ВЕСТИ::: 09.06.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

Предлог закона о регионалном развоју

- Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, Србија и данас, као и претходних година има велике проблеме, с тим што данас имамо тотални суноврат српске привреде, велику незапосленост, 68 хиљада блокираних фирми, много предузећа у стечају и увек када је тако велика круза, онда се изађе са неким новим мерама и новим обећањима.
  Ово што се сада догађа у парламенту, мислим на питање регионализације, то је чисто замајавање јавности и појединих средина широм Србије како ће доћи неко боље време и да ће се проблеми решити. И пре овога је било много обећања па ниједно није испуњено. Мени је јако чудно да ову идеју у парламенту износи министар економије и регионалног развоја који је већ три године на том месту, а тек сада се сетио да је Црна Трава неразвијена општина. Шта сте ви, господине министре, радили три године? Зашто су те општине толико неразвијене? Зашто су поједина места у Србији опустела? Зашто у општини Куршумлија у 17 села нема ни једног јединог ђака? Зашто незапосленост расте из дана у дан?
  Е, сада ћемо све то да решимо регионализацијом, сада ће ЕУ да одреши кесу, сад ће да стигну паре...па то смо слушали и у предизборној кампањи. Господине министре, сви ваши пројекти су промашај, сви ваши, овде изнесени пројекти, су пропали, почев од акција, па преко Фијата, равномерног регионалног развоја, покретања Источне Србије, велика превара звана Стара планина, скијалишта, креће Књажевац, крећу општине, креће Сврљиг и јадни људи гласали, дали вам поверење и шта сад? Шта ће сад да раде? Како послују та ваша предузећа која сте отворили? Не могу да разумем да један министар који је проглашен најбољим министром на свету, иако ја никада раније нисам чуо за ту титулу, али, нема везе, ако постоји, драго ми је да је неки наш човек добио, али ја сам очекивао да ће тај најбољи министра урадити нешто за земљу и народ, а не да под своје узме и привреду и приватизацију и регионални развој и НИП и финансије. Направили сте регионалне центре широм Србије и направили силну администрацију. Шта вам раде ти центри? Шта ради регионални центар у Крагујевцу? Који су његови резултати? Шта су урадили ти регионални центри широм Србије? Ништа! Ту сте запослили своје страначке симпатизере, пријатеље, развили страначку инфраструктуру парама из државног буџета као што је то некада рађено преко народних канцеларија. Сада опет идете у неку причу о регионима, а ја вас питам да ли знате да у појединим градовима не ради ни једно предузеће? Да ли ви, после осам година, можете да решите питање Бора и Мајданпека, да ли можете да решите питање електронске индустрије, шта је са Магнохромом, шта је са вагонима, шта је са Трстеником и Првом Петољетком, шта је са Вискозом, шта је са Раковицом...? Која вам то предузећа у Београду раде? Од чега Београд живи? Овде сте направили регионални центар и назвали га просто центар, а стидите се да кажете Шумадија, Поморавље? Зашто сте узели пола Шумадије и главне шумадијске ресурсе припојили Београду? Па, Београд је дошао до Тополе, граничи се са Тополом. Узели сте копове, Тамнаву, узели сте све у околини Београда од чега може да се има нека корист, а Лазаревац грца у проблемима, Обреновац да не причам, људи не могу да дишу, обољевају, а све се слива у београдску касу. Сада и гасна електрана која је била договорена да се гради у Нишу да се тај крај Источне Србије покрене, пребачена је да се гради у Батајници да би опет Београд могао да узима. Која вам то привреда ради у Београду, господине министре? Од чега живи два и по милиона људи? Тридесет три посто људи у Београду нема канализацију, један мост не може да се направи 20 година. Ви, господине министре, девет година држите финансије Србије, Народну банку, НИП, држите све где има пара, а ништа нисте урадили. Од приватизације које сте спровели, директорка вам побегла. Можемо ли ми сада да је нађемо да некоме положи рачуне? Шта је са средствима од Мобтела, милијарду и 600 милиона евра? Рекли смо некада, господине министре, да ће та средства бити уложена у коридоре, а ни метар није урађено. Средстава нема, немате пуњење буџета, продали сте све што је могло да се прода у Србији, а сада када сте довели Србију до ивице, обећавате нову шарену лажу, регионе. Шта ћемо ми од тога добити? Које паре? Знате ли, господине министре да сте за неколико месеци задужили Србију за 4 милијарде евра? Кредит од 3 милијарде евра који сте узели уопште није ратификован у парламенту и нико не зна како ће та фантомска средства бити потрошена. Више пута смо овде у парламенту постављали питање како је могуће да неко да кредит без ратификације у парламенту, без скупштинске расправе?
