ВЕСТИ::: 18.03.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- Позивам се на члан 94. верујем да један велики део ове скупштине, нарочито ову владајућу већину уопште не занима расправа о Закону о забрани дискриминације, али мислим да је важно чути нешто што је у складу са Пословником. Наиме, укупно време за расправу у начелу за посланичке групе износи 5 сати. Будући да се ради о закону на чије смо доношење чекали пет година, о закону за који је изостала права јавна расправа и водила се ових дана углавном нека врста референдумске расправе да ли је бити геј океј, при чему су занемарене све остале категорије које су поменуте у Закону о забрани дискриминације, предлажем, као овлашћени представник посланичке групе Нове Србије, да време предвиђено за расправу буде дуплирано.
  Када смо толике законе усвајали на брзину, мислим да закон који је веома темељан и који је заправо основа данашњег заседања треба да усвојимо тако што ћемо омогућити грађанима да бар у овој скупштини виде јавну расправу која није сведена на два минута по амандману.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани представници Владе, поштована јавности Србије, закон који је пред нама изазвао је ових дана веома бурне полемике у јавности. Влада је направила специфичан маневар када га је у последњем тренутку, дан пред заседање, повукла из процедуре и онда су се, наравно, тензије у јавности Србије посебно подигле и посебно се усмерила расправа на једну врсту дискриминације. Ту су се укрстила копља и посебно скренула пажња на традиционалне верске заједнице. Мислим да је тај маневар имао управо задатак да окрене јавност против верских заједница и то никако није добро. Сви који су имали било какву фрустрацију у односу на свој теизам или атеизам нашли су за сходно, да у оквиру расправе о овом закону изнесу неке своје ставове. Нећу посебно елаборирати оно што ће колеге касније говорити о овом закону, али морам да кажем да је овај закон изоставио једну веома бројну и веома дискриминисану популацију, а то су цивилне жртве рата. Очекујем да ће министарство имати разумевања за амандман који смо поднели јер је поднет са жељом да допринесемо бољем и квалитетнијем законском решењу, поштујући да овај закон буде усвојен у првом кварталу ове године јер је то један од услова ЕУ очекујући да после њега видимо ту фамозну белу шенген листу са којом ни сами не знамо шта ћемо радити с обзиром на актуелну кризу. Пошто овој Влади ништа не успева, надам се да јој ни ова криза неће успети.
  Међутим, врло кратко ћу се осврнути на ону дискриминацију о којој се много говори ових дана не желећи било кога да повредим, не желећи да градим било какав политикантски однос према томе и прикупљам политичке бодове. Оно што јесте истина и што ми не смемо заборавити је да ми овде доносимо неке људске законе, али пшостоје закони природе који су изнад нас и које не можемо тек тако усвајати и прекрајати. Природа је ту све јасно и дефинитивно рекла јер истополно партнерство не даје потомство, нема живота после тога и да се тиме руководио људски род пре много година, ми данас не бисмо били овде, једноставно бисмо нестали и то је оно што морамо поштовати и не смемо се ругати природи. Хвала.
 

- Поштована потпредседнице, поштоване колеге народни посланици, позивам се на члан 104. Пословника којим је предвиђено поштовање достојанства Скупштине. Морам да укажем на особу која је повредила достојанство овог дома, народних представника једне велике групе грађана. Особа која је то урадила, стоји пред вама и то сам ја. Можда није уобичајено да човек сам себе пријави за повреду нечијег достојанства, али, осећам и моралну и професионалну и људску обавезу да се јавно извиним свим грађанима и колегама које је моје излагање од 6. марта са ове исте говорнице повредило. Наиме, у својој дискусији за скупштинском говорницом сам, говорећи о неадекватном функционисању Владе, употребила термин "аутистична Влада“. Другим речима, иако без лоше намере, ипак сам аутизам поменула у негативним контексту и то у политичке сврхе. Није оправдање ни то што нисам једина која је термин "аутизам“ у жару политичке борбе, ставила у негативан контекст.
