ВЕСТИ::: 25.05.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Поштована председавајућа, поштовани посланици, ми смо очекивали јако пуно од министра пољопривреде и од самих закона који су требали да се усвоје и усвојићете их сигурно, свих 15, како сте и наумили, и то у једној обједињеној расправи у начелу.
  Да су закони лоши и да српски сељак тиме неће добити ништа, показује и 700 амандмана који су предложени и који ће, исто тако проћи, без расправе и дискусије. Сигурно је да се за 10 сати не може квалитетно дискутовати о 700 амандмана.
  Према томе, моје питање је следеће: шта ће сељак добити после сета закона које ћете усвојити, свих 15 у обједињеној расправи. То показује једну неозбиљност, како Влада, како владајућа коалиција схвата пољопривреду. Шта ће сељак добити? Ако ће трактор бити јефтинији, чиме да га купи, шта да стави под хипотеку? Прошли пут сам говорио да један трактор "Универзал“ вреди колико 20 хектара плодне шумадијске земље. Који то сељак у Шумадији има 20 хектара земље у комаду коју може да стави под хипотеку? Како данас сељак ишта да купи када цело пољопривредно домаћинство које су читаве генерације стварале годинама, рецимо, у Драгачеву, у општини Косјерић, Пожега, вреди 12-15 хиљада евра? Народ се сели, омладина се сели, села остају празна. И тамо где има здраве хране, ви, господо из владајуће коалиције, правите проблем. Недавно сам посетио општину Косјерић и ви тамо желите да спаљујете гуме у цементари и уништите једно од најчистијих и најздравијих подручја у Србији. Министар екологије је дао сагласност. Кажу да је то добро, да постоје филтери, да постоји заштита, да из Европске уније долазе гуме и да се тамо спаљују. Тамо смо имали најздравију храну. А, сада, да вас питам, ако је то добро, зашто нама та иста Европа уопште даје те старе гуме? Ево, ми ћемо да сакупљамо, товаримо и њима испоручујемо старе гуме па нека их они тамо пале, ако је то заиста добро и није канцерогено.
  Према томе, много се прича о пољопривреди, а сељак не добија ништа. Добиће законе и нове проблеме јер нема средстава. Сви бисмо ми волели да тамо где се сири, где се држи кајмак, да буду беле плочице и расхладни уређају, али за то треба новац. Сељак је платио цех ратова, санкција, велике незапослености, хранио је своје најближе у граду који нису могли да се прехране другачије и тако спасао Србију. Шта је данас добио? Ништа! Средстав у ребалансу сте, малтене, преполовили у односу на прошлу и претходне године, а сада сте узели кредит од ММФ и то без знања овог парламента - три милијарде! У парламенту уопште није било расправе како ће се та средства потрошити. Народна банка никоме не полаже рачуне о своме пословању, свако ради шта хоће.
  Недавно сам говорио да у општини Куршумлија 17 села нема ниједног становника у пограничној зони са Косовом. Све школе су затворене, нема ниједног јединог ученика. Према томе, која је перспектива српског села? Још у претходној Влади, Пајтић је узео средства за изградњу одбрамбених насипа у Војводини. Да ли су ти насипи изграђени? Наравно да нису. Причате празну причу и увек када зафали пара, узима се од пољопривреде. Пошто стално причате о ЕУ, свакодневно вам долазе неки важни људи из ЕУ, желео бих да ми кажете која су то тржишта у ЕУ на које Србија може пласирати своје пољопривредне производе? Србија увози млеко у праху! То се никада у историји ове земље није догодило. Како је, онда могуће да српски сељак преживи, шта да продаје, где да продаје, коме...?
  Правили сте хладњаче по партијском систему, да би се људи учланили у поједине партије, а оне су, широм Србије данас празне. Питајте малинаре како су прошли. Некад су малина, купина и печурка биле наша перспектива, на томе се добро зарађивало, данас не може да се преживи од тога јер је скупљи берач него оно што убере. Како сељак да преживи кад је врећа вештачког ђубрива колико и један ар најплодније земље. Некада смо имали и едукативне емисије о пољопривреди, а данас имамо само "ко да најмању понуду, добиће стан, добиће ауто, кућу...“, сви се само коцкају очекујући да им нешто падне с неба јер су видели да од рада не може ништа да се стекне, а пример је сељак који највише ради. Да ли неко исплаћује сељака за прековремени рад? Ради од сунца до сунца, и опет не може да опстане. Како да школује студента у Београду или Крагујевцу? Па, знате ли колико само њива мора да засади за једну кирију? Колико прасади и јагњади треба да прода? А, да вам не причам колико сада треба за регистрацију кола, колико сте повећали. Каква је инфраструктура на селу? Када сам био министар, поједини који данас седе у Влади су ме даноноћно пљували што сам у селу Гојна Гора изградио пут који је коштао толико и толико. Јесте, изградио сам пут јер људи нису могли да тракторима приђу кући. Колико је сада планирано да се уложи у сеоску инфраструктуру? Ништа! Нисмо подигли копаоничка села, све је опустело, нисмо урадили ништа да народ ту остане и опстане. Погледајте Дивчибаре, колико је тамо уложено? Ми смо кренули, ви сте требали да наставите, али ништа, а сваки дан причате празне приче о селима, а она су све више пуста. Зашто? Па, зато што до тих села не може да се дође, нема пута, нема телефона, нема вода, нема струја...
