ВЕСТИ::: 23.04.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- Оно није било јављање, оно је био позив на минут ћутања, а ово сада јесте јављање.
  У име посланичке групе Нова Србија мало ћу елаборирати питање које је још у уторак, 21. априла поставио заменик шефа посланичке групе НС Мирослав Маркићевић, а данас такође господин Шормаз. Питање се односи на фантастичну акцију министара одбране Србије. Нова Србија захтева у име аутентичне српске и православне јавности, чији смо представници, да нам не само председник Владе већ и председник Србије и председник Народне скупштине Србије одговори на следећа питања: када је и којом одлуком у Србији укинута парламентарна демократија и уведен режим хунте, на челу са министром војним, да ли наши војници на маневрима у Грузији потврђују да смо против резолуције Народне скупштине Републике Србије постали чланице НАТО, да ли наши војници у Грузији заједно са другим НАТО снагама постају преторијанска гарда диктатора како би застрашили грузијску опозицију, ко ће сносити одговорност за угрожавање живота и здравља наших војника у случају оружаних сукоба у Грузији?
  Независно од одговора које ћемо добити од институција Србије на ова питања, Нова Србија жели да подсети нашу јавност на сву срамоту и последице које ће оваква одлука министра војног изазвати прво на наше односе са Русијом и њену подршку српској борби за одбрану КиМ, друго, на чињеницу да се Србија претвара у "банана Републику“, у којој НАТО амбасадори одређују нашу спољашњу и унутрашњу политику, треће, на чињеницу да су НАТО амбасадори на сличан начин деценијама у Латинској Америци овако подржавали министре војне у рушењу легитимности демократских установа и да је то као последицу у тим земљама оставило разорну привреду, корумпиране државе и масовне гробнице политичких противника, на чињеницу да чак ни нацисти нису успели да ђенерала Недића натерају да српске војнике пошаље против Русије, а да је актуелни министар војни показао већи степен колаборације према НАТО пакту него што је окупирана Србија показивала према силама осовине.
  Наравно, желимо да упозоримо и на чињеницу да се у тренутку десетогодишњице од НАТО бомбардовања настављају припреме за улазак Србије у НАТО, упркос противљењу Скупштине и већине народа Србије.
  Нова Србија сматра и подржаће на крају све протесте против ове срамоте части Србије и покренуће иницијативу за смену министра одбране у Влади Републике Србије, који је Србију обрукао више него ико у модерно доба.

