ВЕСТИ::: 25.03.2009. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ, АЛЕКСАНДРЕ ИЛИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована потпредседнице, господине министре, поштоваnе колеге народни посланици, уважени грађани Србије, пошто је очигледно да данас нисте хтели да уважите посланике опозиције, господине министре, ви вероватно имате своје разлоге за то и ваше је право да не излазите за говорницу и не дајете никаква објашњења, али вам ја, најискреније дајем прилику да изађете овде и објасните једну ствар, а то је зашто стотине хиљада грађана у Србији добијају социјална примаља умањена за 20%? Да ли су они дискриминисани и да ли су њихова права угрожена?
  Наиме, о чему се ради. Јуче смо сви, Влада, министри, опозиционе странке, свако на свој начин и на појединим местима обележили 10 година од трагедије која је задесила нашу земљу. Као последица злочиначког бомбардовања наше земље од 24. марта 1999. године у нашој земљи је остало много инвалида, много породица које су остале без својих најмилијих, мајки које су дале синове, па да ли смо онда јуче сви били лицемерни када смо тај дан на достојанствен начин,сви заједно обележили и обећали породицама и потомцима да тај дан нећемо заборавити? Ми још нисмо ни свесни колики је број жртава, ми се не бавимо истраживањем последица НАТО бомбардовања. Рећи ћу ван оно што поуздано знам, а то је да је број малигних обољења после 1999. године повећан за више од 10 пута и тај број је забрињавајући, поготово међу децом. Док очајни родитељи траже наду у напретку медицине, у алтернативној медицини, разне фармацеутске мафије их их провлаче кроз своје руке, а овде се нико тиме не бави.
  Зато вас молим да овај амандман прихватите и тиме изједначите ове, све бројније, цивилне жртве рата, барем овим законом о дискриминацији о коме толико причате. Пре свега, то вам говорим у име родитеља чија су деца жртве последица НАТО бомбардовања јер сам и ја један од тих родитеља. Хвала.
 

- Поднела сам амандман да се у члану 13. тачка 4. после речи-ропство, трговина људима, брише реч апартхејд. Сасвим је разумљиво да се уз поштовање уставних одредби закон против дискриминације донесе и због поштовања међународних стандарда и обавеза преузетих ратификацијом међународних уговора, пре свега оних који се односе на гаранције људских права и слобода у испуњењу стандарда за стабилизацију и придруживање ЕУ. Исто тако, сасвим је оправдано да се апартхејд уврсти у тешке облике дискриминације. Оно што остаје нејасно јесте какве везе има појава апартхејда са предложеним законом о забрани дискриминације Републике Србије у којој не постоје описани случајеви апартхејда па чак ни хипотетичке могућности да до њега дође.
  Изгледа да је у циљу усклађивања нашег законодавства са међународним стандардима дошло до механичког преписивања апартхејд, па је потребно отклонити ову, за добронамерне, словну грешку, а за друге, логички нон сенс. Наиме, реч апартхејд дословно значи - одвојеност, а потиче из језика африканс, од речи "арпард“ који значи јединствен, посебан.
  Од 1948. године то је политичка доктрина употребљавана у Републици Јужној Африци. Политичким, социјалним, привредним, просторним одвајањем и просторним одвајањем раса требало је постићи одвојен развој раса у свим областима. Политика апартхејда уплела се у готово цео свет, пошто је водила тлачењу свих тзв. не белих Јужноафриканаца и учвршћивала господарење беле мањине. Апартхејд је постао и званични, универзални термин у докумeнтима УН из 1976. године. Хвала.
 

