ИНТЕРВЈУ::: 04.05.2009. НЕ СМЕМ ДА СТАНЕМ

Интервју председника Нове Србије Велимира Илића за "Вечерње новости"

  Качулице су његова оаза за опуштање. Ту се и сад опоравља од тешке повреде главе и операције хематома. И политике, која је, признаје, и даље јача од њега. И његове болести.
  У том чачанском селу, на обронцима Јелице, на свом имању лечи "ране" и пуни батерије за повратак на политичку сцену.
- Осећам се добро, вратићу се у стару форму за месец дана - као да на почетку разговора, за "Новости", лидер Нове Србије Велимир Илић жели да пошаље поруку оптимизма својим присталицама, иако се већ у његовом говору наслућује да му је здравље озбиљно нарушено.
- Била је то тешка повреда. Добио сам јак ударац у потиљак, а пао на чело. Хематоми и на потиљку и на челу. Покидане су ми, чак, вене. Озбиљна операција. Сада ми притисак варира, често сам малаксао. Опоравак траје од три до шест месеци. "Дан Д" је 19. мај, када идем на контролни скенер - сумирао је Веља готово у једном даху историју своје болести.
  Иако је објављено да је сам пао после губитка свести, не крије да сумња да га је у ћеркином стану у београдском насељу Вишњица неко сачекао у заседи. И ударио. Доктори и тежина повреде дају му аргументе да сумња у такав сценарио. Ударац је био, каже, страховит, тако да се ничега не сећа. Чуди га што полиција није извршила увиђај, али му је сада битније да се опорави и поврати енергичност, упорност, оперативност.
  Уз Божију помоћ, нада се, биће све у реду. Лекари су му саветовали - само без нервирања, напетости. Обећао је да ће их послушати и да неће превише форсирати свој политички ангажман. Али, како испоштовати те савете?
- Биће тешко, јер како да се не нервирам када видим ко и како влада Србијом. Довели су нас до просјачког штапа. Кризу користе као изговор за све пропусте. Обећавали су јаку и озбиљну државу, запошљавање, одбрану Косова, стабилну економију, "Фијат", бесплатне акције... А све је супротно. Народ се повео за тим лажним обећањима и благостањем, а сада кука и једва саставља крај с крајем - јадикује Веља.
  Сведочи да би готово свако, након тако озбиљих здравствених проблема (проблеми дисајних органа због гутања велике количине сузавца 5. октобра 2000. године, канцер коже, операција хематома) размишљао о повлачењу из политике, осим - њега. Каже да му таква идеја није ни падала на памет. А било је молби. И од породице и од пријатеља.
- Ћерке, син Јоца, супруга, сад су се баш уплашили. Саветовали су ми да се повучем из политике, али ако бих то урадио, издао бих и обмануо стотине хиљада људи који ми верују и са којима сам заједно кренуо у ову битку. Не могу то да урадим јер већина тражи да наставим. Морам да останем да се борим - као да Веља бодри самог себе.
  А у тој политици остаје веран Коштуници.
- Није то више питање ко је коме веран, већ је то једноставно једина права коалиција. Коштуница ме никада није издао или изневерио. Ни са једним другим политичаром нисам имао тако коректну сарадњу - наводи Илић.
  Додаје да је било покушаја из ДС да га преведу на другу обалу, али није пристао.
- Било је разговора са демократама, звали су ме Тадићеви да се одвојим од Коштунице, али не могу у коалицију са људима који су пуни себе и сујете, који сматрају да су богомдани, а када треба да се ради, нема их нигде - истиче Илић.
  Док зацељује повреде у Качулицама, Илић успут "прелистава" и своју политичку биографију.
- Највише се кајем што нисам више урадио да спречим велико разочарање народа након петооктобарских промена.
  А када подвуче црту - неостварен сан му је аутопут Хоргош-Пожега, а једино жали што је био у савезу са појединим политичарима.
- Највише ми је жао што сам био у Влади са Динкићем, то је највећа штеточина. Више никад са њим - поручује Илић.
  Признаје да је и сам грешио, а посебно што је често био на мети због оптужби за сукобе са новинарима.
- Можда су новинари моја велика грешка, али нисам могао да истрпим и пређем преко тих намештених провокација.
  Најтеже у каријери му је било када је пред саму повреду главе оптужен за говор мржње на националној основи.
- Проговорио је прави Србин из мене, али Србин који има пријатеље свих националности. Рекао сам искрено само оно што ме тиштило, али ни на крај памети ми није било да увредим Расима Љајића. И за говорницом сам тада изјавио да је Расим мој друг. Ја нисам тако реаговао зато што Расим није Србин, него зато што ни председник државе, ни премијер неће да позову, а камоли оду на Орашац да се поклоне великом Карађорђу. Одмах су многи то искористили да поведу хајку против мене и оптуже ме за говор мржње, и то исти они који, ваљда, говором љубави разбијају државу.
- Живот иде даље, а ја не смем да станем - поручио је на крају Велимир Илић.

  ЈОЧИЋЕВА ПОДРШКА
  Многи су му долазили у посету - Коштуница, Николић, Љајић, Мркоњић, Раде Булатовић. Ипак, издваја многобројне позиве бившег министра полиције Драгана Јочића.
- Иако је и сам тешко повређен, Јочић ме је често звао и бодрио.
  Ни људи из јавног живота нису заборавили Вељу - посетили су га Сека Алексић, Вера Матовић, Лаза Ристовски...

  СТАЛА ГРАДЊА У КАЧУЛИЦАМА
  Имао је намеру да у Качулицама изгради најсавременију болницу за кардиоваскуларне болести. Дигао је руке након многобројних напада и оптужби. А био је то, каже, одличан пројекат. Потом је хтео старачки дом, али је одустао и од тога. Сада, каже, не гради ништа. Започету грађевину дао је једном Србину који живи у Русији, али каже да још није време да открије о коме се ради. Највероватније ће на крају то бити рекреативни и рехабилитациони центар за старе. А Веља има жељу да управо ту, на својој земљи, проведе пензионерске дане.