ВЕСТИ::: 16.06.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Имам, за промену, питање за министра културе, Небојшу Брадића, и свесно ћу ризиковати да будем оптужена за недостатак слуха за филмску уметност, али поучена многим претходним искуствима, када је ово министарство у питању, апсолутно ништа не треба препуштати случају.
  Наиме, о чему се ради? Пре неколико дана на телевизији смо видели прилог о плановима за снимање филма "Туђа крв“, с тим што је од неколико телевизија које су емитовале прилог, телевизија "Панонија“ томе посветила значајно време. Тема филма је страдање фолкс дојчера у Војводини после Другог светског рата, а од кога другог, ако не од стране српског злочиначког режима, партизана и комуниста. Поменути филм биће продукт заједничке сарадње Србије, Аустрије, Немачке, БиХ, Хрватске, с тим што је и Мађарска изразила велико интересовање за учешће у овом пројекту. Суфинансијери овог пројекта су Министарство културе Републике Србије и Извршно веће Војводине.
  Како рече министар Брадић, суштина теме тог филмског дела је питање да ли смо ми довољно ангажовано отворили теме из прошлости, јер прошлост није мртва, она је део нашег живота данас и наше будућности. Редитељ филма Пјер Жалица истакао је да је реч о пројекту који први пут у историји кинематографије отвара питање судбине фолкс дојчера на тлу Европе, посебно у Војводини, уочи, за време и после Другог светског рата, са освртом и на актуелне теме на простору где сада живе подунавске Швабе, њихови потомци и народи. Сходно томе, занима ме да ли је једна од тих данашњих актуелних тема и питања Статута Војводине, којим се Војводини даје држава, како би се недужна Војводина опрала од свих злодела "геноцидне Србије“. Представник подунавских Шваба Освалд Хартман овим поводом рекао је како је заплакао када је прочитао сценарио за овај филм и како је неопходно да се овакав филм сними, да се покаже истина, јер је после Другог светског рата протерано 350.000 фолкс дојчера са својих огњишта у Војводини.
  Морам да напоменем да ћу увек гласати за истину, ма каква она била, али је исто тако чињеница да та истина има још много елемената за које сумњам да ће бити обухваћени овим пројектом. Наиме, јако је чудно и крајње лицемерно да у овом пројекту којим треба да се Европи покаже истина о нашим злочинима, учествују Хрватска и Мађарска, које и те како имају материјала да сниме своје филмове којима ће се суочити са својом злочиначком прошлошћу, и то на истом овом простору, простору Војводине, али су ти злочини вероватно мање битни, обзиром да су извршени над Србима. Зашто ревносни Хрвати не сниме филм о усташким злочинима над Србима и Јеврејима за време окупације Војводине, када је убијено око 8.000 људи, али се на спомен обележју у Срему једном једином речју не наводи да су то жртве усташког терора, већ жртве окупатора? Наравно, зато на улазу у Дубровник имате таблу на којој је на неколико језика написано како је Дубровник гранатиран од стране, ничим изазване, српске злочиначке армаде.
  Зашто се, рецимо, не сними филм о протеривању десетина хиљада Италијана са подручја Истре од стране Усташа, па да се и та истина прикаже Европи? Зашто се Мађари, уместо да "финансирају истину" о нашим злочинима не врате мало у своју прошлост, у време када је Бачка окупирана и припојена Хортијевој Мађарској у време чувене новосадске рације, који су мађарски фашисти извршили над Србима и Јеврејима у Новом Саду од 21. до 23. јануара 1942. године, када је за три дана у водама Дунава нестало преко 1.300 Новосађана, када су 21. јануара рано ујутру хорде под управом Хонбе Далома Шпарончока, хонведског команданта, места Јожефа Грашија, размилеле се по целом граду, блокирале улице и почеле вршити претрес и при том извршиле таква зверства над нејаким живљем, женама и децом, да су ушли у историју као пример непојмљивог варварства. Сведоци овог догађаја били су и морнари брода Корона који је пловио од једне до друге обале Дунава, а који су касније причали да је маса лешева у Дунаву ометала пловидбу. Како је до сада утврђено, у рацији су учествовале и Војска и жандармерија, Мађарска Државна краљевска полиција у Новом Саду, као и Мађари који су живели у Новом Саду. За безброј оваквих злочина ови извршиоци и џелати су касније одликовани Крстом народне одбране и Споменицом јужних крајева, као да су били на фронту и као да је Нови Сад био позориште на коме су се сукобиле две равноправне војне снаге.
