КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 25.08.2009. АУТОРСКИ ТЕКСТ ДУБРАВКЕ ФИЛИПОВСКИ, ПОТПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ

"Сведок"

  У Србији, од доласка владе на чијем је челу Мирко Цветковић влада велика политичка нестабилност док се земља суочава са проблемима у привреди, а колика је небрига владе за раднике и угрожене категорије друштва, Србију би могла да сачека и врела политичка јесен са радницима на улицама. Кривац за ову ситуацију је владајућа већина која је створила један законски вакум због кога су произвођачи и грађевинари суочени са великим проблемом у раду, тако да реално ситуација у држави није била гора у претходних двадесетак година, па чак и у ратним условима. Пола милиона људи је запослено у државној администрацији, а сваки запослени у привреди издржава троје или четворо људи чија примања долазе из државног буџета. Стање постаје неиздрживо. Пад индустријске и пољопривредне производње је највећи од краја Другог светског рата. Сваки дан нешто поскупљује, а стабилност динара вештачки се одржава кредитним линијама, а истовремено се подстиче увоз. Држава се при томе задужује како би сервисирала обавезе према буџетским корисницима.
  Испред Владе Србије у последњих осам година није било штрајкова, колико их је у годину дана од када владајућа коалиција на челу са ДС води државу.
  Једино број запослених у државној администрацији расте јер странке морају да нађу посао својим кадровима, а где би друго него у администрацији. У претходном периоду запослено је 5.000 људи у комуналној полицији, при чему само на територији Београда дажбине за плате износе девет милиона евра. Пројекат статистичких региона нам је буџет оптеретио за нових 4.000 запослених, углавном чланова владајућих странака, а министарка за омладину се хвали да је отворила 88. канцеларију за омладину са силним радионицама у оквиру њих, што опет представља ново повећање администрације. А администрација не храни грађане, већ грађани и радници који остају без посла морају да нахране ту администрацију. И све је наопако. У немилости су они који раде и привређују, плаћају порезе, они су оптерећени и све теже издржавају, а једини сигурни да ће на послу остати су разни страначки кадрови запослени у администрацији.
  Примера је много, а производња из дана у дан пада и у најави су нова отпуштања која проузрокују велики број социјалних случајева. "Застава“ је имала преко 17.000 запослених. На радним местима је остало њих 500, док држава даје субвенције за куповину "Заставиних“ возила, што значи да се не испуњавају основне буџетске обавезе везане за социјалне програме и нарастајући број незапослених.
  Како би се заташкао нерад и крупни пропусти у раду Владе, креирају се ситне афере, као што су оне везане за доделу станова из буџета. Нова Србија није добила ни један стан, док су се друге странке које су претходно биле у власти добро окористиле о стамбене фондове. Сада председник државе и премијер из чисте досаде образују комисије које ће испитати доделу станова функционерима и запосленима у државној управи.
  Сви функционери на Аеродрому "Никола Тесла“, који су чланови Г17 плус добили станове и то продајом аеродромског припадајућег земљишта, па би био ред да и то неко испита, ако ћемо већ о додели станова.
  Грађевинарство, као покретач развоја привреде једне земље је ове године назадовало, пре свега захваљујући надлежном министру који се бави само питањем екологије. Посебно је питање луке Београд где је главни град и држава Србија оштећена за 2,5 милијарде евра.
  Више је него јасно да Влада покушава да реши тешку економску ситуацију новим задуживањем, не размишљајући како да се тај новац врати. Највећи проблем је брзина задуживања, која би за само две године, како сада ствари стоје, могла да се повећа чак и 50% и да достигне 21 милијарду евра.
  Најновији примери бахатости и самовоље ове Владе могу се видети у две ситуације:
  Прва је Предлог закона о информисању, који је 31. августа ове године предвиђен за гласање, а који владајућа коалиција упорно "гура“, иако је, по мишљењу стручне јавности и Удружења новинара он недемократски и гуши слободу јавне речи. Владајућа већина по сваку цену хоће да усвоји закон који је мање демократски од свих оних које смо у време Слободана Милошевића називали недемократским и због којих смо тврдили да је Милошевић диктатор и да контролише медије. У његово доба знало се јасно како је који медиј профислисан и ко је под контролом државе, али су постојали и опозициони медији. Данас у Србији готово да нема медија који се критички односе према власти, али то никоме не смета јер је стигла демократија. Па баш та демократија коју смо хтели ваљда подразумева и право на другачије мишљење које може да се изнесе јавно Да, ред у медијском простору треба, али не треба драконски закон по коме ће страдати само они који се не допадају владајућој већини.
  Друга ситуација је неуспели покушај формирања власти на општини Вождовац, где је Демократска странка показала да после 14 година не жели да изгуби власт и где је јавним хвалисањем безуспешно покушала да формира власт чак куповином одборника ДСС-НС. Наравно, да у тој намери нису успели. Јасно је да је после 14 година тешко прихватити пораз, али у политици се и добија и губи - и то је демократија за коју смо се борили - смена власти. Верујем да ће на новим изборима грађани Вождовца изаћи у што већем броју и коначно скинути Демократску странку са пиједастала у овој београдској општини, али и показати да борба за демократију те давне 2000. није била узалудна.