  У атмосфери доношења Закона о забрани дискриминације, заиста осећам потребу да се извиним свима чије је достојанство било или могло бити повређено овом несрећном синтагмом, иако као психолог и психотерапеут добро знам о каквом се поремећају ради, са колико муке и проблема се суочавају и особе са аутизмом и њихови родитељи и породице. Нехотице сам употребила овај атрибут да опишем негативне аспекте функционисања Владе.
  Нисмо савршени, заиста сви грешимо, поготово зато што живимо у атмосфери повишених тонова којем често више одговара ова гладијаторска арена него парламент који би мирни полемисао. Ако ово моје извињење свим грађанима, колегама, а посебно Удружењу за помоћ особама са аутизмом буде подстицај да будемо толерантнији, онда ће се изводити нешто добро из овог лошег геста који сам учинила.
  Од вас, госпођо потпредседнице, тражим да дозволите да се подели једна брошура која је намењена свим посланицима, брошура Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом која говори о каквом је поремећају реч и да нико више не дође у ситуацију да аутизам спомене у негативном контексту, а ја сам већ упутила извињење председници Управног одбора Удружења особа са аутизмом.
 

- Прва теза нас из Нове Србије је да је Закон о забрани дискриминације неопходан јер је неоспорно да се степен демократичности једног друштва може мерити само односом према угроженим мањинама, односно, оним деловима популације који нису обухваћени тзв. нормалном кривом. Да је Србија земља демократске орјентације јасно је показао Устав из 2006. године из чијег члана 21. су и преузете основе за сачињавање овог закона о забрани дискриминације. Наш Устав утврђује да су пред законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. То значи да Србија као држава и њени грађани нису ни до сада, бар што се тиче Устава и Закона о информисању, донетог 2003. године, који предвиђа институцију говора мржње, били опредељени за, већ јасно против дискриминације.
  Проблем, стога, није у проналажењу савршеног законског решења, већ његовог доследног спровођења у пракси, уз тенденцију да се развије један виши ниво свести, толеранције или прихватања различитости. Обзиром на нашу слободарску традицију, на дух гостољубља и поштовања универзалних вредности, попут истине, вере, наде и љубави, Србија је представљала колевку европске цивилизације и њених вредности, те нам није било страно или неприхватљиво доношење закона који су усклађени са међународним стандардима и то не зато што нас на то обавезују потписани међународни уговори и конвенције, већ зато што имамо моралну, људску и националну обавезу као наследници два светитеља, оснивача ове државе, Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. Србија је своје демократско опредељење о забрани сваке дискриминације добила самом чињеницом да је једина држава у свету чији су оснивачи свети људи.
  Друга теза НС јесте заправо, зашто се овај закон доноси на брзину и без адекватне јавне расправе. Управо због јасног опредељења против сваке дискриминације, остаје нејасно зашто је донет на брзину, скоро уз неку врсту принуде и дискриминаторског става предлагача према свима онима који испоље критичке тонове. Наиме, најчешћи аргументи тзв, коалиције против дискриминације, чију основу чине шведски Хелсиншки комитет за људска права, Геј-стрејт алијанса, Лабрис, организација за лезбејска људска права, Фонд за хуманитарно право, Фонд за отворено друштво, Ламбда, Центар за промоцију и унапређење ЛГБТ права и друго, јесте да ова коалиција постоји већ пет година и да је још у марту 2005. године Комесаријат УН за људска права био забринут због одлагања доношења закона против дискриминације. Питам се само да ли је тај исти Комесаријат УН једну једину реч проговорио на тему дискриминације Срба на КиМ, нарочито после проглашења лажне државе Косово, при чему сви знамо да су нашим сународницима у јужној српској покрајини угрожена сва права, почев од права на живот и слободно кретање. Још је нејасније зашто се толико жури са доношењем овог закона, када институција, чије је увођење предвиђено овим предлогом, институција повереника за заштиту равноправности, може да почне са радом тек крајем 2010. године због опште познате рационализације зване светска економска криза.
