АРХИВА / 2009 / МАРТ

 

ВЕСТИ::: 27.03.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ, СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

    

- Даме и господо народни посланици, поштовани представници Владе, поштовани грађани Србије, обзиром на једно врло специфично питање, једно врло озбиљно питање које се отвара, питање Статута Војводине, морам као Српкиња из Војводине да поставим једно питање пре свега Влади. Овако важно питање и овако важан проблем који ће убудуће решити и многа друга питања и отворити многе друге проблеме, пре свега у Војводини, било је упутно да се упути грађанима на референдум. Обзиром да сви учествују у промоцији статута Војводине широм Србије, у источној, западној и централној Србији, ми то видимо на медијима, не схватам зашто то питање није стављено као референдумско питање. То је прво питање.
  Друго питање, интересује ме да ли овако важан проблем какав се отвара овим питањем има пратећу документацију у пројекцији буџета, будућег буџета АП Војводине. Који ће бити извори финансирања, како ће бити финансирани буџетски корисници? С обзиром да неко долази из просвете, просвета је на републичком буџету, забринута сам за једну директну последицу. Предшколске установе су својевремено упућене на буџете локалних самоуправа, никада више нису могле да стигну просвету по примањима. Ако је то нека будућност која Војводину чека, а дефинитивно да ће извори финансирања тада бити врло проблематични, а финансије су свакако иза овог питања које се отвара статутом и то јесте једно од горућих питања, интересује ме да ли неко има уопште пројекцију буџета Војводине за период после усвајања статута Војводине.