  Ми наплаћујемо ТВ претплату људима у селима који ни немају ни један канал РТС-а! Узмите Ерчеге, ивањички крај, голијска села, људи свакодневно долазе и жале се да морају да плаћају претплату, а немају ни један канал. Ја сам то питао директора РТС и он ми је рекао да порез за школство плаћа и онај ко уопште нема децу! Какв је то одговор? Њега не занима да ли неко има или нема ТВ пријем, претплату мора да плаћа. Шта ту млад човек да тражи и чиме да се бави? Која је будућност српског села? Све оде у градове? Да ли ви знате да када се једна породица из унутрашњости досели у Београд, то град кошта 100.000 евра, јер им треба још паркинг места, треба им школа, обданиште, додатна струја, вода, канализација... Па, када би се само део тог новца улагао у села, а не само у Београд, не би села била пуста, процветала би и народ би остајао тамо да живи. Све се улаже у велике градове да би поједине коалиције имале више гласача јер вас не интересују подручја која имају мали број становника. Да вас интересују, онда бисте разговарали о Лебану, о том делу Србије, о Шумадији! Да ли знате да је у последњих 20 година јужно од Дунава и Саве, Београд изградио само гробље Орловача и то је доказ колико се улаже у село. Пола Шумадије сте припојили Београду да бисте узимали угаљ из Колубаре и правили струју, да би се средства сливала у Београд, а они несрећници који живе око Лазаревца и Обреновца, имају пепео, прашину и проблеме. Према томе, министре, морате мало да прошетате кроз Србију, да обиђете ове крајеве које сам поменуо. Ево, један колега је говорио о противградној заштити. Ових дана српска села разара град и шта сте ви учинили? Ми се од града бранимо као у средњем веку, немамо ракете, није имало пара да се набаве. Ми причамо и свакодневно доносимо неке европске законе, а немамо савремену противградну заштиту, а сви знамо како Европа штити своја села и градове од градоносних облака. Стално се говорило да ће се за то определити средства и опет ништа. Може се користити авијација коју имамо, могу се користити аеродроми које имамо. У 21. веку модерна Европа не зна за град. Да ли је у последњих 30 година неко француско село убио град? Није! А, наша села сваке године убија град. А, они који дају налоге да не треба да се пуца јер имамо прелет, имају плате по 20 хиљада евра и о томе смо причали овде у парламнету.
  Како они да одвоје неки еврић за наше јадно и измучено село, зашто они који добијају толика средства за прелете не покушају да се договоре са министром пољопривреде и нађу неко решење. Да ли знате да целокупна противградна заштита кошта колико и штета коју град причини у само две општине у Србији.
  Према томе, господине министре, тресла се гора, родио се миш. Имали смо сет од 15 закона, било је бомбасто, догодиће се чудо, село ће кренути, бићемо модеран део Европе, личићемо на швајцарска села. Усвојићемо ми те законе, ви ћете то изгласати као и све до сада, амандманима ћемо нешто протандрљати, велики део њих неће ни стићи на ред. Ми смо покушали да овим амандманима поправимо овај лош закон. На жалост, ништа битније се неће догодити. Волео бих да ме практично демантујете, али слаба вајда. У овим парламентима, савезном и републичком, двадесет година слушамо о неким сетовима закона о пољопривреди, а после сваког закона, сељку у Србији је све горе и горе. Хвала лепо.

- Очекивао сам овде једну озбиљну расправу, а не увреде од стране министра. Господине министре, за вашу информацију, ја сам факултет завршио на Београдском Универзитету, а магистрирао у Крагујевцу. Није у реду да вређате јер смо ми овде дошли да расправљамо о озбиљним темама. Ви сте министар, овај Парламнет вас је изабрао, а понашању вас, очито учи ваш идеолог и идејни вођа, Чанак, који ће вас и одвести тамо где је наумио и Србију да одведе, али се ја надам на нећете тамо доћи.