  Треће питање је зашто се закон о забрани дискриминације свео само на питање дискриминације тзв. ЛГБТ популације? Ако нам је заиста циљ да направимо закон који укида све облике дискриминације, онда је веома упадљиво што предлагачи овог закона, уз набројане невладине организације, заправо чине дискриминаторски акт у односу на све друге угрожене представнике популације тиме што проблем дискриминације своде искључиво на дискриминацију ЛГБТ особа. За неупућене, ово ЛГБТ је скраћеница за лезбо, геј, бисексуалне и транссексуалне особе.
   Дакле, о чему се овде ради, о некој врсти референдума и притиска на јавно мњење од стране веома моћног геј лобија или о стварним настојањима да се заштите сви који су угрожени?
  Зашто тако моћну медијску кампању нису имали други из ове коалиције против дискриминације, попут центра "Живети усправно“, Друштва за заштиту и унапређење менталног здравља деце и омладине, Иницијатива за права особа са инвалидитетом или Друштво за особе са посебним потребама. У ситуацији када свакога дана постоје агресивни испади међу децом и то у нижим разредима основне школе, злостављања жена и деце у породици, на послу, па је за многе послодавце идеалан профил жена од 35 година, самохрана мајка са једним дететом која ће, буквално, морати да гребе на послу да би издржавала дете за које годинама не може да наплати алиментацију преко суда. У условима драстичног шиканирања особа са инвалидитетом и посебним потребама, у условима када 10 хиљада људи месечно остаје без посла, а као да га је до сада и имало, ми смо свели своју пажњу на то да се изјаснимо да ли је бити геј океј.
  Кампања која се води у медијима и широј јавности, постоји од када је овај закон, без претходних консултација традиционалних верских заједница и 19 невладиних организације које чине српску невладину мрежу или било које друге групације која би имала критичко мишљење у односу на овај ЛГБТ лоби и та кампања је толико пристрасна и острашћена да чак и код оних који нису имали анимозитет према хомосексуалцима, сада ствара оправдан отпор и потребу да покажу како и они, као хетеросексуалци имају нека своја права. Да ствар буде парадоксалнија, овакав третман од стране ЛГБТ лобија није ништа друго до дискриминација свих оних који том лобију не припадају, чак и ако се изјашњавају као хомосексуалци.
  Имала сам прилику да ових дана разговарам са неколицином младих људи који су ми рекли да јесу геј, али да никако не могу да дозволе да их јавно представљају ови експоненти геј популације, а са чијим се ставовима не слажу. Младић, по занимању новинар, који ће сутра јавно да се огласи преко новина, ме је до словце питао: "Одакле им право да говоре у моје име, нису они политичка странка нити сам им јао дао свој глас да буду моји делегати и то што сам ја геј, нема везе са њима јер ја, као Хришћанин, носим свој крст и не дозвољавам да ми вређају цркву као једино место где се заиста осећам прихваћеним и где ме нико не малтретира.“ Наравно да су ови млади људи у праву. Уз чије то овлашћење и огромну финансијску подршку која је била неопходна за овакву кампању се ови активисти геј лобија представљају као легитимни представници геј популације. Колико је њих само брига за све остале који су дискриминисани, колико су пара дали неким другим дискриминисаним групацијама да и они покрију медијску кампању.
  Немам ништа против да припадници ЛГБТ популације информишу јавност ос својим потребама, проблемима са којима се суочавају, случајевима дискриминације, све дотле док ми, који такође заступамо ЛГБТ популацију имамо право на свој став. ЛГБТ у нашем случају значи Легитимни грађански бранитељи традиције. Није реч ни о каквом конзерватизму нити о робовању мртвим нормама, већ о напору да се очувају вредности у циљу живота и права сваког човека да се слободно развија. "Све ми је дозвољено, није ми све на корист, све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“, а чак и ви, господине Мићуновићу, препознајете, то је древни психотерапеут, Свети Апостол Павле рекао.
