КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 25.08.2009. АУТОРСКИ ТЕКСТ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ПСИХОТЕРАПЕУТА

"Сведок"

  Ја јесам велики фан серије "Секс и град", јер препознајем личности и ситуације са којима се и овде, у Србији - још увек без белог шенгена -, свакодневно срећем. Управо из тог разлога мислим да би било неопходно направити, како се то новосрпским каже, "римејк" дате серије, а све у оквиру припреме за "параду поноса и дике" - перформанс брижљиво планиран још од марта, када је почела кампања за усвајање закона о забрани дискриминације свих гејева.
  Србија је увек била отворена, а током студентских протеста 1996. лепо је констатовано да је "Београд - свет", па што не би могло да се прикупи довољно додатних поена за Унију, кроз акцију "гејеви свих земаља - уједините се" и то баш у Србији и престоничком светском, а поприлично антисрпском граду Београду?! Уосталом, по плану регионализације који је, по налогу домаћих тајкуна и страних дипломата, приложила тзв. српска влада, Србија ће се и тако свести на Београд, из кога ће сасвим "лаганица" моћи да се путује у суседну државу Војводину, мало теже у НАТО - државу Косово, а сасвим опуштено у све земље где је геј-лоби већ разрадио законске процедуре за једнородне бракове и усвајање деце чији мама и тата имају сва људска права да истовремено носе бркове.
  Ако је геј-лоби био довољно моћан да промени психијатријску дијагностичку класификацију, те да хомосексуализам прогласи алтернативним животним модалитетом, а не поремећајем и болешћу, што би се борили са ветрењачама, кад смо већ капитулирали и пристали на физичку, психолошку, па и духовну окупацију?
  За "еминентне стручњаке" из психијатријско-психолошке бранше, луд може да буде само Веља: зато што је Србин, Православац и није део позадинске ЛГБТ - популације, већ представник оне Нове - старе Србије, чије вредности такође изражава скраћеница ЛГБТ, али у другом значењу: Легитимни Грађански Браниоци Традиције.
  А, кад је већ Веља луд, онда су луди и сви они очајни људи који протествују јер немају плате, пензије, посао, отпремнине, надокнаде, дечје додатке, а у торби не носе ништа друго до сопствене главе!
  Изашли сте да протествујете јер вам је Динкић покрао акције од 1000 евра? Ко вам је крив што сте били наивни и веровали. Очигледно је да сте луди!
  Не можете да отплатите кредите, па вам одузимају станове, кола, радионице, земљу? Јасно је да сте луди, а лудима не припада никаква имовина.
  Лежете на пруге, блокирате саобраћајнице, сечете прсте? Лудило, Глупост, Будаластост, Туробност. ЛГБТ!
  Уместо да критикујете проевропску владу, боље је да се латите приватног предузетништва, па да рецимо штампате, за 20. септембар, мајице са натписом: "Живела Тадићева влада и геј парада!"
  Ако већ морате да долазите пред владу, дођите лепо уочи параде да сачекате све оне министре, до-министре и додо-министре, који су сав свој људски интегритет уложили у одбрану права невладиних организација, попут "Квирије", да влади укажу на пут којим се ређе иде! Уосталом, само ако ви дођете да их позовете - они ће се придружити својим плаћеним геј-активистима, јер су иначе скромни, воле да делују из сенке и само приватно упражњавају дрес-код на основу хулахопки и подвезица.
  Ако се уз то сетите и неке српске варијанте вазелина, дефинитивно можете опскрбити сва 4 члана "Квирије", који иначе неће моћи да пређу са речи на дела, па да, пред "Делије" које носе транспарент: " Правда за Уроша!", изађу са обећаним вазелином. Некада су се гости дочекивали тако што се пред њих износио хлеб и со, али то је сувише "вељински": застарело, национално, црквено и "аут".
  Сада се добродошлица изражава вазелином или кондомима за безбедан психофизички секс: није ваљда министар Томица без везе инвестирао у 6 милиона кондома за Србију, коју је боље завити у "белу кугу", него у сексуалну нетолеранцију. Уосталом, сви Срби и јесу лезбејке, а Српкиње су одавно признале да су андрофилици - воле мушко!
  Време је да се суочимо са сопственим недостацима, одговорношћу, прошлошћу и свим греховима које смо имали у односу на припаднике других нација, вероисповести, сексуалних преференција. Зар ми стварно морамо да будемо толико нетолерантни да на графитима пишемо: "Наташа КАНДИ", уместо да, по први пут одемо са оцем на јутрење, уочи Мале Госпојине и лепо се изљубимо са свима онима који раде "и на струју и на батерије", како бисмо избегли командну или било коју другу одговорност пред неким новим сексуалним трибуналом?
  Срби дефинитивно имају и потенцијал и потенцију, па зашто онда да буду народ који само уме да се бије, а не народ који слободно води љубав у шетњу и с поносом представља породици и пријатељима своје актуелне сексуалне преференције. Зар је стварно важно да ли ћете оцу представити девојку или дечка свог живота, кад постоји могућност да остварите сурогат - родитељство или да клонирате себе - тако јединственог? То су ипак технички детаљи: љубавник, љубавница, коза, драјв-ин, драјв-аут, партнер за понети, партнер за појести, све је то секс и град!
  Да ли је боље бити овако нормалан - по критеријумима еминентних стручњака европске провинијенције или бити стално намрачен, депресиван и оптерећен питањима: "Хоћемо ли ми као народ, држава и потомци Светитеља заиста преживети светску економску и домаћу духовно-финансијску кризу?"
  Ако порастемо до узраста Наташе, Биљане, Соње и Борке - кашће нам се само.
  Ако ипак изаберемо "демодирани" животни пут Бога, Светог Саве и Свете Саборне Апостолске Цркве ради, ризикујемо да останемо "луд народ" који још увек мисли да су Вера, Нада, Љубав, Част, Чојство, Истина и Правда незамењиве било каквим сурогатима, па макар они били примамљиво упаковани у амбалажу свеколике слободе избора.
  За оне који су "ин", дилеме нема: све док можемо да бирамо да се ослободимо од некога или нечега, а личног задовољства ради- све је "кул" и "ок". 20. септембар је дан "поноса".
  Дилеме нема ни за оне који су баш српске инаџије. А за њих је слобода избора схваћена као слобода од сопствених страсти, мрачних порива и импулса који се не могу назвати анималним, пошто су довољно неприродни, укратко: "слобода од себе самог"! Окупирани, понижени, бедни, прогоњени, ови српски Срби само не могу да поднесу једно: а то је губитак те и такве слободе! Утолико је за њих 20. септембар тек један дан уочи великог празника - Мале Госпојине!
  Што се мене, као "Квиријиног" добитника признања за хомофоба године тиче, проћи ћу улицом 20. септембра да видим мучене пионе геј-популације на радном задатку и нећу их мрзети. Спремаћу се за један нови српски дан, почев од Госпојине, имајући на уму речи древног психотерапеута, Св. Апостола Павла: "Све ми је дозвољено, али ми није све на корист, све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме".