ВЕСТИ::: 20.05.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, РАДОСЛАВА МОЈСИЛОВИЋА И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- После ћу искористити оних десет минута, када заврше говорници. Хтео сам реплику госпођи Колунџији. Тачно је да је господин Борис Тадић био председник управног одбора ПТТ-а, а ПТТ је оснивач Телекома, Мобтела и Управни одбор је тада водио политику оба ова предузећа, без обзира на све. До продаје ПТТ, управни одбор је одређивао све, као један централни орган и као оснивач и Поштанске штедионице и наравно, Телекома. ПТТ је водио комплетну политику и дозволио улазак кабловских оператера у Србију потпуно бесплатно, када су Сорош и екипа ушли у сваки дом у Србији.
  Говорићу у својих 10 минута касније, а ово сам хтео да кажем ради истине, да се зна да је до недавно, до продаје ових предузећа Управни одбор ПТТ био матични одбор у телекомуникацијама, саобраћају и везама.

- Поштована председнице, имајући намеру да дискутујем о предлогу кандидата за избор чланова Савета РРА, о биографији и досадађњем раду кандидата не бих посебно говорио поготово што је моја колегиница Александра Јанковић о томе врло исцрпно говорила. Искористио бих своје време које имам да попричамо мало о информисању са КиМ и како наши људи живе доле. Могу да кажем, из мог искуства, разговарајући са људима на КиМ, нису задовољни како наши медији, а причаћу само о једном, извештавају са КиМ.
  Задњих неколико дана били смо сведоци њихове херојске борбе у селу Брђанима где су се, голоруки супротставили тзв. међународним снагама које су на њих бацале сузавце и шок бомбе. Мој је утисак, пратећи из свог топлог, тј. сада охлађеног дома у граду Чачку, где живим да наш тзв. јавни, европски медијски сервис није баш приказао драматичност онога што се доле догађало и мислим да то није први пут. У том контексту је моја колегиница Александра Јанковић изразила сумњу како ће се чланови РРА понашати, с обзиром на овлашћења која РРА има. Зашто све ово говорим? Зато што ме гризе савест, као народног посланика, јер сам 2002. године гласао за ТВ претплату. Сматрао сам, а сада сам поколебан, да треба да постоји једна телевизија на којој ће наша деца моћи, као што смо и ми могли, када смо били деца, да пратимо школски програм и емисије из националне историје нашег народа. Та национална историја је светла, а не онаква каквом је неки приказују и како неки данас говоре.
  Овако како сада ради јавни сервис, то морам јавно да кажем, јер што се тиче Нове Србије и посланичког клуба НС, да није директних преноса ових седница, грађани би стекли утисак да ми овде уопште не учествујемо у раду. Свиђало се то некоме или не, неко каже успешно, неко неуспешно, свако има своју публику и своје бираче, оне који их хвале и оне који их куде, али могу да кажем да сам девет година посланик у посланичком клубу Нове Србије и да осим гостовања нашег председника у време када је био министар, никада на јавном сервису није гостовао више ни један посланик НС, осим недавно у емисији "Да, можда, не“. То није случајно. Рећи ћу вам само један пример од недавно - био сам готово прогоњен да дам изјаву у ходнику о једној актуелној теми тога дана, за овај разговор и моју дискусију уопште није битна тема од 30 секунди и то је скинуто. Дакле, ми из Нове Србије смо уверени да на јавном сервису постоје маказе, пре свега у информативном програму и то велике маказе за странке које неће да одустану од свог националног програма, као што је Нова Србија, који се не стиде тога што су Срби, који се не стиде онога што су причали 10 година, који јесу за Европу, али, достојанствено и да нам неко објасни зашто и ми немамо шансу да на том јавном сервису зашто имамо резерве према оваквом уласку у Европску унију, како нуди владајућа коалиција. Нека онда народ суди и грађани ко је у праву, па нека онда народ гласа. Зашто сумњамо у здрав разум нашег народа? Нека слушају све посланичке групе, наравно, сразмерно како су овде, у Парламнету заступљене. Само бих вас подсетио да је однос у парламенту 51% према 49%. Већина је овде 126 посланика владајуће коалиције. Да ли 49% опозиционих ставова има у информативним емисијама на јавном сервису?
  Пре неколико година, када смо били на власти, да нам неко не говори да смо лицемерни, покренули смо исту ову тему, али не због Нове Србије, зато што је дискриминисана, него због истине, зато што мислимо да је истина потребна грађанима, а потребна је владајућој коалицији јер ће да исправи неке своје грешке и боље ће да влада, што је у интересу свих грађана Србије. Добронамерно смо, без много буке и помпе, питали - како је могуће да ТВ претплату плаћају грађани који уопште немају ТВ сигнал? Имају вољу да плаћају још увек, тада, пре неколико година су имали ту чувену ТВ претплату, а нису имали ТВ сигнал. Одговор са РТС-а је био тако бахат и некултуран, да нисам могао да верујем. Речено нам је - па шта, плаћају порез за школство и они који уопште немају децу. Ти и такви људи воде јавни сервис Србије и још га називају европским. Није то никакав јавни, већ владин сервис. То је сервис ДС-а и то треба јавно рећи. Не бих имао ништа против када бих, као човек и отац двоје деце, био уверен да је то добро за Србију. Истина се свако вече улепшава и таква пушта грађанима Србије, а то није добро ни за грађане, ни за државу, ни за владајућу странку, ни за Владу ни за председника Републике. Бође би било да се у информативним емисијама на јавном сервису чују мало и критички тонови о тренутку и ситуацији у којој живи наш народ. Та ТВ претплата је половина пензије за 188 хиљада грађана у овој земљи који су поштено зарадили своју пензију, а имају пензије мање од 11 хиљада динара. Сада је претплата, колико знам, 477 динара, односно, око 500 динара па када то помножимо са 12 месеци, испада да је то више од половине једне пензије. Нама, који и поред ових смањења, још увек имамо надпросечне плате као и осталима који имају и веће плате од нас, народних посланика, то и није неки трошак.