  Сваком људском бићу је дато право да се слободно развија, при чему је област људске слободе једино подручје у које се ни сам Господ Бог не меша. Дати смо за савршенство, за напредовање до божанског раста, предвиђени да свакога дана тренирамо љубав према ближњима, ма како они били различити од нас, али тако да својом слободом не угрожавамо слободу другог. У том смислу, нико од нас не оспорава ни једном човеку право на приватност сексуалне орјентације нити дозвољава могућност да се особа принуди да призна које је орјентације. Приватни живот, интима, индивидуалне склоности..., јесу део личне слободе и подједнако би било неадекватно да свако од хетеросексуалаца јавно изражава своју орјентацију па да износи, рецимо, детаље из своје брачне постеље, проблеме у сексуалном функционисању, маштарије свог партнера или партнерке... Нисмо сви ми склони дебелом егзибиционизму па да свој живот и интиму једноставно пренесемо у "Великог брата“, на пример.
  Оно против чега јесмо и нашта су указивали представници традиционалних верских заједница у Србији, који су имали више него јединствен став, јесте да се не може од приватне склоности правити нова друштвена вредност. Ако бусмо се водили идејом да имамо права да јавно изражавамо своје сексуалне склоности или, боље речено, страсти, запали бисмо у стање анархије. Једни би били блудници па би хефтали све што стигну, други би пили и дрогирали се до избезумљења, ани агресивнији би, вероватно функционисали по систему "пуче живац, откачи се рука“, а да не спомињем могућност да своју сексуалну орјентацију, уколико не постоје универзалне норме, изрази и педофил, зоофил, некрофил, а све под условом да имају довољно лобија који брзо налази генетско утемељење такве орјентације.
  Моје питање за представнике геј лобија који тврде да се хомосексуалац не постаје, већ да се као такав рађа је: како је могуће да неки људи годинама буду хетеросексуалци, а онда измене орјентацију па, ето, постану хомосексуалци када за то нису имали никакву генетску предиспозицију? Друго, шта то значи? Ту смо на ивици предестинације и ако ми заиста немамо никакву могућност да изменимо оно што је генотип, оно како смо дошли на свет, онда смо заправо, потпуно немоћни да ишта учинимо од сопственог живота. Каквог смисла онда има људски живот, образовање, социјализација? У том случају, ако је то заиста тачно, ако је унапред одређено, онда не треба законски да гонимо ни силоватеље, ни насилнике, ни убице ни алкохоличаре и наркомане који су извршили кривична дела јер, шта ће они, тај порив је био јачи од њих!
  Уз дужно поштовање свим геј мањинама, ми као већина, јер се 95% грађана изјаснило као припадници традиционалних верских заједница, да ли ми имамо право да буде заштићена наша слобода вере, савести и деловања, односно, поштовање универзалних вредности природних закона.
  Покажите ми које је то друштво у историји било засновано на хомосексуализму као универзалној вредности?! Како то да суперлибералне законе о геј правима имају само четири европске земље: Норвешка, Шведска, Холандија и Шпанија. Чак и у САД га имају само три државе! Док сви пакети закона касне, а све су то закони који нас наводно, стављају на белу шенген листу, испаде да је сада баш овај закон услов свих услова да Србија уђе у ЕУ.
  Како то, рецимо, да Грчка, тј. грчка војска, сматра хомосексуализам поремећајем, а тзв. трансродне особе не могу бити регрутоване? Полиција у Грчкој има право да од гејева захтева тестирање на сексуално преносиве болести. Да ли је Грчка члан Европске уније? Јесте!
