ВЕСТИ::: 16.01.2009. ОБРАЋАЊЕ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ, МИЛУТИНА ЈЕЛИЧИЋА И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА У РЕПУБЛИЧКОЈ СКУПШТИНИ

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована госпођо министар и поштовани грађани Србије, поднели смо амандман као посланичка група и ја у име посланичке групе на овај члан, којим се у ствари ослобађају плаћања акциза дипломатска представништва, чланови породице особља запосленог у дипломатским представништвима, али и неке међународне организације, чланови породица оних који су запослени у тим међународним организацијама.
  Што се тиче дипломатских представништава којих је само у Београду око 70, рачунамо да их има нешто и у унутрашњости, мислим на Суботицу и Ниш, и особља које ту ради, то је нешто што је везано међународним уговорима, међународном сарадњом итд. На то нисмо имали примедбу јер то је и до сада била пракса.
  Што се тиче међународних организација, пре свега оне у овом члану нису прецизиране, да ли су то хуманитарне организације, да ли су то пословне организације. Дакле, све те међународне организације које се налазе на нашој територији, пре свега мора бити дефинисано који су њихови интереси. Ако су оне већ овде, оне имају неке интересе и оне те интересе остварују. Нисмо за то да грађани у односу на њих буду дискриминисани, пре свега зато што смо врло често сведоци да и њихови интереси нису у складу са интересима грађана Србије.
  Ако знамо да су пре свега акцизе значајан удео у буџету, ако знамо да је буџет генератор инфлације, ако се на прави начин не буде водио, онда свакако не треба да ослободимо овај део страних организација плаћања акцизе. Ми можемо буџет да напунимо различитим средствима. Ми смо јуче говорили о томе, пре свега посланици СРС, а када смо говорили о гориву, пре свега дизел гориву које се највише троши у пољопривреди, рекли смо да се у буџет значајна средства могу слити наплатом дуговања по основу изнајмљивања, узимања у закуп државног земљишта.
  Видели смо јуче је само део тог или врх леденог брега начет у једној војвођанској општини. Ако се претресу све војвођанске општине, верујте имаћемо једну озбиљну аграрну аферу, имаћемо судар са аграрном мафијом. Само у мом округу, Западно-бачком, процењује се да би се могло наплатити од те врсте дужника једно близу три милиона евра, значајна цифра за буџет.
  Заиста предлажем Влади да овај проблем озбиљно сагледа и да на тај начин покуша да допуни буџет који је ове године врло рањив, врло осетљив и свакако недостатан за све оно што грађанима ове године треба, на начин на који они на буџет рачунају. Не треба да нам буде свако ко дође из света важнији од наших грађана и треба да грађани у сваком тренутку осете да су од ове владе заштићени, ако то ова влада уопште може да им на неки начин пружи.
  Дакле, још једном апелујем да се буџет напуни из пре свега реалних дуговања, а она у овом моменту постоје и енормна су. Пољопривреда, не она која је развијена код наших паора, они то поштено плаћају, они узимају онолико колико могу да плате и међу првима су увек када су сви рачуни у питању. Они се задуже да би платили своје рачуне, они ником не дугују. Али, они тајкуни који су узимали на стотине или хиљаде хектара у војводини, а Војводина има преко милион и 780 хиљада хектара оранице, знамо онда колико може то да буде значајна ставка у буџету. Према томе, очекујем од Владе да се усредсреди на ову врсту дуга који у овој години мора и треба и значајно је да буде наплаћен.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована министре, грађани Србије, јављам се поводом Предлога закона о изменама и допунама Закона о акцизама и предлажем да се члан 5. брише са следећим образложењем. Чланом 5. је предвиђено да се измени члан 12а којим би се акциза за пиво повећала са досадашњих 9 динара на 15. Овакво повећање је велико, узимајући у обзир колико је овај напитак, до душе алкохолни, у нашим условима важан, чак и са медицинског становишта. Због одређеног процента алкохола који садржи ипак акцизно опорезован, сматрам да постојећу вредност акцизе не смемо повећавати. Мишљења сам да треба повећати акцизе на све увозне алкохолне производе, а мислим пре свега на стране производе као што су виски или Хајнекен пиво, Амстел и многа друга и то повећање би требало да буде од 50 до 100%, а то из разлога зато што би стимулисали нашу домаћу производњу.
