ВЕСТИ::: 24.04.2009. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована председнице, поштоване колеге народни посланици, госпођо министре и господине министре, поштовани грађани Србије, одбијам све квалификације које је господин Влајко Сенић упутио на мој рачун. Слажем се са свим што је рекао господин Николић, не бих нашао неку бољу реч него - мува без главе. Господину са којим ћу ја после да попричам, надам се братски и пријатељски, који је радник у овој служби, само могу да поручим - немојте да вас брани Влајко Сенић, како вас брани, тако је бранио и Вука Драшковића. Хвала лепо.

- Поштована госпођо Чомић, поштована моја потпредседнице, ви добро знате шта ја мислим о вама и о овој скупштини и готово свим народним посланицима овде. Онако народски да вам кажем, братски, није вам то требало, али ако је ово политика, нема проблема. Само хоћу да кажем грађанима Србије истину, како је ја видим. Зашто смо ми у овој сали уопште, кад у њој сви знају, и Влада и посланици владајуће коалиције и опозиције, да не постоје услови за рад? То знају и ти запослени. Да ли грађани Србије знају да постоји аутомобил који вози материјал између две зграде Народне скупштине? Да ли грађани знају да немају где да уђу, да немају где да седе, да стоје по ходницима, мердевине од шест метара где су гости овог високог дома поцепали, рецимо, одело? Ко ће њима да плати одело?
  Да ли да отворим овде причу због чега смо овде ми? Да ли због тога да нека улагања у ову Народну скупштину, сумњива, пре седам, осам година, буду покривена? Да ли грађани на овом монитору овде треба, не само ми који смо присутни, да виде да овде има већина од 126 народних посланика? Да ли госпођа Чомић била сведок да је председавајућа рекла - од 126 присутних 128 је гласало за? У реду, лапсус, није ништа споро, али какву ми слику дајемо грађанима? Данас треба да донесемо закон и ових дана који одлучује о стандарду, о животу, о лековима за пензионере, за незапослене, за многе, какао ће да живе у следећих шест месеци, а већ спремате ребаланс за јун месец и ви сте, забога, љути. Изигравамо овде персоне, културно васпитање, цивилизацију, а одлучујемо овде о милионима грађана.
  Не можемо јасно да покажемо тим грађанима да овде има релевантна већина од 126. То је проблем?
  Волео бих да ми госпођа Чомић одговори да ли овде постоје услови за рад? Да ли овај систем сви знате?
  Сад ја треба да поменем службенике у Скупштини, па да их кажњавате после? Систем није у функцији, а паре су дате. Ко ће да одговори на то питање? Нека одговори прва госпођа Чомић. Хвала лепо.

- Госпођо председавајућа, ви сте мене увредили као човека да нисам имао право на реплику, када је неко причао о мом чојству и мојој агресивности.
  Госпођо Чомић, што се тиче извињења господину, за мене то као хришћанина уопште није спорно. Само вас питам - када ћете ви да се извините милионима грађанима које сте опљачкали и преварили. Данас овим ребалансом они треба да плате вашу превару, уместо да сте на Копаонику ухапсили оне, по десет милиона евра. Ове ваше брљотине треба да плате грађани и сиротиња - то је истина и то је права суштина од овога што се дешава данас у Скупштини, а не ваше тираде, као неки судија овде у Хашком трибуналу. Хвала лепо.