- Мораћу сада мало брже да говорим јер је ограничено време. После члана 13. додаје се члан 13а који гласи: “забране дискриминације садржане у овом закону имају се тумачити и складу са природом и сврхом људских права и слобода које се тим забранама штите, као и на основу целине људских права и слобода признатих и заштићених од стране правног система који важи на простору Републике Србије.
  Изузетно, неће се сматрати дискриминацијом стављање неког лица у неповољнији положај актом или поступањем објективно оправданим неким легитимним циљем и ако су средства за постизање тог циља нужна и примерена.
  Приликом утврђивања да ли је циљ из претходног става легитиман. Посебно ће се водити рачуна о природи и сврси људских права и слобода које се штите забранама дискриминације, као и о целини људских права и слобода признатих и заштићених од стране правног система који важи на простору Републике Србије.
  Забране дискриминације не могу бити усмерене на поништавање било ког од људских права и слобода признатих и заштићених од стране правног система који важи на простору Србије или на њихово ограничавање у већој мери од оне која је законом предвиђена.“
  У овом предлогу закона неопходан је члан који ће координирати систем права и слобода. Предложени став 2. који се односи на изузетке који се неће сматрати дискриминацијом, преузет је по формулацији из директиве ЕУ о примени принципа једнаког третмана без обзира на расно или етичко порекло, директиве ЕУ којом се успоставља општи оквир за једнак третман у погледу запошљавања и занимања као и директиве ЕУ о примени начела једнаког третмана мушкараца и жена у приступу добрима и услугама као и у набавци истих. Значи, последњи предложени став 4. непосредно је преузет из текста Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и служи постављању јасних граница у међусобној координацији слобода и права.
 

- Испред посланичке групе Нова Србија поднела сам амандман на члан 16. којим тражим да се став 3. члана 16. брише.
  Разлози због којих сам поднела амандман је управо у томе што овај закон, када буде донет, а несумњиво је да ће бити донет, на велику жалост грађана Србије, мења, пре свега, личну карту Србије за убудуће јер, Уставом су гарантована сва права. Наш Устав је један од најнапреднијих Устава у том смислу што гарантује сва права и оспорава сваку врсту дискриминације.
  Наравно, ми морамо знати да постоје и оне дискриминације које су у сваком друштву моралне, па чак и пожељне. Ми смо о њима много говорили и оне се законом никада не изричу, али свако друштво има начин на који функционише, на који пулсира и то је Србија, у овим данима расправе, јавне расправе, јасно показала.
  Постоји једно питање које нам се намеће у расправама о овом закону, а то је зашто је тако мали број земаља у свету донео Закон о забрани дискриминације? Пре свега, ако донесете овај закон, ви признајете постојање дискриминације. Ако ми по Уставу већ имамо загарантована сва права, сва пожељна и позитивна права, онда овим законом ми подстичемо постојање дискриминације. Треба да узмемо позитивну праксу из неких америчких случајева, а волимо да се угледамо на њих. Када су они донели неке законе тиме су подстакли неке врло негативне појаве у друштву. Бојим се да ћемо се ми са једном таквом, негативном праксом, врло брзо суочити. Због тога мислим да је ово став који говори о позитивној дискриминацији и због тога би га требало избрисати јер је, до сада, друштво по том питању, било врло јасно. Хвала.
 

- Испред посланичке групе Нова Србија, поднела сам амандман да се члан 18. став 1. допуни тако што на крају, уместо тачке, треба да стоји запета и додају се речи: “која су у складу са циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница.“
  У погледу забране верске дискриминације, у члану 18. став 1. Предлога закона о забрани дискриминације се наводи: "дискриминација не постоји, а противно начелу испољавања вере и уверења, односно, ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање или промену вере и уверења као и право да приватно или јавно изнесе, поступи сходно својим уверењима“, па се овде уместо тачке, ставља запета и наставља се "у складу са циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница.“
  Слобода веровања и исповедања вере је загарантована сваком грађанину ове земље и сваки грађанин је заштићен Кривичним закоником у коме је прописано кривично дело повреде слободе исповедања вере и вршења верских обреда. Овим Предлогом закона у члану 18. став 1. је заштићено слободно испољавање вере или уверења, право стицања и промене вере..., али сва та права морају бити у складу са циљевима цркава и верских заједница јер и припадници разних сатанистичких секти имају своју веру у верску припадност која је у суштој супротности са начелима јавног реда и морала, које својим фанатизмом угрожавају живот и здравље људи, изазивају разне поремећаје у сфери озакоњених друштвених норми и морала.
 

