ВЕСТИ::: 26.05.2009. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И МИЛУТИНА ЈЕЛИЧИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована председнице, рекламирам члан 27. и 104. јер мислим да су повређене одредбе тог Пословника, а ради се о дискриминацији грађана.
  Сви смо били сведоци да као шефови посланичких група и заменици добијамо писма од грађана Србије који су на неким функцијама. Нико од вас није поменуо ниједно њихово писмо. Зар то није дискриминација грађана, радника, пензионера, људи које сте довели на границу самоубиства? Зашто је било потребно да ово писмо прочитате? Зато што сте пре неколико месеци председника Нове Србије оптужили да је говорио језиком мржње. Касније сте препознали да нема елемената говора мржње и нисте му изрекли опомену. Сутрадан је прекинут пренос седнице јавног сервиса, одлуком директора јавног сервиса, а после тога су државни органи рекли своје. Тог дана није било преноса и не желим да коментаришем шта је тога дана рекао гопсодин Иван Андрић, уосталом, нисам био у сали. Ја сам пре неколико дана поставио питање, а и сада га постављам и тражим у име грађана Србије који плаћају претплату јавном сервису - да се Народној скупштини, а тиме и грађанима Србије достави извештај како се користи њихова ТВ претплата. Ја мислим да би са тог места требало више да заступате грађане Србије, поготово оне који плаћају претплату, а ни немају тв сигнал. Пре неколико година тај чувени директор, сада, европског, владиног сервиса је рекао - шта има везе што немају сигнал јер порез за школство плаћају и они који немају децу. Какав је то одговор грађанима Србије? Ништа бахатије у животу нисам чуо. То је увреда за људе који немају децу. Захваљујем се.
 

- Имам питање за министра културе. Не треба бити Хамлет па закључити да је нешто труло у држави, а поготово у култури српској.
  Оно што је прво питање је зашто се актуелни министар одлучио да за помоћника министра културе, задуженог за међународне односе, европске интеграције и развој менаџмента у области културе, изабере баш господина Бранислава Димитријевића? Да ли је препорука за то место његова изјава из 2007. године да је независно Косово једино решење, даћу вам фотокопију и он је једини кадар преузет од Воје Брајовића, па да ли је то само због те изјаве или на основу чињенице да је он, сасвим случајно, син професора Војина Димитријевића? Значи, опет тема непотизма.
  Сада, када смо већ код непотизма, друго питање је - зашто је баш његова жена, жена дотичног помоћника минстра, а снајка професора Војина Димитријевића, Бранислава Анђелковић-Димитријевић дошла на место директора музеја савремене уметности? Године 2001. она ј имала средњу стручну спрему, али, не сумњам да је у мећувремену, преко овако моћних канала, можда нешто и завршила. Како год било, оно што је такође питање, на који начин је она увела Сорошов фонд за отворено друштво у музеј савремене уметности, да се под видом узајамне сарадње користи сва инфраструктура музеја и то без накнаде, све до 2007. године? Оно што је такође битно је да директоркин муж, а наведени заменик министра, гопсодин Бранислав Димитријевић и даље ради као спољни сарадник музеја за најразличитије изложбе? Ту је било фантастичних перформанса, даћу вам такође фотокопије, ево, то су перформанси. Морам ово да прочитам у оригиналу, изјаву гопсодина Живка Грозданића: "Спреман сам да попушим свима који ће обезбедити нову музејску зграду". Шок арт "Метеорска киша“, омиљени уметник Бранислава Димитријевића је извесни Живко Грозданић који је направио ону фантастичну изложбу каменовања Патријарха Павла. Ово сама слика говори - узбуђење под моћном формом, онанија пред Мештровићевом скулптуром. Било је ту још изложби, као на пример, голи мушкарци перу патос. Не знам стварно о чему се овде ради. Ово министарство културе које иначе воли да финансира "Квирију“, а не воли да финансира Хиландар, а воли и ове изложбе које су, благо речено, дегутантне. Постоји још једно питање. Музеј је у међувремену расељен и мене јако занима да лу су слике безбедне, јер, када се слике нађу близу Млађе, онда је њихова безбедност озбиљно угрожена. Наиме, слике се тренутно, наводно, налазе код гопсодина Динкића, чувају се у сефовима док се овај музеј на Ушћу реновира, вероватно, до ескатона јер је извођач радова фирма "Монтера", подвучена жутим и која је тако успешно извела радове да и данас, тај музеј који је већ требало да је у функцији, прокишњава. У међувремену су они набавили вилу у Ботићевој улици и сада госпођа, помоћника министра жена, а Војинова снајка и екипа су купили кухињу у "Еуросалону", зелене боје, жуте боје у глави, а зелене, вероватно у души и платили преко 500.000 динара. Кухиња у "Еуросалону" за музеј Савремене уметности, са све машином за прање судова и тај простор су изнајмљивали својим пријатељима. Биле су ту журке, па је и господин Динкић правио журке са јагодама и шампањцем, било је и људи који су пушили поред слика Саве Шумановића, па је обезбеђење морало да интервенише пошто није згодно пушити поред Шумановића и других слика, доводили су "Филип Морис", Грејс Џонс, а што је још лепше, ту се венчала и кума дотичне директорке Браниславе Анђелковић-Димитријевић, а она ово не користи често да се не би видела веза са мужем, поготово када су финансијски пројекти у питању. Ту се венчала њихова кума, архитекта Новог Београда. Фантастично. Конзерватор и техничка служба су у Драјзеровом пролазу, бивша улица Родољуба Чолаковића, неколико кустоса у галерији Добровић у краља Петра, а ови се башкаре у вили Ботићевој. На све то, у финансијској кризи, они су успели да купе и пети аутомобил. Имају доџ, југо, шкоду, фургон, а дирекорка воли широко, па је добила пежо 307.
  Мене занима о чему се овде ради и тражим одговор од министра културе.
 

