ВЕСТИ::: 06.10.2009. ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована председнице, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, посланичка група Нове Србије тражи обавештења од следећих државних функционера: од Вас, госпођо председнице, господина председника Владе, господина министра унутрашњих послова, господина министра за културу и информисање, Одбора за решавање сукоба интереса, Савета за борбу против корупције и Агенције за борбу против корупције, која ће, надам се, стартовати са радом 1. јануара.
  О чему се ради? Дакле, од свих ових наведених функционера и функционерки тражим обавештење шта ће они да предузму после овога што будем у ова четири минута изговорио.
  Дакле, Велимир Илић, председник Нове Србије је 22. 09. 2009. године, на конференцији за новинаре, презентовао јавности податке годишњих финансијских извештаја за период од 2005. до 2008. године за следећа предузећа: "Мултиком груп“, "Мекејн ериксон“, "Универзал Мекејн“ и "Нова Комјуникејшнс“. Извор свих података је сајт Агенције за привредне регистре. Агенција за привредне регистре је државни орган. Готово да нико од медија није објавио ове информације. Неки су нам се извињавали да су под притиском, да имају децу, да имају запослене и да не смеју да објаве информације.
  Дакле, "Мекејн ериксон“ и "Универзал Мекејн“, власник оба предузећа је Срђан Шапер, члан председништва Демократске странке. Пословни приход "Универзал Мекејн“ је 2005. године износио само 3.585.000, а за период од 2005. до 2008. године целих 3.280.618.000 динара. То значи да је у 2008. години пословни приход ове компаније био увећан за 52.000%. Број запослених у "Универзал Мекејну“ је 2008. године био само 26, а у "Мекејн Ериксону“ 93.
  Власник предузећа "Нова Комјуникејшнс“ је Небојша Крстић, саветник председника Републике Србије Бориса Тадића и, заједно са Срђаном Шапером, бивши члан музичке групе "Идоли“. Број запослених у овој фирми је 2007. године био 1313, а 2008. године само 11. Понављам, ово су подаци са сајта Агенције за привредне регистре.
 "Мултиком груп“, власници 50% овог предузећа су Драган Ђилас - 25% и Милица Делевић-Ђилас - 25%. Драган Ђилас је 2005. и 2006. године обављао функцију директора Народне канцеларије председника Републике Србије, 2007. године је био министар без портфеља у Влади Републике Србије, а 2008. године ступио је на дужност градоначелника. Милица Делевић-Ђилас је директор Владине канцеларије за придруживање ЕУ. Пословни приход фирме "Мултиком груп“ је у 2008. години био увећан за 231.000%.
  Да бих стигао у ових пет минута све да кажем, требало би да буде за похвалу да неко тако успешно са 11 радника толики новац заради. Да га предложимо за Нобелову награду у овој економској кризи. Шта је проблем што се тиче Нове Србије?
 "Нова комјуникејшнс“ и "Мекејн Ериксон“ су тврдиле да немају монопол над државним клијентима и да је једини такав клијент "Телеком Србија“. Нама се господин Радујко већ јавио и причао о неким тендерима за које није он крив.
  Међутим, на званичном сајту "Мекејн Ериксон“ као клијенти су наведени и: Клинички центар Србије, чији је директор Ђорђе Бајец, председник Одбора за здравство ДС; КБЦ Бежанијска коса, ЈКП Паркинг сервис...
  Након конференције за новинаре коју је Нова Србија одржала 22. 09. "Мекејн Ериксон“ је са своје званичне интернет презентације уклонио списак клијената. Од 2005. до 2008. године приход ове четири компаније и придружених компанија је 43 милијарде динара, преко 500 милиона евра, а ми се боримо да напунимо буџет отпуштањем радника.
  Дакле, све вас, које сам прозвао овде, заборавио сам Специјално тужилаштво за организовани криминал, да провере ове податке који стоје на сајту Агенције за привредне регистре и да обавесте Скупштину, посланичку групу Нова Србија и све грађане Србије, за које мислим да их ови подаци веома интересују, како је могуће да неко са 11 радника толики новац зарађујуе?