- Ево једног, од два најспомињанија члана овог закона о забрани дискриминације. Реч је о члану 18. у ставу 2. ја у име Нове Србије додајем после речи "верских службеника“ зарез и речи: "цркава и верских заједница и правних лица чији су они оснивачи“.
  Уставом и Законом о верским заједницама гарантована је слобода савести, мисли и вероисповести као и аутономија цркава и верских заједница, па је неопходно предвидети одговарајући изузетак како би била заштићена управо аутономија цркава и верских заједница стечена на основу члана 6, 9, 33, 34, 41 и 43. Закона о црквама и верским заједницама. Посебно је тим законом у члану 37 гарантована аутономија верских и добротворних установа.
  Шта то, српски речено, значи? То значи да се Влада умилостивила да прихвати барем неке примедбе традиционалних верских заједница које изражавају уверење 95% грађана Србије. Међутим, члан 18. је измењен тако да се дискриминацијом више не сматра поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином. Оно што је ту пропуст је: шта је са изражавањем верских уверења верника? Као што знате, црква јесте ефхаристиска заједница и заједница у којој постоји веома активан дијалог између богослужитеља и верника, народа божијег јер, молитва је потребна, молитва свештеника свакако, али без верничког "амин“, она није пуноважна. Шта се догађа са верницима који ће слободно испољавати своју верску доктрину? Да ли они то треба да раде као некада у комунистичко време, у неким глувим собама, далеко од очију јавности или је могуће да је испољавају у цркви, ван ње, на путовањима ходочасника где практично могу да раде све оно што је усмерено на унапређење теолошке и духовне културе и образовања.
 

- У име посланичке групе Нова Србија поднела сам амандман на члан 18., али, морам да вам кажем да Нова Србија није директан аутор овог амандмана већ су то родитељи који су тражили да се један овакав амандман угради у закон, родитељи који су имали ту прилику или. Боље речено, неприлику, да се суоче са утицајем секти на њихове ближе или дање сроднике, на њихове пријатеље, познанике или сараднике.
  Сви знамо колико је тај утицај погубан, колико је опасан и деструктиван. Сви знамо да постоји скоро 300 секти на овим просторима, да вршљају и ако се законом не буде ограничило њихово деловање, имаћемо озбиљне последице. На крају крајева, знамо да је апологетика наука која се бави сектама. Ако је неко имао прилику да прочита нешто из апологетике, мора да зна једну ствар, а то је врло важно рећи грађанима Србије. Дакле, секте су највећи амерички извозни производ јер су све секте настале на територији Америке и то је чињеница. Ако неко жели, то може да провери у стручним уџбеницима.
  Оно што је битно то је да се изузму сва она лица која су немоћна да одлучују о својој вероисповести на било који начин и деца да се заштите законом. То би била једна позитивна дискриминација од погубног утицаја секти у нашем друштву, да онемогућимо секте да вршљају по разним домовима за децу, домовима за стара лица. Ми смо дужни да се законски супротставимо тој пошасти. Хвала лепо.
 