  О стимулацији наше домаће производње и произвођача домаћих алкохолних, ту бих убацио, и безалкохолна пића, повећали би потрошњу наших домаћих производа, али са повећањем производње, потрошње аутоматски би се повећала и производња домаћих алкохолних производа, дошло би до упошљавања нових радника, проценат радних места би се смањио за нашу државу, фабрике би радиле пуним капацитетом и по јединици производа на постојећем нивоу акциза и пореза убрало би се више пара и више би имало прихода у нашој државној каси.
  Морам рећи и то да сам против ССП који би се одразио и на ону производњу код наших домаћих произвођача алкохолних и безалкохолних пића, јер применом ССП наше тржиште би било преплављено страним производима, а треба да знате и да су све пољопривредне производње у свим европским земљама дебело субвенциониране, тако да би потпуно уништили наш аграр, наше село, наше произвођаче, како примарне тако и у прехрамбеној индустрији.
  Још једном вас молим да акциза за пиво остане на овом нивоу, да се не повећава, јер су они додатно оптерећени плаћањем ПДВ са 18%, мислим да би и тај ПДВ требало смањити на неких 15%, а смањењем ПДВ поспешила би се производња и у већој маси би се тај недостатак пара вратио у државну касу. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани господине министре, поднела сам на члан 21. амандман, којим се мења члан 40 г у ставу 1. речи: "14,50 дин. по комаду“ мења се и гласи "20,00 динару по комаду“. У ствари, на шта се односи овај члан?
  Ја мислим, господине министре да бисте ви могли овде бланко чак, онако, ово да усвојите одмах, без консултовања са Владом, јер је ово један од ретких амандмана који можете да усвојите, а да никог не оштетите, чак да доживите велике симпатије грађана, зато што се ово односи на повећање акциза на цигаре и цигарилосе.
  Код нас је мали број грађана, јако мали, могло би се рећи занемарљив број грађана који користи ову врсту дувана, она је енормно скупа, али они тога троше много и могу то да плате. Јер то нису пушачи из страсти и то нису оне категорије пушача коју је малопре помињао колега Красић, који то морају да раде из неких других разлога, то нису цигарете за којима често људи посежу из нервозе. Ја лично која сам непушач и волим да анализирам пушаче и њихове навике, мислим да су ово пушачи - егзибиционисти. Да они то користе више да би показали неку моћ, надмоћ, да би показали своје материјално стање и благостање. Сетите се да се господин Броз, некадашњи друг, после прешао у друге категорије, врло радо појављивао са својим томпусом. Данас неколико људи, мало су маргинализовани у политици, врло радо се сликају са томпусима и мислим да чак и ово минимално повећање које сам ја предложила можете одмах да усвојите - они то неће ни приметити, а биће ипак нека ставка у буџету која ће се повећати. Ако буде још инфлација, њима ово повећање неће значити ништа, тако да заиста сматрам - да би овај амандман требало усвојити, не чекајући за гласање, него овако на ове моје речи, које видим да су наишле на одобравање осталих посланика. Хвала вам.
 

- Рекламирам чл. 225. и 226. и тражим одговор на питање. Обзиром да је истакнута потерница и истакнута награда за онога ко да информацију о Ратку Младићу милион евра и за Горана Хаџића 250.000 евра, интересује ме, односно дужни смо да то одговоримо грађанима Србије, пошто та средства нисмо видели у буџету, да ми одговоре надлежна министарства - из којих средстава мисле то да исплате, или су то нека туђа средства која би нам онда дала одговоре на многа друга питања?
  Дакле, у ком буџету, која средства и ко исплаћује та средства оним грађанима Србије који се буду определили да на овај начин зараде, мада мислим да у Србији неће наћи некога ко у Србији то хоће да узме?