  Зашто ми грађанима не бисмо препустили, као што малопре рече председник Нове Србије око кабловске телевизије, да они сами изаберу телевизију коју хоће да плаћају? Можда они хоћр да плаћају неку локалну телевизију. Зашто је „под морањем“ да плаћају јавни сервис ако им се не свиђа "48 сати свадба“? Зашто да плаћају једну телевизију на којој је један тајкун закупио 60% рекламног времена и простора? Зашто би све то финансирали грађани?
  Дакле, грађани су сазнали и треба да знају колико сваки посланик има плату, колико попије кафа, колика му је дневница и министри су морали да дају своју имовинску картицу и колико попију кафа у Влади, само ми не можемо да добијемо један податак, где су завршиле паре од те ТВ претплате. Где то можемо да сазнамо? У ком документу? Да видимо колике су плате на том јавном сервису и како су ти људи запошљавани? Да ли је могуће да информативне емисије свако вече на јвном сервису воде људи који су родбински повезани са члановима Владе? Да ли ви мислите да ће то грађани да трпе? Да ли ти на јавном сервису и ви из владајуће коалиције знате колико је близу да се поново у пола осам чују шерпе и лонци? Мени још звони у ушима и толико ме је стид што сам 2002. године гласао за ТВ претплату.
  Мислим да је у интересу свих странака из владајуће коалиције, свих опозиционих, свих посланика овде, да ми тај јавни сервис протресемо и продрмамо, да видимо шта се тамо ради, да се не обазиремо ми на жуту штампу, ни на ове изборе, ни на оне изборе, него да они поштено, отворено, коректно и јасно финансијски, економски и на сваки други начин поднесу извештај грађанима Србије, а ми овде заступамо грађане Србије, како се троши новац који грађани дају за ТВ претплату.
  Нема много земаља у свету где се плаћа ТВ претплата. Србија је једна од ретких, а поготово у овом економском тренутку у коме се сада налазимо. Знате, о овима о којима сам причао и који имају пензије испод 11 хиљада динара, они су најревносније платише за све комуналије па и за ТВ претплату. Да ли треба да им говоримо као што смо говорили у време знамо ког режима, да не плаћају ТВ претплату па после да им долази камата, као за струју или да посланици, а посланици Нове Србије ће то ускоро учинити, позову грађане на миран протест да се оловком изјасне да ли су за то да се и даље плаћа овакав јавни сервис и ТВ претплата. Хвала.

- У српској скупштини изгледа да не важи она чувена синтагма - све тече, све се мења. Хераклит би се изненадио, а ми нисмо изненађени. Данас радимо по дневном реду као да се ништа није догодило, додуше ту је велики пријатељ владајуће странке у посети, господин Џон Бајден, а ми смо мало успорено дошли до Скупштине, јер је требало проћи кроз ове улице, нарочито кроз улицу Кнеза Милоша која изгледа као гето у време нацистичке окупације. Све је облепљено оним жутим тракама, додуше предузећа "ЈКП Београд“. Полицајци правилно распоређени стоје код ових зашрафљених шахтова, код контејнера. Стоје поред бандера и чувају ваљда оне канте за ђубре, да се ту не би могло нешто наћи, а при том имају израз лица и коментаре који говоре у прилог томе да би најрадије понели управо овај плакат који су колеге из СРС показале. Све је тачно.
  Мене заиста лично, а и представнике опозиције, је прилично срамота што је у Србију и крочио човек који је рекао следеће - вршио сам притисак на председника Клинтона да започне ваздушне нападе на српске војне позиције, као и на Београд. "Ја сам говорио да се настави даље, пошто је јавно мњење у Европи било против Милошевића, али је било мени лако да причам. Клинтон је био тај на коме је било да предузме напад и то је учинио. У марту 1999. гопдине поднео сам резолуцију овлашћену од стране председника да се предузму све потребне мере како би се зауставило Милошевићево етничко чишћење Косова. На Клинтонову одлуку о деловању НАТО је отпочео бомбардовање српских мета 1999. године.
  Првог дана бомбардовања критике републиканаца на рачун Клинтона су биле поразне, али за 78 дана кампање Клинтон се ни једном није поколебао у јавности. Једном сам се забринуо због његове одлуке. Клинтон је питао - шта бисте рекли када бих зауставио бомбардовање? Одговорио сам му - сазвао бих прес конференцију и саопштио да нисте одржали обећање. Немојте попустити. Заиста немам представу, како каже господин Бајден Џозеф, да ли је мој савет икако утицао на Клинтона, али он није зауставио бомбардовање. Наставио је са притиском и то се исплатило".
  Врло занимљива изјава онога ко данас долази у тзв. Радну и пријатељску посету српским властима. Пошто већ говоримо о изменама Закона о радиодифузији, оно што показује чији је сервис, оно што се назива јавним сервисом, РТС показује и чињеница да је на сајту РТС у 12:42 стављено саопштење Бајденовог кабинета, да ће он данас поред осталог присуствовати седници Скупштине Србије. Наша председавајућа је рекла да о томе није обавештена. Према томе, право питање је ко овде лаже, да ли лаже јавни сервис, на чије лажи смо навикли? Како јавни сервис може да да преноси саопштење из Бајденовог кабинета и о чему се овде заправо ради? Какав је то однос према Скупштини и према председнику Скупштине?
  Међутим, како ствари стоје, пошто је скоро два сата, Бајден неће крочити, и то је један мали укус победе, само у српски парламент на овој балканској тури. Но, за сваки случај, понела сам и адекватну опрему да поздравим господина Бајдена. Није случајно да су ципеле црвене боје. Оне негде асоцирају на косовске божурове и носе врло јасну симболику за некога ко је био спонзор трговине људским органима.
