ВЕСТИ::: 12.03.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКОГ КЛУБА НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА, ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И АЛЕКСАНДРЕ ИЛИЋ

- Поштована председнице, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, тражим од вас, поштована председнице, неколико обавештења у ових пет минута на колико имају право као шефови и заменици шефова посланичких група по новом Пословнику, уторком и четвртком.
  Прво, да ли неко из владајуће коалиције осећа обавезу после изјаве републичког тужиоца да у иступима шефа посланичког клуба Нове Србије, господина Велимира Илића, није било елемената кривичног дела, дакле, није било говора мржње? Да ли је неко ко је овде осуђивао Велимира Илића заправо провоцирао верску и националну мржњу? Ја могу да посведочим да је за ових месец дана кућу Велимира Илића посетило неколико десетина Бошњака, да је добио на десетине писама и телеграма где су људи рекли да осуђују оне који су покушали да погрешним тумачењем, злоупотребе оно што је Велимир Илић рекао.
  Ја хоћу да упозорим да ову говорницу не треба користити за такве ствари, не треба на онакав начин тумачити нешто што је неко јасно и гласно рекао и што је целокупна јавност и сви грађани Србије, било које вере и нације, исправно разумела. Такође, користим ову прилику да свим нашим члановима, свим грађанима Србије који су ових дана били забринути за здравље Велимира Илића поручим да буду мирни и спокојни јер се он добро опоравља и ускоро ће бити са нама у Народној скупштини.
  Број два, обавештење које ја хоћу да добијем од Вас, председнице, је следеће: да ли ми, народни посланици, можемо бити обавештени о току радова на реновирању Дома Народне скупштине? Колико ти радови коштају? У који средствима информисања је био расписан тендер за извођење радова и како се зове фирма која те радове изводи?
  Број три: да ли сматрате да сте дезавуисали Скупштину, омаловажили и додатно нарушили њен углед давањем плаћеног одсуства једном народном посланику да би учествовао у лудој кући "Великог брата“ или како се то већ зове? Да ли сте ви на тај начин, пред целокупном јавношћу Србије, индиректно, узели учешће у тој лудој кући? Мислим да сте дужни да нам одговорите на ова три питања. Да ли ми додатно урушавамо углед ове институције таквим поступцима и да ли то важи за све народне посланике? Да ли њихова лична опредељења, приватне егзибиције и такав начин њиховог иступа у јавности сви ми овде треба да трпимо и да код грађана Србије сви будемо санкционисани?
  Ја се, у име посланика Нове Србије, ограђујем и од тог посланика и од вашег поступка којим сте дали плаћено одсуство. Хвала.
 

- Поштовани грађани Србије, амандман који сам поднео у име посланичке групе Нове Србије на члан 65. став 2, сматрао сам да је целисходно да се рок од шест месеци замени са три месеца. Мислим да је то повољније и апсолутно нисам задовољан са образложењем које је Влада дала.
  Пре свега, Влада се ту позива на трошкове поступка, да је изузетно скупо ако се врши премештај осуђених лица и помиње се и то да је минимална казна од четири месеца у тим случајевима, међутим, казна може да буде и много већа и сматрам да грађани имају право и у сваком тренутку, а најмање три месеца пре истека казне да буду пуштени, односно да се преместе у државу Србију уколико желе да издржавају казну. Не видим разлог зашто је овај амандман одбијен, када је, по мени, апсолутно могуће да се овако нешто пре свега прихвати из разлога које сам навео у образложењу.
  Изузетно је тешко у овом временском периоду, мада ћу искористити могућност дужег излагања, рећи и прихватити ове ставове Владе. Не може се све подводити под трошкове поступка, постоје основна права која неко осуђено лице које жели да се премести у државу издржавања казне да се изађе у сусрет. Дакле, држава пре свега мора да заштити своје грађане и такав један захтев не треба одбијати због трошкова поступка. Нису то тако честе ситуације, али Влада није прихватила, мада је било очекивано да се овај амандман прихвати.
  Искористићу пре свега, госпођо председнице, да поставим у овом тренутку и нека питања која су изузетно важна за функционисање овог парламента.