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући уважени министре, подржавам амандман Злате Ђерић и господина Мартиновића и о свему овоме што су причали. Јавио сам се да искористим могућност вашег присуства да вам поставим неколико питања и да вам укажем на одређене проблеме који постоје код индивидуалних произвођача. Верујте, примена ССП ће бити изузетно болна за грађане Србије, а посебно за индивидуалне произвођаче. Пре неколико дана говорио сам о томе колико је муке пред индивидуалним произвођачима низ Мораву, од Трстеника ка Крушевцу, када је у питању производња паприке, изузетно лоша година која је била. Сада ћу вам рећи колико проблема имају индивидуални произвођачи у брдско-планинским пределима, а пре свега планина Копаоника, Рудна, Гоча одакле долазим, а наравно и планине Голије.
  Ради се, пре свега, о производњи млечних производа, пре свега сира. Више грађана са тог подручја ми се јавило, а и лично сам обишао те крајеве од Дуге Пољане, ка Сјеници, села Шкаваљ, Врњица, Ступ и друга места. У тим селима Србије живе изузетно стари људи, који последње атоме снаге користе не би ли обезбедили егзистенцију кроз производњу сира. Када уђете у те млекаре, надам се да знате шта је млекар, једна изузетно поражавајућа ствар је да су по хиљаде килограма сира тренутно на лагеру, да људи на -20, -30 колико је у тим подручјима, једноставно изузетно тешко одржавају тај сир да се не поквари, а то им је једнина егзистенција.
  Наравно, једини излаз за њих је да се појави неки прекупац, накупац, а који дође са камионима или како се то популарно каже, на почек одвози тај сир и после шест месеци до годину дана дође или не дође. Јављају се честе преваре и никада се не врате ни оне каце у којима стоји сир нити ти људи добију свој новац. Велики је то проблем. Надам се да ћете као ресорни министар нешто учинити да помогнете тим људима. Мислим да држава треба да заштити те људе који живе у изузетно тешком положају. Много је тамо младих људи, а они млади људи који се врате, а то је веома спорадично, сусрећу се са истим тешкоћама. Верујте да је то изузетно болно, поражавајуће, да се поред државе која може да помогне тим људима појављују шверцери који најчешће преваре те људе. Људи се обрадују када се они појаве после шест месеци да би узели нову набавку и када донесу новац који су му узели. То је нешто што је неприхватљиво. Хоћемо у Европу, а не можемо да организујемо да помогнемо индивидуалним произвођачима.
  Господине министре, немојте само бити овде у Београду. Прошетајте мало и ви тим крајевима Рудна, Гоча, Голије, Ивањичког краја, па да видите са колико муке ти људи долазе до тог производа. Они су најчешће људи преко 70 година који су практично на крају свог животног века, труде се да обезбеде неке производе елементарне за живот. Видите како ми из Нове Србије можемо донекле да будемо задовољни и изузетно смо пуно урадили за те људе у тим крајевима изградњом путева и могућношћу да ти људи лакше своје производе евентуално допреме до градова. Сигурно да смо у том сегменту помогли. Не можемо да будемо задовољни са ресорним министрима из пољопривреде и трговине који једноставно не воде апсолутно уопште бригу о људима који живе у тим крајевима. Слично је и са селима у равничарским крајевима. Ипак доступност пијаце и великих градова је нешто повољнија ситуација за те људе. Верујте, сви исту муку муче.
  Према томе, молио бих вас да се у што краће време, с обзиром да иде нова сезона, нова родна година, размишља о томе и да се нешто учини. Ти људи ће једноставно доћи у ситуацију да просипају млеко, јер више неће имати где да га ставе, а од прошле године апсолутно нису у могућности да пласирају на тржиште због ових проблема о којима сам причао. Заиста сам изашао добронамерно у име тих људи који се јављају и који моле да се са ове говорнице апелује на државу преко ресорних министарстава за помоћ. Мислим да је то ваша дужност да урадите, да обиђете те крајеве и видите какви су проблеми. Не само да је њихова егзистенција угрожена, већ апсолутно и њихова куповна моћ за било шта ће бити угрожена, јер своје производе неће моћи да пласирају. Према томе, молио бих вас да што пре реагујете и помогнете тим људима који живе у изузетно тешким околностима.

 

Информативна служба Нове Србије