  Можда је мотив за доношење овог закона без праве, критичке јавне расправе, уз омаловажавање традиционалних верских заједница уз посебно обрушавање на Српску православну цркву, резултат нечијег настојања да се додворимо ЕУ, која нам, поред Младића сада тражи и да озваничимо љубав између младића. У прилог томе говори и ваша изјава, господине министре за људска и мањинска права, приликом доделе награде за борбу против дискриминације, где сте дословно рекли: “Антидискриминациони закон подразумева да ћемо бити европскији у односу на друге земље у региону.“ Дивно, бићемо европскији и од саме Европе. Иначе, од свих држава које су настале распадом СФРЈ, овакав закон има само још Хрватска, при чему је и тамо било озбиљних критика од стране традиционалних верских заједница. Ако се утркујемо са Хрватском и хоћемо да будемо "европскији“ од Хрвата, нека нам се онда то тако каже. Ако се изнесу резултаи истраживања која су показала да 62,4% грађана Србије мисли да је хомосексуализам поремећај, 35,4% каже да мисли да права хомосексуалаца нису угрожена, 68,9% не би дозволило хомосексуалне скупове, а 80,5% геј бракове, онда ви то карактеришете као "дискриминацију, назадност, примитивизам и неинформисаност“.
  Информације ради, морам да објасним грађанима Србије, не би ли избегли тужбе у случају да ова владајућа већина усвоји закон, да постоји категорија пола и категорија рода које се не поклапају, јер је родна улога само резултат друштвеног кода, па је тако, полно оно између ногу, а родно, оно између ушију. Извор: сајт организације Квир, Београд. Даље, како би се избегла пежоративна тумачања сексуалне орјентације, постоји нова тенденција, а то је да се особе више не дефинишу као мушко и женско, већ на основу пола, односно, рода, пожељног партнера или партнерке. Тако постоје три категорије: андрофилици - они који воле мушко, гинекофилици - они који воле женско и амбифилици - они који воле оба. Дакле, ја више нисам жена већ андрофилик, као и већина гејева, а ви који сте се до сада представљали и изјашњавали као мушкарци, молим да запамтите да сте ви, од сада гинекофилици, као и лезбејке.
  Сексуална орјентација, која је уведена као званичан термин, представља трајно емотивно, романтично, сексуално или платонско стање привлачности према другој особи, при чему постоје следећи модалитети сексуалне орјентације: бисексуалност, хетеросексуалност, хомосексуалност, пансексуалност и асексуалност. То значи, ако се усвоји члан 21. овог закона, ја ћу моћи да пресавијем табак па да тужим негога јер ме је дискриминисао на основу асексуалности, а да не причам о томе да ће дебело да плаћају они који причају вицеве о плавушама.
  Наравно, ни ту није крај. У оквиру сексуалне орјентације за коју је предвиђено да се јавно изражава, постоји трансродност која обухвата трансфертизам, транссексуалне особе које имају жељу да промене пол, затим, нешто што се зове крос-дресер, а дефинисано је као особа која носи одећу супротног пола у циљу завођења, забаве, постизање политичких циљева. Нисам измислила, погледајте на званичном сајту организације Ламбда.
  Како би то изгледало да неко од посланика, који су по полу мушкарци, једноставно одлучи да више неће да крије своје склоности ка облачењу женске одеће у дође овде у Скупштину у хеланкама и штиклицама или да у кампањи своје бираче обилази тако што се облачи у одећу која је довољно заводљива јер има право да на тај начин стиче политичке поене. Има и даље.
  Да ли би Србија заиста лакше ушла у ЕУ и постала део глобалног села када би њен председник, министар иностраних послова или премијер одлучили да постану трансродни? Ако транзицију дефинишемо по Ламбди, као период преласка из једног пола у други, онда би за Србију у транзицији могли да уведемо уникатни назив "транс Србија“ или "Србија у трансу“, а њене грађане и грађанке крстимо као транс жене и транс мушкарце.
  Ако сте мислили да је то све, није. Постоји у оквиру сексуалне орјентације нешто што одговара политичком принципу несврстаности, а то су андрогене особе које се не приклањају ни мушком ни женском.