- Захваљујем господину министру на исцрпном одговору. Поштујем његове напоре. Он је заиста министар који познаје ресор којим се бави, али суштина онога што сам ја рекла није била да прозове Министарство просвете, ни министра, мада кажем још једном да му захваљујем на исцрпном одговору, него сам то навела као пример, јер је Војводина у специфичном положају. Отвара се још један њен још специфичнији положај, а рекла бих вам следеће.
  У овом тренутку који је пред нама, и ова светска економска криза и све оно што се догађа, ми се суочавамо са нечим да у Војводини једина редовна примања јесу примања која долазе са буџета Републике Србије - просвета, здравство, полиција и остало. Ако ми инсистирамо на овоме, што се промовише статутом, и ако се та славина, да то кажем фигуративно, заврне - да ли ће војводина бити у бољем или горем положају? То је питање пре свега за Војводину, а мислим као Српкиња, за Војводину да ће бити у горем положају. То је оно што сам желела да кажем.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, пред нама су спојене тачке дневног реда - предлози кандидата за избор чланова првог састава Високог савета судства које су поднели овлашћени предлагачи, као и предлози кандидата за избор чланова првог састава Државног већа тужилаца.
  Нећу улазити да ли су овде требали да буду људи који су предлагали ове кандидате или неко из Владе. Добили смо неко образложење с којим се ја не слажем, али у сваком случају би је основни ред да нам неко од владајуће већине предложи, односно прочита ко су ови људи, да немамо само ове биографије. Не сумњам да су ови предложени кандидати испред институција које их предлажу добри кандидати, сигурно да се не би нашли на овој листи да то нису, али мислим да их чека изузетно тежак посао у једном правном систему који је потпуно ушао у један ћорсокак. Као што знате, више пута смо овде када смо разговарали о територији судова и о свему ономе што нас очекује од 31. јануара 2010. године, рекли да ће бити много проблема. Дакле, ступиће основни, виши апелациони судови који су уведени тим законом, као и касациони судови и, наравно, за све ово што данас треба да гласамо. Биће доста проблема да се високи савет који се овде за судство и за Државно веће укључи у адекватан рад када су у питању носиоци правосудних функција, јер знамо да ће судије комплетно практично ићи на избор. Дакле, много тога је недоречено. Мислим да су изузетно кратки рокови за овај савет који ће да се бира, с обзиром да је 90 дана само преузимање неких папира, аката од претходних надлежних за избор судија итд.
  Прву примедбу коју бих имао на сам Закон о Високом савету судства, јер је то увезано практично са избором, по мишљењу мом и мишљењу Нове Србије, потпуно је неприродно да у Високом савету буде посланик који је председник Одбора за правосуђе, као што није у реду да буде и министар правде у овом високом савету. То апсолутно није у реду. То је директан утицај на законодавне, кроз посланика и извршне власти на избор судија у нашој земљи.
  Дакле, то је највећи проблем. Апсолутно није исто када имамо један комплетан избор судија, јер ће ова власт поставити судије и ко зна када ће се они поново бирати. Дакле, то ће бити сигурно једнопартијске судије, што није добро. Такође није у реду да судије које ће бити изабране за овај високи савет практично замрзну своју функцију, јер би очигледно требало да буде да су овде постављене најбоље судије да буду гласане, а они ће бити ван судијске функције, што такође није у реду, јер ћемо на тај начин изгубити неке судије које су сигурно добре, чим су се нашле у овом избору.
  Мислим да је то могло да се реши тако да се тим судијама које су у Високом савету смањи број предмета, да активно остану и учествују у судијском послу. Много тога је спорно. Када смо имали ову територију судова и Закон о територијалној организацији судова није се довољно питала ни струка, ни друштво судија, ни адвокати, него смо видели како смо журећи у Европу донели све те законе и наћи ћемо се пред великим проблемима јер много тога не уважавамо. Не уважавамо ми ни саме посланике овде, јер имамо доста проблема, као што видите, са овим Пословником народне скупштине који је потпуно апсурдан.
  Први апел Нове Србије, госпођо председнице, је да се хитно ради на измени тог пословника. Даћу један пример. Као што смо видели јуче, многи посланици нису ни стигли до својих амандмана да учествују у расправи. То је потпуно непримерено. Закон је данас изгласан, о забрани дискриминације, а на пример, конкретно нова Србија, односно ја сам имао један амандман на члан 45. где сам указао да уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела и једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени.
  По мом амандману, то морам да кажем, апсолутно је спорно учинити вероватним, требало је да стоји "сматра“. Видите како, госпођо председавајућа, господо народни посланици, може се десити да грађани Србије који су писали своје акције, њих је пет милиона, желе да судску заштиту затраже, желе да поднесу тужбе, то је пет милиона тужби. Шта ће се десити са судовима? Биће затрпани послом. То је право сваког грађанина којем је лажно обећано, а није испуњено, да се акције реализују.
  Зашто је то проблем? Проблем је у томе што је владајућа коалиција управо можда баш и овде направила већину на тим лажним обећањима. Дакле, грађани Србије немају, на пример, разлог да учине вероватним, они огромни редови у сред лета су били по банкама, поштама итд, они сматрају да су оштећени и сигурно да имају право.
  Дакле, прво, није у реду Пословник овде и то ће сигурно у будућности бити велики проблем и, још једанпут, госпођо председнице, нема радне групе за Закон о Народној скупштини, она не заседа и нема радне групе за израду односно довршетак Пословника који смо сви заједно отпочели. Са неколико чланова сте урадили шта сте хтели и сада је све стало и више тога нема.
  Према томе, молим вас, и пре 20 дана сам вас замолио, да се о том питању поведе рачуна. Нова Србија је амандманима покушала да поправи Закон о територији судства. Наишли смо на разумевање код министра правде, тужилачка истрага је померена, што је добро, померена је за 1. 1. 2011. године. Зашто је то добро? Добро је зато што ћемо бар од закона када ступи на снагу територијална организација, 31. односно 1. јануара 2010. године, имати бар један распон, да бар овај високи савет који се буде бирао успе да се снађе и покуша да уради нешто добро.
  На крају бих хтео да кажем да суштина начела легалитета лежи у владавини објективне воље изражене Уставом и законима, који унапред прописујући правила понашања носилаца власти, искључујући самовољу појединаца и волунтаризам. То начело значи да се грађани не покоравају личној вољи других људи, него безличним правилима која важе за све грађане подједнако.
  Свака власт мора бити ограничена правом. Још је Аристотел у политици поставио питање да ли је боље оно уређење у којем су људи потчињени најбољем човеку или најбољим законима. Аристотел се одлучује за безличну владавину закона, односно права па каже - Захтевати да влада закон, значи захтевати да влада Бог и ум, а захтевати да влада човек значи допустити и животињама да владају, јер пожуда је нешто животињско, а страст квари и најбоље људе када су на власти, стога закон представља ум без пожуде. Начело легалитета је нервни систем унутрашњег јавног права. Према многима, оно је суштина правне државе. Судови су ипак само уста закона, каже Монтескје. Стога, начело подређености управе и судства закону значи истовремено првенство законодавне власти у држави. Независност Устава значи истовремено првенство законодавне власти у држави. Независност Устава значи и независност судија која се обезбеђује посебним системом избора и самосталношћу судија.
  Судије би у складу са начелом независности судства требало да бирају независни стручни судијски колегијум. Законодавна и управна власт не могу се мешати у спеццифичан рад судства, тј. одлучивати о појединим судским предметима. Битно је да и закони, као управни акти подлежу судској контроли.
  Дакле, још једанпут, мислим да се овде нису требали наћи као кандидати носиоци законодавне и извршне власти. Ово је све требало препустити струци, дакле, да судије предлажу своје најбоље кадрове, судијски колегијуми у судовима, јер они најбоље знају ко су носиоци у одређеним градовима, ко су најбољи кандидати, ко су стручни људи, ко су били добри стручни сарадници, приправници, сви они који се бирају за судијску функцију.
 

- Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, наравно да је уставна обавеза да се то уради, ја сам то и поменуо, рок је 90 дана и потпуно је нормално да се крене у овај избор, да се испоштују уставни рокови, али госпођо Колунџија, осврнућу се опет на седишта и територије судова. Један од разлога због чега смо увели судске јединице и испремештали неке судове и укинули, јесте тај под изговором да је овде био министар правде и других представника Владе, да у малим градовима судије су под великим притиском, па смо, по мени и по мишљењу Нове Србије, потпуно нелегитимно урадили то да ће судије из других градова бити делегиране у некој судијској јединици. Говорили смо о утицају на правосуђе.
  Мој осврт је овде био - да ли је могуће, када сутра наш председник Одбора за правосуђе буде утицао на избор кандидата, он је активан адвокат, да ли је требало у тој ситуацији да се његов статус замрзне? Чист сукоб интереса. То је моје мишљење, колега Константиновићу, ја припадам адвокатури.
  Постављам питање. Када председник Одбора за правосуђе буде директно утицао на избор судија, да ли ће сви, прво адвокати, бити у истом положају према њему, који се бави једним таквим послом, да ли ће он имати можда нагомилани број предмета у својој канцеларији, јер директно ће странке и клијенти похрлити у ту канцеларију која бира судију у овој земљи. О томе сам ја говорио. По мом мишљењу, дубоко професионалном, то није у реду.
  Ако се неко прихвата, па се чак и судији замрзава статус, том који је у Високом савету, а имао сам мишљење да то није требало урадити, већ можда судијама да се смањи број предмета, прилив предмета, да не излази из струке, онда то исто мислим и када су у питању адвокати. Ми припадамо истом, према томе, судској организацији. Практично, нема везе, судија, адвоката и тужилаца судског поступка, тако да је мој апел био у том правцу. И даље стојим код тога, можда је то и против неког мог интереса и неких других колега адвоката, али је то чињенично стање, да постоји одређени сукоб интереса. Хвала.
 

- Поштована председнице, рекламирам повреду Пословника. Узимајући у обзир упозорење које сте ви дали свим посланичким групама, позивам се на члан који до сада није овде помињан, на члан 201, који каже - на усмено постављено посланичко питање, Влада, односно министар морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено. Мислим да сам дозлогрдио и Богу и народу са постављањем неких питања овде. Посланици, ви добро знате на која питања нисам добио одговор не за осам, него за 88 дана.
  Питам вас који представљате све народне посланике овде - шта ћете ви да предузмете поводом овако неодговорног понашања Владе? Свака част министрима који су овде дошли да одговоре на питања, али очигледно је да неки министри игноришу питања посланика и онда се поставља питање обесмишљавања оваквих седница. Каква је сврха? Да ли се ми играмо демократије? Да ли ви мислите уопште да грађане интересују ова питања која смо имали данас намеру да постављамо? Ако ми заиста не пружите, по ко зна који пут вам кажем, више ми је испод части да постављам та питања, да неко не помисли да злоупотребљавам права неких грађана у име којих овде и постављам та питања, шта ћете ви лично да предузмете, пошто је очигледно да неки министри, односно министарке неће да одговарају на посланичка питања народних посланика у складу и са Пословником и са добрим маниром парламентаризма. Молим вас, не постављам ово питање ни Влади, ни министрима, него вама лично - шта ћете ви да предузмете поводом овога што сам овде изложио? Хвала.
 