- Ево и централног питања овог закона. Значи, амандман који сам поднела на члан 21. након првог става: “сексуална орјентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној орјентацији“ бришу се речи: “свако има право на слободу изражавања своје сексуалне орјентације, а дискриминисање због изражавања сексуалне орјентације је забрањено.“
  Па нама из Нове Србије, неприхватљиво је гарантовање слободе изражавања сексуалне орјентације. Значи, ради се о склоностима које спадају у домен приватног живота сваког човека и његово јавно изражавање противи се Уставом и законом и међународним документима гарантованом праву грађана на заштиту јавног морала, приватног и породичног човека и неприкосновености и достојанства људске личности као и верским уверењима 95% грађана Србије.
  Устав Србије ограничава ове гаранције на следеће врсте: слободу испољавања верских уверења, слободу изражавања националне припадности и општу гаранцију слободе мишљења, изражавања идеја и обавештавања. Дакле, сексуална орјентација не спада у ред ових појава. Слобода изражавања сексуалне орјентације није гарантована чак ни у правним порецима САД, Немачке, Француске, Хрватске... оно што не вређа морал и верска уверења није сексуална орјентација, која год била, већ, заправо, њено јавно изражавање. Значи, неоспорно је да дискриминација у односу на такве личности треба да буде забрањена и да се имаоцима таквих личних склоности не сме ускратити право на изражавање идеја и мисли. Оно што је такође чињеница јесте да је ова агресивна геј кампања само непотребно подигла тензије и развила анимозитет чак и код оних људи који никада нису били хомофобични. Оно што је право питање је да ли забрана једне врсте дискриминације подразумева дозволу за неку другу врсту дискриминације? Васпитно запуштена група која себе назива слободумна група, њих четворо из Квирије, узела је паре од Министарства културе да прикаже свог геј гуруа у монашкој одежди и да протури слоган - вазелин за Уроша. Да ли је то дискриминација? С једне стране они траже да не буду дискриминисана њихова геј права, а са друге стране, угрожавају сва људска права затвореника Уроша Мишића. Оно што је чињеница је да је народу доста овог закона, користе ону реч која почиње са "п“, а завршава се са "р“ и постоји предлог, који сам данас чула, а то је да се у ове модалитете сексуално дозвољеног деловања уведе и ментални противприродни блуд са народом.
  Јуче, на свечаној академији поводом десетогодишњице бомбардовања академик Матија Бећковић је рекао:“ Човек који није владао собом, владао је светом и крај 20.-ог века и своје владавине, крунисао је најбестиднијим неделом, бомбардовањем Србије, претварајући ЕУ и НАТО савез у нову Монику Левински. Ако он то није успео, да ли ћете ви то дозоволити, ви господо из власти?“
 

- Предала сам амандман да допуним члан 21 тако што се у члану 21. у трећем реду, иза речи - орјентација, додају речи - али, водећи рачуна на начин и поступак испољавања, нарочито у традиционалним срединама где је сексуална орјентација према истом полу још увек неприхватљива и срединама у којима преовлађују малолетна лица, а затим се наставља постојећи текст
  Прихватањем овог амандмана члан 21. Предлога закона о забрани дискриминације који се односи на дискриминацију на основу сексуалне орјентације ће гласити: "сексуална орјентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној орјентацији, свако има право на слободу изражавања своје сексуалне орјентације, али водећи рачуна о начину и поступку испољавања, посебно у традиционалним срединама где је сексуална орјентација према истом полу још увек неприхватљива и срединама у којима преовлађују малолетна лица, а дискриминаторско поступање због изражавање сексуалне орјентације је забрањено.
 

- У члану 22. након другог става, додаје се став 3: "Дискриминација постоји ако се деци угрожава право на национални, културни и верски идентитет. Нико нема право да мења постојећи верски идентитет детета, нити да му забрани да га слободно испољава“.
  Усвојеном Конвенцијом о праву детета УН гарантовано је право на национални, културни и верски идентитет, те нико детету не може наметнути прихватање другачије вероисповести од његове постојеће или вероисповести његових родитеља.
  Чланом 70. Закона о породици предвиђено је право и дужност родитеља, па тако наравно и хранитеља, да дете усмеравају ка усвајању и поштовању вредности емоционалног, етничког и националног идентитета од своје породице и друштва. "Правилником о хранитељству“, аутора Добриле Грујић, директора Центра за породични смештај деце и омладине, предвиђено је да се врши контрола за задовољавање социјалних, емоционалних, образовних, културних, верских и других потреба корисника, као и за неговање идентитета детета.
  Основни циљ овог амандмана је било практично спречавање могућих злоупотреба позиције ауторитета, било да се ради о васпитачу, учитељу, професору, привременом старатељу или хранитељу, а у односу на већ усвојене вредности емоционалног, етничког и верског идентитета породице у којој је дете стекло одређени културни и верски идентитет. У разговору са родитељима који се обраћају Пастирском православном центру Архиепископије Београдско-Карловачке, дошли смо до сазнања да постоји више описаних случајева да је дете упућено у хранитељску породицу која припада, рецимо, "јеховиним сведоцима“. Већ сам указивала на случај Слађане Јовановић и њене кћерке Сандре, којој је хранитељска породица практично онемогућила комуникацију са децом православне вероисповести, онемогућила је да дете носи крстић око врата, дете је крштено, васпитано у православном духу и чак да слави рођендан, зато што то није по правилима "јеховиних сведока“. Ова мајка је била забринута, обратила се Центру. Испоставило се да је Центар за породични смештај из Обреновца имао искуства са 15 таквих случајева.
  Док се чека ред за усвајање и за хранитељство, у Србији изгледа да неки центри, практично, могло би се рећи "продају дечије душе“ разноразним секташима. Стварно мислим да без обзира на то што се у неким другим стварима не разумемо или не слажемо, ово јесте јако битно питање, јер се ради о будућности, не само физичкој него душевној, духовној будућности читаве нације и да је најгори вид манипулације овог тренутка манипулација децом која постају жртве верских секти, које овде крајње некажњено харају Србијом. Утолико вас министре молим да уважите овај амандман.
 