- Поштована председавајућа, поштовани министре, даме и господо народни посланици, предложио сам амандман на члан 44 .став 1.- новчаном казном од 300.000 до три милиона динара које су предвиђене казне, мислим да су ове казне превелике и требају се смањити за физичка лица на 100 хиљада, а за правна лица, на милион динара, обзиром да је 90% предузећа у Србији у категорији малих и средњих. Мислим да су ово превелике казне јер оваквим начином кажњавања ће тотално угрозити и уништити мала предузећа. Предложио бих да те казне буду за мала предузећа до 30 радника буду од милион динара за правна лица и од 100.000 за физичка лица, за средња би могло да буде 200.000 за физичка лица, до 2 милиона за правна, а за велика предузећа преко 100 запослених могле би да остану ове казне од 100.000 до три милиона.
  Са овим сам мислио да завршим. Суштина овог амандмана је да се ово разврста у три категорије. Значи, за мала предузеча која упошљавају до 30 радника, физичко лице треба казнити са 100.000, а правна са 1.000.000, средња предузећа која запошљавају од 30 до 100 радника, казне би могле бити од 200.000 за физичка и 2 милиона за правна лица, а за велика предузећа која запошљавају преко 100 радника могле би да остану казне које сте предложили у закону. Хвала.
 

- Поштована председнице, господине министре, поштовани грађани Србије, у име Посланичке групе Нове Србије поднео сам амандман на Предлог закона о јавним складиштима за пољопривредне производе и то на члан 54. став 1., и по нама из Нове Србије, тај став би требало да гласи: "Директор компензационог фонда се бира путем јавног конкурса“ јер би ово било у складу са прокламованим ставом Владе да се на важна места у државној управи руководећи кадрови бирају јавно, на јавним конкурсима како би та места била доступна свима заинтересованим грађанима, а не само страначким људима.
  У образложењу Владе, односно, министра, зашто је овај амандман одбијен стоји - "амандман се не прихвата из разлога што се на предложени начин именује лице које је стручно за наведену област и које за свој рад одговара не само Министур пољопривреде, шумарства и водопривреде, него и Влади". Имплицитно, грађани Србије из овога могу да закључе да путем јавног конкурса не може да се изабере стручно лице које ће да одговара Влади, а ми добро знамо да ће бити изабран директор из ДС. Волео бих да прокоментаришете и одговорите на ово моје питање, господине министре. Хвала лепо.
 

- Поштована председнице, господине министре, у име Нове Србије поднео сам амандман на Предлог закона о генетички модификованим организмима, на члан 14. став 3.
  Дакле, ради се о информисању грађана где у закону пише - у једним дневним новинама пријава о генетички модификованим организмима. Ја сам дао предлог да то буде у најмање три дневна листа. У образложењу се каже да та пријава може да садржи и неколико стотина страница и да су то велики трошкови за министарство и за државу. Ја бих замолио господина министра и министарство да штеде на неким другим стварима, а не на томе где грађани морају бити информисани о штетним последицама примене овог закона. С друге стране, министру се не би могло спочитавати да фаворизује само један дневни лист. Но, пошто министар није одговорио на моје претходно питање, сумњам да ће и на ово. Хвала лепо.
 

Информативна служба Нове Србије