 

- Даме и господо народни посланици, мени је јако жао што нема министра и никога од представника Владе да саслушају ову моју дискусију. Желео сам да министар чује нека виђења Нове Србије и мене као шефа Посланичког клуба. Нажалост, видите да интересовања нема да се то саслуша, али ћу ипак рећи ради јавности, да се неке ствари сазнају.
  Драго ми је да се свако министарство огласи, па и Министарство одбране са стратегијом и када сада питате некога од министара шта радите, чиме се бавите, шта сте урадили у овој години, прошлој години, они кажу - направили смо стратегију, имамо стратегију националне безбедности и одбране. Имамо стратегију, то каже свако министарство и то је за њих завршен посао.
  Међутим, од тих стратегија које се пишу, усвајају, усаглашавају, ми никакве користи немамо. Србија има изузетно велике проблеме, сада тренутно и очекивао сам овде једну много озбиљнију дискусију министра одбране, када је дао уводно излагање које је трајало неколико минута, о једној изузетној проблематичној ситуацији за Србију, када креће низ пројеката који се протежирају, борба против насиља, борба против тероризма, борба против корупције, борба против мита, све је борба до борбе. Једноставно, недовољно је рећи у вези целе те стратегије пет реченица.
  Очекивао сам да се саслушамо, да видимо једну озбиљну стратегију која ће помоћи Србији да изађе из целе ове ситуације. Хтео сам да питам господина министра одбране - како је могуће направити стратегију националне безбедности државе Србије? Ако он као министар одбране сада не зна ни где су нам границе државе. По Уставу, Косово је саставни део Србије. У стратегији, у свим наступима, пошто министар изузетно пуно путује, има добру сарадњу и са Американцима и са Кинезима, и са Бриселом. Уосталом, видели смо.
  Да ли му је неко рекао да је он дужан као министар одбране да направи ову стратегију за целу територију државе, оно што је по Уставу дефинисано као држава Србија, или се прави стратегија за део територије Републике Србије, који сви сад тренутно важе?
  Замолио бих ово мало што имамо у сали присутних, ево госпођу Чомић, бар немојте говорити ви. Хајде мало да се саслушамо. Да не буде сада да ја причам овде, а министра нема, немамо никог из одбране, још се ви запричали, и онда нема сврхе. Драго ми је да улази господин министар и да ова дискусија не буде, мада је већ одавно почела, како наш народ каже - јалова.
  Прва ствар која ме је заинтересовала то је - докле су границе Републике Србије? Да ли стратегија одбране важи за целу територију Србије? Да ли ми имамо, пошто је министар имао контакте, видим и стално је и претежно у Америци, разговара са војним врхом Америке, гостује код њих и итд, каква је наша обавеза према оним деловима територије које уставно покрива Србија, који званично у Уставу, јер заклетва се положила и речено је да ћемо бранити оне границе које су Уставом дефинисане.
  Међутим, стратегије се усвајају долазе и пролазе, али једно стање у Србији је изузетно тешко. Једна стратегија се не може спровести. Када се тренутно погледају биланси Републике Србије, даме и господо народни посланици, господине министре, тренутно у Србији имамо 492.000 људи који активно раде и примају плату. Негде око пола милиона људи који се воде да раде, не примају плату и налазе се у оних 900 фирми које су пред стечајем, блокиране итд, а то су све велике фирме, које укупно праве 70% губитака Републике Србије у привреди.
  Да ли држава може спровести неку стратегију у Министарству одбране, ако тренутно привреда Србије, ових 900 великих предузећа су задужена у иностранству кредитним линијама са 2.000 милијарди динара? Од тога, 150.000, односно 1.500 милијарди динара дугорочних кредита и 500 милијарди динара краткорочних кредита. Годишње српска привреда троши 200 милијарди динара за сервисирање камата по овим кредитним линијама. Поред тога држава Србија је задужена негде око 22 милијарде укупно.
  Јутрос смо чули у вестима да се задужујемо за буџет, са нових милијарду евра код Руса и 400 милиона евра код Светске банке. Каква стратегија у Министарству одбране се може спровести успешно ако пуњење буџета тренутно радимо са кредитним линијама? Србија да би давала плате буџетским корисницима, тренутно подиже у овим задњим месецима календарске године кредите и сервисира буџетске кориснике.