- Колики је за Владу значај ове теме вероватно се види и по томе што је премијеру било важније да отвори Сајам аутомобила, него да остане овде да одговори на пар питања. Мислим, да је на крају ово и мета расправе - расправе о расправи. Колико ја знам Статут Војводине је још од 15. октобра у скупштинској процедури и никако да постане тачка дневног реда. Питања се своде на практично два. Не знам ко ће одговорити из владе пошто кажем да је премијер на Сајму аутомобила, можда ће му неко пренети?
  Прво питање - читате ли ви уопште писма грађана? Друго је - да ли примате писма? Значи, зашто? Стигло је отворено писмо више десетина угледних људи, 64 академика, универзитетских професора, културних, јавних радника, још 17. октобра 2008. године и то писмо, мање-више је било усмерено, наравно - на стопирање овако неуставног статута Војводине, који је предложен.
  У међувремену је направљена и петиција за проверу уставности и дато саопштење мреже 17 српских невладиних организација, организовано је преко 20 трибина, где заправо суштина јесте - да се траћи да статут уопште не уђе у скупштинску процедуру, пре него што се о њему, његовој уставности, изјасни Уставни суд и наравно грађани Србије, на демократском референдуму.
  Треће, врло важно писмо, јесте писмо Синода СПЦ, да не испадне после како се црква меша кад се нешто већ донесе, некакав закон или предлог усвоји. Црква се и те како умешала и упутила и председници Скупштине, премијеру и наравно председнику Србије - да се заустави даље распарчавање Србије, тиме што би се практично направила још једна нова држава на њеној територији.
  Сада, ово - да ли примате писма, односило се на информацију коју сам ја практично ноћас добила. Да ли ви знате да је Канада, бар што се поштанских услуга тиче - признала Војводину. Ево, на званичном сајту Канадске поште постоји могућност да преко мејла ви пошаљете пошиљке на разне интернационалне дестинације. Тако можете послати пошиљку или писмо у Србију, на Косово и у Војводину. Да ли то значи да је Канада практично прејудицирала ваш став према томе какав ће статус имати Војводина? Значи, питање је да ли се стварно иза ове идеје о новом статуту Војводине крије нека већа аутономија за Војводину, наравно питање је - аутономија у односу на шта, односно у односу на сопствени језик, сопствену веру, сопствену нацију?
  Уставом је предвиђена сасвим довољна аутономија за Војводину, а статут који доносите је неуставан и заправо одговара сецесионистичким моделима који су већ били виђени и у Словенији и у Црној Гори. Значи, одговорите ми на питање - да ли то Канада прејудицира ваш став? Наравно, и н а оно претходно питање - читате ли писма?
 

