посланичке групе Нова Србија због чињенице да су овако важни законици донети по хитном поступку. Верујте да постоје носиоци правосудних функција који уопште нису знали да се мења Закон о кривичном поступку и Кривични законик јер је све то урађено без било какве расправе, радних група и људи су потпуно збуњени, а што је најгоре, носиоци правосудних функција су приморани да ћуте јер их чека реизбор и многи се плаше да ће остати без радног места ако се побуне. Једна катастрофална чињеница је да они који треба да спроводе и примењују овај Закон нису припремљени, па чак ни упознати са његовим изменама и неприхватљиво је решење да председник суда, на препоруку Већа судија изриче казне, а да уопште није присутан током расправе. Овим што радите биће оштећени само грађани Србије јер судови неће бити ефикаснији. Осим тога, трошкови за грађане биће вишеструко увећани јер, на пример, грађани Рашке, која је сада судска јединица, мораће да долазе на суд у Краљево, што изискује велике трошкове па се бојим да ће, људи када схвате да не могу да остваре своја права јер немају новца да прелазе по неколико стотина километара да би отишли на суђење, када схвате да је прескупо да би остварили неко своје право, узимати правду у своје руке. Бојим се да предлагач овог закона није довољно размислио о могућим последицама оваквог предлога јер су ова решења јако лоша и грађани неће моћи да се снађу и бојим се да ћемо направити хаос у правосуђу, а то сигурно није у интересу грађана Србије.
 

  Информативна служба Нове Србије