ВЕСТИ::: 01.06.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА

- Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, не желим да на овом питању сада, овде, неко стиче неке политичке поене и да причамо причу која није аргументована. Желим да изнесем неке аргументе о чему се заправо ради и откуд дуг у Предузећу "Путеви Србије". Од 2000. године, а можда и раније, Предузеће "Путеви Србије" је донело дуг као дирекција која је била буџетски корисник, Дирекција за путеве Србије 10,2 милијарде имала је дуг у моменту када је у српском парламенту угашена дирекција и направљено ЈП "Путеви Србије". Истог дана, Влада Републике Србије била је дужна да раздужи дирекцију и да са тачком нула салдо, пошаље и формира ЈП "Путеве Србије".
  Међутим, тадашњи министар финансија Млађан Динкић дао је обећање да ће у року од три месеца то да уради што су посланици парламента Србије прихватили и Влада Републике Србије је преузела обавезу да у року од три месеца "Путевима Србије" се раздужи дуг од 10,2 милијарде динара. То је дуг од 2000., 2001. године и оно обнова после бомбардовања итд. Само дуг на Фекетићу био је три милијарде динара. То је ван ових 10,2 милијарде, јер је тада блокиран буџет Србије и од финансија пола, а пола од "Путева Србије" скинуто је са рачуна у блокади која је уследила и смењен је правобранилац који је штитио интересе, јер није обавестио Владу да је поступак у току. Тада смо платили један пут који не вреди ни десети део са каматама које су биле у оним инфлаторним годинама три милијарде и оштетили Путеве, оштетили буџет Републике Србије.
  Према томе, министар финансија већ пет година није раздужио дирекцију која је била буџетски корисник. Путари су имали могућност да од буџетских корисника одмах наплате блокадом буџета, међутим, сада у јавном предузећу они су морали да плаћају камате пет година на 10,20 милијарде. Млађан Динкић је то урадио и због тога је требало по свим законима кривично да одговара. Он је и даље прошао и то је тако отишло како је отишло. До дана данашњег, министар финансија следећи, Мирко Цветковић у овом парламенту и на Одбору за саобраћај и везе дао је обећање да ће он у року од месец дана узети кредит пре две године и овај сада кредит који се појављује и раздужити тај дуг од преласка дирекције за путеве у ЈП "Путеви Србије".

- Шта се догодило даље? Стизала су судска решења од разно разних радова и то се има у финансијама и, наплаћивала. Све су "Путеви" поднели, међутим, 2006. године, ММФ је донео одлуку да прекине уговор са Републиком Србијом зато што смо преинвестирали програм који је био по том уговору предвиђен. Тадашњи министар финансија, Млађан Динкић, замолио је Владу да прихвати да се смање инвестиције за пет милијарди, да би остали у оквирима ММФ и да би уговор који је био у току, реализовали до краја, јер нисмо могли добити кредите, ако се тај уговор прекине у том периоду.
  Ми смо на Влади тада прихватили, речено је, да ће се тих пет милијарди у наредној буџетској години вратити "Путевима Србије", а да се са "Путева Србије" скину пет милијарди за инвестиције, на радове који су већ били изведени. Тадашња влада донела је одлуку на предлог министра финансија Млађана Динкића и ушло је у буџет за наредну годину пет милијарди да се врати "Путевима Србије". Међутим, дошло је до избора, следећи министар Мирко Цветковић, министар финансија, одбио је да врати пет милијарди и рекао је да то њега више не интересује, тако да су путари добили још пет милијарди и почели да камате, путари, и да то стиже све и зато се овај дуг гомилао.
  У истој буџетској години, НИП је преинвентиран, нестало је пара у НИП и речено је, да шест милијарди, предвиђених за путну привреду, пребаци се у наредну годину НИП и да ће то да се плати, што до данас није ни урађено. То је тај дуг путарима Србије. Имали смо 11 милијарди, пет од ММФ и шест милијарди које НИП није никад платио и то је почело да се камати, то су неплаћени рачуни.