  У овом закону о регионализацији ништа није доречено, све ћете ви то дорадити на Влади, а овде сте нам само набројали како ћемо добити благостање и да ћемо сви боље живети. Па, какав бољи живот кад вам је само у Београду 35% саобраћајница макадам, нема асфалта. Шта је са Борчом, Овчом, Калуђерицом и осталим приградским насељима? Шта је са Барајевом? Живи се као у средњем веку, улице насуте шљаком. Наравно, ви радите само онде где је то вама у интересу, трошећи паре из буџета и од приватизације.
  Шта је са децентрализацијом власти? Зашто локалне власти немају никакве ингеренције? Од оних који добро раде узимате све, а ништа не враћате. Узмите само за пример Косјерић одакле се две милијарде слива у државни буџет, а назад враћате и улажете 2-3% и та општина која толико даје, пропада из дана у дан, а да не причам о Товаришту, Житишту, Куршумлији, Прокупљу. Ниједна фабрика у Србији не ради, привреда не функционише и нема шансе да ишта проради док сте ви ту. Видите и сами, "Лола Рибар“, "Грмеч“, узмите војну индустрију, "Прва искра“ Барич, узмите "ИМТ“... Крагујевац је некада имао хиљаде радника, сетите се цифре од 17.500 радника, а данас причамо о 500 запослених у Фијату, а рекли сте 200.000 "Пунта" ове године. Колико сте до сада аутомобила намонтирали и избацили на тржиште? Колико је учешће домаћих коопераната у једном аутомобилу? Ништа нема! Колико то кошта Србију и зашто Србија гура паре италијанској фирми, а наши привредници пропадају? Видите да имамо свакодневне штрајкове, људи штрајкују глађу, одсецају прсте у знак протеста. То никада није било. Зашто се никада нисте појавили у тим фирмама? Сећате ли се када сте јавности презентирали причу о 1.000 евра бесплатних акција? Шта би са тим пројектом, господине министре? Шта би са коридорима, колико сте урадили? Једна грађевинска сезона вам је прошла, ево, иде и друга, а шта сте ви урадили, ево, друга година на власти?
  Угасили сте концесију која је била највећа инвестиција у Србију и једини начин да добијемо аутопут. Рекли сте да ћете то правити из буџетских средстава. Где су вам та средства? Како ћете да пуните буџет када привреда стоји? Која предузећа вам пуне буџет? Где су вам ти градови у које долази Мерцедес, Фолксваген, Боинг? Више не помињете те градове и још им додатно умањујете трансферна средства.
  Колики је губитак скијалишта Стара планина? Зашто нисте завршили Дивчибаре? Шта је било са Палићем, колико је тамо уложено, колико људи запослено? Шта је са Голијом, колико сте уложили од онога што сте обећали? Зашто је све стало? Сви ресори које сте ви узели су катастрофа за Србију. Узмимо спорт, потпуно је уништен, савези не постоје, клубови не постоје. Где су нам спортисти? Нема их! Шта је са омладином? Даћете им бели шенген да иду у Европу, а шта сте урадили да ти људи остану овде? Где су та радна места која најављујете и где ћете запослити хиљаде младих људи? Пре неки дан гледам у Јутарњем програму бруку и срамоту, петоминутни прилог од вашим улагањима у Чачак од милион и двеста хиљада динара, купио човек машину за копирање, запослио сестрића да копира и то само формат А4 може да копира.
  Да не причамо о здравству! Да ли сте ви чули да у вашем здравству које држите пет мандата довели сте човека наркомана на нервно одељење, узео ватрогасни апарат и убио другог пацијента, смрскао му главу. Ту вам седе преваранти, директор који је растерао све добре и квалитетне лекаре само зато што нису хтели да узму чланску карту, а он једини остао као најбољи кадар, студент који је студирао 16 година, овековечио ту своју диплому и сада по цео дан седи и добацује посланицима када говоре. Умиру вам болесници приликом операције крајника, слепог црева, чукљева, професорка Економске школе у Чачку оперисана, оперисали јој погрешну ногу, погрешно колено. Недавно су болесника коме је оперисан кук понели и испустили и поново му поломили кук и поново на операцију. То је јад и несрећа.
