ВЕСТИ::: 08.04.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

- Поштована потпредседнице, поштовани господине министре, поштоване колеге посланици, разматрајући закон о политичком странкама, посланици Нове Србије желе да скрену пажњу на једну појаву за коју мислим да је веома важна за јавност рада на политичкој сцени Србије, а која до сада уопште није поменута. То су тзв. невладине организације које оснивају политичке странке. Питам господина министра да ли он мисли да је то било важно за грађане да знају, пошто, свака част невладиним организацијама јер се многе од њих баве хуманитарним радом и Нова Србија то изузетно поштује, али мислим да кроз тај хуманитарни рад не би требало да стичу политичке поене. Због тога би јавност, а и ви као ресорно министарство морали да грађанима одговорите на нека питања.
  Рецимо, на сајту вашег министарства има приказ брисаних организација, односно, политичких странака. Постоји, односно, постојала је политичка организација "Наша Србија“. Лице овлашћено да представља и заступа ову политичку странку је Драган Ђилас. Сад ме добро слушајте: ова организација је из регистра избрисана 25. јануара 2007. године. Занима ме да ли је то исти Драган Ђилас који је био директор Народне канцеларије председника Републике? Да ли је исти човек истовремено био лидер једне регистроване политичке странке у Србији, у државним органима? Да ли политичка организација "Наша Србија“ има везе са невладином организацијом "Наша Србија“ која има кампове на Златибору и ко зна још где, у којима су одседали многи спортисти и многе познате личности да промовишу своје идеје, да се помажу деца без родитеља, што ми јако поштујемо, али бисмо волели да знамо и сматрамо да је то за јавност јако битно, да ли се ту ради о двоструком представљању једног човека? Да ли је "Наша Србија“ невладина организација или политичка странка? Не знам ни да ли Народна канцеларија још увек функционише, да ли је то уопште актуелно, али је требало да ви, господо из ДС-а кажете грађанима да је председник Народне канцеларије једно време био врло активан у медијима, отварао је канцеларије по свим градовима Србије, а ми који се професионално бавимо политиком, знамо да су то заправо биле испоставе за промоцију Демократске странке.
  Господине министре, имам питање, а то је: да ли је могуће да две различите организације буду регистроване под истим именом, невладина организација и политичка странка? Да ли је лидер политичке организације "Наша Србија“, која је избрисана из регистра 25. јануара 2007. године, Драган Ђилас исти онај Драган Ђилас који је истовремено био директор Народне канцеларије и који је садашњи градоначелник Београда? Шта ви уопште мислите о овоме? Мислим да је све време јавност у Србији обмањивана тиме што се неко представљао као невладина организација, а заправо је политичка странка. Да ли сматрате да би то требало санкционисати неким подзаконским актом у оквиру овог закона о политичким странкама, да се то некако регулише и да се, народски речено, не потурају народу кукавичија јаја преко невладиних организација.
  Могу о томе да причам, као и о невладиним организацијама које је Демократска странка основала за блаћење политичких противника и то су организације које су живеле по неколико дана, као лептир купусар. Ако буде потребно, причаћу и о томе. Хвала лепо.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани господине министре, поштовани грађани Србије, напокон имамо пред собом Закон о политичким странкама и оно што је заиста похвално, а то је да је господин министар успео да се избори да ово буде једна тачка дневног реда, а не обједињена са многима као што је био случај код веома важних закона о екологији о којима смо онако кратко расправљали, уместо да смо се врло разложно бавили њима, сваким појединачно.
  Господину министру бих сугерисала једну ствар, а то је да се закони, а поготово ови који се тичу политичког организовања грађана, доносе за себе када се једног дана нађете у опозицији. То је старо правило које увек треба поштовати. Међутим, није овај закон баш тако донет. Наравно, поштујемо оно што јесу поводи да се закон донесе и говорићу нешто о стварним мотивима и разлозима да се овај закон донесе.
  Господин министар је јуче у свом излагању рекао да се до сада све руководило регулативом из 1990. године када се први пут, на овим просторима увело организовање вишестраначког система. Пракса је потврдила да су ти закони свакако превазиђени у много чему и наравно да свака законска регулатива тек у пракси покаже своје мањкавости. Међутим, ми на политчкој сцени у овом тренутку имамо преко 600 регистрованих политичких партија, док истинских имамо можда двадесетак. Избори и изборни циклус показују ко колико значи на неком простору, у политичком смислу, да ли он постоји или не тако да сама та регистрација политичких странака ни до сада у Србији није правила никакву какофонију, није заиста ометала могућност озбиљног и одговорног политичког организовања грађана Србије. Пре свега, Уставом је гарантовано право грађана Србије да се политички организују.
  Оно што је министар јуче рекао, а рекао је две ствари од којих је нешто и неприхватљиво. Прво, поздрављам то што је рекао да жели да уведе ред у политички живот Србије. То по мало значи да је до сада владала нека политичка џунгла у регистровању политичких странака, а да ће се сада све то свести на један шумарак који ће бити прилично култивисан. Ред је свакако потребан, али ми на изборима до сада нисмо имали никакво политичко ометање политичке сцене и појаву политичких странака у толиком броју да је то изазивало било какву забуну код грађана.
  Сада када бисте изашли на улицу и питали грађане да вам наброје политичке партије у Србији, тачно се знају имена десетак политичких странака које грађани препознају и за које ће се, вероватно, у неком наредном периоду, изјашњавати или не, критиковати њихов рад, подржавати га или оспоравати.
  Оно што је по мени неприхватљиво, чак и по мало увредљиво, то је да је господин министар јуче рекао да се овим законом покушава добити једна озбиљност политичког организовања. Прво, озбиљност у политичком организовању у Србији је увек и постојала и то грађанима Србије никада није могло да се оспори, поготово када је реч о важним политичким питањима. Можда смо понекад били наивни, можда су нас понекад преварили, али се у овој држави увек озбиљно размишљало.
  Дакле, озбиљност у политичком животу, у политичком опредељивању грађана, никада није била спорна. Грађани ће дати своју подршку, регистроваће се, пререгистроваће се политичке странке и тада ћемо имати нешто што мислим да и јесте циљ садашње власти, а то је увид у персонално политичко опредељење сваког грађанина Србије и то је оно што ја замерам.
  Замерам, заиста, да на сајту сваке странке буду имена оснивача те странке јер ће постојати увид у то ко је подржао коју политичку опцију, а то је право сваког грађанина у које не смемо да задиремо. Пре свега, то ће бити предмет многих злоупотреба. Зар не мислите да ће се грађани проверавати приликом сваког конкурисања за посао и да се лако може десити да кандидат буде заиста компетентан за тај посао, али да буде неприхватљив због свог политичког опредељења? То је велика мањкавост овог закона.
  Као политичка странка, Нова Србија је поднела значајан број амандмана и захваљујем што је велики број наших амандмана и усвојен, што показује да смо озбиљно и темељно радили на овом закону. Једни смо од оних коју су заговарали повећање броја оверених потписа. Пре свега, то је порука и нашим бирачима и свим грађанима Србије да се једног таквог теста и провере ми из Нове Србије не бојимо, што смо до сада, у више изборних циклуса и показали, и на председничким и на републичким изборима, дакле, том задатку можемо да одговоримо. Сматрам да ћемо тиме битно допринети да се политичке странке квалитативно и квантитативно другачије детерминишу на нашој политичкој сцени.
  Немамо ништа против тога, као што ни до сада нисмо имали, да политичку странку региструје свако ко то жели. До сада је постојало 600 странака од којих за 580 нико није чуо. Зашто бисмо ми имали против да неко региструје странку љубитеља хармонике или звиждача за аутобусима па да се појави на изборима, али, ако неко такав добије глас 200.000 људи у Србији, онда је то предмет озбиљног интересовања.
  Оно што јесте мањкавост у овом закону који иде самостално и о ком ће министар имати прилику да чује многе расправе, многе ствари које ће му помоћи, пошто је он ресорни министар који спроводи овај закон, јесте то да са овим законом није паралелно донет и закон о финансирању политичких странака. То је закон који ће кључно утицати и на примену овог закона и то је закон који нас истински интересује. Нова Србија ће врло одговорно пратити читаву ову расправу о овом закону, пратићемо амандмане који су прихваћени и још једном захваљујем што сте прихватили наше амандмане јер су заиста били конструктивни. У зависности од тога колико ће овај закон бити поправљен амандманима које смо поднели, на крају ћемо се и определити да ли ћемо за њега гласати или не. Хвала.
 