  То је једна неодговорност Владе Србије, и речено је, да ће приватизација предузећа, да се тај дуг надокнади и врати путарској фирми. Приватизација путарских фирми је завршена, тадашњи министар Цветковић, као ни министар Динкић није испунио своје обећање. Постоји закључак у овој скупштини Републике Србије на то и дата је кривична пријава директору "Путева Србије", због тога, због ових шест милијарди. Зашто? Зато што је као радове из једне године, фалш документацијом пребацио у наредну годину, а то му је, у ствари, Влада Републике Србије и финансије наложиле да то уради тако, за шта је добио данас кривичну пријаву и треба кривично да одговара.
  Према томе, Влада Републике Србије и ова данас и претходна, према "Путевима Србије" су се маћевски понашали. Нису измиривали обавезе и дошло је време да путари не могу више да издрже, сви су банкротирали и не могу да раде. Немају људи, искључују им струју, мостоградњи је искључена и вода, зато што Влада Републике Србије, једна, друга, трећа је од 2000. године, никада није испуњавала обавезе.
  Сви кажу, хајде да радимо, и сада се ово ради на вересију, госпођо министарко финансија. Сада се дугује путарина и за овај рад. Сви кажу, почиње аутопут, оду усликају се, почну аутопут и шта ће после Мркоњић да ради у тој причи? Обећали су му и ако га израде, не дају му, он човек, куда ће пред путаре? Тако сам се и ја налазио у ситуацији. Влада донесе захтев, и министар моли путаре, да пребаце дуг, да прихвате дуг и сада неко пита - зашто су дугови? Управни одбор, као вишестраначко тело, које је увек однос у Влади преносио на Управни одбор, увек је то прихватао једногласно и то је ишло у процедуру. Никад се ништа не плаћа, само се дугује и то је тако према осталим предузећима, и то је једна политика која мора да се прекине, да се стави тачка и да се уведе то у ред.
  Према томе, путари, ни криви ни дужни, плаћају камате. Ко ће да им плати камате? То су ови дугови, о којима је господин Јовановић говорио, господо, ми морамо, зато смо подржали те људе, који ни криви ни дужни, радећи свој посао и "ПЗП - Београд“, "ПЗП - Ниш“, "Путеви - Ужице“, ни криви ни дужни дошли су у једну од најтежих ситуација, да немају данас хлеб да једу, а хоће да раде. Стално су били закључци Владе, доносиле се одлуке у парламенту, у буџету, те буџете је доносио српски парламент, нико није питао зашто министар финансија не прихвата оно што је у буџет убачено, и зашто су пет милијарди које су биле у буџету Републике Србије, стопиране и нису никада, до данас уплаћене "Путевима Србије"?
  Према томе, морамо питати, предлажем, ако неко има нешто против, да се овде формира анкетни одбор, да се све то потврди, а не да се сада овде правимо луди, да људима не плаћамо, који су честито и поштено одрадили свој посао, по свим техничким прописима и нормама, и у складу са законом, али обавезе нису испуњене. Мене једна друга ствар данас боли, када су настала клизишта и одрони, три милијарде, налог је дат "Путевима" од саобраћајне полиције, да радови морају да се изведу одмах и нико до данас није платио, то је речено, да ће накнадно, ребалансом буџета да се плати. Ево, Мркоњић је ту, није плаћено. Речено је да ће то неким кредитом да се покрије.
  Мене сада интересује једно питање - зашто паре од "Мобтела“, који је продат за милијарду и 600 милиона евра, а речено је да се од тога раде коридори и раздуже путари, ни динар до данас није утрошен у наменски оно што је договорено, а средства су потрошена? То је питање за тадашњег министра финансија, господина Цветковића. Зашто од продаје робних кућа, 360 милиона, речено је, све што остане, иде у коридоре? До данас ни један динар није пребачен, и нису могли да се плате на коридорима, ни за овлашћења, ни сељацима земља није могла да се исплати. Зашто од продаје трећег оператера, 300 милиона евра је потрошено, до данас није динар пласиран тамо где је договорено? Нема тих пара, то је две милијарде и 260 милиона евра, није уплаћено. Према томе, не може више да се ради на реч. Не могу обећања да се испуњавају, а то се годинама тако радило.