  Госпођо председнице, као члан Радне групе Закона о Народној скупштини и Пословника морам да искажем своје велико незадовољство тиме што се не испуњава уставна обавеза доношења Закона о Народној скупштини. Радна група је потпуно прекинула рад још пре Нове године и радна група о изради Новог пословника такође је прекинула апсолутно рад. Због чега је то тако? Да ли је измена ових неколико чланова практично пресуђена ствар овде и да је тај Пословник сада Свето писмо? Шта у ствари сада, оно што сте ви потписали, да посланици из различитих партија овде могу да учествују у раду, шта сада значи то да нема Радне групе ни за израду Закона о Народној скупштини, а у року од 30 дана и доношење новог Пословника?
  Мени се чини да сте постигли свој циљ. Радна група апсолутно није учествовала у изменама овог Пословника сада, ових чланова. Тачно је да је парламент то прихватио, али практично мимо Радне групе, мимо било каквог договора и практично то је једно правно насиље овде у Народној скупштини. Ово што је учињено са тим да се амандмани образлажу два минута је нешто што не постоји ни у једној земљи у Европи и у било ком парламенту. То је нешто што ће се сигурно једног дана преиспитати, ко је то урадио, ко је учествовао мимо Радне групе у том доношењу оваквог, пре свега и процедуре, пре свега мимо Радне групе и мимо било какве основе.
  Подсетићу још једанпут, мора да се донесе Закон о Народној скупштини, а онда у року од 30 дана и нови Пословник. Рокови су одавно, госпођо председнице, прекршени. Морам да вам кажем да ви кршите Устав РС који јасно предвиђа да се мора донети Закон о Народној скупштини.
  Пошто министар овде није, наравно, ту је државни секретар, искористићу и то да вас упозорим да Високи савет судства не функционише, да од Нове године мора да се примени нови Закон о судовима, оно што смо јесенас овде у Народној скупштини донели. Потпуни је хаос, господине државни секретару, у судовима. Нама је тренутно у вд стању председник Врховног суда, тужилац је у вд стању, одређени судови у Нишу и Крагујевцу су у вд стању. Веома је велика забринутост и у другим подручним, окружним, општинским судовима, једна тотална неизвесност око реизбора судија и мислим да то није добро.
  Ми доносимо овде неке законе под плаштом тога да ћемо у Европу, али нисмо уредили нашу правну државу и немојте мислити да ћете за неких пет, шест месеци све то успети да урадите. Потпуно сам сигуран, ево у марту месецу вам кажем, да ћемо на јесен пролонгирати све те законе, односно њихову примену, јер нећемо бити у стању, као што нисмо ни са државним службеницима на положају успели то да урадимо, поново вам кажем да се не поштују конкурси ни код државних службеника на положају, јер се људи постављају по партијској линији, а тако се бојим да ћете урадити и са судовима. Дакле, овде сам добронамеран. Желим да вам укажем на то, да вам препоручим да под хитно кренет у реализацију онога на шта нас закон обавезује који смо овде донели.
  Оно што се покушава са овим следећим законом, где се адвокати практично стављају у једну врло незахвалну улогу, молим вас да поведете рачуна о томе, јер адвокати имају своје дискреционо право за одбрану, дискреционо право, апсолутно, које штити странке да буду заштићене нечим што у адвокатури пренесу, и када је одбрана у питању и када је у питању ово што покушавате да, ако је склапање неког уговора, да практично треба да истражујемо порекло имовине, што је потпуно неприхватљиво. Мислим да адвокатска делатност мора да буде заштићена, као што нас адвокате, односно адвокате у Србији обавезује кодекс адвокатуре, тако молим и државу да води рачуна какав је однос према адвокатима, пре свега када су у питању закони.
  Према томе, још једанпут подсећам да је посланичка група Нове Србије поднела овај амандман у циљу да се прихвати. Апелујем на вас да овај амандман ипак прихватите јер је добар амандман. Према томе, не могу да прихватим да сте тако олако, под плаштом трошкова поступка, овај амандман одбили. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштована госпођо министар, сматрам да се овај амандман који сам поднела на члан 79. заиста могао уважити у току заседања одбора, јер он предвиђа да се подаци до којих се дође у току истраживања радњи, криминалних радњи које су настале при прању новца, прању, сушењу, штиркању и све остало што иде са новцем, чувају најмање 10 година. Било би упутно да се такви подаци бар на једном месту, а пре свега у управи, чувају трајно.