  Шта ми тренутно у Србији имамо? Страх у свим облицима. Страх од будућности, од тога што нам наредне године доносе јер нас стално упозоравају да се криза још није ни захуктала. Страх од губитка по основу некретнина које су многи узели на кредит, а како рате скачу, вероватно ће изгубити и неке паре које сте уложили. Наравно, страх од болести, јер како ствари стоје, колико пара толико лечења, па се догађа да се пацијенти опораве упркос терапији. Но, онај највећи, веома универзалан и независан од социо-културних и економских околности, јесте страх за будућност свог потомства, како у смислу физичког, тако и у смислу духовног и душевног здравља. Готово да нема родитеља који није проживљавао бесане ноћи чекајући да му се дете врати из ноћног провода, молећи Бога да делови вршњачке групе не учине утицај који је већи од оног који је дете понело из породице па да се вине путем алкохола, дрога, пробања, разних новотарија, секти па и различитих сексуалних орјентација. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани министре, поштовани председавајући, да ли је случајност да се већ неколико пута прекидају преноси када говоре посланици Нове Србије? Имали смо и ситуацију када је говорио наш председник, Велимир Илић да се ово такође десило.
  Имали сте прилику да слушате бриљантно излагање Александре Јанковић која је клинички психолог и која је упозорила грађане на штетност овог закона који је пред нама и врло је некоректно да се њено излагање пушта у одложеном преносу. Госпођо председнице, зар нисте могли да у пет минута до пет уђете у салу и по члану 98. одредите паузу. Такође, могли сте да направите компромис па да у том термину говори неко од посланика владајуће коалиције пошто ћете ви свакако усвојити овај закон, али се ово никако није смело догодити када говори представник опозиције.
  Још једном вас упозоравам да ћемо изузетно бурно реаговати уколико се још једном понови да се прекида пренос када говори неко од посланика опозиције.
 

- Госпођо председнице, позивам се на члан 27. Чини ми се да сам претходних месеци вас, као једну, пре свега, коректну особу, упозоравао да се овде дешавају врло чудне ствари када ви не председавате. Мислим да до ове свињарије не би дошло да сте ви председавали у том тренутку. Ово је, пре свега некоректно према једној жени која се месецима припремала за ову дискусију. Да ли неко овим хоће да заштити, назови, министра за људска и мањинска права који је синоћ у емисији показао какав је министар и који је после излагања Александре Јанковић одмах изгубио службеним резултатом 3:0? Молим вас да ме демантујете и да дозволите госпођи Александри Јанковић да буде равноправна са осталим овлашћеним представницима посланичких група у овој дискусији о овако важном закону за грађане Србије и дозволите јој да поново говори за овом говорницом у директном преносу. Хвала.
 

- Члан 104. други пут данас повреда достојанства Скупштине. Заиста, ово што се данас догодило, изванредан је пример дискриминације. О каквом ви закону против дискриминације говорите када се нешто овако дешава у Скупштини? Нисте знали! Ваша је обавеза да знате, а моја је обавеза да се за седницу ове Скупштине припремам месецима, да изражавам ставове грађана који се сада јављају и питају да ли је могуће да се ово догађа већ други пут када је у питању Нова Србија?
  Знате, немам никакве амбиције да се поредим са председником Нове Србије који је далеко изнад мене, али, оно што је чињеница да се то већ једном догодило када када је он, као председник посланичке групе наступао за говорницом. Тада је дошло до извињења РТС-а, а сада РТС нема разлога да се извињава, треба ви да се извините.
  Оно што сада очекујем од вас као председнице Скупштине, ако сте већ оставили некомпетентним особама да воде седницу и ако је мене морао да обавести председник посланичке групе једне друге опозиционе странке, онда од вас очекујем, прво, јавно извињење, у ово сам уложила прилично рада, својих професионалних знања и некаквог људског опредељења. То да ћу ићи у време када је предвиђен некакв фудбал, то ме ни најмање не занима. Неће мени бити тешко да због грађана Србије поновим или препричам све оно што сам рекла и мислим да је то моје елементарно право и да је то нешто што заслужујем.
 

- Поштована председнице, рекламирам повреду Пословника, члан 101. став 2 - уколико сте увредљиви у односу на другу посланичку групу, повредили сте Пословник и пословник је заиста повређен дискусијом госпође Колунџије.