  Сада ово што се подижу кредити, дају се путарима, путари толико дугују "Југопетролу“ и банкама, и они желе да "Југопетрол“ оживе, да му врате дуг путара, а путари, неће добити ниједан једини динар. Ово што банке дају, тачно дају у износу колико се дугује банкама од стране путарских фирми. Понављам, ово је дуг који је направљен годинама и који се стицао годинама и сви су гледали то, једноставно, кроз прсте и преносили као штафету са владе на владу, са генерације на генерацију, са парламента на парламент и сада је дошло до краја и путарске фирме више не могу физички да опстану у читавој овој причи. Зато смо их подржали, да се ово обећање које је дато и годинама привлачило, коначно испуни, и да Србија измири дугове.
  Понављам, за време Владе где су од 2000. године до 2003-2004. године, задужено је ових десет, две милијарде динара. Исто се пренело наредној влади, а наредна влада и ово је пета влада која преноси, тачно пета влада која преноси десетине милијарди, једни другима, уз обавезу да ће се то измирити. Зато вас молим, да, једноставно, не причамо више овде приче. Ако хоћемо истину, дајте да седнемо, постоје закључци, постоје папири како се до ових дугова дошло и на који начин, и ко је направио и у ком периоду, а није се платило.
  Мене боли једно друго питање - зашто овај кредит долази на ратификацију, а онај од три милијарде евра није дошао на ратификацију овде? Зашто о том кредиту, о три милијарде евра нисмо никад расправљали, како ће се средства потрошити, на који начин и ко ће добити од тих великих привредника? Ово сада расправљамо и расправљали смо сто пута и треба свако задужење Србије да дође у парламент на ратификацију, а не да неки кредит може, а неки не може. Како је могла НБС да се задужи на њен предлог, а да не буде ратификовано у овом српском парламенту? Зашто поједини закони се доносе о задужењима без расправе у парламенту и без образложења како ће се та средства трошити, јер дуг је дуг. Исто ћемо и те три милијарде евра морати да враћамо, као што и ово морамо да вратимо, наравно.
  Понављам, више пута сам поставио питање - зашто нема никога да изнесе у јавност где су средства од продаје "Мобтела“, где су средства од трећег оператера, где су средстава од продаје "Робне куће Београд“ која су се налазила на рачуну? Та средства су пребачена када су расписани избори и била су на рачунима, била су оперативна средства. Сва средства су малтене потрошена у изборној кампањи, која је била на последњим Републичким изборима. Одмах је речено да је каса празна после избора, да нема пара, да је пуњење буџета никакво. Понављам пре тих избора та средства су постојала и једноставно су се изгубила.
  Мени је речено, јер сам био министар за капиталне инвестиције, продајом "Мобтела“ то ће доћи, да твоје министарство ради коридоре, да се плате извлашћења, да се све то заврши. До дана данашњег један метар од тих средстава није урађен, а средстава нема. Одлука је била да се та средства наменски употребе за изградњу Коридора 10. Међутим, средства су потрошена, данас их нема нигде.
  Према томе, хтео сам да помогнемо путарима, да одржимо ту грану привреде која је изузетно важна за развој Србије, јер су наше фирме постале блокиране и не могу да конкуришу ни на једном тендеру који је пријављен у последње време. Сећате се да је "Мостоградња“ изгубила мост Бешка зато што је била блокирана и међународне банке су одбиле да она учествује на тендеру. Ставиле су вето и рекле су да мора да се изабере другопласирани, а не првопласирана "Мостоградња“ зато што је малтене била пред стечајем. Данас је у истој ситуацији, јер дугови нису раздужени.
  Једноставно, многе фирме, које су много значиле за Србију, пропале су и због ових дугова нису могле да конкуришу на међународним тендерима. Ако сте задужени, презадужени, на једном међународном тендеру не можете учествовати, већ увек учествујете само као подизвођачи код неких страних фирми и те стране фирме су почеле да граде своја предузећа у Србији и да потпуно разарају српске фирме које су годинама добро радиле и у земљи и у иностранству.