  (Народи посланик Александра Јанковић држи у руци црвене ципеле).
  Што се ових козметичких измена закона, као је то лепо приметио председник Нове Србије Велимир Илић, они нису ништа друго до легализација направљене катастрофалне ситуације у медијском простору Србије. Националну фреквенцију добили су медији који у у функцији партијских, а не грађанских интереса. Уз то, наплаћују претплату, а разбијају се од реклама. Јуче у 12:00 је одржан велики протест српских невладиних организација, представника Нове Србије и ДСС испред "Руског цара". То што протест није имао на који начин да се најави, јер за такву врсту информације не постоји медијска пропустљивост, ни по јада. Али, то како је био приказан и то на јавном сервису, који се рекламира под слоганом - ваше право да знате све, то је стварно врх.
  ТВ Бастиља је била мала беба за ову нео ТВ бастиљу. Читавих седам секунди се видео извештај са скупа. Говор Слободана Самрџића, актуелног народног посланика, бившег министра за КиМ, универзитетског професора, није био довољно вредан пажње оних који обожавају "460 сати свадба“ у Ђиласовој продукцији. Јуче, током говора заменика шефа посланичке групе Нова Србија, Мирослава Маркићевића у преносу је првих пет минута ишло неко шаренило, јер је камера била заклоњена нечијим телом. Данас помињемо како се при овим преносима често догађа да првих неколико минута камера лута, јер ето не може да фокусира баш опозиционе посланике. Али, све то на страну.
  Права функција јавног сервиса јесте едукација становништва, односно производње и емитовања садржаја који нису комерцијалне природе, научног, културно-уметничког и дечијег програма. Малопре сам разговарала са својим колегом и актуелним колегом из ЛДП-а, проф. Жарком Кораћем о одсуству правог и образовног дечијег програма. Много пре него што је та телевизија Београд постала јавни сервис водили смо емисију у недељи која се бавила проблемима деце, саветодавним радом са њима, њиховим професорима, васпитачима, родитељима, уз озбиљну анализу садржаја који ће бити препоручен и приказиван у образовном програму.
  Емисија је прекинута почетком деведесетих и до данас нема сличног садржаја, иако јавни сервис такву обавезу има. Има обавезу да емитује сопствени дечији образовни програм. Таква емисија и такав програм је тим потребнији, што се од деведесетих проблеми деце и младих интензивирају у квантитативном и квалитативном смислу. Но, кога брига за децу и младе, када постоје огромне паре за права преноса спортских догађаја, универзијаде и на крају бајденијаде.
  Слична ситуација је и у другим медијима који су тзв. Комерцијалног карактера, где можемо да гледамо политичаре у ријалити шоу програмима, садомазохистичку емисију типа "Тренутак истине“, егзибиционистичке и сасвим јерес-промотивне "Мењам жену“ или "Гледај маму-бирај ћерку“, цртане филмове о "Трговчевићима“ у којима мајка детету изговара следећу претњу: "Ако не будеш била добра, вратићу те у Србију“.
  Синоћ је, на једној локалној телевизији, на телевизији Мир у Лепосавићу, гостовао Питер Фејт који је позвао Србе да уђу у институције државе Косово, сарађују са Тачијевом владом, јер је то договор са српском Владом. Заступао је ставове који су директно супротни чак и званичним ставовима српске власти. Када су се наши огорчени сународници појавили испред ТВ Мира, власника Ненада Радосављевића, испоставило се да је емисија са Фејтом снимљена тајно претходне ноћи, а емитована синоћ као наводно уживо гостовање. Ова телевиија, чувена по антисрпској политици, чак и политичким ставовима који се супротстављају ставовима министра иностраних послова Србије, такође је добила фреквенцију од Радиодифузне агенције, и то и финансијски повлашћен положај. У неповољном положају налазе се само представници локалних телевизија окупљених удружења "Српска мрежа“, којима нису директно затворили врата, али им је наметнут такав намет на вилајет, да су у ситуацији да сами себе затворе због невероватних финансијских захтева.
  Уместо да се направе темељне измене Закона о радиодифузији, владајућа већина сада нуди техникалије мотивисане неуспрехом, да се заправо прогурају кандидати и фаворити, господин Миљенко Дерета и госпођа Гордана Суша. Будући да се овлашћени предлагачи нису сами усагласили, како је рекла госпођа Колунџија, биће натерани да поштују закон. Од 17. фебруара, када је истекао мандат два члана РРА, Слободану Ђурићу и Велимиру Милошевићу, иде непрекидан пинг-понг између Скупштине и Одбора за културу. Тражи се да одбор реши проблем уместо Скупштине, на одбору слушамо филозофско-лингвистичке анализе законске одреднице о нужна два кандидата, да би се 26. фебруара 2009. године на предлог Светлане Стојановић, члана скупштинског Одбора за културу и информисање, лоптица вратила у скупштинско поље. Дакле, затражено је аутентично тумачење Скупштине у пленуму о ставу 1. члан 24. Закона о радиодифузији који се односи на то да ли реч - два кандидата значи само два кандидата или може значити више од тога.
  Како год било, слажем се са господином Прокићем из ЛДП, да измене и допуне овог закона техничке природе не решавају проблем РРА, а наставља се тензија између Скупштине и државе. Исто тако је јасно да правимо од те владајуће већине, јесте само то да нису успели да убаце још два своја кандидата и појачају медијску демократуру.