- Желим да поставим питање, с тим што се слажем са констатацијом господина Николића, а и многих колега овде да је ова седница потпуно неувремљена. Сутра имамо седницу која ће бити посвећена врло важним економским питањима и заиста би било потпуно непримерено да се данас постављају ова питања, као да су у ствари очекивали да ћемо испуцати некакве своје аргументе и исцрпети и отупети неку своју оштрицу. Сутра неће бити потребе да се иста питања поставе. Међутим, муниције у том смислу и те како имамо. Осим тога и госпођа Рагуш је јако добро констатовала да питање Земуна не може да се расправља без присуства радикала, који су то питање и покренули.
  Шта је питање за данас? У јануару 2009. године Влада је закључила споразум са ММФ, како сама каже - превентивно, за 400 милиона евра. Та сума није искоришћена до марта 2009. године, а камату је Србија плаћала. Да ли је то тачно и зашто? Наравно, у марту се додатно задужила са 3 милијарде евра и ако није искористила ни један евро од претходних 400 милиона.
  У 2009. години треба отплатити 4,5 милијарди евра дуга, који су од иностраних банака узела предузећа и банке из Србије. То је цифра која превазилази 50% укупних расхода у буџету Србије за 2009. годину. НБС је према подацима достављеним Народној скупштини Републике Србије на дан 24. фебруара 2009. године је утврдила да је 57 хиљада привредних субјеката у блокади. Они имају 152.000 запослених а износ блокаде је 2,3 милијарде евра према курсу НБС од 7. априла 2009. године.
  ММФ захтева да српски буџетски дефицит буде око 967 милиона евра или испод 3% БДП Србије. Званичници ММФ кажу, Алберт Јегер у "Гласу Америке“ да ће кредит ММФ Србија искористити и за отплату старог дуга из 2009. и 2010. године. Треба да нам Влада и економски експерти објасне зашто ММФ тражи од Србије да јој дефицит буде испод 3% БДП.
  У САД, која је највећи акционар ММФ са правом вета, планирани буџетски дефицит за 2010. годину ће бити највећи у историји и износиће око 13% БДП, али и Француска, Шпанија, Ирска, Велика Британија, такође, имају дефицит преко 35 БДП.
  Како се тумачи то што је њима европска комисија оставила рок до 2012. и 2013. године за довођење дефицита до границе испод 3% бруто домаћег производа. Који су разлози да се од Србије тражи да јој дефицит буде испод 3% бруто домаћег производа? То је једно од питања. Рачунали сте ми оно време које је било упућено као примедба оваквом начину сазивања седнице, али нема везе, имамо ми времена сутра, поставићемо ова питања опет.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани представници Владе, поштовани господине премијеру, жао ми је што је увек овако камерна атмосфера када гостује Влада у овом високом дому и увек смо буквално онемогућени да поставимо питања, па стога и добијамо, када добијемо, врло ретко, одговоре којима нисмо задовољни.
  Морам поново да поставим питање министру пољопривреде који нас врло вешто заобилази, а зна да су најупутнија питања увек њему упућена, око питања која сам прошли пут поставила, кад сам имала прилику да поставим, на која ми је доставио одговор, па сам из одговора схватила да он нема валидне информације, да ипак ми у Западно-бачком округу, односно у општини Сомбор имамо конкретније информације. Не би било згорег да се и он упозна са њима, с обзиром да ми је у одговору пренео информације које нису тачне.
  Опет ћу да поставим питање везано за изнајмљивање земље, 10.000 ха у Сомбору, сомборском атару. То је земља у поседу Граничара, бившег државног предузећа "Граничар“ у Гакову и земље у Шантићу. Прилог тога је, пошто је министар рекао да Миле Јерковић никада није изнајмио земљу у Сомбору, ни "Вишњапродукт“, у међувремену је Агенција за приватизацију раскинула уговор са господином Јерковићем који није изнајмио ту земљу, па ме занима како је то могло да се догоди. Земља Граничара је на волшебан начин прешла на коришћење фирми "Азохем“ из Суботице која такође није обавила никакву уплату средстава по основу дуга, али је стављена хипотека на неке безвредне објекте у Суботици. Не знам колико ће од тога сомборска пољопривреда имати користи, колико ће уопште буџет Републике Србије, буџет АП Војводине и буџет општине Сомбор имати користи, обзиром да је господин Митревски из министарства био и покушао да договори неко вансудско поравнање..
  Интересује ме - како је могуће да министар још увек нема информацију о томе да је 4.500 ха земље у Шантићу у парлогу.
  Друго питање је везано за Етерно у Кули. Интересује ме судбина приватизације Етерно у Кули, 114 запослених који не знају свој статус, 1.200 малих акционара који немају никакву информацију о статусу имовине у оквиру те фирме, а полиција, привредни криминал, тврде да нема довољно упослених инспектора да се тиме бави.
  Треће питање, информација коју сам добила од Срба који живе на Косову, интересује их судбина преговора који су, по њиховим речима, јуче обављени између госпође Раде Трајковић и Ранђела Нојкића који су на Косово дошли аутомобилима Владе, како кажу Срби са Косова, и преговарали о спровођењу плана Марти Ахтисарија. Они су забринути и занима их шта се договорило, јер од тога зависи њихова даља будућност на Косову.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани министре, уважени грађани Србије, испред посланичке групе Нова Србија поднео сам амандман на члан 4. став 3. да се после речи: "гласа“ брише тачка и додају речи: "преосталих 49% акција могу се издати као приоритетне“.
  Образложење овог амандмана је: "Под приоритетним акцијама подразумевамо оне акције, што у преводу значи да су то акције без права гласа“. Прихватањем овог амандмана избегла би се могућност да у било којој прилици на политику фонда утичу мањински акционари.
  Када говоримо у појединостима, а у и у начелу, могли смо приметити код овог закона падају у очи две нелогичности. Прва је да министар, потпредседник владе Млађан Динкић преузима, практично, управљање фондом, јер одувек је председник управног одбора био председник Владе. Оно што пада у очи јесте укидање Гаранцијског фонда.
  Поставља се основно питање, кроз овај закон, можемо да видимо, ко је премијер у овој земљи. Потпуно је нелогично да премијер овакве компетенције овим законом дозвољава да припадну потпредседнику Владе, односно министру. Врло је нелогично што се укида Гаранцијски фонд. Неприхватљиво је да, евентуално, будуће обавезе по већ издатим гаранцијама од Гаранцијског фонда падну н а терет извора средстава Фонда за развој, јер може да доведе у питање пословање Фонда на развој.
  Као што видимо, министар Млађан Динкић се очигледно разуме у све у овој земљи. Разуме се и у бесплатне акције и разна обећања која су грађане Србије довеле у једну заблуду, рекао бих, да то више не може да се истрпи. Мени је, министре, који сте у име Владе данас овде, потпуно нелогично да сте ви данас ту. Очигледно да сте све решили у свом министарству и да имате довољно времена, али смо очекивали да се бар у појединостима по овом закону појави министар економије, јер смо и у расправи у начелу имали госпођу Верицу Калановић, која је неколико пута рекла да чак није компетентна за ово.
  Поставља се питање да у овом парламенту, који је овакав какав јесте, са оваквим посланичким могућностима, у смислу Пословника који ограничава права посланицима у овој земљи да на адекватан начин расправљају. Да сам на вашем месту, заиста то не бих прихватио, без обзира на све, јер не треба да долази министар коме ово није у опису пословања.
  Дакле, имамо те две нелогичности које сам рекао и сматрам да све ово што се дешава са Законом о Фонду за развој Републике Србије, који ступа на снагу одмах по доношењу овог закона, и оно што се дешава са привредним коморама, где је, такође, министар Млађан Динкић преузео ствари, али на срећу, то тек ступа на снагу 2013. године, тако да ће имати још времена да се неке ствари, које нису добре, промене. Очигледна је интенција да министар Млађан Динкић потпуно преузме све када су у питању финансије у овој земљи, што, у крајњој линији, није добро за привреду, није добро за привреднике, а ни за све грађане Србије.

 

  Информативна служба Нове Србије