- У члану 23. након 2. става, додаје се став 3, који гласи: "Забрањена је дискриминација на тржишту рада с обзиром на старосно доба. Гарантује се једнак приступ приликом конкурисања за заснивање радног односа, без обзира на старосно доба кандидата, уколико он/она поседује одговарајуће професионалне квалификације, односно испуњава услове за обављање датог посла“.
  Циљ овог амандмана је да се спречи неоправдано прављење разлике и неједнако поступање према особама које конкуришу за одређено радно место, а само на основу њихове старосне доби, које не може бити гаранција адекватног испуњавања радних задатака, код млађих кандидата, нити препрека за успешно функционисање оних кандидата који по годинама, али не и по способностима припадају, условно речено, старијој популацији.
  Велики број људи средњих година остаје без посла, било зато што није у могућности да пронађе адекватно запослење на тржишту рада, било зато што је престала потреба за њиховим радним местима у предузећима и институцијама у којима су успешно радили, а у најави је да ће 10 хиљада људи месечно остајати без посла.
  Сама категорија старосног доба не може представљати основ за дискриминацију приликом запошљавања, при чему је неопходно прецизније дефинисање узрасне границе за одређена старосна доба. Термин - стари, никако не указује која је то доња или горња граница старости, тако да се не зна о којој категорији становништва се ради, да ли су то пензионери или које врсти, или радно активни? Непрецизно дефинисање узрасне границе омогућава крајњу арбитражност у приступу, те ће за неке послодавце стари бити већ радници од 40 година.
 

У име посланичке групе Нова Србија, поднела сам амандман на члан 27. којим се предвиђа да се после члана 27. дода нови члан 27 а. Тај члан гласи овако: "Забрањена је дискриминација међу цивилним жртвама рата“. Пре свега, побројане су све дискриминације предвиђене овим законом, могуће дискриминације.
  Једна дискриминација је извршена овим законом управо према цивилним жртвама рата. Цивилне жртве рата никада нису биле тако актуелно дискриминисане као што су у овом тренутку. Случајно, а ништа ипак није случајно, управо јуче смо обележили 10-годишњицу од почетка чувене акције која се, гле ироније, звала "Милосрдни анђео“. Нико нам се кроз читаву историју српског народа није тако наругао као онај ко је смислио назив за операцију НАТО бомбардовања "Милосрдни анђео“. То је био најгори могући шамар пре оног самог чина бомбардовања који нас је за дуго време унаказио. Цивилне жртве рата, пре свега мислим на цивилне жртве НАТО бомбардовања, се свакога дана увећавају.
  Ми још нисмо ни свесни колики је то број жртава. Ми се не бавимо озбиљним истраживањима поледица НАТО бомбардовања. Рећи ћу вам оно што поуздано знам. Број малигних обољења се повећао десетину пута. Број малигних обољења је пре свега забрињавајући међу децом. Тим истраживањем се нико озбиљно не бави. Очајни родитељи траже начина у медицини, у алтернативној медицини, а разне фармацеутске мафије их провлаче кроз своје руке - а овде нико не узима озбиљно то питање да се њиме бави. Италијани наравно брину, госпођо Поп-Лазић, то поуздано знам.
  Зато вас молим да заиста овај амандман прихватите и тиме изједначите ове све бројније жртве, цивилне жртве рата, барем овим законом са свим осталим жртвама дискриминације, о којима смо толико говорили. Пре свега, то вам говорим у име родитеља деце која јесу жртве последица НАТО бомбардовања, јер сам и ја један од тих родитеља.
 