- Госпођо председавајућа, поштовани народни посланици, на самом крају наше расправе која је данас вођена, желео бих нешто да објасним. Ми смо од ЕУ добијали законе својевремено, као што и ви доносите недавно у парламент 15 закона у обједињеној расправи о пољопривреди. Сви они усвојени су у току једног дана у начелној расправи и то нигде на свету, ни у једном парламенту нико није успео, али ево, ми смо шампиони. Ето, тако смо исто добили неке законе својевремено који морају да се усвоје и један од тих, који је у Владу донео и Владу обрадовао - министар Динкић - је рекао: нема кредита, нема ММФ, нема ништа, док не донесемо нови закон о телекомуникацијама, док не добијемо и само једног оператера, јер само једног оператера Србија сме да има, а све остале мора да тендерише, да прода, а то кад продамо, од тога ћемо да направимо коридоре. Шта је било са Мобтелом - појела маца паре. За време кампање, паре су нестале. Трећи оператер је исто нестао, нема средстава и ништа није завршено. Увела се кабловска телевизија на овакав начин, како смо то чули данас у овој расправи. И наставља се иста пракса - неко је донео од горе неке законе, тражио да буду брзо усвојени, јер - нема беле шенген листе, нема ЕУ и - стаћемо на врат-на нос да све то позавршавамо, урадимо и одрадимо, што се тако и ради, али без студиознијег размишљања.
  Зато нам се овакве ствари догађају. Зато правимо партијске, а не државне органе. Неко је данас у расправи рекао - треба им послати буџетску инспекцију. Буџетска инспекција је исто партијски орган. То је тело које именује Министар финансија. Они сами себе контролишу. Ко контролише њих?
  Изгубили смо могућност да направимо државну администрацију, да вратимо институције попут парламента у своју функцију, већ смо почели да се кријемо иза неких управних одбора, иза неких тела. Данас сам чуо расправу... и све време се спомиње управни одбор. Управни одбор осликава Владу. Какав је однос у Влади, такав је однос у парламенту, тј. у управном одбору. Оно што Влада науми, парламент реслизује својом већином или управни одбор својом већином. Ту нема никакве могућности да се нешто промени. Зар је нормално да посланик из Ужица гласа против аутопута до свог града?! Нормално је, то се код нас догађа.
  Желео бих да вас питам, да ли ћемо променити неког? Бар једног? Погледајте биографије чланова који су предложени! Погледајте биографију само једног члана, па ћете видети ко је, шта је, па ћете приметити да ми дајемо Агенцију некоме са стране, као што смо дали и кабловску телевизију, као што смо дали телекомуникације, највећи државни ресурс. Исто тако само продали два оператера и потрошили средства, да нико данас не зна да каже како.
  Сећам се, када сам излазио из Владе, остало је у каси 2.260.000.000 евра непотрошених пара. Дали смо изборе и дали министру финансија из противничког табора да господари касом. Паре су нестале. Нема их! Потрошене! Нема их ни данас. На данашњи дан читамо у штампи да је Србија добила 800.000.000 евра кредита од ММФ. Ко је расправљао о три милијарде задуживања, ко ће да узме кредит, за шта се узима кредит, где иде кредит? Којим тајкунима? Коме да се да вештачко одржавање динара? Ко то покрива? Где иду динари од продаје тих девиза ... Низ питања ту постоји. Та питања нико не да на парламент. Од нас беже као да имамо кугу. Ми сами са собом овде расправљамо. Нити има министара. Министар финансија и министар економије не долазе више код нас. Њих то не интересује. Они нас обавесте да су паре стигле, да ће за неки месец још једна транша, а идуће године још једна.
  Ко је могао Србију да задужи за три милијарде евра, без овог парламета да да бефел? Да ли је уговор ратификован овде? Да ли је уговор са ММФ ратификован у овом парламенту? Да ли један једини народни посланик зна шта пише у том уговору? Који су уговорни услови и које су обавезе државе, где иду те паре? Каже - добиће неки привредници. Значи, привредници, тајкуни који су префинансирали себе, почели да граде читаве зграде, изгубили компас и сада ми треба да се задужимо, да им дамо да се опораве, да остану на ногама, да нас и даље тиранишу.
  Према томе, господо моја драга, треба да видимо за шта овде служимо, ко смо и шта смо, које одлуке доносимо. Јуче се забављамо са неким периферним законом, овде пало некоме на памет да причамо о фашизму и разгрнемо дискусију.
  У међувремену, три милијарде динара нестају. Где одлазе? То је суштинско питање за сваки парламент. Мене би радовало да се овде водила расправа о те три милијарде динара. Према томе, контроле нема.
  Управни одбор, то је скривено. То је фолирање. Ми знамо да владајућа коалиција, мада танка тотално, доноси одлуке какве хоће. Влада исто то уради. Управни одбор у истом односу то све заврши и све то пролази мирно, онако како пролази. Ко контролише Владу? Да ли парламент као доносиоц Закона о буџету, ребалансу буџета и свему има механизам контроле Владе? Да ли је Народна банка икада поднела рачун овом парламенту, у последње време, о трошењу средстава, о свом задуживању, о одређивању курса домаће валуте? Не. Све то нас заобилази. Ми овде служимо као подкусур, да нас сликају, да нас виде где седимо, како седимо, да ли се смешкамо или не смешкамо, шта једемо, шта пијемо и ни у једном парламенту Европе нема да толико председник државе и његова екипа, владајућа коалиција и Влада критикују парламент који их бира.
  Да је среће да смо ми права институција, која треба да буде, коју ова Србија заслужује, а у име Бога, брзо ће то доћи, овде би дрхтали министри када дођу да нам објасне где су паре од "Мобтела“, где су паре од трећег оператера, где су паре од Робних кућа "Београд“? Ништа. Ми питамо, а они... баш их брига, смешкају се. Ево видите, седишта за Владу су увек празна, ми се овде лепо испричамо, онај господин, да му име не спомињем, што седи тамо у Телевизији, он одговори када кога да исече, избаци...