  То није било никада у историји Владе Републике Србије. Недавно је узет комерцијални кредит, што смо усвојили на прошлом заседању, да би се дала плата просветним радницима, да не би било штрајка. Да ли ми имамо перспективу и каква је позиција Министарства одбране у ситуацији када Република Србија сервисира ових 550.000 запослених у администрацији са кредитним линијама? После оволико неуспелих приватизација, после ове катастрофалне ситуације у привреди Републике Србије, ми се задужујемо кредит за кредитом, три милијарде код ММФ, 400 милијарди код Светске банке, милијарду тражимо од Руса, милијарду смо тражили од Кинеза. Људи, наши унуци ће све ово плаћати.
  Како преживети ако је привреда, понављам, задужена две хиљаде милијарди кредитних линија, односно привреда годишње са 200 милијарди сервисира камате само у кредитима? Ове кредитне линије још увек нису доспеле, неке ће доспети ове године, а неке ће доспети наредне године. Значи, за две године ћемо имати тотални банкрот српске привреде и државе, уједно. Нема одакле да се пуни буџет. Милион људи је незапослено, милион и преко триста хиљада пензионера, инвалида и разних социјалних давања за буџетске кориснике. То је доказ да Србија не може изаћи из овог врзиног кола у које се уплела и не помажу никакве стратегије.
  Како да организујемо одбрану земље, како да организујемо националну безбедност на високом нивоу, ако немамо од чега, ако се боримо за голо преживљавање грађана Србије? У овом моменту Србија узима кредите, буквално да би грађани Србије преживели. После приватизације од 2000. године до данас и укупног убризгавања 57 милијарди евра у Србију по основу приватизације, по основу кредита и по основу донација. Ушло је 57 милијарди у Републику Србију од 2000. до данас. Да је среће да је искоришћено у инфраструктуру, у запошљавање, у нова радна места, у грађевинарство, у јефтине станове, ми би онда имали реалније пуњење буџета.
  Господине министре, ваша влада је поништила концесију која је требало да убризга у буџет 360 милиона евра чистих пара које би дошле споља. То је све било завршено. Поништено је јер су неки, да би подржали Владу, тражили да се то поништи. Сада, када анализирамо, у свим овим вашим борбама о којима причате, стратегијама, а предлажем вам да се окренете мало око себе, погледате своју околину, својих неколико пријатеља у ДС, два, три пријатеља из врха ДС. Њихове фирме, од како сте ви министар одбране, направиле су промет у медијима, преко својих шест ћерки фирми 500 милиона евра. Фирма господина Ђиласа повећала је промет, због тога сам са њим на суду и биће ми драго да овај процес траје, у овој години у односу на 2005. годину - 231000%.
  Господине министре, све што Влада врши, борба против рака грлића материце, борба против рака дојке, Министарство здравља креће у борбу против обољења крвних судова, акција "Очистимо Србију“, све иде преко одређене групације и из министарстава се лопатама убризгавају паре у одређена приватна предузећа. То често служи само за "прање“ пара, а више имају новца од буџета, него ви у комплетном Министарству одбране. Молим надлежне службе да провере, а вас, господо народни посланици, да то погледате, то стоји на званичном сајту Агенције за привредне регистре. Значи, отворите сајт, погледајте и - имаћете шта да видите!
  Немогуће је опстати у оваквој ситуацији. Ако ми сада видимо ко су господа која овде омладини обећавају неку жестоку борбу против насиља - дрога, коцка, кладионице... Али, омладина има перспективо. А сада погледајмо ко су господа која заступају, а неки седе и овде у парламенту, газде који држе кладионице, а неки људи из Владе су чак и акционари у тим истим кладионицама. Дајте да се то провери. Захтевам од УБПОК-а и надлежних служби да то провере.