  Спочитавати посланицима који су поднели амандмане, а то се увек дешава, спочитавати посланицима да они подносе амандмане да се не би усвојио закон. Који то закон није није донет због великог броја амандмана? Ми смо поднели амандмане у складу са законом и својим уверењима, а успели смо и да неке министре убедимо да прихвате наше амандмане. Са овог места говорити да је неко поднео амандмане само да се не би освојио закон, није примерено. Можете да донесете какву год одлуку, али је члан 101. став 2. повређен. Хвала.
 

- Поштована председнице, господине министре, колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, мислим да ће доношење овог закона изазвати друштвене потресе, свађе и препирке у нашем друштву. Сматрао сам и још увек сматрам да доношење било ког закона подразумева уређење у одређеној друштвеној области и сматрам да грађани, било да им се свиђају или не, законе морају поштовати.
  Када се ради о Закону о забрани дискриминације, има неколико проблема. Прво, 80% грађана Србије је против овог закона, односно, неких одредби. Одмах да се изјасним, господине министре, што се тиче Нове Србије, ми нисмо априори против овог закона. Зашто су само поједини чланови закона, који се тичу сексуалних мањина, главни, то је за велику анализу и разматрање.
  Мислим да је тај геј лоби који је веома јак у свету, на жалост и у Србији, изгурао на овакав начин доношење овог закона. Зашто тако мислим? Пре свега, уследио је један жесток напад на СПЦ, критикована је СПЦ да има превелики утицај на Владу, а то све због начина на који је повучен закон. То бисмо можда могли и да прихватимо и да размишљамо зашто је један такав закон тако повучен, можда је то зато да би се нешто договорило, дорадило или удовољило захтевима верских заједница, али ми заборављамо једну ствар - на који је начин овај закон уопште ушао у процедуру у Скупштину. Једне ноћи је дошао овај закон.
  Пре тога, да подсетим све колеге народне посланике и јавност која гледа овај пренос, мислим да је било више од 10 тзв. еколошких закона. Све посланичке групе су се припремале за ту седницу, мислим да је и била заказана седница са тим дневним редом. Предали смо амандмане, а мислим да не треба, можда нисам ни довољно стручан да причам о важности тих закона, о тровању ваздуха, воде и земље, о здрављу нашег народа и наше деце. Испало је да су ти закони у односу на овај, неважни.
  Даље, зашто мислим да се овде ради о специјалном закону, да се удовољи једној мањини, сексуалној? Из реакција ресорних министара, по прилици вашег државног секретара који је у једној емисији рекао да ће ваше Министарство финансирати геј параду, а после је то неко из вашег министарства демантовао.
  Даље, зашто закључујем да се овде ради о удовољавању само једној друштвеној групи која је мањина и против које Нова Србија заиста нема ништа као ни против било које мањинске заједнице. Нова Србија подржава сва права појединаца и група у складу са Уставом и Законом. Нама се чини да се ова група фаворизује у односу на већину грађана Србије
  Из овога како сте ви дали и набројали земље, набројали сте само оне које су овај закон усвојиле, али не и оне које нису, рецимо, Грчку која нам је верски и људски можда најближа од свих земаља ЕУ. Зашто нисте у јавној расправи упознали јавност и грађане како тај закон решава неке ствари у друштву у Грчкој? Грчка је угледна православна, европска земља. Зашто се ми нисмо угледали на Грчку?
  Понављам, Нова Србија, као и већина опозиционих странака и посланика сматра да није споран закон о забрани дискриминације већ поједине одредбе тог закона и то што сте ви лично, ваш државни секретар и ваше министарство у последњих 20 дана од права сексуалних мањина направили главну тему.
  Уствари, о чему ми овде причамо? Хоћу да ово преостало време посветим тим мањинама и да анализирам како сте ви реаговали на угрожена права тих мањина и да из тога закључим како ћете се понашати као ресорни министар и повереник кога ће ова Скупштина изабрати у наредном периоду.