  Тобоже, сад смо сви постали тенисери у Србији. Где год се игра тенис, у било којој недођији, одмах трчи и прекида све. Сви гледамо тенис. То је сад постало хит! Видим да је Тијанић тамо међу првима, а то је задња ствар која сад Србији треба. Хлеба и игара! Пошто хлеба нема, значи - игара што више! Зашто Тијанић игра у сваком тиму? Зато што он са свима комбинује. Господо, када сам био у власти, он је и тада сарађивао са Демократском странком. Челници Демократске странке су имали код њега кључне емисије и зарађивали код њега дебеле паре. "48 сати свадба“, "Живот на селу“, "Кућа великог брата на Б92“, и низ других емисија које су биле пуштане... све су то називи у власништву агенција појединих функционера и зато кажем да су зарађивали огромне паре. Милионе евра. Они су се уталили, значи, не дирају, он је за све златна кока.
  Ко год дође на власт, он код Саше. Саша га одмах удоми, каже дај те твоје и тачно је ово, управни одбор се направи... И то се направи такав управни одбор који никада не може да га смени. Замислите причу, да човек са средњом школом води државни јавни сервис, али окаче оно - за Европску Србију, па га неко због тога можда и награди. Хвала вам пуно и желим вам пријатан ручак.

- Добро. Због јавности и због грађана Србије, мислим да је важно кад се ради о персоналним решењима, предочити грађанима која су то решења и које су квалификације, значи биографски подаци и оно што сами кандидати о себи пишу да би могли просто да проценимо да ли је то најбољи кандидат који се може наћи за место члана Агенције РРА, а који живи и ради на подручју КиМ.
  Наравно, у складу са Законом о радиодифузији поднет је предлог скупштинском одбору и скупштински одбор је у процедуру ставио за кандидата за члана Савета који живи на подручју КиМ Живојина Ракочевића из Грачанице.
  Сада, прво морам да прочитам препоруку од Друштва новинара из КиМ, где се у образложењу каже следеће: "Живојин Ракочевић је један од најбољих познаваоца медијских прилика и потреба у Покрајини у протеклом периоду“. Није баш одређено шта то заправо значи и који је то протекли период, а објаснићу и то после зашто. Даље каже: "Значајно је допринео побољшању квалитета информисања, едукације и организовања медија на српском језику, као и обједињавању медијског простора. Резултати тога рада су Косма мрежа, Удружење радио станица КиМ, организовано уз подршку ОЕБС-а“.
  Знамо каква је ситуација у вези са информисањем у нашој јужној покрајини и ова врста препоруке делује пре као антиреклама, јер не знам шта значи значајан допринос побољшању квалитета информисања, едукацији и организовање медија на српском језику, који, на жалост, у нашој јужној покрајини готово да и не постоји.
  Можда је индикативније и значајније прочитати оно што кандидат у својој биографији наводи. Живојин Ракочевић рођен је 1973. године у Подгорици. Кандидат за КиМ је рођен у Подгорици!
  Образовање - завршио је Филолошки факултет у Приштини, одслушао последипломске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду и положио испите. Пријавио магистарску тезу. Завршио је неколико специјалистичких семинара на тему новинарства и медија, као и менаџмент у медијима, похађао неколико студијских семинара у иностранству у оквиру програма међународне посете САД.
  Кад год неко као референцу наведе неколико студијских семинара у Америци или је виђен за министра одбране, као на пример господин Шутановац, или је виђен, евентуално, за кандидата за РРА која је направљена тако да буде прилично једнолична и да дозвољава озбиљну медијску блокаду.
  Радно искуство - уредник часописа "Потпис“, сарадник на Радио Приштини од 1994. године, уређивао поезију у књижевном часопису "Стремљења“, радио као асистент на Филолошком факултету у Приштини од 1997. године до 1998. године, предмет општа књижевност, један од покретача и први главни уредник дечијег часописа "Мали принц“ из Бања Луке 1999. године; лектор на Радио-телевизији Републике Српске 1999. године. Видимо да је човек прилично покретљив - Подгорица, Приштина, Република Српска. Главни одговорни уредник на Косовско-метохијском радију од јануара 2000. године; председник и један од покретача Удружења Косовска медијска асоцијација "Косма мрежа“; Удружење радио станица Косова и Метохије, каоје представља нову радијску информативну окосницу изолованих српских насеља и, наравно, релизовано у сарадњи са ОЕБС; главни и одговорни уредник магазина "Глас југа“ из Грачанице, а од медијских кућа са којима је сарађивао у земљи ту су Б92, Студио Б, Фокс и, има и страних, АТB, France 24, TB 5.
  Оно што је врло интересантно јесте да је и добитник награде "Милан Пантић“ за истраживачко новинарство и храброст у извештавању, везано за догађаје током погрома Срба 17. марта 2004. године, коју су доделили УНС, НУНС, "Вечерње новости“ и НИП "Нови пут“ из Јагодине.
  Но, оно што јесте моје питање и што заправо изазива и може да буде основ за многе сумње је шта је од 2004. године до данас? Овде се негде биографија завршава 2004. године. Зашто је истраживачко новинарство престало посебно након признања тзв. независне државе Косово?
  Имам још једно питање - зашто је путем два радија у оквиру Удружења косовска медијска асоцијација позивао Србе да гласају онда када је српска влада упозорила наше сународнике у јужној покрајини да не пристају на шиптарску пропаганду и не дају легитимитет онима који ће касније направити прву НАТО државу на територији Европе? Како је одреаговао и у медијском смислу, пошто видимо да је завршио ове силне курсеве у Америци и менаџмент, 17. фебруара 2008. године на самопроглашењу тзв. независне државе Косово? Зашто баш тада престаје истраживачко новинарство и почиње ова успешна сарадња са ОЕБС?
  Иначе, будући да је декларисани хришћанин, чудно је што није одреаговао на апел Владе ни на апел Владике Рашко-призренског Артемија да се на гласање не излази и не даје легитимитет шиптарским терористима. Ту, некако благо речено, недостаје полушаније или постоји нека друга врста политичке орјентације. На који начин, то је такође важно питање, би као члан РРА који живи и ради на Косову данас одреаговао на саопштење епархије Рашко-призренске која долази управо из Грачанице, где он сада живи и ради.