  Господин Шлаф, који је долазио у владу, има заступника међу нама. Адвоката који седи у овој сали и који држи све конце, који све зна. Према томе, дајте да решимо ове проблеме, ако можемо, али прво морамо да завршимо неке државне послове, веома важне, јер ми долазимо у позицију да ћемо изгубити државу, да нећемо имати ни озбиљну одбрану, ни безбедност, ништа!
  Господине министре, недавно сам био веома разочаран и озлојеђен, а поводом трагедије која се догодила у Ужицу, и то када сам виде да су жене које су радиле врло тешке и одговорне послове биле запослене преко студентске задруге, а да су плаћене биле 82,00 динара по радном сату. Да ли неко може да ради на барутним пуњењима, а да годинама буде запослен преко студентске задруге? То није само непримерено, већ је незапамћен скандал! Очекивао сам да ће неко поднети оставку после оваквих извештаја, али о томе је престало чак и да се разговара.
  Волео бих да се објави висина примања у директној производњи и, рецимо, у СДПР, који се бави трговином, извозом. Шта је са дуговањима и обавезама које је СДПР постигао и задужењима у појединим земљама са чијим се челницима Ви срећете?
  Каква је будућност Србије, која је будућност наше омладине, која је стратегија да се изађе из ових ситуација? Која је стратегија да би живели као нормална земља која се организује и у безбдносном и у одбрамбеном смислу? За то су потребна средства, а ми та средства немамо.
  Не видим да се игде разговара о имовини којом располаже Министарство одбране. Решите то питање са Дирекцијом за имовину. Стотине, хиљаде објеката широм Србије пропада, у тоталном су расулу. Гледао сам у неким градовима, могу Вам донети фотографије, а могу Вам и показати, ако имате времена да погледате: топови, тенкови, све у корову, у трави од два метра... зарасло, пропада и постаје ругло наших градова. Ветар је полупао прозоре, распадају се фасаде, падају кровови, војна опрема је остављена у трави, напуштена, потпуно занемарена. То тако стоји, нико не долази и нико о томе не води бригу.
  Да не причамо сада о стању у осталим сегментима привреде, да не буде да вас само критикујем.
  Ситуација је врло тешка, врло опасна и немојте се играти са НАТО-ом и причати како ми морамо ући у НАТО. Зна се и на који начин, док се не промени Устав и скупштинске одлуке, Србија је војно неутрална. Морамо се тако и понашати! Морамо поштовати сопствене институције!
  Морам да Вас питам оно питање са почетка - где су нам границе, господине министре? Где нам је линија одбране? Где ћемо стати ако нас неко нападне? Где је наш камен међаш?
  Кажите нам, пре него што тај стуб побијете, докле смо дошли, докле сте нас одмерили, где смо и докле смо, па дајте да то ускладимо са законима које тренутно имамо.
  Стварањем партијских институција нећемо постићи ништа. Немојте да стварамо партијску војску! Немојте да правимо партијско правосуђе! Немојте да стварамо партијску државу! Немојте да бежимо од демократије за коју смо се годинама борили! Немојте дојучерашње саборце проглашавати непријатељима! Немојте оне који су радили на том истом уласку у Европску унију проглашавати ретроградним противницима исте! Немојте слушати оне којима смета јака Србија! Било је Владе и пре ове ваше. И ми из те Владе знали смо како се води и поштује ова држава! Изгледа да смо ми сметали, јер нисмо били "дарежљиви“ као појединци из садашње владе, који воде тотално конфузну спољну политику, који само трчкарају од једних до других - продају Русима рафинерију да задовоље Русе, а са друге стране Дунава ургирају да се прода Американцима. Дефинишите шта хоћете! Биће нам драго да и ми то сазнамо.
  Бар једну од ових силних стратегија које доносите и усвајате поштујте до краја. То ће нам бити још драже.
  Господине министре, немојте ову моју дискусију схватити као злонамерну. Поштујем Вас као министра, поштујем и Ваше сараднике, али скрећем и Вама пажњу да је сваки труд узалудан ако се економска политика, нарочито она на макроекономском плану, погрешно води. Можете Ви бити највећи геније, али нећете успети ако нема средстава за реализацију пројеката. Хвала лепо.

