АРХИВА / 2009 / ЈАНУАР

 

КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 19.01.2009. НЕОМЕТАНО ИГРАЊЕ ВАТРОМ

Колумна Јелене Перишић за "Правду"

  

Није страшно што су се "Чанкова дечица" заиграла, већ што на такве игре нико од одговорних не реагује

 

  Давно је било, има томе скоро цео век, како је Војводство српско у оквиру Аустро-Угарске монархије постало српска Војводина. Од тог тренутка постоје они који би српску Војводину вратили у састав неке нове Аустро-Угарске, или, ако ње не буде било, да је претворе у самосталну државу, у сваком случају, да је отргну од Србије.
  Нажалост, током читавог периода комунистичке диктатуре и систематског уништавања свега што има везе са Србима и Србијом, непрестано се радило на томе да се Србија издели на некакве "административне јединице".
  Највећи успех тадашњи "чанкисти" су постигли 1974. године, доносећи накарадни Устав по коме се Србија састојала из три дела: АП Косово и Метохија, АП Војводина и тзв. ужа Србија. Требало је да тај "Франкенштајн" од Устава на мала врата уведе државност и Косова и Метохије и Војводине. То се тада правдало специфичношћу етничког састава аутономних покрајина, што ће рећи да су тадашњи "чанкисти" нешто чиме се Србија поносила и брижљиво гајила, а то је њена мултиетничност, покушали да претворе у семе будућих подела. Богатство и лепота ове земље су и тада, као и данас, лежали у различитости нација и вера и нису се морале повлачити никакве административне линије да би се те различитости истакле.
  Актуелна прича почела је са "ди су наши новци", рушењем табле Радио-телевизије Србије у Новом Саду, наставила се некаквим статутом Војводине и ових дана кулминирала поделом календара са мапом Војводине, са све Шапцем у њеном саставу и границом на Дунаву. Чанак рече да су се његови "скојевци" - заиграли. Неће бити, господо! Пре ће бити да је реч о увођењу на мала врата приче о некаквој Републици Војводини, а потом и независној Републици Војводини. Чанак је симпатичан и духовит човек, али су његове идеје опасне. Србија је демократска земља у којој свако има право на своје политичко мишљење и идеју, али постоје идеје које задиру у уставни поредак земље. И није страшно што су се "Чанкова дечица" заиграла, већ што на такве игре нико од одговорних не реагује. Странка председничка ћути, јер и у својим редовима има неке са сличним идејама. Странка експертска ћути, јер их све што нема везе са згртањем лове не интересује. Али, фасцинира ћутање странке полицијске која се куне у одбрану виталних националних интереса.
  Зашто се ћути и зашто се ствари гурају под тепих? Биће касно кад се о томе проговори. Докле ће којекакви лигаши и остаци црвене дружине да цртају мапе и прете интернационализацијом "проблема"?! Докле ће разноразни Цобели да нас подсећају на то колика је и каква је била Србија 1912. године?! Зашто се праве вештачке поделе и поново диже тензија? Да ли је прича о лошим концесијама, пљачкању Војводине, Шапцу у Војводини, Војводини као европској регији... уствари прича оних којима није довољан проблем са јужном српском покрајином, па би и на северу да направе исти? Оно што би требало да раде органи власти ове земље, а ради опозиција, јесте подсећање на Устав Републике Србије и осуда свега чиме се тај акт крши.
  Пријатељи и комшије Словаци, Хрвати, Роми, Бугари, Румуни, Мађари... ово је наша земља и не дозволимо нове поделе. А ви, господо властодршци, дозовите се памети и реагујте док још није касно, јер неће се нико усрећити у тој Европи у коју нас тако здушно водите, све док свако од нас не буде поносан на своје Косово и Метохију и своју Војводину.