  Мора постојати једно место где ће такви подаци, а данашња технологија заиста омогућава да бар на једном месту такви подаци буду сачувани трајно, због свих оних каснијих радњи до којих ћемо сигурно у криминалним поступцима или у криминалним покушајима различитих субјеката. Важно је да се такви подаци бар на једном месту могу трајно сачувати, да би се могли пратити, поредити и у неким следећим временима, на прави начин санкционисати. Хвала лепо.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани господине министре, обзиром да сте прихватили претходни амандман који се односи на исти члан, члан 18, мислим да је било могуће и правно изводљиво да се и овај амандман прихвати или да се бар са оним претходним амандманом на неки начин инкомпорира, јер гласи овако - у члану 18. иза речи: "писма“ додају се речи: "и оригинални назив према писму и правопису државе за коју се уписује“.
  Да будем јаснија, односи се на оне грађане Републике Србије који своје податке или рођењем се нађу у некој другој држави, а управо због тога што постоје различита говорна подручја, различита језичка подручја, замислите рецимо англосаксонско говорно подручје, германску групу језика, романску групу језика, ако се све то уписује касније у наше матичне књиге ћириличним писмом према правопису и стандардима српског језика, онда то врло често буде прилично смешно, а морамо знати и да наш језик, поготово у одређеним локалитетима, има велику разноликост дијалеката. Онда, превођење таквих имена и уписивање у матичне књиге учини сам докуменат прилично, да кажем слободно, мизерно смешним, тако да би паралелно уписивање оригиналног назива према правопису и писму државе у којој је, чињеница је, настала, подразумевало у ствари озбиљност документа. Знам да се документа касније у примени у неким другим државама морају нострификовати и преводити, али је у овом случају важно да сам документ буде изворни, да овде буде тако уписано. Таквих случајева нема превише и мислим да би то било потпуно изводљиво. Хвала лепо.
 

- Поштовани председавајући, поштовано председништво, поштовани чланови Владе, поштовани министре, поштоване колеге народни посланици, матичне књиге спадају у најзначајније историјске документе једног народа. Самим тим, оне су у историјском фундусу својеврсно национално благо и ни под којим условима не сме се допустити њихово нестајање и уништавање.
  Члан 6. овог закона управо објашњава колика опасност прети Србима на Косову и Републици Србији од албанског тероризма те је вођење тих књига измештено на општине на територији југоисточне или Централне Србије. То је чињеница коју је требало значајно користити у нашој дипломатској борби против признавања лажне државе Косово. Народ који мора да измести вођење матичних књига, јединих књига у којима се тачно и детаљно уносе сви подаци и сва кретања, рађања живота и смрти оних који су грађани Србије, има озбиљан проблем и трпи озбиљну агресију. Све оно што нисмо изместили испод беса, огња и мача сепаратиста и терориста на Косову, уништено је. Зато је важно да се о уништењу, нестајању и обнављању матичних књига води посебна документација, а што јесте предвиђено подзаконским актима. Сматрам да управо закон, у члану 44., на који сам поднела овај амандман, мора предвидети записник о околностима уништења или нестајања који ће постати саставни део саме матичне књиге. Из таквог записника који би се одмах, са самом матичном књигом могао имати на увид, детаљно би могле бити реконструисане битне историјске околности. Матичне књиге, осим што представљају лични регистар грађана и њихову личну документацију су и значајна историјска грађа и пружају комплетан увид у најзначајнији ресурс једног народа и државе, људски ресурс. Не сме се заборавити да матичне књиге представљају својеврсан мост међу државама и могу бити значајан ресурс у успостављању добрих билатералних односа, као што је то случај тзв. подунавских Немаца који радо долазе у Војводину и истражују своје порекло и породично стабло увидом у сачуване матичне књиге.
  Због оваквог историјског и друштвеног значаја матичних књига, веома је важно да се усвоји овај амандман. Хвала.
 

  Информативна служба Нове Србије