  Ево тог саопштења: Амерички потпредседник Џозеф Бајден планира да посети манастир Високи Дечани 21. маја 2009. године - ову вест саопштила је америчка амбасада у Приштини. Надлежни епископ Рашко-призренски Артемије, не даје свој благослов за ту посету. Амерички потпредседник долази у посету Косову као независној држави да потврди насилно откидање дела територије Републике Србије и њено предавање у руке шиптарским терористима који су и даље некажњени за бројне злочине над српским народом, српском имовином и српском верском и културном баштином. Да ли Бајден овом посетом жели да потврси да су Дечани америчка база на КиМ, као што је Бонстил? Манастир Високи Дечани под садашњом управом је већ, на жалост, постао познат по свом деловању које је на штету српских интереса, поставши у том смислу бастион антисрпског деловања на КиМ, што ова посета и потврђује. У циљу спутавања и сузбијања таквог деловања манастира Дечани, епископ Артемије донео је горепоменуту одлуку и овде је факсимил и потпис епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.
  Мене занима како би наш предложени кандидат сада реаговао на ово саопштење. У контексту свега што сам до сада рекла, изражавам оправдану сумњу да се ради о најбољем могућем кандидату са КиМ и мислим да би требало озбиљно размотрити који су све кандидати доступни, питати вође наших Срба, питати Марка Јакшића на пример, какво је његово мишљење о овом и некаквим другим кандидатима, наћи некога ко је завршио школе у Србији, ко има диплому са неког од српских универзитета, а не неке дипломце похађаних курсева у оквиру међународних посета САД и заиста поставити озбиљног кандидата који ће на достојан начин репрезентовати интересе државе Србије и бити у сагласности са званичним ставовима његове Владе.

- Господине Раденковићу, заиста би било необично да нас 250 овде познајемо све кандидате који су предложени. Не сумњам да је он прошао на конкурсу за кандидата што не значи да аутоматски треба да прође у Скупштини. Могуће је да је то принцип функционисања у семафор коалицији, али ова скупштина ипак треба да гласа о избору кандидата. Осим тога, ово нису личне ствари, није питање да ли ја лично или безлично познајем кандидате. Мени је, као посланику, дата могућност да изразим оправдану сумњу у квалитет предложеног кандидата јер и овим што сте рекли, говорили сте о 17. марту 2004. године, да ли ви знате, господине Раденковићу, који је данас датум и која је данас година? Од тада је протекло пет година. Какав је то допринос у извештавању са КиМ? Или је тај допринос неприметан и за његове сународнике и з Србе са самог КиМ, поготово за нас, или се можда ја варам. Питање није личне природе.
  Баш зато што заступамо принцип да треба поставити најбољег кандидата са КиМ, морала сам да изнесем оправдане сумње и да вас питам, пошто ви лично познајете човека, можете ли ми рећи на који начин он брани Косово унутар Србије од 2004. године до данас, као ви или се то можда разликује?
 

- Даме и господо посланици, поштовано председништво, Нова Србија се нада да ће у будућности Агенција за борбу против корупције, а пре свега госпођа Радмила Васић, која је предлог председника Републике Србије за избор у ову агенцију, савесно обављати послове из свог делокруга рада и да ће и они, који су, додуше, корумпирани, а ту мислим на кадрове из странке Г17 плус, коначно наћи пред лицем правде.
  Овом приликом ћу, по својој тачки дневног реда, навести само неколико примера где су ови људи заиста умешани у корупцију и где постоје непобитне чињенице да су они спремни да их надлежни органи процесуирају и коначно ставе тамо где им је и место, у затвор. Више пута сам у Скупштини Србије говорио о афери "Замбер“ у Врању. Наиме, ради се о томе да је држава преко агенције Сјепе дала извесном Јанију Савасу 3.200.000 евра, од шест обећаних, а он је заузврат перузео обавезу да у Врању изгради фабрику која ће запослити 3.000 радника. Господин Динкић је све време, док је изградња фабрике трајала и док се на време пребацивао новац гопсодину Савасу, претио радницима "Јумка“ да ће, уколико не потпишу уговор са "Замбером“, остати без посла. Радници су, под претњама и утицајима, потписивали уговоре са "Замбером", а на крају смо дошли до тога да је господин Савас побегао из земље, да више ни један радник у "Замберу" не ради и да нема ништа од 3.000 обећаних радних места, чак је и 900 радника, који су у том тренутку били запослени у "Замберу", остало без посла. Када се то дофодило и када се обистинило оно нашта је Нова Србија упозоравала, господин Динкић је рекао да нема никакве бриге за државу Србију и да ће Србија повратити 3.200.000 евра који су плаћени господину Савасу и да ће сви извођачи радова, који су учествовали у реализацији тог пројекта, бити намирени, а само се предузећу "Метеор“ из Врања, дугује 1.200.000 евра за изведене радове и да Србија тај новац може исплатити путем банкарских гаранција које има од предузећа "Елена“ из Британије. Међутим, од наплате те гаранције ни до дан данас, нема ништа. Држава није обештећена, а у центру Врања имамо једно ругло, недовршену фабрику која зараста у коров на једној од најбољих локација у граду. Врањанци, а наравно и Нова Србија, сматрају да је ту дошло до поделе неких новчаних средстава између Саваса, власника "Елене“, представника Министарства економије и регионалног развоја и самог Млађана Динкића.