- Заиста имам само суштинску примедбу на јавност података оснивача и да на тај начин буду истакнута њихова имена на сајтовима странака. Пре свега, министар је рекао једну ствар, они јесу сви регистровани и свако је могао, доласком у министарство и увидом у Регистар да види ко су оснивачи. То је тачно, али то је радња коју људи јако ретко практикују. Признаћете да готово да и нисте имали таквих случајева. Међутим, улазак на сајт је данас нешто што је могућност сваког, електронски писменог грађанина Србије и хвала Богу да их имамо много, али је такав начин могућ извор злоупотреба у личном животу људи који желе да буду оснивачи, а не желе да се активно баве политиком и да јавно утичу на туђе животе. Они желе да јасно изразе свој политички став, али до одређене мере морају бити заштићени.
  Истина је да је и до сада постојала могућност увида у то ко су потписници оснивачи, знате, када се предају и оверавају потписи, али то није остављало простора да се ван Републичке изборне комисије износе та имена, осим ако неко не буде баш јако заинтригиран па дође у Министарство локалне самоуправе и ту провери појединачно сваки случај. Само због тога, остајем при суштинској примедби да је ово својеврсан преседан и недопустива могућност за разне злоупотребе грађана Републике Србије. Хвала.

 

  Информативна служба Нове Србије