  Изгубили смо статус који смо имали и градили годинама, као изузетно добри извођачи. На овакав начин су уништене и грађевинске фирме. Узмимо само гиганте које смо имали "Плана“, "Конграп“, "Ратко Митровић“, "Рад“... и многе друге. На исти начин, јер им се дуговало, нико им није плаћао и све те фирме су уведене у стечај. На овакав начин тадашње министарство финансија је увело у стечај и наше банке које су пратиле ова предузећа и тако су српске банке, попут "Беобанке“, "Југобанке“, "Инвестбанке“, уведене у стечај, када је "Сартид“ приватизован. Ко је то урадио? На који начин?
  Сада молимо стране банке да подрже наша предузећа да опстану у животу и питамо се под којим условима се ти кредити дају, што смо чули од министарске финансија.
  Према томе, све ово нека служи на част свим министрима финансија, који су годинама преносили, од Боже Ђелића па до данашњег министра финансија. Не знам како сада стоји стање, задњих година. Чујем да се нешто поправља, али се много мање ради. Мање се ради јер нема пара. Нисмо прекршили буџет, нисмо прекршили оно што је било намењено никада, али нам средства нису дата по буџетском закону који је донесен у парламенту. Зато нам нису дата? Зато што министар не може да седи и даје обећања, у финансијама, а да то не реализује.
  Знате да је Динкић дао хиљаду обећања, акције, "Застава“, задужења, финансира "Пунто“ итд. и нико не сме да га пита - човече, шта то радиш са буџетом? Тако је он излазио на конференције за новинаре и тако је говорио годинама - путари ће бити раздужени. Имамо све те записнике. Путари ће бити задужени за два месеца, три месеца, идућег месеца. Људи су сто пута долазили на састанке са Владом.
  Сећам се као министар, седео сам са Цветковићем, данашњим премијером, тадашњим министром финансија, имамо записник са састанка где је дао своју реч да ће за три месеца, када је постао министар финансија, то све да раздужи. До дана данашњег није дат динар. Сада је човек и премијер и сада даје обећања да ће то да реши и наравно решиће задужењем Републике Србије код банака да се то на тај начин раздужи и врати.
  Питање - шта је са шест милијарди у НИП које су биле намењене за инвестиције у путној привреди, које до данас није плаћено? Шта је са пет милијарди код ММФ и шта је са 10,2 милијарди што је Динкић дао обећање да ће из приватизације одмах вратити путарима и ставити их на ноге?
  Толико, стварно бих волео да поставим ова питања министрима који тада нису испунили своја обећања, постоје уредни папири, и зашто нико није позвао на одговорност те људе, да до дана данашњег нико ни за шта није одговарао, а путари, понављам, ни криви ни дужни, су пропали, остајали без плата, задуживали се, плаћали огромне камате? "Југопетрол“ су уништавали, правили су му проблеме, да не причам, и још многи подизвођачи широм Србије који су ни криви ни дужни плаћали цех једне неодговорности министра финансија од 2000. године, па да кажем, до данашњег дана.
  Госпођо Драгутиновић, и ви сте добили та задужења као штафету од претходног министра финансија, па онај пре вас је пренео следећем и стално се то обећавало, обећавало, обећавало и сада је запало да ви кредитом то раздужите. Нисте нам одговорили - колико је у Фонду за приватизацију, када сте примили дужност било пара, нисте нам одговорили, пар пута сам вас питао, шта је са средствима "Мобтела“, да ли сте их примили када сте постали министар од министра Цветковића тадашњег, данашњег премијера? Где су средства која су пребачена Капиталном фонду Војводине за уређење насипа, реконструкцију Панчевачког моста и низа других пројеката који ни до данас нису урађени?