- Поштовани потпредседниче, господине министре, поштовани грађани Србије, на крају ове вишедневне расправе желим да у име посланичког клуба Нове Србије закључим неколико ствари и упутим грађанима Србије неколико порука. Расправа о овом закону је неминовно ујединила Србију. Нажалост, сутра када овде буде гласање, то јединствено мишљење грађана Србије, већинско, неће се показати у сали. Само желим неколико порука да упутим свима нама на размишљање. Има пара за "Квирију“, а нема за Филхармонију. Има пара за "Квирију“, а нема за инвалиде, нема за лекове за децу оболелу од карцинома.
  Желим да ових 60 секунди које имам посветим тој друштвеној мањини, очигледно дискриминисаној од стране Владе Републике Србије, инвалидима. Има их 800 хиљада. Они нису криви што су инвалиди. Свакоме од нас се то, не дај Боже, може десити сутра.
  Господине министре, смањите плату министрима, смањите плату посланицима, смањите плату свим функционерима у овој држави, од месне заједнице до врха. Немојте да дискриминишете инвалиде, ако за Бога знате. Не навлачите гнев божији на ову једну земљу. Хвала лепо.
 

- Поштована председнице, колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, посланички клуб Нова Србија је добио писмо од грађана из Косјерића и користим право из Пословника да јавно поставим нека питања која интересују велики број грађана Косјерића, а посебно малих акционара из Цементаре у Косјерићу.
  Држава Србија продала је 2002. године 70% капитала Цементаре Косјерић грчкој компанији "Титан“. Велика већина мањинских акционара Цементаре Косјерић покренула је 2005. године пред Општинским судом у Београду судски поступак против Републике Србије због неоснованог богаћења. Први судски поступак против Републике Србије због неоснованог богаћења. Први судски поступак против Републике Србије због неоснованог богаћења. Први општински суд до данас није донео закониту одлуку у овом судском поступку, али није донео ни привремену меру забране отуђења акција Цементаре која се налази у портфељу приватизационог регистра. Републички акцијски фонд је 28. 11. 2008. године продао 789.769 акција или 22,7% од укупног броја акција за цену од милијарду и 144 милиона динара. Што значи да је цена једне акције била 1.480 динара. Економски параметри кажу да је реална цена једне акције око 100 евра. На берзи цена акција је излазила на око 4.300 динара, а само 40 дана пре продаје цена је била двоструко већа од продајне. Неколико месеци пре продаје грчки власници су преко "Рајфајзен банке“ из Сплита шпекулативно обарали цене акција Цементаре Косјерић и то су уобичајене активности свих потенцијалних купаца.
  Који је интерес био државе да продаје акције у моменту када су достигле најнижу берзанску вредност. Овим је држава Србија оштећена за више од 10 милиона евра. Куповином овог пакета акција "Титан“ може да откупи преосталих 3,4% по ценама које су и даље нереално ниске, тако да су мањинским акционарима послате понуде на цену од 1.873 динара, иако је тренутна берзанска цена већа од 2.000 динара. Мањински акционари су се обратили председнику Републике, председнику Скупштине Републике Србије, председнику Владе, министру правде, министру финансија, Уставном и Врховном суду, али до данас нико није услишио њихове апеле. Ако се ускоро ништа не предузме обратиће се надлежним међународним судовима. Сматрају да овим питањем треба да се позабави и Тужилаштво за борбу против организованог криминала.
  Дакле, моје посланичко питање на основу овог писма, да не прозивам народног посланика и познатог колумнисту и економисту из Косјерића, колегу Вујадиновића, можда би он требало да изађе и да одговори, да ли је, ово што сам питао, у интересу грађана Косјерића. Постављам посланичко питање, ко је и из ког државног органа одлучио да прода државни пакет акција у моменту када је њихова берзанска вредност била најнижа и томе оштетио државу Србију, општину Косјерић и мањинске акционаре за више од 10 милиона евра? Шта ће се десити када први општински суд коначно донесе пресуду и ако она буде у корист малих акционара. Ко ће и одакле обештетити све оштећене? Да ли ико уопште размишља о овоме. Питања су упућена премијеру Цветковићу, Министарству за економију и Министарству финансија. Хвала лепо.
 

- Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, наравно да је уставна обавеза да се то уради, ја сам то и поменуо, рок је 90 дана и потпуно је нормално да се крене у овај избор, да се испоштују уставни рокови, али, госпођо Колунџија, осврнућу се опет на седишта и територије судова. Један од разлога због чега смо увели судске јединице и испремештали неке судове и укинули јесте под изговором да је овде био министар правде и други представници Владе, да су у малим градовима судије под вискоим притиском па смо потпуно нелегитимно урадили то да ће судије из других градова бити делегиране у некој судској јединици. Говорили смо о утицају на правосуђе.
  Мој осврт је овде био - да ли је могуће када сутра наш председник Одбора за правосуђе буде утицао на избор кандидата, он је активан адвокат и да ли је требало да се његов статус замрзне? Чист сукоб интереса. То је моје мишљење, колега Константиновићу, ја припадам адвокатури. Постављам питање - када председник одбора за правосуђе буде директно утицао на избор судија, да ли ће сви, прво адвокати, бити у истом положају према њему, који се баве једним таквим послом, да ли ће он можда имати нагомилан број предмета у својој канцеларији јер ће странке похрлити у ту канцеларију коју бира судија у овој земљи?
  Ако се неко прихвата, па се чак и судији замрзава статус, том који је у Високом савету, а био сам мишљења да то није требало урадити већ да се судијама смањи број предмета и да не излазе из струке и то исто мислим и за адвокате. Сви ми припадамо истој судској организацији. Практично, нема веза судија, адвоката и тужилаца и мој апел је био усмерен у том правцу. И даље стојим иза тога иако је то можда то против мог личног интереса и неких других колега адвоката, али, то је чињенично стање, да постоји одређени сукоб интереса. Хвала.
 

- Поштована председнице, рекламирам повреду Пословника. Узимајући у обзир упозорење које сте дали свим посланичким групама, позивам се на члан који до сада овде није помињан, на члан 201 који каже - на усмено постављено посланичко питање Влада, односно министри, морају одмах одговорити. Ако је за давање одговора потребна одговарајућа припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је посланичко питање постављено. Мислим да сам дозлогрдио и Богу и народу са постављањем појединих питања, а ви, колеге посланици добро знате да постоје питања на која нисам добио одговор, не за осам, него ни за 88 дана. Питам вас, народне посланике који овде представљате народ, шта ћете предузети поводом овако неодговорног понашања Владе? Свака част министрима који су овде дошли да одговоре на нека питања, али је очигледно да неки министри игноришу питања посланика и обесмишљавају овакве седнице. Каква је сврха? Да ли се ми то играмо демократије? Да ли ви мислите да грађане интересују ова питања која смо данас хтели да поставимо? Ако ми не пружите одговор, заиста ми је више испод части да постављам иста питања пошто је очигледно да неки министри и министарке неће да одговарају на посланичка питања народних посланика у складу са Пословником и са добрим манирима парламентаризма. Молим вас, не постављам ово питање ни Влади, ни министрима, него вама лично - шта ћете да предузмете поводом овога што сам овде изложио? Хвала.
 

Информативна служба Нове Србије