  Према томе, ви сте једна велика штеточина ове владе, предуго сте ту, а ништа нисте урадили. Причате нам о привреди, а никада нисте ушли ни у једну фабрику, никада нисте провели ни један једини радни дан у неком предузећу па да схватите шта значи радити за плату и стварати доходак од кога издржавате породицу. Све ово што сада причате је ново замајавање Србије и ти ваши регионални центри послужиће само да запослите своје истомишљенике. Велике су вам речи, национална регионална агенција, лепо звучи као и национални савет за инфраструктуру. Колико сте километара пута урадили преко тог националног савета за инфраструктуру? Колико сте коридора урадили до сада, а ево, пролази вам друга грађевинска сезона? Ни један једини километар нисте урадили и још сте угасили и оно што су други урадили. Годину дана сте овде у парламенту кочили пројекат гасификације, изградњу гасне електране и складишта Банатски двор, на срећу, нисте успели.
  Шта има локална самоуправа? Пре неки дан смо слушали бајке министра одбране како имамо савремену војску, а касарне свуда зарасле у коприве од два метра, нема војника да видимо, да га опипамо, да се сликамо са њим. Нема, све сте уништили. Те касарне које су пропале, зарасле, отпала фасада, то је имовина која је одузета локалној власти и шта са њом да радимо данас? Не можете да је вратите јер је прескупа да се поново купи. Пуштате прилоге како рециклирате Југа и то је похвално, али вам рециклирају и тенкове по касарнама али то нико не види. Четири комада су рециклирали, а нико ништа није видео. Упадају вам људи код председника са бомбама у рукама! Па, каква сте ви то Влада? О чему се ту ради? Организујте се мало, господине министре. Ово о чему сада причате се појавило у парламенту ниоткуд, без икакве расправе, без Одбора и ово ће за Србију имати само негативне последице јер ће се само запослити нова администрација, потрошиће се средства из буџета и од тога неће бити ништа.
  Шта је са имовином која је приватизована, а чији власници постоје. Све сте продали и потрошити. Где су средства од Робних кућа, од трећег оператера? Шта је са Шлафом кога сте довели да по Србији отвара коцкарнице, да народ налази утеху у коцкању, овде је живео и био ваш велики пријатељ, спонзор и донатор.
  Да сте могли да урадите нешто у вези равномерног регионалног развоја, урадили бисте за ове три године, а нисте ништа урадили. Све сте приграбили, цела Влада је код вас, смањите мало апетите. Све је код вас, ви нас обавештавате о свему, кад ће да поскупи струја и све остало, тако да ја не знам шта ради министар Шкундрић, шта ради председник Србије.
  Господо посланици, до када ћемо седети овде и слушати лажи, обећања, празне приче, продукте маркетиншких агенција које све те лажи спакују, скоцкају и то буде хит. Ево, сад спремате промену Устава, жуља вас велики број посланика, хоћете да смањујете, а да Владу проширите па вам требају додатна средства.
  Србија гладује, људи немају пара да плате струју, сиротиње је све више и више. Пољопривреда је уништена, сељаци више немају шта ни да продају ни коме. Ово је само још једна бајка којом замајавате народ уместо да се прихватите озбиљног посла. Шта би са Статутом Војводине? Не смете више да поменете па сте прешли на регионализацију, а нема динара и Србија је из дана у дан у све већим проблемима.
 

- Госпођо председнице, нисам знао како другачије да добијем реч. Тражио сам реплику. Неке колеге посланици су по три или четири пута добили. Ја сам само, ако дозволите, спреман и за опомену, и то је за људе, народне посланике, да скренем пажњу господину Омерагићу да он мене није најбоље разумео.
  Ја сам Чачанин, неку кажу и Гребић. Можда сам и Драгачевац пореклом, али нисам припадник западног региона, као што сте и ви Санџаклија, кажем, Рашка област, а нисте припадник централног региона. Чуди ме да Шумадинци овде ћуте. То ме чуди. Забрињавате ме и ви, госпођо, мислим да се и ви поносите са тим, госпођо председнице, да сте Шумадинка. Мислим да ћете се ви први пут јавити као народни посланик да дискутујете, а овде смо сведени статистички.
  Знате, када се тиче регионализације, не односи се то на територију само. То се, пре свега, односи на људе. Тачно је да постоји препорука Европске комисије из 2008. године о земљама у транзицији и стварању региона, али онај ко је преписивао овај закон, односно те препоруке из ЕУ, није добро преписао, заборавио је један део - да ти региони морају да имају и свој правни и административни капацитет. Овако су само слово на папиру, господине Омерагићу, и за запошљавање тренутно владајућих странака, а као што рече господин Николић, не знамо шта носи дан, а шта носи ноћ. Када изгубе изборе, а надам се да ће то бити врло брзо, изгубиће и тај незаслужено добијени посао. Хвала.
