|
|
 |
Лидер Нове Србије Велимир Илић каже да се увек
залагао за демократску Србију, слободу медија и коректно извештавање. Иако је,
како наглашава у разговору за "Правду", често био мета појединих новина, и даље
сматра да су измене Закона о информисању катастрофалне, те да оне не би могле ни
да прођу у Скупштини без очигледне трговине. Како Илић каже, као на бувљој
пијаци.
- Има и некоректних новинара који вређају и породицу и поједине личности. На
пример, тужићу медије који су написали да сам опасан по околину и да ми треба
лечење. То је јако ружно. Убеђен сам да је то била једна координирана акција да
би ме испровоцирали да гласам за Закон о информисању. Друге медије нисам тужио
никада до сада, али, понављам, ко ми буде вређао породицу, износио такве
неистине и глупости које штете и мени и странци и читавој мојој породици, зашто
да не. У том случају бих тужио и да није усвојен овакав Закон. А злоупотребити
Закон нећу никада.
А ако, рецимо, опет дођете на власт, па вам се не допадне критика
медија?
- Оне који објективно критикују, треба човек да разуме. Не може увек да се ради
идеално, увек може нешто боље. Човек који је на власти мора да буде под
контролом медија, под лупом јавности, да води рачуна о свом понашању. Али је
веома ружно да поједине политичаре, као што је Млађан Динкић, штите Законом да
их неко не би нападао.
Да ли ћете смети и даље да га нападате. Знате да су пооштрене казне
за претпоставку невиности? Да ли ћете и даље тврдити да је он штеточина и да је
уништио привреду?
- Па, наравно. Такве изјаве се морају давати, јер то је истина. Он може да ме
тужи, али то је истина. Сурова истина.
Не плашите се да и даље тако жестоко критикујете?
- Па, не можемо ми сада да хвалимо Динкића да не бисмо кршили Закон. Ја сам
износио једну економску анализу стања у Србији и зна се који су одговорни људи
за такво стање. Можемо сада да констатујемо да само пола милиона у Србији ради,
а да треба да издржава осам милиона људи. То је технички немогуће. Држава је
банкротирала са таквим условима. Према томе, то су подаци, чињенице.
Да ли ћете, дакле, и даље бити оштри? Да кажете да је Динкић, на
пример, штеточина, као што често говорите?
- Па добро, зашто да не. Онај ко наноси штету овој држави, шта је друго него
штеточина.
Али, ако Вас он тужи, како ћете то доказати на суду?
- Па зато они и доносе Закон, јер ће бити тешко доказати. Њихове су и судије.
Ако кажете да је Борис Тадић Динкићев потрчко, то стоји, то је чињеница. Динкић
оком, а он скоком. Очекивао сам да ће Тадић ипак зауставити овај Закон и да ће
заштитити медије које је он много злоупотребљавао у кампањи, због чега је и
победио. Јер, ако хоће медији да наброје оно што је обећао, а није урадио, где
ће нам бити крај.
Ко ће још имати користи од тог Закона?
- Он служи да штити оне неспособне и лоше. Али, понављам, не треба дозволити да
неко вређа личности, као што је мене својевремено један дневни лист ставио на
насловну страну са ћерком. Сликали су нас на Сајму аутомобила. Тај наслов је био
толико одвратан и ружан. Никада се у животу лошије нисам осећао. Замислите,
ставили ме са мојим дететом на насловну страну и написали изнад - "пичетина". И
ви онда, ако се буните, испадате луди. Онда испаднете ненормална личност и неки
психијатри анализирају да сам опасан по околину, овакав и онакав. Питао бих их
како би се они осећали када би их са њиховим дететом ставили у новине са једним
тако ружним и погрдним насловом. То је најодвратније нешто што човеку може да се
догоди. Ко су они да пресуђују људима без икаквих доказа, аргумената.
На гласању о Закону о информисању се показало да Влада нема већину.
Да ли вам се чини да ће опстати до краја мандата или нас очекују ванредни
избори?
- Доказано је и тада да ова Влада срамно опстаје неком већином коју купује.
Бувља пијаца ради нон-стоп. Није више ни тајна. Сад су узели оног Рома да гласа,
па Батића. Они се продају за ситне неке интересе. То је право мучење. Влада нема
већину, већ, ето, тргује, купује, продаје, препродаје. То никад није било. Више
нико не скрива ту трговину, не ради то испод жита као што се то некада помало
радило. Зову вас, питају колико кошта да гласате.
Да ли су Вас звали да питају колико кошта?
- Звали су ме много пута, али сам их ја одбио. Звали су кад су правили Владу,
али ја нисам хтео ни да разговарам на ту тему.
Колико су Вам нудили? И ко је то радио?
- Добро, сад, није битно колико су нудили. Нудили су све. То је нешто што је
ружно и не можемо причати о демократији ако имамо једно тако одвратно понашање,
нешто што ни Милошевић, кад је био на врхунцу моћи, није радио. Бар не јавно. А
сад излазе појединци и јавно тргују, берза ради. Узимају силне паре. И ове
мањине су злоупотребиле то што су добиле тај статус да веома лако улазе у
парламент. И они тргују. Озбиљне политичке партије које годинама постоје остају
ван игре, јер тај бућкуриш који се скупи истргује, искомбинује и направи неку
већину. Видели смо шта се све трговало са појединим градоначелницима.
Асфалтирају се ливаде, шљивици.
Да ли ће скоро бити избора?
- Без избора нема изласка из ове катастрофе. И опозиција, ако има мозга, мора да
се уједини. А овако соло, они ће их узимати на кашичицу и крпити рупе у Влади,
као што се сада догађа са ЛДП-ом. Они истргују, направе дил и идемо даље.
А остатак опозиције, да ли ће се коначно ујединити? После гласања о
Закону о информисању било је дисонантних тонова између ДСС-а и СНС-а.
- Ма не, то је био неспоразум. Због тога не би требало да буде било каквих
проблема. Народњаци и напредњаци имају изванредну сарадњу и то треба сачувати.
Не треба сад појединци да искачу за неку ситницу и да дају изјаве које ремете
односе у опозицији.
Рекли сте да народњаци и напредњаци имају изванредну сарадњу. А шта
је са радикалима?
- Радикали морају добро да размисле ако желе да помогну у деловању ових
опозиционих странака. Они морају да се приближе, без обзира на то што је било
неких проблема. Или да се определе, да кажу да ће ићи на другу страну. Морамо
направити нешто јако и чврсто, што ће дати алтернативу овој лошој власти.
Шта планирате да урадите?
- Морамо изаћи са пројектима, програмима. Конкретним, јасним и гласним. Да би
народ веома лако могао да се одлучи. Јер, тешко да ће људи више гласати за
обећања. Тога је до сада било јако пуно и то је све прокоцкано. Морамо да
повратимо поверење код народа, да будемо веома јасни, конкретни и да изађемо са
пројектима. Видимо да нам се власт потпуно изгубила.
|