|
Потпредседник Нове Србије Дубравка Филиповски у интервјуу за
“Печат” говори о најновијим последицама медијског мрака и контроле јавног
информисања и маркетиншког сектора у нашој земљи из једног кабинета, тражећи да
се коначно отворе све карте у Србији и да се испита одговорност свих политичара
и њихових најближих сарадника
Србија је пред економским колапсом, а два милиона људи је на ивици егзистенције
Шаперова, Крстићева и Ђиласова фирме у периоду од 2005. до 2008. године
оствариле приход од око 43 милијарде динара
Наша намера је да јавности покажемо како су приходи наведених предузећа расли
упоредо са политичким утицајем њихових власника Драгана Ђиласа, Срђана Шапера и
Небојше Крстића
Нето добит ових предузеча у периоду од 2005. до 2008. године била је
1.709,939,624 динара што износи око 20 милиона евра
|
 |
- Србија се налази у ванредном стању, само што то нико није до
сада објавио. Такође се налазимо у медијском мраку, који влада нашом државом -
истиче у интервју за “Печат” потпредседник Нове Србије Дубравка Филиповски.
Повод за интервјуу са потпредседником поменуте парламентарне странке,
која је чланица народњачке коалиције у којој се налазе, поред Нове Србије и
Демократска странка Србије и Народна партија, су ексклузивни подаци, који се
директно тичу тога ко управља и на који начин медијском сценом у Србији и ко
троши новац из републичког буџета за потребе разних маркетиншких агенција.
На који начин влада медијски мрак у Србији?
- Најбољи показатељ медијског мрака су сви поступци актуелне власти да се
обрачунају са неистомишљеницима, што се најбоље види и кроз усвојене измене и
допуне Закон о јавном информисању. Људи у Србији шапућу у не смеју нормално о
свему да говоре, а полиција је свуда око нас. Прети се гашењем многих
организација. Нова Србија није ни за какав облик насиља, против којег смо се
одувек борили, али у Србији се никада нису затварале организације, јер су
појединци били криви. Србија је пред економским колапсом, а два милиона људи је
на ивици егзистенције, а у последње време у просеку 15 грађана дневно остаје без
посла и десет фирми дневно се гаси, а најављује се и отпуштање 15.000 радника.
Притом је месечна задуженост Србије три милиона евра. А посао опозиције је да
укаже на све лоше ствари које ради владајућа коалиција. Међутим, опозиција ради
у илегали, јер је на мети власти и нема адекватан простор у средствима јавног
информисања. Напади на опозицију су континуирани и константни, а у њима
учествују поред странака владајуће коалиције и поједине маркетиншке агенције.
Нема више толико слободних медија у Србији где можете као представник опозиционе
парламентарне странке нешто кажете, сем изузетака, а ту пре свега мислим на Ваш
недељник “Печат” и још неколицину медија, али све је то у далеко мањем проценту
у односу на већину медија који су под контролом власти. Када је Слободан
Милошевић био на власти постојало је много медија под контролом опозиције или
листова и телевизија где су све странке имале медијски простор у сразмери своје
политичке снаге у парламенту и локалним властима. На располагању опозицији су
били Студио Б, Б92, Телеграф, Блиц, Глас јавности, Борба, Демократија, Данас,
Радио Индекс и бројни други медији. А сада осим “Печата” и можда још неколицине
медија опозиција нема где да кажете оно што хоћете. Овом приликом морам да
поменем конференцију за новинаре Нове Србије, која је одржана 22. септембра а
која је остала медијски готово непропраћена, а на којој смо изнели оптужбе на
рачун власти.
Можете ли да нам кажете све што сте изнели на тој конференцији и
све о оптужбама које сте изнели на рачун појединих личности из власти?
- Шокирана сам сазнањем да медијски сервиси, чак и они са којима наша странка
има потписане уговоре о медијском праћењу, нису ваљано пренели нашу конференцију
и по нечијем налогу су буквално "скинули“ извештај са наше конференције. На
неким телевизијама су пренесени мање битни делови који нису били централна тема
ове конференције.
