КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 15.09.2009. СРБИЈА ПОСЛЕ ЗАКОНА О ИНФОРМИСАЊУ: ДАН ПОСЛЕ

Колумна Александре Јанковић, психотерапеута и посланика Нове Србије - "Сведок"

  Када календарски достигнете узраст половине старца Фоче од стотину љета, као писац ових редова, изгубите невиност - начисто. Све вам је неки deja vu: исто је било у брозна времена, наставило се са Злобом, а онда је синуло сунце демократије. Како ствари стоје, најразвијенија фаза те такозване демократије је - демонкратија!
  Ако су се Срби као небески народ, народ који за осниваче државе има два Светитеља: Св. Саву и Св. Симеона Мироточивог, одродили од Бога, Истине Христове и Апостолског пута, при чему је историјска чињеница да су Апостоли били први посланици јавне речи, те су зато, после силаска Духа Светога, и проговорили свим познатим светским језицима, зашто је онда чудо што прву резерву Млађи Минхаузену чини ЕЛДУПЕ минус Жарко и Весна?!
  Батић је свој завештани медицински примерак већ одавно забио тамо где мирише моћ (у виду места на листи) и новац (у недостатку девиза, могуће су и полуге)!
  Ко би иначе предухитрио пензионере, који и даље никако да се сете како се зове онај Немац што им систематски сакрива картице за гласање (Алцхајмер, деко!) да не прибоду "зелени" тастер на семафору, јер се још сасвим добро сећају да кад се упали "зелени чика" - тад се прелази без да постанеш лежећи пензос.
  И како спречити нео-злобисте да не буду уздржани, кад и даље не знају шта да мисле поводом изручења свог шефа Хагу, коалиције са изручиоцима који су већи Злобисти од Злобе, а није им лако ни да помисле како неће бити сахрањени у Алеји Великана, већ им се смешка Мирино дрво?!
 "Будимо људи иако смо Срби!", па покажимо елементарну толеранцију, ако већ не можемо саосећање за све оне који су од интернационале запамтили само: "Ко беше ништа, биће све!".
  Па кад Риза, у демократској Хаљи(м)ни зна да се треба држати постранце, јер се многи држе позадински, као баш врела браћа, онда морамо извући поуку да су опет у питању српска посла. Не Србска, већ српска посла, као што четници нису исто што и четници из филмова Вељка Булајића.
  Како је изгледало информисање у време "највећег сина наших народа и народности", о коме је, након тајанственог одстрањења једног уда, енглеска панк група снимила песму: "Yu Тhat cant dance anymore!?" Било га је тако, што се пристојан свет, српске грађанске провинијенције, тихо гадио на све што је изречено на његовој телевизији, где полицајац на другом програму императивно захтева да гледалац окрене први програм, не би ли се информисао о путешествијима Великог Мајстора. "Политика" се читала тако што би се смејало на насловну страну, прелетело кроз културни програм, погледале читуље, с посебним задржавањем на страници: Најава програма. И, још нешто. Кад је било неопходно да се извесна персона дисквалификује, говорило се да "има позадину као два листа Политике". Сада је то озбиљна препорука за место главног и одговорног уредника, такозваног ГЛОДУРА.
  Слоба наводно није био баш слухиста, па је стално понављано оно: "Не чујем!", али је изгледа делимично истинито било и оно: "Волим и ја вас!", јер је постојао некакав "Студио Б", "Радио Индекс", "Б92". У завршној фази своје "глувоће", Слоба није написао симфонију, већ је дозволио акцију "Бука у моди", па је праштало са свих тераса, прозора, улица: трубе, трубице, бубњићи, пиштаљке за једанаестерац, а онда и пенал са све багером!
  5. октобар је дочекан као "Бронхи": почело је лакше да се дише. Наравно, не задуго!
  Први, прави легално изабрани Председник државе, није могао да остане омиљена народна поштењачина, па су му, у недостатку пресуде, систематски приписивали атрибут "необавештености". Он је постао крив што је легалиста, крив зато што је Србин, непожељан зато што је државник и непрепознат међу својима баш зато што јесте једна од ретких историјских личности.
  У инфантилној америчкој култури, постоји култ гађања силиконским ушећереним тортама. У Србији, у време Владе Војислава Коштунице, направљен је, уз помоћ "шећерних" белосветских пријатеља и домаћих мангаша (читај тајкуна) култ вербалног поготка Премијера излучевинама које се, из пристојности, не могу именовати у овом тексту.
  Уз премијера, који штрчи јер је поштен и законит, први човек за медијско фекално оргијање постао је онај који је и донео промене - баш зато што је истински храбар и предузимљив. "Веља-сеља", "Веља разбијач новинара" или "Веља-разбијач фаме о лепоти свих новинарки", други пут је постао симбол демократије само зато што је "наш", само зато што се у њему свако од нас да огледати и препознати, а ми треба да будемо нација дугиних боја, на европском путу.
  Нити су они, због фекалног јавног информисања, потегли сабљу, нити затворили све оне чији обим главе, гузице или карлице досежу ниво два листа некадашње "Политике". Једноставно су се вратили тамо одакле и потичу - у народ!
  Дошли су неки нови дипломци са америчких курсева за доконе домаћице, повезали се са домаћим злурадим мизантропима који као да су испали из "Породице Адамс", изнедрили похлепне Нарцисе и успоставили нову мрежу европских страсти, која трансцендира српску нацију, државу, културни идентитет, духовност и саборност.
  Нови, армирани закон о информисању, само је један од резултата наводно нове, а заправо константне владе у сенци, која не препознаје ћирилични фонт, не признаје српски геном и релативизује све људске дилеме.
  Ако глава најглаватије европске телевизије у Србији изговара: "Ваше право да знате све!", па митинг за очување једног дела српске територије самоиницијативно претвара у "Косово за патике", конкуришући за награду учешћа на молтвеном доручку таквим луменима, као што је некадашњи "Б92", актуелно познатији под називом "У92", што је неприхватљиво да нас Чеда завије у бело, кад нам је већ најавио да "од нас зависи" хоћемо ли "шит и даље?!"
  И Тита су некад звали Чеда. И после Тита - Тито, и после Чеде - неки нови Чеда. Историја се понавља.
  Једино је непоновљив нови закон о информисању, кога би се постидео и ОЕБС, све док није открио да нема шта да се правда, док постоје Гаће!
  Нема више дискриминације - сви смо ми плавуше, нема више информисања - сви смо ми пандури!
  И - нико није невин, док се не докаже да је тајно гледао "48 сати свадба", снимао "Инсајдера" и сањао "Мењам жену".
  А, што се вести тиче, у Србији заиста више није вест да је пас ујео човека. Вест је да је пас ујео посланика!