  Зашто се наше министарство културе не исфинансира барем један пројекат чија би тема била страдање Срба кроз историју, протеривање Срба са својих огњишта у Хрватској и са Косова.
 

- Даме господо народни посланици, поштована госпођо председнице, господине министре, поднела сам амандман испред посланичке групе НС на члан 24. став 1, где тражимо да се речи: "са могућношћу поновног избора“ бришу. Пре свега, због тога што је мандат ове комисије, односно председника комисије и савета пет година, што је дуже од једног скупштинског сазива у најидеалнијим условима, а ми знамо да код нас већ дуже времена нису идеални услови, где један скупштински сазив дочека свој мандат у потпуном трајању.
  Оно због чега смо били подстакнути да поднесемо овај амандман је то да ће интерес оних који желе да задрже доминацију на тржишту свакако бити велики и да неће бирати средства да га остваре или да га задрже, да се унутар савета или комисије не би створио одређени лоби, то је болна тачка свих савета и комисија, поготово ових које имају велика дискрециона права, дошли смо до тога да је само један мандат довољан да се једна комисија потврди. Одговор Владе, разлог за одбијање је био да у следећем реизбору у ствари бисмо се руководили радом из претходног мандата, што није добар критеријум. Трба пет година да нешто чините са врло озбиљним последицама, па да вам то да или не да могућност да то исто радите у следећих пет година.
  Оно што је важно рећи, због чега смо сви овде много тога рекли о савету или комисији и сматрам да треба скренути пажњу на крају овог ванредног заседања, вероватно код последње тачке дневног реда, колико смо само на овом ванредном заседању оптеретили грађане Србије новим комисијама, саветима и новим буџетским радним местима. Узгред буди речено, у члану 29. каже се - висина зараде, односно накнада за рад председника комисије, односно чланова савета, утврђује се у висини плате председника, односно судије Врховног касационог суда. Та примања су далеко веће него примања народних посланика. Таквих радних места са толико великим примањима која неће бити видљива и неће бити у жижи јавности, а изузетно ће оптеретити јавну потрошњу грађана Републике Србије, а знамо да је привреда у потпуном посустајању и није у могућности да прати потребе буџета Републике Србије којих има много и заиста би требало бар на крају овог ванредног заседања сабрати колико смо ми то у овом ванредном заседању отворили нових радних места.
  Оно што следећим амандманом који смо поднели сматрамо да пре свега ови савети и комисије не би смели да буду бар видљиво страначки, а на томе се посебно ради, јер странке на овај начин желе, то је њихово право, да се одуже неким својим члановима, али то не сме да буде приоритетни задатак доношења закона који се доносе под фирмом проевропских. Не можемо рећи да је Европа задовољна нашим сталним захтевима за новим кредитним линијама којима само попуњавамо рупе у буџету које привреда више не може да прати.
  Оно што бих хтела да кажем је да би било добро да се у глави бар неко сети оне старе мудре праксе некадашњих српских трибуна и политичара, да се закони доносе за себе у опозицији.
 

- У име Посланичке групе Нова Србија поднела сам амандмана члан 27. став 3. где тражимо да се реч "органа“ брише. Ради јавности Србије, морам да кажем да тај став члана 27. гласи: "Председник комисије ии чланови Савета не могу бити чланови органа политичких странака, нити могу јавности да заступају проблеме или ставове политичких странака, нити могу јавности да заступају проблеме или ставове политичких странака“. Ако би се избрисала реч "органа“ онда би тај члан гласио овако: "Председник комисије и чланови савета не могу бити чланови политичких странака, нити могу у јавности да заступају проблем или ставове политичких странака".