 (Реплика министру) - Господине министре, драго ми је што сте урадили нешто што је био Ваш посао. Тачно је да је имовина војске почела раније да пропада, али, господине министре, не стоји више правдање на рачун претходне владе. Три године сте министар, а ти објекти и даље пропадају. Против тога се ја буним.
  У општини Чачак годинама постоје припремљена средства за откуп Дома војске, али Ваше министарство никако да каже колико то кошта. Лично сам Вам се обратио пет пута у писаној форми и десетак пута усмено када смо заједнички сарађивали у Влади са молбом да решите проблем чачанске касарне и Ваш одговор је био службе раде. Када ће да заврше посао те службе? Сећате ли се колико пута сам Вас позивао телефоном? Ви сте, додуше, звали Ваше сараднике. Службе процењују, оцењују, мере, вагају, али - то траје три године. Објекти се руше. Ругло града у самом центру града. Ружно је.
  Што се Параћина тиче, господине министре, тамо је незаштићен магацин експлодирао и оштетио објекат. Као министар и човек који је био задужен за ванредне ситуације изградио сам нове објекте, школе и све поправио у Параћину, Ћуприји и Јагодини. Све је завршено, али још увек нису дислоцирани магацини које је требало дислоцирати. Тада сте Ви дошли за министра. Опет то може, не дао Бог, да направи трагедију. Према томе, решите тај проблем.
  Господине министре, из министарства на чијем сам ја био челу, пребачена су велика средства за Поникве, дотерао посао до краја, поправили смо писте, уклонили бомбе, платили све и где смо стали, ту и данас стоји. Недавно сте рекли на чачанској телевизији - "Лађевци“ нису приведени. Радили смо на том пројекту и он постоји, а налази се у Аероинжењерингу. Треба само да га Министарство војске узме и ангажује се да би "Лађевци“ били спремни за цивилни и војни саобраћај. Тачно је да је урађен пројекат да се писта продужи, прошири, да се уради контролни торањ итд. на то ме се много радило. Немојте само нападати са причама шта се десило у овој, а шта у оној Влади.
  Тачно је да је 2007. године, када сам и сам био у Влади, предузеће Драгана Ђиласа такође радило, али ваша странка и Г17+ имали сте већину и стално сте нешто прегласавали. Зато су и расписани избори. Зато је господин Коштуница, а и ја са њим, вратио мандат народу.
  И за вашу владу би било најбоље да распишете изборе, ако не можете ништа озбиљније да урадите. Лепо је што је "Слобода“ кренула да ради, али ове уговоре је потписао директор, кога сте Ви сменили декретом.
  Нисам хтео да полемишем и улазим у неке личне проблеме и сукобе. Само Вас молим да будете коректни.
 

 (Реплика министру): Средства постоје. Одлуке постоје годинама. Све је завршено и зграда која је тамо стајала је завршена. Лично сам разговарао са министром више пута и ништа нисмо завршили. Морате бити упорни у завршавању послова. Ваш директор је био директор контроле лета. Било је потребно да монтира опрему у Лађевцима, да се аеродром доведе у потребно стање за карго летове. Ми смо то тражили и желели и то је било при крају. Постоје општинске одлуке две општине - Краљева и Чачка, пошто је аеродром на међи и то би требало да се заврши.
  Знате ли у чему је проблем господине министре? Ви у Пониквама имате затрпане авионе са бојевом муницијом које не умете да демонтирате и склоните. Зато то не може да се заврши јер Ви годинама то не можете да решите. Распитајте се. Ваши авиони са бојевом муницијом, затрпани, леже и не сме ништа да се ради због тога што то мора да се отклони. Према томе, ево јавно Вам нудим помоћ да решите ту ситуацију.
 

- Господине министре, морам да вам се захвалим што сте нас почаствовали својим доласком у Скупштину и драго ми је да нисте на Пештеру, тако да ове законе који се тичу одбране и безбедности Србије неће бранити министар трговине и услуга. Морам да признам да ми је јако необично, изгледа да је реч о неким реформским тенденцијама или испуњењу Ђелићеве опаске да ће у Влади доћи до ротација. Чим министар трговине и услуга може да дође да брани сет војних закона, онда вероватно када будемо расправљали о трговини, ви ћете бити известилац Владе.
  Свакако Вам се нећу захвалити за оно што сте очекивали, а то је да кажем како сте обавили и донели послове "Слободи“ из Чачка, то је Ваша обавеза. Оно што мислим да је добро и са чим почиње практично ова одлука о усвајању стратегије националне безбедности је констатација да се свету суочава са изазовима које намеће грубо кршење Повеље УН и опште прихваћеној норми међународног права, а посебно мешање у унутрашње ствари суверених држава, као и концепција и пракса превентивног напада и војног интервенционизма.
  Покушај давања легитимитета, стварање нових државних творевина на територијама суверених држава, чланица УН, нарушавају постојећи међународни поредак и знатно угрожавају опште стање безбедности у свету. Ту се потпуно слажемо.
  Оно што је онда моје питање је - зашто сте онда потписали нови протокол са Еулексом којим се успоставља граница између Србије и Косова и колико ћете криомице и од грађана Србије и од Скупштине Србије оваквих протокола потписати? Огромном пропагандом ДС покушава да сакрије и од грађана шта заправо значи овај споразум о успостављању границе и прекограничне сарадње између Србије и Косова. Са једне стране, даје се часна Титова пионирска реч, јер ви сте из ДС очигледно добри настављачи Брозове политике, да се никада неће одрећи Косова, а с друге стране потписују се споразуми којима се корак по корак потписује независна држава Косово.
  Изгледа да ви претпостављате како су Срби глуп народ, па не могу ни да замисле како је управо власт српске државе та која је практично саучесник у признању лажне државе Косово. Зна ли, рецимо ова власт, то ћу вам после показати доказе, да у сред српске престонице, у сред Београда, ви можете да купите цигарете са налепницом Република Косово? Да ли Ви то знате?
  Дакле, слажемо се да безбедност јесте недељива, да ни једна земља није у стању да самостално решава све сложеније проблеме очувања и јачања националне безбедности, али исто тако је тачно да решење на глобалне претње јесте у интеграцији националних система безбедности, при чему између интеграције националних система безбедности и евроинтеграције ипак не постоји знак једнакости.
  У овој другој ставци говорићу о регионалном окружењу. Ви кажете нешто што је мени било готово невероватно. Државе у региону југоисточне Европе прихватају и унапређују вредност демократије, економске и друштвене стабилности и безбедности, залажу се за дијалог. То се, претпостављам, односи и на Хрватску, а сведоци смо упорног одбијања Републике Хрватске да омогући повратак прогнаним Србима, да им призна људска и колективна права, што наравно оптерећује обе државе и наравно да у будућности може представљати озбиљну претњу миру.
  Скоро смо чак били суочени са предлогом или захтевом хрватског удружења "Домољуб драговољаца и ветерана Вуковар 91“ које је поднело предлог да се у Србији подигне спомен-плоча на месту "страдања“, како су навели хрватских заробљеника у логорима који су се налазили у Стајићеву и Бегејцима. Власт Србије је чак била спремна да ово уради.
  Међутим, српски народ оличен у Удружењу ратних војних инвалида Зрењанин и општина Житиште побунио се против ове одлуке, решен да својим присуством онемогући безумни наум власти Србије, која је онда на крају морала и да одустане.
  То би било један нула за народ, да опет није интерес српске власти да штити нечији туђи интерес, осим интереса свога народа, па је власт урадила, значи изгубила можда једну битку, али не и рат против свог народа, тако да је ћутала, а наравно, ћутање може да значи одобравање поводом постављања спомен-плоче на Кајмакчалану палим Македонцима, жртвама насилне регрутације српске војске. Мислим, оваква врста геста најбоље показује колико ова партијска држава и партијска власт заправо воде рачуна о безбедности својих грађана.