А која је била главна тема?
- Изнели смо у јавност податке о пословању и приходима “Мултиком групе”, “Мекен
Ериксона”, “Универзал Мекен” и “Нове комуникејшн”. Све податке смо преузели са
сајта Агенције за привредне регистре. Неколико дана су емитовани демантији ових
фирми да смо ми изнели нетачне и злонамерне податке. Ми смо изнели тачне
податке, а председник наше странке Велимир Илић је само представио чињенично
стање и јасно рекао да се ради о пословним приходима. Наша намера је да јавности
покажемо како су приходи наведених предузећа расли упоредо са политичким
утицајем њихових власника Драгана Ђиласа, Срђана Шапера и Небојше Крстића. Нето
добит ових предузећа у периоду од 2005. до 2008. године била је 1.709,939,624
динара што износи око 20 милиона евра. Врло добро се зна да је Шапер члан
председништва Демократске странке, а пословни приход његове фирме “Универзал
Мекена” у 2008. је у односу на 2005. годину већи за 52.000 посто. Притом је број
запослених у “Универзал Мекену” 2008. године био само 26, а у “Мекену Ериксону”
93. А власник “Нове комуникејшн” је Небојша Крстић, саветник председника
Републике Бориса Тадића, а број запослених у поменутој фирми 2007. године био је
1.313 а 2008. године само 11 радника. А што се тиче “Мултиком групе”, власник 25
посто того предузећа је Драган Ђилас, који је 2005. и 2006. године обављао
функцију директора Народне канцалерије председника Републике, а 2007. године био
је министар без портфеља задужен за Национални инвестициони план у Влади Србије,
а 2008. године ступио је на дужност градоначелника Београда. Такође, Ђилас је
председник Градског одбора ДС-а. Пословни приход “Мултиком групе” је у 2008.
години био за 231.000 посто већи него у 2005. години, а у овој компанији је
2008. било запослено свега 128 радника. Ми се пословањем те фирме нисмо бавили
од прошле године када је Ђилас предао на управљање ту фирму пошто је постао
градоначелник Београда. Поред сопствених прихода, “Мултиком група” убира приходе
и из многих других предузећа у чијим се власничким структурама налази “Емоушн
продакшн” (49%), “Биг принт” (90%), “Дајрект медија” (93%), “Спортс адд” (100%),
“Спарк ивент промоушн” (60%), “Френди” (60%). Сви они чине Ђиласови мултиком
империја, а цео медијски простор Србије је покривен са овим фирмама. А укупни
приход “Мултиком групе” за поједине напоменуте период за период од 2005. до
2008. године износи 19.332,732,699 и када се та цифра сабере са пословним
приходима за исти период Шаперових, Крстићевих и Ђиласових фирми који износе
23.548,483,000 долазимо до укупне цифре од око 43 милијарде динара, колико
износе приходи њихове четири фирме. То значи да су њихове фирме зарадиле око 450
милиона евра, а нико о томе неће ни да говори нити да то објасни. Сву ову
тројицу повезује њихов шеф, председник Србије и ДС-а Борис Тадић.
Неке од поментутих фирми упутиле су деманти поводом неких података
Нове Србије. И сам Срђан Шапер је навео “да Веља Илић лаже”?
- У свом демантију од 16. септембра агенције “Нова комуникејшн” и “Мекен
Ериксон” тврдиле су да немају монопол над државним клијентима и да је једини
такав клијент “Телеком Србија”. Међутим, на званичном сајту “Мекен Ериксона” као
клијенти су наведени Клинички центар Србије, чији је директор Ђорђе Бајец,
председник Одбора за здравство ДС-а, Клиничко-болнички центар “Бежанијска коса”,
ЈКП “Паркинг сервис”. Дан после конференције за новинаре НС-а они су са свог
званичног сајта избрисали ове фирме. Јасна је порука свега овога. Новац грађана
Србије се слива у републички буџет, а даље у републичка министарства и државне
институције и предузећа, који директно или кроз субвенције, дају новац за
ангажовање рекламних агенција чији су власници Ђилас, Шапер и Крстић. Нова
Србија је упутила званичан допис поверенику за информације од јавног значаја
Родољубу Шабићу да затражи уговоре државних и градских институција и предузећа
склопљених са овим маркетиншким агенцијама да би се оне учиниле доступним
јавности.