  Према томе, морамо покренути одговорност, али да одговарају сви у Влади и да аргументовано разговарамо, а не да људи који ни криви ни дужни за ово стање једноставно кажњавамо, да им не плаћамо. Овај дуг мора да се измири, јер је то дуг који су направили министри финансија својим лажима на седницама Владе, у парламенту, на одборима и свим јавним местима, пред путарима на стотинама састанака који су до данас били. Путари су морали то да прихватају, немају куд. Кажу - ако не прихватимо, неће нам дати више посла. Они јадни шта ће, кажу - хајде. Сада је речено да се део дуговања претвори у неке јавне обвезнице, да се то подели и они шта ће, куд ће, мораће и то да прихвате, заостатак дуга који је део кредитног задуживања.
  Мислим, господине Мркоњићу, да сам изнео истину и да сте и ви то примили ни криви ни дужни и да данас морате то да раздужујете и да идете на непријатне састанке са путарима сатима, а министар вам даје обећање и каже - НИП ће то регулисати за два-три месеца, овај ће регулисати за месец дана и коначно је дошло да се то реши. Биће ми задовољство да се ово због Србије реши, да путари буду раздужени, чисти и да могу да раде нормално као и сва друга предузећа. Хвала вам пуно.

- Желео бих да реплицирам господину који је говорио, господину Јовановићу, и да га опоменем да је његова Влада у којој је био потпредседник пренела следећој влади дуг од 10,2 милијарде и три милијарде судским спором који је плаћен за радове за Дејана Фекетића, 13,2 милијарди које су се каматиле до данас и које до дана данашњег нису раздужене.
  Према томе, то је дуг који је стечен од 2000. године па надаље, па можда и пре, не знам, али то је за време министра Ђелића пребачено министру финансија, Динкићу, који је прихватио то да раздужи и да не понављам причу.
  Према томе, истина мора да се каже. Време је већ једном да се ти људи раздуже и да видимо шта је у овом случају и чији је дуг.
  Тачно је да је управни одбор тај којим управља предузеће и није тачно да је Пешовић из Нове Србије, никада није био члан Нове Србије и нико није могао ко даје директора да има председника, нити је наш предлог, видите чији је, али сви, господо, чак шта више, који су данас у влади, имају данас управни одбор, исти су људи остали из неких странака које су и данас у владајућој коалицији, као и у претходној влади. Према томе, увек су били једноставно да подрже то преношење дуга, никако да се раскусура до краја. Зашто? Зато што је то Влада препоручивала, као што је било претходних година.
  Време је дошло да се положе рачуни, јер више не могу путари да живе, да опстану, не могу да приме плату. Сви су блокирани и сви су у тешкој ситуацији. Дугују "Југопетролу" 100 милиона евра, тако је у овом моменту. У ситуацији смо да "Југопетрол" оде под лед због дуга путара и тај се дуг преноси, господо, колико знам, већ десетак година. Мора неко да плати битумен, нафту, то што се узимало и време је дошло да се плати.
  Не бих желео више да расправљам на ову тему, да причам. Ако неког посебно интересује, ко је одговоран, све можемо набројати, може се видети у папирима и то врло конкретно, али сви који седе овде у парламенту а били су у тим владама или у управним одборима су одговорни јер су послушно дизали руку, господо, као што сте и ви дизали руку у петак за 63 закона и 1.500 амандмана у једном дану, тако су и ти људи пре вас то исто радили и дизали руку и прихватали и ево данас су све фирме отишле под стечај и све ово што сада добијају.
 

- Поштовани господине потпредседниче, поштована госпођо министар, колеге народни посланици, поштовани грађани Србије који гледате овај директан пренос, одмах хоћу да кажем, у име посланика Нове Србије, ми ћемо овај закон подржати и јасна нам је измена овог закона.
Наравно да уметницима, вајарима, сликарима и свим људима од креације треба признати неке трошкове и тај део им урачунатих у олакшице и ослобађања од пореза.