 

- Поштована председнице, поштовани грађани Србије, сам назив Предлога закона о регионалном развоју представља својеврстан логички и семантички нонсенс. Како је могуће законом дефинисати развој?
  Господине министре, нећу ја да будем много опасан. Замолио бих вас да ме удостојите и сачекате овде, а вас председнице да ми не одбијате ово време док не видимо да ли ће министар да присуствује или неће.
  Сам назив Предлога закона о регионалном развоју представља својеврстан логички и семантички нонсенс. Како је могуће законом дефинисати развој? Како закон представља сет норми, односно систем правила којима се утврђује понашање појединаца међусобно и према друштвеној заједници, а развој о држави, регионални и социјално-економски представља процес и стање које је пре свега под влашћу државе, а не самих грађана и појединаца, остаје нејасно како је уопште овај закон упућен. Да ли то држава доноси закон којим ће да регулише сопствено понашање? Да ли то значи да министар економије и регионалног развоја нема поверења у своје колеге из нпр. Министарства за НИП и Министарства за животну средину и просторно планирање или можда министар Динкић нема поверења у свог колегу министра без портфеља, задуженог за равномерни регионални развој?
  Можда је министар свестан да се чак и у његовом министарству злоупотребљавају ИПА фондови, па би да тај сектор стави под додатну контролу. Да ли је овај закон доказ да поједина министарства и институције у Србији не раде свој посао? У образложењу је наведено да је неопходно да се кроз овај закон и кроз формирање институција које он предвиђа обједине сви који су се до сада бавили регионалним планирањем и регионалним развојем, па би тиме министар Динкић постао нека врста модератора и шефа другим министарствима, заводима и агенцијама.
  Утисак који се стиче после анализе Предлога закона о регионалном развоју је да је министар Динкић у великој журби, јер треба преузети контролу над средствима, дакле парама, где су паре - ту је и Г17, која ће моћи да се добију из ЕУ, а која су намењена за развој региона. Регионализација једне државе и јесте комплексно питање и тиче се и административне и правне функције, које нису предмет овог закона.
  Путем регионализације се, између осталог, успоставља и децентрализација државе, тако што се одређене функције са националног преносе на регионални ниво. Регионални ниво у том смислу представља спону између локалних и националних власти, односно против тежу централистичким тенденцијама државног апарата, јер саме општине нису довољно јаке да се томе супроставе. Међутим, региони, како их дефинише овај закон, представљају само продужену руку државе.
  Тренд мешања појмова, мултициплирање функција избрканих надлежности се овим законом само наставља и потврђује. Зашто није могуће да се прво успостави нова административна подела, којима је била изложена у прошлом веку, ни данас носиоци власти нису спремни да озбиљније размотре ту проблематику. Административна подела Краљевине Југославије из 1931. године, када је донета одлука о подели земље на бановине, између осталог је имала за последицу територијално распарчавање Србије. Тада су се три највиталнија просторна дела Србије, Подрињски, Златиборско-Рашки и Космајско-Јужно Моравски, нашла у оквиру других територијалних целина и једноставно су одстрањени из матице, како у етно-антрополошком, тако и у социјално-економском погледу.
  Друга интересантна подела догодила се 1949. године, када је подручје целе Републике подељено на осам регионалних подручја и то: град Београд, две аутономне покрајине, Војводина и Космет, и пет области. Колико је познато, Војводина и Космет су добили аутономију, али регионализација централног дела Србије није никада остварена, чак ни онда када су после 1970. године формиране тзв. међуопштинске регионалне заједнице.
  Сем статистичког регистровања појава, није јасно шта је био циљ ове регионализације, када се зна да две основне ствари, одлив становништва и одлив дохотка, нису биле спречене. У светлости таквих примера потпуно је нејасно шта ова садашња подела на регионе може да учини. Неком приликом је Анштајн на тај начин дефинисао глупост, понављати једну радњу на исти начин и очекивати другачији исход.
  Поштовани грађани Србије, због краткоће времена које има Посланички клуб Нова Србија, даћу још неколико аргумената због чега посланици Нове Србије неће дати поверење и неће гласати за Предлог овог закона. Знате, статистиком може све да се покаже, зависно од политичких фактора који су на власти и којима ти статистички подаци су потребни. Да ли треба да вас подсетим да су владаоци Србије у задњој деценији прошлог века говорили да ми имамо већи раст од државе Јапана?