  Дакле, господине министре, са ове говорнице сам пре месец дана прочитао једно писмо из града Бујановца које су потписали општински одбори свих странака, укључујући и ЛДП и ви нисте реаговали. У Бујановцу живи 40% Срба који су једноставно избрисани са свих функција, као да не постоје. Да ли сте ви, као министар за људска права, реаговали? Нисте! Нема никаквог трага у било ком медију или вашем јавном наступу.
  Пример број 2. зашто сам ја забринут што се овај закон доноси на овакав начин. Ова скупштина је приликом усвајања ребаланса буџета прихватила амандман Нове Србије који је постао саставни део Закона о буџету, а ради се о 15 милиона динара који је требало да буду издвојени за једну мањину у мањини, а то су инвалиди. Неки статистички подаци кажу да их има око 800 хиљада, а пре свега сам мислио на инвалиде спортисте. Шта се на крају десило? Неко је игнорисао закон и буџет, а закон у буџету је најважнији закон који једна земља у току године доноси. Шта ми је министарка финансија рекла о министарки спорта, моје кућно васпитање не дозвољава да овде изнесем, али, да ли сте ви као ресорни министар реаговали? Да ли је то флагрантно кршење права једне мањине - инвалида? Буџетска ставка која се односи на инвалиде се не спроводи, неко то игнорише. Да сте ви одреаговали на кршење права Срба у Бујановцу и кршење права инвалида, можда бисмо вам ви више веровали када говорите о неопходности доношења овог закона, а овако вам не верујемо ни ми ни грађани Србије. Тврдим да ће први пут у историји демократије бити усвојен закон против кога је 80% становништва. Где је ту демократија?
  Даље, шта имам да вас питам: ваш слоган у капмањи је био "За Европску Србију“ и грађанима у кампањи нисте јасно рекли шта је то зашта ћете се ви залагати већ сте само рекли: "За Европу и европска правила“. Кажем вам да оваквих одредаба нема у половини европских закона о забрани дискриминације.
  Питам вас као министра за људска и мањинска права да ли сте гледали у недељу увече, у 21 час једну емисију у којој је учествовао ваш државни секретар, где представник једне мањине каже, ово је само први корак, када се усвоји овај закон, тражићемо и да се промене уџбеници нашој деци у основним школама. Да ли то значи да ћемо за неке појаве или поремећаје за које 90% грађана Србије мисли да то јесу, морати у уџбеницима деци да напишемо да је то нормално? Да ли сте ви размишљали о дискриминацији те деце и шта све из овог закона може да проистекне? Да ли сте размишљали када сте писали овај закон у одељку 4, поступак избора повереника како се неки спремају да се позову на овај закон и то недвосмислено, нећу да помињем те организације, у директним емисијама говоре грађанима Србије, да ли имам право да вас питам зашто ви нисте овде ставили овај члан 28. када се ради о поверенику, које он сексуалне орјентација мора да буде. Ако је нека сексуална орјентација, а припадник исте те орјентације се позове и оптужи некога из друге, онда је он у сукобу интереса. То вам кажем најискреније јер су ти људи веома острашћени.
  Даље, хоћу да вам кажем да сам сигуран, а са некима сам и разговарао ових дана, када бисте геј популацији дали овај закон на тајно гласање, и они би били против, на референдуму код њих овај закон не би прошао. Која то порука у Србији хоће да се да? Ударили сте нам на част, на образ, на морал, на традицију! Да ли је то Европа коју нам ви нудите? Није то Европа јер су многе Европске земље у својим законима показале да поштују морал и своју традицију, а шта ви овим законом показујете у Србији? Зато говорим да ово није обичан закон о заштити мањина. Ко нормалан би био против да се заштити било који грађанин Србије? Шта је ту проблем? Проблем је што ви на овај начин дискриминишете друге који нису геј припадници тако што они могу да упадну и прекину биоскопску премијеру и угрозе права људи који су дошли да погледају филм, а ви ни реч нисте рекли, али сте зато реаговали када им није дата сала за конференцију. Жао ми је што је време истекло, али се надам да су грађани Србије разумели шта сам хтео да кажем. Хвала.

 

  Информативна служба Нове Србије