ВЕСТИ::: 27.01.2009. ОБРАЋАЊЕ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
|
|
- Тиче се члана 104. Пре свега,
помаже Бог, браћо и сестре, грађани Србије и заступници грађана у високом дому.
Једна ствар је чињеница: данас је велика српска слава Свети Сава. Да у животу
ништа није случајно, сведочи и чињеница да у српском парламенту, баш уочи и на
дан овог светитеља, утемељивача српске државе, самосталне СПЦ, великог
подвижника и заљубљеника у свој народ, дипломату за пример, траје расправа о
саставу сталних делегација у међународним парламентарним институцијама.
Шта је то што нас је толико одродило, удаљило једне од других, учинило да
о елементарним питањима нашег државног и националног интереса не можемо да се
договоримо и да нађемо барем минимални заједнички циљ, како се не би брукали
пред светом? Очекујемо минимални заједнички циљ, како се не би брукали пред
светом? Очекујемо да нас поштују они који о нашој историји, култури,
просветитељском и слободарском духу не знају ништа, већ суде само на основу
актуелних конфликата на глобалној политичкој српској сцени, извлачећи закључак
да смо и као нација и као држава непоуздани и недостојни партнерског третмана.
Ни грађанима Србије уопште није јасно шта ми овде два дана разглабамо о
томе како нисмо тамо где треба да будемо, а овде где јесмо не можемо да се
споразумемо, као да неки говоре кинески, други српски, а трећи јупитеријански.
Свети Сава је био продуховљени дипломата, а не бесплодни полемичар. Он је
добро разумео да се у темељу српског националног бића налази љубав, потреба за
слободом и развојем. Тако је било, тако и јесте, само смо се мало занели нечим
што није наше и упутили се путем новокомпонованог и погрешно протумаченог квази
европског модела, у коме је човек убио Бога, себе прогласио за божанство, развио
културоманаију која фабрикује идоле, а врховни идол јесте новац и обиље ствари
којима се на крају мора робовати.
Браћо и сестре, у светосавској филозофији света, у коју се толико
заклињемо, постоје само два основна начела. Прво начело је: свет је богојављање,
а друго: човек је богослужење. Све што сада радимо, сваки наш гест, изговорена
реч, далеко одјекују у вечности и не би било лоше када бисмо постали свесни како
смисао нашег живота не може бити наношење неправде, увреде, зла, освете другом
човеку, ма како он био различит у ставовима и делању од нас.
Нико, ама баш нико, ко је макар за тренутак ушао у наш живот, питао нас
нешто, погледао, промакао поред, није то случајно. У свакога од тих људи Бог је
урамио свој лик и предвидео га за добро, као нас саме. Ако окренемо лист, ако од
данас, као представници овог великог народа који за оснивача државе има два
светитеља - Светог Саву и Светог Симеона Мироточивог, почнемо да се понашамо
другачије, уз свесност да ми нисмо само привремене колеге у једном сазиву
Скупштине, него сапутници до заједничке вечности, коначно ћемо урадити нешто за
прошло, садашње, али и будуће доба.
Свети Сава је предак, али и обавеза, датост, али и моде, исто као што смо
и ми - представници народа модел за све оне који нас гледају и често се
идентификују са нашим понашањем. Свакога дана расте број малолетних делинквената
и агресивних испада код деце која немају довољно развијене способности за
разликовање добра и зла.
Као одрасли људи, људи са одговорношћу пред онима који су нам указали
поверење и част да их представљамо, ми морамо имати развијену способност
расуђивања и разликовања добра и зла, што подразумева да на увреду не морамо баш
увек да одговоримо увредом, да не истерујемо "тук на лук“, већ да, у интересу те
деце која ће сутра носити Србију, будемо мање сујетни, а више разумни.
Да бисмо заиста представљали ову велику земљу и овај велики народ било
где у свету, не треба нам никаква спољна револуција. Свети оци кажу како је
највећи револуционар човек свето живота. Преобразимо ми себе изнутра, покушајмо
да бар овде, током свих дугометражних заседања која се и те како прате, можда и
више од популарног "Великог брата“, делујемо као прави носиоци светосавске
културе, који негују већ заборављене врлине типа вере, наде, смерности,
братољубља.
Није само симболички важно, већ би представљало прави преображај у
српском парламентарном животу да се данас као људи договоримо, испоштујемо и
сетимо бар последње строфе Светосавске химне -
Да се српска срца сва с тобом уједине,
Сунце мира, љубави да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа.
Информативна служба Нове Србије