  Ви нисте потписали за екологију, али је то ваш наследник, Дулић, урадио. Према томе, да ли сте ви разговарали са министром трговине и питали га ко је дао дозволе за увоз млека, а претходно су људи увезли високомлечне јунице по цени од 2.300 евра, а цена млека је, за годину дана са 34 пала на 17 динара по литру? Како то да се отплати? Није тачно да људи нису под хипотеком, дали су и куће и земљу и како сада то да врате? Шта да раде произвођачи који имају 120 крава и који дневно намузу по 1.500 или 1.600 литара млека, а немају коме да продају, па одлазе у поједине млекаре и моле да им то откупе по било којој цени.
  Према томе, немојте тако да се понашате, ови посланици нису то заслужили. Није вам добра политика, господине министре. Немојте да вређате. Ја сам очекивао да сте ви један озбиљан министар са којим је могуће дискутовати, а ви сте одмах кренули у напад на личној основи, ко је и шта завршио. Требало би вас преслишати шта сте и где завршили, обзиром како функционише пољопривреда под вашом управом. Јадни ти студенти којима ви предајете кад се тако понашате. Где ће тај студент и у чему ће бити стручан? Толико сте надмени да сте дошли овде да проверавате нечије дипломе. Ја, господине министре, завршавам свој радни век и доказао сам се као инжењер на том пољу, што се за вас не може рећи.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани грађани Србије, на члан 22. став 1. поднео сам амандман да се речи "500.000“ мењају речима "1.000.000 динара“.
  Образложење овог амандмана састоји се у следећем: обзиром да је здравље људи на првом месту, да је то приоритет, потребно је ову законску одредбу учинити строжијом тако што ће се смањити распон између минималне и максималне казне. Овај амандман се односи на казнену политику и по мишљењу Нове Србије, предлагач овог закона је дао недопустиво велики распон казне и тај распон је потребно смањити јер је 500.000 заиста мало ако неко произведе или увезе нешто што ће угрозити здравље људи. Не видим разлог да опсег казне буде од 500.000 до 3.000.000 динара.
  Мислим да Влада треба да прихвати овај амандман из ових разлога које сам навео јер некога ко увезе, произведе или пусти у промет производ којим ће се угрозити здравље људи, треба га санкционисати већом казном, и то је предлог који је у духу боље примене овог закона јер ће за 500.000 динара неко и ризиковати, али већ 1.000.000 динара је казна због које ће размислити да ли ће се усудити да уради тако нешто. По мени, тај распон је требало још више смањити јер би то сигурно обезбедило неку генералну превенцију када је у питању примена овог закона и казнена политика која из њега произилази. На начин како је у то закону предложено, оставља се могућност да ономе ко води казнену политику, заправо, води политику двоструких аршина јер код ставова 1., 2., и 3. није јасно по ком основу ће се који став применити. Не прави се разлика шта је већи прекршај, шта је теже, 1. или 2. требало је за сваку одредницу става 1. 2. и 3. овог предлога закона, јасно раздвојити и направити селекцију који је то део казнене политике, да ли се ради о стављању опасног производа у промет, да ли је реч о увозу или извозу, стављање на тржиште производ којим се обмањују потрошачи или не предузимање активности да се он повуче из промета. Мислим да је ту требало направити једну селекцију и јасније класификовати ове распоне. Ипак, носио сам се идејом да би се, прихватањем овог амандмана, закон у многоме поправио. Хвала.
 

- У члану 23. став 1. поднео сам амандман на Предлог закона о општој безбедности производа, да се реч "300.000“ мења бројем „500.000“.
  Све оно што сам рекао везано за претходни амандман, односило би се и на овај амандман. Дакле, одговорнија и строжија казнена политика учинила би да се посебно поведе рачуна при увозу и извозу квалитетних производа, а битно је да се промени распон између минималне и максималне казне, што ће додатно подстаћи правна лица на одговорност приликом обављања ове делатности. Предлог закона о општој безбедности производа је Уставна обавеза. Предлагач је, сходно члану 97. тачка 5. Устава Републике Србије, увео овај закон у процедуру. Овим законом се обезбеђује стављање на тржиште искључиво безбедних производа и онемогућавање производње, увоза и стављање на тржиште обмањујућих производа, али и њихов извоз.
  Овде имамо практично две ствари. Оно што је тренутно највећи проблем ове земље је што ми много више увозимо него што извозимо и када је казнена политика у питању, она је много више базирана на увоз јер је ситуација таква да ми, приликом извоза имамо стандарде који се морају строго поштовати и практично је немогуће да извеземо производ који није стопостотно сигуран и безбедан по здравље људи, али зато, приликом увоза, имамо ситуацију да се, не тако ретко дешава, да се увезу производи за које се тек касније, у примени и коришћењу од стране потрошача испостави да нису безбедни по здравље нашег становништва.