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштовани грађани Србије, данас је пред нама једна од најозбиљнијих тема којом се овај парламент уопште може бавити. Можемо рећи да је то, у ствари, тема због које парламент објективно и постоји, а то је буџет. У овом случају имамо први ребаланс буџета у 2009. години, јер како се слажу сви економски стручњаци, ово није једини ребаланс буџета који ће бити нужан ове године. Дај Боже да их буде само два, али како ствари стоје и како се захуктава криза, мислим да ће морати да их буде чак и више.
  Оно што је признато на обе стране, позиције и опозиције, јесте да реалног пуњења буџета нема, а то значи да се расходи повећавају а да на претходној страни нема активности. То је, у ствари, еуфемизам којим се у највећем делу нашег народа каже да смо ми прилично у колапсу. То је она ситуација коју народ метафорично зове "бити притеран уза зид“. Влада се тако и понаша, у стилу оне своје крилатице коју је промовисала у кампањи - Европа нема алтернативу, сада је Влада у тој ситуацији да нема алтернативу. То значи да мора да слуша налоге са стране и да још неке преостале ресурсе распрода у бесцење.
  Оно око чега смо се такође сложили, то је да се узимају прескупи кредити, да се држава задужује, а да не постоји никакав други начин да се превазиђе или бар ублажи криза. Смањења у буџету су само привид да ће се нешто решити. Смањење у буџету неће довести до бољитка грађана Србије. До тога може довести само реална привреда. Ми смо овде повећали потрошњу на сваки начин и чињеница је да се ребаланс буџета, бар по некој нашој слободној процени, не доноси да би се ублажила криза по грађане Србије, него да би се оправдао скуп државни апарат, око чега смо се сви сложили - да је заиста скуп, мада је од њега далеко скупља држава на апаратима. Ми се управо тако понашамо, као држава која је на апаратима за одржавање и само је дискутабилно чији је прст на прекидачу који те апарате укључује и искључује.
  Рекла бих да је ово ребаланс који има задатак да очува постојећу страначку администрацију унутар свих државних органа. Ово је ребаланс који треба да очува на власти "шарену коалицију“ и ово је ребаланс који има крајњи задатак да ућутка парламент, јер већ смо констатовали да је овај парламент најбољи кад има слику а нема тон.
  Један од задатака свакако је да обесмисли парламентаризам, јер се у овом парламенту чуло много непријатних питања, па се онда та питања од свакодневних сведе на једном месечно, па и то једном месечно је Влада нашла начин да не дође да на та питања одговара, јер је показала које долазе директно од грађана, није јој стало или не жели да одговара. Оваквим начином ће се у ствари послати једна порука грађанима Србије да што су даље од Београда бесмисленије је да буду посланици или да их грађани бирају да буду заступници у овом парламенту. Набољи и најјефтинији су посланици из круга "двојке“. У унутрашњости треба лепити плакате, гласати, али не одлучивати. То је оно што јесте крајњи циљ уштеде на парламенту. Како иначе да објасните грађанима Србије да плате свих посланика коштају 310 милиона, а да само једна служба, рецимо служба Координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа кошта 363 милиона. Само једна служба у Влади. Само да услуге по уговору у Министарству економије и регионалног развоја коштају 200 милиона. Услуге по уговору, то су они који се ангажују повремено, привремено уговором о делу ван оних редовно запослених. Или су ти редовно запослени у том државном апарату толио скупи и толико нестручни да се морају ангажовати још неки други људи или треба упослити још неке људе на та фамозна радна места која су тако недостајућа, а видимо да су услуге по уговору једна од могућих значајних уштеда у буџету и да се заиста пришло озбиљно уштедама у буџету.
  Оно што нас посебно погађа и што ће сигурно погодити Србију, а то су смањене субвениције у пољопривреди. Сада када смо неколико година покушавали да наговоримо наше пословично мудре и пословично опрезне сељаке да не улазе у разне кредите, а поготово не у лизинг комбинације, када су задужили хипотекарним кредитима купујући и механизацију и стоку и све остало што им је требало за њихов рад, а немајући плату, него само своју имовину да заложе, сада смо их довели у ситуацију да њихови производи и њихов рад буде обезвређен и да они то не могу да враћају. Ми немамо одговор на то. Размислите о томе да је Пољска у једном тренутку имала ситуацију да буде пољопривредна земља а да буде гладна. После тога се изнедрио Лех Валенса. Размислите о томе да је Србија на корак од тога да заиста треба један Лех Валенс.
  Оно што нас овде посебно интересује, споменуто је да нико није могао да предвиди величину ове кризе. Волела бих да чујем, колику смо ми то величину кризе могли да замислимо или да предвидимо и колика је она стварно. Да ли ће неко да изађе и да нам то каже? Колико ће се то одразити и да ми преведемо то на језик обичних грађана, на ону фамозну потрошачку корпу о којој увек говоримо, која је све сиромашнија, све мања, све празнија, а све скупља. Можда можемо само за утеху после овог усвајања еколошких закона да грађанима понудимо да та потрошачка корпа неће бити од пластике него ће бити еколошка од прућа.
  Оно што би било веома важно да кажемо, видимо да овде немамо реалну могућност да ову кризу превазиђемо безболно код становништва. Она је овде да безболно преко ових тешких дана кризе прођу неки други. Грађани ће то врло тешко и врло болно морати да плате на свом животном искуству. Међутим, само за крај бих рекла, госпођо министар, пошто је неколико пута овде помињано и заиста је то симпатична алузија да она није Хари Потер. Када се већ толико плаћа разним службеницима уговором о делу и привременим и повременим пословима, размислите можда да ангажујете Дејвида Коперфилда, једног живот мађионичара, можда би он могао заиста да помогне. Хвала.


 

  Информативна служба Нове Србије