Да ли сте упутили још неке захтеве?
- Затражили смо од Савета за борбу против корупције да испита све уговоре и
утврди све релевантне чињенице као и начин склапања уговора. Такође, затражили
смо од републичког Одбора за решавање о сукобу интереса да испита да ли су
Драган Ђилас, као градоначелник, и Милица Делевић-Ђилас као директор Владине
канцеларије за европске интеграције, у сукобу интереса ако се државне и градске
институције рекламирају преко њихове агенције. А од комисије за заштиту
конкуренције, такође антимонополске комисије затражили смо да испита да ли ове
компаније имају монопол над закупом рекламног простора на телевизијама са
националном фреквенцијом и јавном сервису, али и од самих јавних предузећа (ЈКП
Паркинг сервис, Телеком Србија, Клинички центар Србије, КБЦ Бежанијска коса...)
који су била коминтетнти ових агенција, да дају ове уговоре на увид јавности.
Новинари који се баве истраживачким новинарством могли би да истраже колико се
“државног” новца прелива на рачуне челних људи ДС, а не да се баве селективно
"истраживачким“ новинарством. Поједини грађани који су сазнали за информације
које поседујемо затражили су од нас да у њихово име затражимо да уговори које су
потписале наведене фирме буду доступне јавности. Морала бих овом приликом да
нагласим да је фирма "Мекен Ериксон“, по одржаној конференцији за новинаре Нове
Србије, са своје званичне презентације уклонила референц листу предузећа са
којима је сарађивала.
Сада је и јасно зашто се медији у Србији на селективан начин баве темама
које су везане за истраживачко новинарство и како неко може годинама да Велимира
Илића на разне начине медијски блати на најгори могући начин а да за то не сноси
последице, а притом се у малом броју случајева чује друга страна. Веља Илић је
био и жртва прогона и од ДОС-ове владе, и за време акције “Сабља”, као и сада. А
када ми из НС изнесемо неке податке о некој личности завлада медијска блокада.
Не желим ни ја, ни сви ми из НС, ни моја породица да живимо у таквој Србији у
којој нема одговорности, а има само селективне правде која одговара појединим
моћницима. Морају се коначно отворити све карте у Србији и да се испита
одговорност свих политичара и њихових најближих сарадника.
Србија се месецима замајава геј парадом поред свих економских,
безбедносних, политичких, законских и криминалних проблема које имамо. Доста нам
је лажних обећања из предизборне кампање садашње владајуће коалиције. Лидери
народњачке коалиције, Војислав Коштуница и Велимир Илић су за разлику од
владајуће структуре одговорни и поштени људи, који никада нису давали лажна
обећања или нешто нечасно учинили. Ова Влада коју чини 14 странака је створена
на лажима. Зато су по свим показатељима потребни ванредни парламентарни избори.
Притом имамо ситуацију да нам разне агенције и невладине организације одређују
правила игре, а чак поједини представници из НВО сектора као што су Соња Лихт,
Соња Бисерко, Наташа Кандић, Биљана Ковачевић Вучо, Борка Павићевић одлучују и
ко ће бити на којој функцији у разним државним институцијама. Требало би да се
НВО доведу у ред као у Русији и да се тачно зна који су њихови стварни задаци и
ко их све и зашто плаћа. Потребно је да се у Србији успостави ред и закон, да на
власт дођу прави људи, који су способни, одговорни и поштени и који су се већ
доказали у тешким ситуацијама.
|