  Зашто сам се јавио, пошто је ово измена и допуна овог члана који није ни требало да буде донет? Има много чланова у буџету који нису требали д буду донети и много добрих предлога је опозиција и Посланичка група НС предлагала, па се то или усвојило, па се реализује после годину дана или прође игнорантски према предлозима опозиције. Јавио сам се зато што ме је заинтересовала дискусија госпође Мојовић. Наравно, сваком човеку, иоле образованом, јасно је да нису у истој позицији они који пишу књиге и они који штампају књиге, наравно да нису у истој позицији вајари који вајају уметничка дела и они људи који копају глину, наравно да нису у истој позицији сликари и они који праве уметничка дела и они радници у хемијској индустрији који праве, да не кажем сликарске боје. Али, госпођа Мојовић је заборавила једну ствар - и ти што штампају књиге и ти што праве боје и то што копају глину, и они треба да живе од нечега.
  Онда се створи горак осећај да се измене и допуне овог закона, које ће, кажем, подржати посланици Нове Србије, се доноси на брзину и под хитно због тога што су вајари, уметници, сликари, познати и угледни људи и треба да буду угледни људи и маркетиншки занимљиви. Онда се стиче утисак да је то због тога.
  Где је онда равноправност грађана? Зар то није дискриминација? Зар нису дискриминисани грађани којима је данас повећано 10% коришћење мобилних телефона? Ко ће о њима да каже, о милионима људи које нико не познаје?
  Познајемо ми посланици када морамо да се вратимо из ове скупштине и да им објашњавамо да ли смо могли више да се изборимо за њих. Доста више тог маркетинга. То сте знали у фебруару, причали смо о многим члановима закона где се људи опорезују, а да не знају ни досадашње дажбине како да плате. Ви мислите да само маркетингом можете да владате, али има неко горе ко је судија свима нама, па тако одемо на Роланд Гарос, само маркетинг, па онда сви наши тенисери испадну.
  Дај Боже да не доживе грађани Србије ово што ви овим буџетом радите. Користим прилику госпођо министарка да вас питам, добро, зар ви као стручњак, а знате како смо разговарали и уочи Нове године и насамо и у двоје и у троје око буџета. Нова Србија вам је показала да им је важнији буџет и држава него њихов политички интерес. Мислим да је показала и мислим да бисте о томе могли да сведочите. Зар се ви не бисте сигурније осећали да је три милијарде евра, а ми се овде убисмо 65 тачака ратификација за 900 хиљада долара, месец дана о томе причамо. Зар се ви не бисте сигурније осећали да је три милијарде евра дошло овде на расправу, на ратификацију? Очигледно је да увек имате и још увек имате већину, то би било изгласано. Чега се ви плашите? То неће враћати Мишковић ни МП центар, ни сви ови са Давоса око председника ДС зимус што су били на Копаонику. То ће наша деца да враћају, наши унуци. Зашто да онда не чују где су те три милијарде евра. Да ли сте ви чули председника Владе кога сам питао где су наше девизне резерве и колико оне износе и под којим условима су пласиране и да је он то одговорио да је то државна тајна. Наравно, ујео се за језик. Пошто сам га питао, на којој седници Владе је донета одлука да је то државна тајна. Добио сам од потпредседника, господина Дачића одговор, али ми немамо одговор осим оног што ви кажете, ове три милијарде евра, споразум са ММФ. То ће се искористити ако буде затребало.
  Да ли је тај новац уопште дошао у нашу земљу? Зашто са тим информацијама не дођете у Скупштину, пред грађане, пред посланике, онда сузбијете гласање где се већ праве спискови тајкуна који ће да добију новац, по 50, 100, 200 300 милиона евра, јер забога код њих хиљаде радника ради, као да су те раднике примили што их воле, него што им деру леђа и зарађују на њима. Иначе не би давали тако мале плате, иначе би платили само доприносе и пензијско осигурање за хиљаде и хиљаде радника и за фирме за које ви, сигуран сам, знате и имате списак који не плаћају самодопринос за те раднике. Дакле, питање је, а ми сада расправљамо, много су важне ове измене и допуне и да је среће овако не би било ни донето у буџету. Важно је ДС и све је маркетинг, зато што су се оправдано побунили људи, уметници, а они су позната лица у овој земљи, ко зна колико гласова иза њих стоји. Неке од тих спортиста не смете ни да питате, у којој држави плаћате порез када сте толике патриоте. А, ја дрхтим у недељу, да добијем срчани удар, да ли ће неко да изгуби неки меч тамо, као и милиони грађана. Нећете, зато што овај народ сматрате да је стоке, да је стока. Тако ви грађане Србије третирате.