  Други пример корупције, а злонамерни ће рећи да сада ширим националну мржњу ила шта ја знам, десио се недавно у општини Бујановац. Надам се да ће ова агенција успети да у будућности спречи овакве појаве, а ради се о расписивању тендера за изградњу локалних улица у МЗ Трновац у општини Бујановац. Наиме, локална дирекција, која је под управом Албанаца у тој општини расписала је тендер на тај начин што је једну исту улицу у дужини од, око 2 километра, поделила на четири дела како би то биле набавке мале вредности, што представља криминал у самом поступку расписивања тендера. Међутим, све фирме са тих простора су одлучиле да учествују на том тендеру и онда је стигло обавештење од стране Дирекције за изградњу општине Бујановац која је то фирма која је дала најповољнију понуду за изградњу локалних путева у МЗ Трновац, у општини Бујановац. Поред обавештења да то предузеће у року од три дана донесе сву валидну документацију коју ће Дирекција у одређеном временском периоду прегледати и уколико та документација заиста буде валидна и буде у складу са законом, да ће обићи подизвођаче у том послу и да ће, након тога, потписати уговор са најповољнијим понуђачем на тендеру. Дирекција је донела одлуку да је са том папирологијом све у реду, обишла подизвођача и обавестила понуђача да је најбољи на тендеру. Међутим, представници Дирекције, коју воде Албанци су, и поред обавештења тој фирми да је најбољи понуђач на тендеру, посао доделили сасвим другој, албанској фирми "Савабелче" из Прешева.
  Значи, обавештавате једно предузеће да је најбољи понуђач на тендеру, а потписујете уговор са сасвим другом фирмом. Морам да кажем да нико од надлежних, ни Окружно јавно тужилаштво, ни Агенција за борбу против корупције, ни сама дирекција, односно, Комисија за јавне набавке општине Бујановац, и поред поднешених кривичних пријава, није реаговао.
  На крају, имамо један веома занимљив пример у Врању, а тише се расписивања тендера за изградњу скијалишта Бесна кобила. Многи не желе да причају о овом проблему јер се градски челници у Врању, а могу да кажем да је и Нова Србија део власти у том граду, плаше да ће господин Динкић укинути све донације нашем граду уколико се јавно прича о овом проблему. Немам чега да се бојим и НС нема чега да се боји па ће јавно изнети овај проблем грађанима Србије путем Скупштине Републике Србије.
  Пре једно месец и по дана, град Врање је расписао тендер који се односи на изградњу пута до скијалишта Бесна кобила. Министартсво економије и регионалног развоја пребацило је јавном предузећу "Скијалиште Бесна кобила“ 40.000.000 милиона динара за изградњу локалног пута до бесне кобиле, до тог фамозног скијалишта, а од тих 40.000.000., 5.000.000. је било планирано за електрификацију и изградњу електромтеже до Бесне кобиле. О чему се ту ради? Прво, министарство економије и регионалног развоја уценило је град Врање да се та средства која су одобрена неће пребацити на рачун града све док се не оснује јавно предузеће које ће се бавити искључиво овим скијалиштем, а на чијем челу ће бити људи из Г17 плус. Ту се прича око пребацивања средстава и Млађана Динкића завршава и прелази у руке локалних актера, односно, у руке локалних функционера Г17 плус. Шта се дешава? Тендер је био расписан пре месец и по дана и у тендеру је стајао рок од 30 дана у оквиру ког су понуђачу дужни да доставе документацију за учешће на тендеру. Тај рок је истицао 15. априла у 12 часова и до тог рока само је једна фирма доставила понуду за изградњу пута до Бесне Кобиле, а то је фирма "Продукт“ из Печењевца. У присуству представника те фирме, људи из Службе за јавне набавке града Врања су покушали да, са закашњењем доставе понуду, касније ће се испоставити, најбољег понуђача. Међутим, то је у том тренутку спречено, али су се издешавале чудне ствари у наредна 24 сата. Извођачи су се бунили како нису могли да обиђу терен на локацији изградње тог локалног пута па су тражили од Службе за јавне набавке додатни рок од 24 часа како би могли да обиђу терен и касније доставе понуде. Мало је чудно што се све то догађа у једном дану кад су сви остали закаснили да предају своје понуде, осим фирме "Продукт“ Печењевци из Лесковца. То је урађено мимо закона, тај рок је одобрен мимо Службеног гласника и у том продуженом року су се јавиле још четири фирме. Ствар можда и не би била толико страшна да се све то завршило тог дана. Међутим, фирма која је добила посао, а чије име нећу да помињем јер је све наведено у кривичној пријави, у својој понуди није оставила рок у оквиру ког је инвеститор дужан да плати извођачу радова извршене услуге. У записнику о отварању понуда поред фирме која је добила посао, јасно стоје три тачке, док је код осталих наведен рок од 30 дана, као рок плаћања од дана испостављања коначних ситуација. Касније, у решењу о додељивању посла, поред имена те исте фирме стоји да је рок плаћања од дана испостављања ситуације, 60 дана. Тај податак је написан руком и ту се јасно види кривично дело које је учинила Служба за јавне набавке града Врања. После наше интервениције, шеф те службе је смењен. Мене је звао градоначелник Врања, господин Мирослав Стојчић, који се такође плаши да ће стати инвестиције према нашем граду уколико јавно изнесем овај проблем и без обзира на то, тражио да истрајем у намери да се ова афера расветли.
  Такође, морам да кажем да и у ДС-у има поштених и честитих људи. Пре овога ме је звао заменик градоначелника Игор Андонов да ми укаже на то да се одвијају криминалне радње у Служби за јавне набавке града Врања. Ти људи су пристали и да сведоче у процесу на основу кривичних пријава које смо поднели. Међутим, ни дан данас, Окружно тужилаштво не реагује. Надам се да ће Агенција за борбу против корупције, којој је овај материјал достављен, реаговати и да ће се ове криминалне радње у нашем граду спречити.