  Та једна реч би битно изменила суштину, пре свега, комисије и њеног рада, учинила је заиста и истински независном, пре свега, од политичких странака и свега онога што политичке странке својим утицајем носе, јер не смемо заборавити колика је тајкунизација Србије, колико је она извршена управо преко појединачног утицаја тајкуна на политичке странке и до којих је последица то довело, између осталог и до оне чувене крилатице - само Косово је Србија, све остало је део, али да не причамо да се ипак број тих, осим саме "Делте“ у Србији, поприлично увећао.
  Оно што ми је нејасно, зашто овај амандман није прихваћен, пре свега, зашто се баш толико бескрупулозно жели све политички идентификовати. Најбољи стручњаци, најсамосвеснији људи, свесни своје високе стручне способности и интелектуалне снаге ће управо тежити да не буду ни у једној политичкој странци, да могу независно сву своју способност да ставе на располагање. Можда ће они и вероватно ће имати симпатије према овом и оном. На крају крајева, они су грађани и имају обавезу да се на неким изборима и дужностима определе за неку политичку опцију, ако у њој препознају оно што они као грађани желе, али није добро да све комисије и сва тела, а већ сам говорила и о примањима ове комисије и шта она може да представља и значи, да буду страначки обележене.
  Није добро у име политичке странке баш све бескрупулозно остваривати. Пре пола века смо имали на политичкој сцени комунистичких земаља једну идеолошку борбу, где у име пута у једну добру идеју било је допуштено све и монтирати процесе и затварати људе и убијати их без икакве одговорности. Та идеја је одумрла заувек. Све такве идеје, где је у име идеје допуштено баш чинити све и намештати баш све, обавезно завршавају на згаришту историје.
  Онда, ако све ово проглашавамо као неким путем у Европу, што је сад постао модни тренд, модна флоскула. Ево, јутрос је у вестима објављено да тај пут у Европу, односно бели шенген, визе, на којима све и свашта радимо, које су требале да буду нешто пре годишњих одмора, рекоше биће до краја године. Наравно, после тога иде условни везник "ако“. Иза тог условног везника "ако" који везује много услова, а тврдим вам да већину од тих услова никада нећемо досегнути, како ствари стоје, већ дуго времена их не успевам уопште досегнути, ако тај условни везник ако не буде везао све оно што ми можемо, а не можемо већину од тога, ми у ту Европу у догледно време нећемо стићи.
  Неки дан сам поменула Вимеров извештај, који се стално заташкава, али ћемо морати да се упитамо око тога - да ли ћемо заиста и када уопште ући у Европу, да ли је интерес Европе да ми будемо чланови ЕУ, да ли је ово све једна шарена лажа или једна пропаганда или ће Америка у једном моменту рећи да правни систем Европе чак и не одговара и да је много применљивији у Европи амерички правни систем, али оно што ћемо - Америка Србију у ЕУ уопште не види, јер јој је Србија потребна за нешто потпуно друго, између осталог да исправи своју, односно Ајзенхауреву грешку из 1945. године.
  Зашто баш да се не инсистира на томе да чланови са оваквим правним овлашћењима, да ова комисија о којој смо много дискутовали и која ће много учинити доброг или лошег на тржишту Србије, пре свега, не треба да има дужи мандат него што ће имати неки привредни субјекти на тржишту Србије, чији ће привредни век бити краћи од њиховог мандата? Успут, да не буде никако страначки обележена. Не смемо више страначке интересе намиривати високим платама кроз једну потрошњу, одуживати се својим страначким истомишљеницима, на тај начин, једноставно кредити више то не могу да покрију, а привреду на овај начин дестимулишемо. Хвала.
 

  Информативна служба Нове Србије