  Зашто не опорезујете ове који имају стотине и милијарде евра? Направите сада, лепо је време, почетак је јуна, не морате да се горе скијате и санкате, ево на Златибору направите скуп и приведите те људе. Видите ли ви како се то у другим државама решава, а не да реагујете само када се побуне познати људи, односно познати грађани ове земље. Понављам да нас случајно не спочита да смо против овога. Подржавамо измене и допуне закона и у дану за гласање ћемо гласати. Када ћете ви нама овде да поднесете закон о трансферним средствима за пренос општинама? Девета година сам посланик и сваке године је долазила у Скупштину књижица где се зна од Бабушнице до Београда из буџета колико ће ко да добије тих трансферних средстава. Знамо да ће бити за 15 милијарди умањено, а коме и како не. Поставио сам овде пре неколико дана врло незгодно питање, госпођо министарка, да ли је истина, нико ме није демантовао ни потврдио, за 6,5 милијарди иде Војводини, зато да би неке посланичке групе овде гласале за најобичније законе и то у општине за већинским мађарским живљем. Да ли је то истина или није? Да ли је истина да је овај закон, односно доношење ових о износима трансферних средстава колико ће општина или градова да имају, да то спречава градоначелник Београда Ђилас и да се он не слаже за 7,5 милијарди Београду.
  Да ли ми треба да помислимо у Србији да ли је и Србија и Чачак и Крушевац и Ужице и Косјерић, да ли је то Србија, да ли треба поново да актуелизујемо тему - Србија ради, а Београд се гради. Колико је могуће да је то такав стандард код господина Ђиласа овде у центру Београда, када ни једна фирма не ради. Да ли знате како, госпођо министарка? Ми који смо из Србије овамо и који путујемо преко Тополе, чим изађемо из Тополе, ту почиње Београд. Дакле, све електране тамо где се наплаћују велика средства, то се води под Београдом. Ако неком смета народ на улици, он би га овако булдожерима склонио. Зашто онда не преселите Министарство за економију у град Чачак? Па, да ми из Чачка запослимо 500 људи који буду долазили да се буне. Како је то у Европи? Где је у Европи седиште за министарство за привреду? Није ни у Бону ни у Берлину него у Штутгарту. Зашто су сва министарства у Београду? Зашто је толики центар економски, политички и сваке друге моћи? Зашто ово ја питам? Јер је срамно ово што су неки посланици овде рекли. Није исто онај што штампа књиге и онај што пише књиге. Да ли смо ми дебили овде? Да ли су грађани Србије дебили? То је сваком јасно. Вама није јасно да и тај што штампа књиге за том штампарском машином и он треба од нечега да живи.