  Осим тога, мислим да би се претходни колега Саша Дујовић и многи у овој Скупштини сложили да није омашка, него можда може да говори о мотивима предлагача ове стратегије, чињеница да нигде није споменуто да је реч о НАТО агресији, значи да је над нашом земљом извршена НАТО агресија. Стоји да на укупно безбедносно стање у знатној мери утичу последице вишегодишњег грађанског рата и НАТО бомбардовања. Треба да стоји - НАТО агресија, јер је то веома важно због констатације угрожености споља, због чега сасвим друкчије могу да се дефинишу ризици по Републику Србију, али и нашу обавезу у мултинационалним и коалиционим снагама и наравно, тај грађански рат зашто је вођен!? Нигде опет није убачено да је реч о насилном разбијању СФРЈ и тој последичној НАТО агресији.
  Када смо већ код НАТО агресије, ево овде ви кажете да постоје претње и ризици за дестабилизацију региона и наравно Републике Србије у виду формирања паравојних тзв. косовских безбедносних снага које представљају озбиљну претњу постојећем режиму регионалне контроле наоружања и угрожавају равнотежу у региону.
  Безбедност Републике Србије, господине министре одбране, може поново бити угрожена оружаном побуном. Постојање туђе војне базе на територији Србије, као што је Бондстил у нашој јужној покрајини представља претњу безбедности Републике Србије.
  Каже се овде у даљем тексту - пролиферација оружја за масовно уништење је највећа претња глобалној европској безбедности, а наравно и безбедности Србије. Ово је иначе врло чест изговор великим силама за освајање простора богатог рудним богатством, као што су примери за то били Ирак и Иран, а сада нажалост наша јужна покрајина КиМ. Осим тога, нисте ви у обрачуну са јавним гласилима, национално свесним организацијама, организацијама младих људи и својеврсно, кажем, и медијску сабљу и неку другу врсту сабље, кренули зато што вам сметају некакви натписи у тим новинама и коришћење ликова малолетника. Ви сте кренули да би се од народа и грађана Србије сакрила чињеница да се прави нови антиракетни штит на Балкану и да практично НАТО агресија је за последицу имала формирање прве НАТО државе на територији Европе. Након тога је формирана и НАТО база, а сада добијамо и штит.
  Професор са Стенфорда Дан Вилкининг, иначе архитекта Обаминог штита, сада сматра да уместо Пољске и Чешке оптимална места за антиракетни штит јесу Турска и Балкан. Када се каже Балкан, мисли се пре свега на Бугарску и Румунију, мада наравно Тирана и Приштина нуде, погодите шта, Бондстил на Косову. Када се томе дода и чињеница да је 31. маја отворен у Калимашу тунел као део аутопута између Албаније и Косова, који су наравно представници Тиране и Приштине сматрали веома историјски значајним за развој Албаније, Косова и читавог региона, ствари постају јасније.
  Тог 31. маја тачно у подне премијери Албаније и Косова Сали Бериша и Хашим Тачи су се нашли негде на средини тунела, где нису ту и остали, углавном оно што је веома битно је да је Тачи тад рекао да је овај аутопут ремек дело Албанаца, аутопут наде и интеграција, главни елемент ове духовне, моралне и физичке близине Тиране и Приштине, јесте независност Косова.
  Сада, погодите из три пута ко изводи радове на изградњи овог аутопута, чија је фирма позната америчка компанија Вегтел НК. Да ли је то случајно? Тешко.
Ако сте прочитали, ако пратите, а морали би као министар одбране да пратите коментаре на разноразним сајтовима, споменућу сајт ваше омиљене "нове српске политичке мисли“, ево шта кажу људи на инсталирање овог штита. У преводу, америчка администрација очекује наредне године званично признање независног Косова од стране Републике Србије, ви практично, потписивањем ових протокола то радите, и успостављање добросуседских односа између Републике Србије и Републике Косово. Када се то деси, а уверавања са српске стране су чврста, може да се крене у размештање компоненти штита на Косову. Значи, остало је пар ситница - да се сломи сваки отпор НАТО интервенцијама у Србији, зато имамо сада сет ових закона, где се у ствари лобира за НАТО, да се поквари сваки посао са Русијом и да се сви који другачије мисле о евроатланским интеграцијама...
  Председавајући: Госпођо Јанковић, време је истекло.
 

  Информативна служба Нове Србије