  Дакле, треба јасно и гласно поручити грађанима Србије да ово није никаква децентрализација, да ово није никаква регионализација, да је ово бацање магле и прашине у очи грађанима Србије, да се избегне расправа о статуту Војводине, који се овде противзаконито не ставља на дневни ред, да се запосле кадрови из Г17 плус.
  Да ли се неко сећа народних канцеларија председника Републике? Да ли се неко сећа ко је био директор народне канцеларије, а ја знам за 23 града где су отворене те народне канцеларије? У овом закону, ако народни посланици овде, против интереса грађана га подрже, пре свега мислим на владајућу коалицију и посланике владајуће коалиције, против интереса грађана Србије, формираће се поново неке канцеларије, у ствари партијске испоставе где ће кадрови из Г17 да се запосле, а све ће то да плаћају грађани Србије.
  Као наслеђе се прихвата и питање АП Војводине и тиме се долази до још једне нелогичности, односно противречности овог закона. Каже се да су региони функционална категорија без административних и правних елемената. Поставља се питање зашто је онда основни критеријум за њихово дефинисање постојећа административна подела Србије? Зашто се онда региони састоје од области које су одређене постојећим границама управних округа? Господине Омерагићу, да вам кажем онда, по овом закону који ћете ви подржати и за који ћете гласати, ви више не живите у Санџаку, ви живите у централном региону. То треба да вам је јасно, то пише у закону.
  Ако не знамо сами довољно, они се уче на грешкама, а паметни на својим грешкама. Да не погледамо суседне државе, да погледамо БиХ, како је она уређена. Да ли у тој држави постоје регије? Да. Та држава је састављена од Републике Српске и од Федерације БиХ. Федерација је састављена не знам из колико кантона. Само да подсетим и вас и грађане Србије и све народне посланике да је федерација недавно банкротирала, да се тамо не зна ни колико имају влада, ни колико имају скупштина, ни колико имају посланика. Према томе, доношење оваквих закона је једна опасна ствар за грађане Србије, пре свега Србе, морам да кажем отворено, то је клица сепаратизма и настајања нових држава и испуњавања услова Европе и онога ко је био пре 20 дана на даљем цепању и распарчавању наше отаџбине и Србије. Хвала.
 

- Имам питање у вези са еколошком драмом у Војводини. Добили смо материјал од еколошког покрета града Новог Сада. То је, практично једина невладина еколошка организација која по трећи пут заредом добија покровитељство УН за међународну, еко-конференцију о заштити животне средине.
  О чему се ради? Еколошка драма која се одвија у Инђији није непозната Министарству за животну средину. Наиме, у овој перспективној сремској општини је изграђена фабрика за прераду опасног хемијског отпада бугарске компаније "Монбат плц“. Све дозволе и сагласности за градњу су тражене за парцелу изван санитарне зоне водозахватног подручја пијаће воде, а градња је започета на сасвим другој парцели, тј. унутар санитарне зоне, непосредно уз водостаницу на законом забрањеном месту. На алармантно упозорење грађана Инђије предвођених еколошким покретом, да ће незаконито изграђена фабрика угрозити регионално водозахватно подручје пијаће воде и превара је откривена, али, фабрика је већ стављена под кров. Водопривредна инспекција је донела решење којим се забрањује било каква градња и радови на повезивању колектора, технички отпадних вода са главним колектором комуналне канализације. Разлог је више него оправдан јер уколико се споје и технолошке отпадне воде бугарске фабрике и крену комуналном канализацијом, годишње ће се у Дунав, од Батајнице, изливати 400 хиљада килограма олова, тако пише у студији процене о животној средини коју су бугарски инвеститори поднели покрајинском секретаријату за заштиту животне средине и одрживи развој, на усвајање. Наведена студија је по закону о изградњи предуслов за почетак градње било каквог индустријског објекта. У случају о којем се овде ради, фабрика је већ изграђена, а студија још није усвојена. Како је то могуће? Могуће је када је локална самоуправа корумпирана, градња може да почне и да се заврши без иједног документа или сагласности. У овом случају у Инђији не постоји ниједан закон о изградњи који није прекршен приликом градње наведене фабрике, а да би легализовали безакоње, бугарски инвеститори су смислили приземни наиван план који просто вређа здрав разум сваког човека који уме да чита на овим просторима. Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине и одрживи развој, поднели су захтев за исправку броја парцеле, а превару су назвали штампарском грешком.