  Дакле, поставио сам много тешка питања, чини ми се, пошто сам и у данима за питања оно уторком и четвртком што имамо право, нико ме није удостојио да одговори. Могуће је да ви сматрате мала посланичка група, а верујте ми да милиони грађана желели би да имају такву шансу и привилегију као ја да буду народни посланици и да овде питају. Шта ћемо са њима да радимо? Шта ћемо са трошковима деце оболеле, пензионера? Шта ћемо са ТВ претплатом и плаћање истовремено и кабловске. То нема нигде на свету. Да ли је тачан податак да скоро 88 хиљада пензионера у Србији прима мање од 11 хиљада? Да ли знате колики су им месечни трошкови за коришћење кабловске мреже и претплате Јавном сервису? Једну пензију, госпођо министарка, дају годишње. Зашто вама лично помињем пензије? Зато што се ви борили и имали сте јасан став код повећања и регулисања пензија. Зашто сте после одустали? Зашто сте пристали да вам политички шефови наређују? Колико знам, ви сте били неко име у економији пре овога. Да ли вам је важнија функција или ти грађани који немају од чега да живе? Онај ко има пензију 10 хиљада, повећаћемо му 900 динара, а онај ко има 80 хиљада њему ћемо целу једну пензију да дамо. Да ли је то правда? Да ли је то европска Србија? Зашто се оволика бука не дигне за стотине и стотине хиљада људи који не могу да купе лекове? Имате их сваки дан пред Владом, имамо их ми у Скупштини. Не могу да прехране децу. Како ће они да плате повећан порез на имовину и на све живо? Како ће да плате људи који немају посао, а имају кућу од 150 квадрата и још им се десило у другој зони, а не дај Боже у првој зони у центру Београда. Изгубили су посао људи и имају 60 година, не требају ником. Како ће они да плате тај порез? Да ли вас то интересује? Како се пуне буџети општина и градова или вам је интересантно само за политичке радове, који су на телевизији већ Европа, они су први у Европи, а на каси код вас, госпођо министарка, неки градови не могу да плате јавну расвету. На ТВ су то најбољи градови, зато што су део ваше владајуће коалиције, односно људи у тим градовима.
  Да ли је то правда? Када ћемо о томе да причамо? Могао бих да причам до ујутру, не из моје главе, не из моје памети, само што ме народ среће на улици и пита, као све вас из владајуће коалиције. Исто ви ово добро знате, а можда је и боље да кажете него што сам рекао овде. То сам искусио драга господо и госпође из владајуће коалиције. Мој грех што сам гласао за многе законе, а пре свега за Закон о приватизацији, где су обогаљени људи и осиромашени, стотине хиљада људи. Молим их да ми опросте. Ви доносите боље законе и побуните се против својих шефова и министара да се не бисте кајали, као што сам се ја кајао и сада се кајем и као што ме боли душа. Веровао сам људима, веровао сам ДОС и да они то раде из најбоље намере да се помогне народу. Опљачкали Србију и сада ће наша деца и наши унуци да раде 20, људи су власници Србије, 20.
  То су ваша господа са Копаоника, свима по десет милиона евра, ето две милијарде евра. Не треба нам ММФ, две и по милијарде Лука Београд, МПЦ, да ли су те цифре вама, као економисти занимљиве госпођо? Зашто се прекида емисија одједанпут? Чак, ни та емисија, толико храбра и она прекида одједанпут, не сме. Да ли да поверујемо у то да, пара врти где бургија неће. Упозоравам вас, верујте, долазим из провинције. Ви у Београду, мало живите у облацима. Не знате ви како народ живи. Близу је социјална експлозија. Ја то не желим ни једној држави, па наравно ни вашој, опаметите се господо и погледајте мало овај народ како живи. Хвала лепо.

- Поштовани потпредседниче, госпођо министарка, из овога што сте ви нама овде саопштили, ја имам неколико ствари, слободна ми воља, опростите, да закључим, да ви нисте у сагласности са потпредседником Владе, господином Динкићем. Ви говорите о ублажавању кризе, а он је нама саопштио да смо ми изашли из кризе. То је под један. Под два - нисте нам саопштили шта је у Закону о трансферним средствима општина. Ранијих година ми смо добијали дебелу књижицу, па су онда посланици морали мало и ван странака својих и да лобирају и да гласају, јер мора да се иде у своју општину, да објасни народу зашто су гласали за тај закон.
  Треће, да се мало нашалим, ако бих по именима неких филмова, као што ви нама увек на крају дискусије кажете, знате ли шта грађанима преостаје из овога што ви закључујете - да се подсете на филм, мислим да сте га ви гледали, наша генерација је гледала тај филм "Када будем мртав и бео“.
  Четврто, ми из Чачка вам нудимо, дођите у Чачак, преселите своје министарство, наравно, запослићемо Чачане, нико вам неће сметати, чист је ваздух, добра погача, чачански кајмак, па ћете мало боље да размишљате, а нећете трпети ни притисак партијских шефова.

  Информативна служба Нове Србије