  Ово је само један део примера корупције која се дешава у Пчињском округу и надам се да ће и остали посланици из Пчињског округа на ту тему говорити. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председнице, поштовани грађани Србије, пред нама је предлог председника Републике за члана одбора Агенције за борбу против корупције и наравно, биографије, а то је проф. др Радмила Васић и заиста можемо да констатујемо да је то један коректан предлог и персонално, Нова Србија нема ништа против тог предлога.
  Желео бих да кажем, поводом свих ових дешавања, закона који доносимо, једноставно, као што моја колегиница пре мене рече, примена је практично непримењива. Потпуно је нелогично да се посебне организације, а у овом случају, Агенција за борбу против корупције, практично у самој њеној структури и органима који ће да је воде, имамо извесни сукоб интереса, а та Агенција треба да се бави сукобом интереса. Неприхватљиво је, а то је и НС када смо доносили овај закон више пута указала, да буду чланови Административног одбора у овом одбору, да председник Републике даје један предлог и Влади. Суштина било које посебне организације јесте да је то државно регулаторно тело као посебна организација која полаже рачуне Влади, али мора да буде независна.
  Постављам питање - како ће та агенција бити независна када видимо да чланови одбора који сутра треба да бирају директора те агенције, практично постављају они који врше извршну власт, а наравно, и законодавну? Треба применити апсолутно принцип када се бирају судије да једноставно не можете да бирате судије који су чланови партије, јер ако је неко члан Административног одбора, он је и члан партије. Слична ситуација ће бити и код високог савета судства, а и то смо указивали, да не треба они који седе овде и који одлучују и који бирају да седе у Високом савету судства јер они директно одлучују за избор судије, а знам да нас, због закона који смо донели чека цела рекапитулација и један потпуно изборни систем када су судови у питању. Други проблем јесте гомилање државног апарата. Практично имамо ситуацију да доносимо, сваки закон који донесемо, одмах никне једна агенција поред њега. Имао и закон о саобраћају и опет агенција, имамо било који закон и агенција, имаћемо толики број агенција у овој земљи да ће они сами себе да поједу. Врши се велики атак на Парламент, да се смањи број посланика на 150, 120 посланика. Постављам питање - шта је са оволиким бројем агенција, шта је са оволиким бројем министара? То је један толико гломазан апарат да је то неиздрживо за било коју земљу, а камоли за земљу као што је Србија. У одређеним земљама Европе, пошто се сви боримо да уђемо у ту Европу, имамо ситуацију да и када постоји велики број министарстава и агенција или посебних регулаторних тела, они су бар равномерно распоређени по територијама те земље. Постављам питање - ако већ имамо толико агенција, зашто неке од њих не спустимо у Ниш, Крагујевац, Краљево, Чачак, Ваљево, Сомбор, Суботицу. Ако имамо једну машинску индустрију у Нишу, онда треба неку агенцију која је сродна, тамо да профилишемо јер имамо кадар у том граду који ће се бавити том проблематиком? Овако имамо једну ситуацију да гомиламо државни апарат у Београду и то је нешто што није добро, а знамо да имамо велики проблем када се формира било која агенција или посебна организација, проблем са простором и да почну да функционишу. Знате како би било лепо када би једна агенција отишла у Суботицу, Нови Сад, Ниш или било који други град у Србији. Тамо би локалне самоуправе једва чекале да дају простор да нешто заживи у том граду и да се 50-ак људи запосли. То је једна замерка и предлажем да се размисли, да ако се већ гомила број ових агенција, а најчешће се закони примењују тек од 2012. или 2014. године. Једног дана, када уђемо у ЕУ, треба размислити о мом предлогу, а имамо ситуацију да размишљамо ових дана, да вршимо регионализацију Србије, да је делимо. Немојмо да делимо Србију, Србија мора да буде јединствена. Хајде да државни апарат буде равномерно распоређен. Више је проблема и каснимо са новим проблемима, каснимо са избором пет судија. Судије Уставног суда су у некомплетном саставу, раде само оно што смо изабрали у Парламенту и оно што је председник Републике, али оно што струка треба да изабере, то још нисмо изабрали.
  Видимо данас да председник Републике има потребу да се меша у извршну власт. Председник је савета за инфраструктуру, отвара коридоре и то је у реду, али бих му предложио да под хитно оснује један Савет за пољопривреду. Ево из којих разлога - сви смо данас чули да се председник похвалио да ће Бајдена да угости традиционалним српским производима: гибаницом, пројом, кајмаком, пршутом, сиром... Одлично, то је све српски бренд и то је нешто што Србија има да понуди, не само да угости него и да извезе. Да би се све то урадило, потребан је неко ко има слуха. С обзиром да је председник ових дана изузетно активан, као што сам рекао, обилази коридоре, најтоплије бих му препоручио да се прошета са премијером и министром пољопривреде и трговине по брдско-планинским подручјима Србије, да обиђе копаоничка села, села на Голији, села у Гледићким планинама, Рудну, Златибору, да види шта се тамо дешава са људима, са сељацима који у позним годинама, са тешком муком производе своје производе, а онда их бацају јер немају коме да их продају. То је брука и срамота. Знамо да се похвалимо како ћемо Бајдена угостити нашим традиционалним јелима, а немамо слуха да тим људима помогнемо. То је срамота, храна у Србији се баца, а толике породице немају шта да једу.
  Још једном, волео бих да председник са ресорним министрима обиђе ова подручја и види како људи живе, у којим годинама су и даље спремни да нешто производе. У тим местима остао је само старији живаљ, а таква ситуација је и у равничарским пределима јер млади људи не виде никакву будућност у пољопривреди и ако нешто и производе, немају где да пласирају.
  На крају, желим да кажем да Нова Србија персонално нема ништа против овог предлога, али је брука да се у ово време кризе и даље гомила државни апарат, са оволиким бројем агенција и оволиким бројем чиновника и то иде у недоглед. Хвала.
 

  Информативна служба Нове Србије