  На срећу грађана Инђије, Министарство животне средине и просторног планирања је било на висини своје улоге и 9. септембра 2008. године доноси извршно решење о поништавању свих дозвола и сагласности и забрањује изградњу фабрике за прераду опасног хемијског отпада на регионалном водозахватном подручју општине Инђија. Није довољно да само један државни орган буде на висини задатка и овај случај то најбоље показује. Када је превара у градњу бугарске фабрике откривена, логично је било да одмах реагује општински јавни тужилац, по службеној дужности, да поднесе кривичне пријаве против свих учесника у овој превари, од општинског до покрајинског нивоа који су активно или пасивно омогућили изградњу ове фабрике. Општински јавни тужилац не покреће поступак па чак ни на основу поднете кривичне пријаве од стране грађана Инђије против низа именованих лица из локалне самоуправе која су омогућила бесправну изградњу фабрике за прераду опасног хемијског отпада.
  Кривични поступак није покренуо ни републички јавни тужилац за сузбијање организованог криминала, а описани случај је школски пример спреге актера из сфере криминала и политике извршне власти. Сада, пошто је бугарски председник већ два пута вршио притисак на Председника Србије, први пут током посете Београду због фудбалске утакмице државних репрезентација, а други пут током сусрета у Софији на састанку поводом утврђивања трасе гасовода Јужни ток. Сва одговорност и последице од почетка изградње ове фабрике леже на Председнику Србије. Када су се еколози обратили председнику Србије за захтевом да заузда свог партијског колегу који се отргао контроли, он им је одговорио да се не меша у рад државних органа. Када смо га ми скоро чули, он је рекао да ће тако започети борбу против организованог криминала.
  С тога, не би било лоше да Министарство животне средине поднесе ово исто питање председнику ДС и особи у улози председника Србије, Борису Тадићу.
 

- Нова Србија сматра да је овај закон о регионалном развоју неприхватљив пре свега не нуди суштину решења онако како се декларише, а то је благодет или благостање грађана Србије. Пре свега дели се постојеће ткиво Србије на регионе, од којих су конкретни само Војводина и Београд, а остали региони у Србији, по неким необјашњивим критеријумима су издељени или чисто према странама света. Да је то поштовано до краја, онда бисмо ми у Војводини били најсевернији север у овој подели. Пре свега, да је заиста извршена регионализација на онај начин на који треба да се изврши регионализација у Војводини би требало да буде најмање три региона, јер је Војводина различито и регионално и интересно и економски устројена и данас је ту врло јасно речено. А и сама госпођа министар је поменула по неколико најнеразвијенијих општина, поменула је и имена две општине које су у Банату, за разлику од неких развијених општина које су на 100 километара у истој тој Војводини.
  Дакле, регионализацији се обично приступа када су државе толико велике да је то један од начина да се успостави контрола над природним ресурсима или када су њихове границе такве да регионализација омогућава бољу организацију.
  Досадашњи примери који су наведени у Европи, који су дали заиста добре резултате, то су Шпанија, Ирска, Португалија и Грчка, али заборављамо једну ствар, то су државе које имају и историјско другачије наслеђе и другачије друштвено кретање у својој историји у односу на Србију.
  Земље које имају сличну судбину, земље посткомунистичког система су Пољска, која има дебакл што се тиче регионализације и њихови неразвијени крајеви су сада још неразвијенији, ту су Румунија и Бугарска које такође немају неке сјајне резултате, а какве ћемо резултате имати у Србији, то ће време да покаже. Оно што у Србији морамо да знамо, то да уназад ништа нећемо моћи да поправимо. Када се ти резултати буду очитавали на животу грађана Србије, биће испоправљиви у оној стварности у којој тада буду живели.
  Пошто Нова Србија нема много времена, о једној ствари која се тиче Европе и уласка у ЕУ, једним од услова уласка у ЕУ који је нама постављен овим законом, заиста, интересује ме - да ли се неко упитао зашто Хрватска нема тај услов, а има врло јасна четири региона, а Србија има? Који је циљ и која је намера ЕУ? Сада није прилика, али сутра, када будемо говорили у расправи о појединостима онда ћу поменути један битан документ, који се стално прећуткује и у овом Дому и јавности Србије, са којим је странка Г17 плус добро упозната, уопште о истини о уласку у ЕУ. Хвала вам лепо.

  Информативна служба Нове Србије