- Поштована председнице, на крају ове радне седмице хтео бих, у вези питања које хоћу да поставим, да констатујем неколико чињеница. У овој радној седмици ми имамо прекинуту незавршену седницу, ради се о области правосуђа, треба да се бира савети и прекинута је јуче. Јуче смо имали једну седницу која није одржана, повод знамо и око тог повода су се ујединили сви посланици и опозиције и владајуће коалиције.
  Данас имамо исту ситуацију. Дакле, захваљујем се министрима и министаркама, који су овде дошли, као што сам јуче захвалио, али овде нема премијера. Постављам суштинско питање вама који сад водите ову седницу: каква је разлика између јучерашњег и данашњег дана? Немојте да мислите да немам много спремљених питања на која сам желео да добијем одговор, а мислим и још више грађани Србије. Дакле, каква је разлика између јучерашњег дана, где се ујединила Народна скупштина, ретко као јуче, око тога да је јуче омаловажена Народна скупштина, омаловажени посланици. Хајде што су посланици, али они заступају неке грађане. Каква је разлика између јучерашњег дана и данашњег? Исто се све догађа.
  Ми имамо једну фарсу, тобоже, ми сада нека питања постављамо, министри ће да одговоре оно што им се свиђа, а оно што им се не свиђа или не знају одговор или је можда политички непрофитабилно за њих тренутно и за њихове ресоре, они на та питања неће ни да одговоре, као што неће министарка омладине и спорта, постављено је по Пословнику питање пре три месеца и није она једина која неће да одговори.
  Каква је онда сврха оваквих седница? Да случајно не помислите да се нисам спремао за тему, а то је статут Војводине, имам неколико питања.
  Да ли су разговори о доношењу закона којим се надлежности са државних органа преносе на покрајинске органе тајни? И зашто су они тајни? Зашто у овој земљи има и сувише тајни када се ради о раду Владе? Само да подсетим грађане Србије, случај Ковачевић - тајно, Закон о преносу надлежности на покрајинске органе - тајна, зашто нема јавне расправе о томе? Преговори са ММФ - тајна. Да ли ће овим статутом Војводине, инвалиди, ратни војни инвалиди, који живе на територији Војводине, бити поштеђени смањења од 25%? Шта је са обичним народом? Какве користи обични грађани имају? Да ли знате какве користи, госпођо министре? Грађанин Ковина, тамо где су сада локални избори, да би стигао да обави послове до Београда му је требало 30, 40 минута, а сада мора да иде у Нови Сад. Хоће да узме рецепт или неки лекарски налаз. То је практична корист од овога. А да се власти не досете, желим да подсетим све грађане Србије, иза сваке политике, каква год да је она, крије се економски интерес. Овде је економски интерес олигархије и мањине у Војводини. Само да вас подсетим на Федерацију БиХ, онај један други ентитет, они сада не знају јадни колико имају парламената, ни колико министара, ни колико посланика и потпуно су банкротирали. Где су наши новци? Да ли ће сви грађани Србије да финансирају Владу АП Војводине? Неком је мало што је председник ИВ Војводине, сада хоће да буде и председник Владе Војводине. То су питања на која ви треба да одговорите овде.
 

- Поштована потпредседнице, пошто ми ни ви нисте дали одговор на нека питања, иако би данас требало министри да одговарају, а вероватно ни ви не знате, нити било ко други не зна одговор - шта се дешава кад министри неће да одговарају на питања? Колико знам, глупих питања нема, има само паметних одговора, али отприлике да овде нема паметних одговора на питања која ми постављамо.
  Ових дана видимо да је актуелна тема смањење броја министарстава, администрације. Смањујемо број министарстава, а отворићемо их у Војводини, па бих желео да ми неко каже о томе нешто. Ако кажем само један податак, да у Министарству омладине и спорта ради 500 људи, а у Министарству инфраструктуре само 200, кажем - само 200, у односу на ових 500, колико ће по војвођанским будућим министарствима да ради људи?
  Да господин Љајић не би био увређен, да њега заобилазим у овим питањима, имам једно питање за њега, пошто је он председник Савета за сарадњу са Хашким трибуналом и наш специјални тужилац, или како се већ зове. Пре неколико месеци, господине министре, заједно са господином Вукчевићем сете пустили један податак у медије, да је наводно господин Ратко Младић у Београду, да је у вуненим чарапама, шета се по становима. Да ли бисте нешто ближе могли о томе да нам кажете, које су боје те чарапе, да ли су то беле, црне, оне везене са опанцима, да ли је можда вуна од којих су исплетене те чарапе са Пештерске висоравни и тако слично?
  Да ово даље не би личило на ово што ви хоћете, да министри одговарају на питања из кафића, пре ове седнице седели сте са вашим посланицима, да и даље не би учествовали у овој фарси, посланичка група Нова Србија ће са огорчењем напустити ово заседање, ову седницу Народне скупштине, а ја вам дајем једну поруку, као Влади и министрима. На питања на која нећете да одговорите овде у Скупштини, пред народним посланицима, верујте да ћете брзо одговарати на улицама. Мислим да ви то не желите и нико то не жели али ваше понашање ће допринети томе. Хвала лепо.
 

 

 

Информативна служба Нове Србије