  Приликом неких претходних расправа, Нова Србија је поднела амандман на увоз дугмастих батерија и имали смо велики проблем са Одбором и министарством, али је наш амандман прихваћен када је у питању увоз дугмастих батерија и врло токсичних ствари и прихватањем тог амандмана смо постигли да на тим производима мора бити наведено колика је количина живе у тим батеријама и становници Србије можда и не знају колико су те батерије опасне, посебно ако се не отклоне правилно после употребе. Прихватањем нашег амандмана неће више бити могуће да се угрози здравље људи, бар када је о овом производу реч.
  Ми ћемо и на даље имати велике проблеме у функционисању наше економије и привреде јер смо једностраном применом ССП-а угрозили велики број наших произвођача и извозника. У овој земљи се апсолутно све увози, а сигуран сам да су домаћи производи вишеструко квалитетнији од истих које увозимо, али, увознички лоби то не занима, њих интересује само лични профит од свега тога. Наши произвођачи у дрвној индустрији су годинама били заточеници курсне разлике јер је набавка балвана, који служи као репроматеријал, обављана по курсу од 80,5, а продаја финалног производа по курсу од 70,5 и на толикој диспропорцији, много су изгубили и тренутно су у великим проблемима, а иста ситуација је и са пољопривредним произвођачима. Неколико пута сам са ове говорнице апеловао на Владу да субвенцијама помогне пољопривредне произвођаче, али ништа. Прошле године је било великих проблема у Трстеничком крају који је познат по производњи паприке, била је јако лоша година, људи су катастрофално изгубили на тим производима, а држава није урадила апсолутно ништа да те људе стимулише да обнове производњу у овој години, а сви знамо колико је тих производа, паприке, парадајза, шаргарепе, завршавало ван граница наше земље.
  Према томе, казнена политика мора да буде таква да се заштите становници Србије који користе те производе и мислим да би, господине министре, требало да прихватите ове амандмане. Хвала.
 

- Подношењем овог амандмана на члан 26. Посланички клуб Нове Србије тражи да се речи "три године“ мењају речима "две године“. Образложење овог амандмана је да је рок од три године предугачак и целисходније и оправданије је да тај рок буде две године јер ће рок од две године натерати државне органе који воде прекршајни поступак да буду ажурнији и ефикаснији. Нисам задовољан образложењем Владе која је образложила да амандман не прихвата јер је целисходно скраћивање рока застарелости релативно нова област у нашем правном систему. Нема разлога за речи "релативно нова област“ јер ми свакодневно имамо хиљаде разноразних прекршаја и непокретање прекршајног поступка у року од две године, доводи до застарелости и потпуно је апсурдно продужавати тај рок на три године када је реч о нечему чиме се угрожава безбедност људи, а свакако је рок од две године општи рок застарелости у прекршајном поступку. Овај случај је само требало везати за општи принцип застарелости у прекршајном поступку и ту нема никаквог проблема и заиста не видим разлог зашто овај амандман није прихваћен, а апсолутно је било места за то јер би на тај начин, државни органи који воде прекршајни поступак, били подстакнути да раде брже и ефикасније. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, господин Милутин Јеличић је у име посланичке групе Нове Србије поднео амандман којим у члану 9. став 1. после тачке 4. треба да се дода тачка 5. која гласи: "новчани подстицај по јединици површине по хектару". Наравно, тиме би се подстакло максимално повећање обрадиве површине под разним пољопривредним културама, а смањио би се проценат пољопривредне површине. Оно што је циљ овог амандмана је да се подстакне инвестирање у пољопривреду на дуге стазе јер је производња обрадивих површина врло дуготрајан процес. Обзиром да се заиста суочавамо са уништавањем обрадивих површина и то ћете видети само ако кренете аутопутем Београд- Нови Сад где на свакој другој обрадивој површини стоји табла са натписом "Продајем плац“. Нигде нема "Продајем њиву“ већ само "Продајем плац“, а зна се шта тај термин значи и шта ће се ту десити. Ако будемо бетонирали све овакве површине, онда ћемо краткорочним улагањем у неизвесну трговинску мрежу, уништити нешто што је дугорочно могуће, а то је добитак од пољопривреде. Обзиром да се улагањем у пољопривреду може везати око 50% радно способног становништва у производњи хране у чему Србија има дугу традицију која се мора одржати, сматрам да овај амандман треба прихватити. Хвала.
 

Информативна служба Нове Србије