ВЕСТИ::: 11.12.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Поштована председавајућа, даме и господо, рекламирам кршење Пословника, члан 104. Данас на седници Владе достојанство ове Скупштине је погажено. Данас се расправља и гласа о нашој одлуци, о гасном споразуму који смо ми овде донели са 214 гласова "за“. После ратификације уговора са 214 гласова, тај уговор је постао закон Републике Србије. Он је донешен у парламенту. Да ли Влада може, или министар у Влади да тражи да се расправља у закону који је донела Скупштина?
  Наравно, расправа тече и упорно се инсистира да се прекрши закон. Хајде сада да почнемо о сваком закону да расправљамо појединачно и да гласамо - шта ваља, шта не ваља. Демократија каже - закон који је донела већина у парламенту се поштује. Молим вас, да се то више не догађа и да ово питање - да ли ћемо поштовати закон или не више нико не сме на Влади да условљава. Замолио бих премијера Цветковића да се појави у парламенту, да се објасни, да ли он може да обузда свог министра, да се смири и да прекине више полемику - да ли је добар закон који је овде изгласан у парламенту? Ми знамо како се руши закон.
  Ако је прекршен Устав, ако има неких основа, зна се методологија и технологија. Молим вас да не замајавамо овај народ са гасним споразумом. Ако неко има наредбе било кога споља да то мора да руши и упорно га руши, о томе не треба даље да расправљамо, зато, да сачувамо достојанство овог парламента. Једино исто тако неким саветом срушен је Закон о концесији који је изгласан овде у парламенту. Ако тако почнемо да рушимо законе, шта смо ми - банана држава. Који смо ми парламент? О чему ми овде расправљамо?
  Ако доносимо закон о јавим набавкама он мора да се поштује. Када га донесемо он је свето писмо за сваког министра у Влади, која је изабрана исто тако од овог парламента. Молим вас лепо, да замолимо премијера Цветковића да се изјасни. Ако је Динкић премијер нека се то каже, а да замолимо председника Србије да уразуми свог министра, да овде већ пола године расправљамо да ли је нешто добро или није добро. Расправа је била. Гласало се. Већином гласова је изгласано. Оно што је изгласано мора да се поштује и на томе ћемо увек инсистирати као народни посланици. Хвала вам.

- Господо народни посланици, просто не могу да верујем, госпођа министарка се осетила прозваном да изађе да реплицира, ја нисам поменуо који министар. Рекао сам да се на Влади крши закон и хоћемо да знамо ко је тај да крши закон. Она је дала, госпођа министар, оптужбу да Влада крши закон, а господин Млађан Динкић тражи да се поштује закон. Закон не сме да крши нико у Влади. Зато и тражимо неповерење Влади, зато што кршите закон. Ето, ви сте рекли, чудим се да господин Цветковић, министарка правде, крше закон.
  Немојте кршити законе, немојте се играти, немојте кршити Устав, играте се изузетно пуно, госпођо министарка. Узели сте је као да је то приватна Влада. Не може то тако да се ради. Оно што се донесе у парламенту мора да се поштује и ми тражимо да се врати достојанство парламента. Да ли је закон добар или није, то је дискутабилно, овде је изгласано да је добио 214 гласова и морате да га поштујете, и Динкић, и премијер и читава Влада. Немојте се свађати на Влади, уразумите се, немојте једни друге оптуживати, ми смо видели да ви не ваљате и зато тражимо неповерење. Нама је јасно да ви не ваљате и да ви радите, не на равномерном развијању, већ онако како не треба.
  Погледаћемо буџет, видећемо колико је администрација, колико је пара повећано у вашим министарствима, госпођо. Колике су плате у вашим, а колике у другим министарствима? Колика су средства за личне дохотке? Ви развијате инфраструктуру, ви равномерни регионални развој видите тако што развијате у сваком граду канцеларију, то све кошта ову државу, она нема пара за бацање. Кажемо финансијска криза, штедња, морате сви да штедите. Буџетским средствима се прави страначка инфраструктура, улаже се у одређене општине, а неким општинама се не да ништа. Како вас није срамота да скинете пројекат бране Сврачково? Цело лето пет општина нема кап воде да пије. Ви сте скинули, нема динара тамо. Јесте ли рекли за коридоре? Јесте ли рекли из НИП-а, из буџета? Динар нисте издвојили, ни за експропријацију, ни за пројекте, а камоли за изградњу. О чему се овде ради? Где су средства од Мобтела која је она претходна Влада оставила овој Влади? Речено је да то иде за Коридор 10. Где су та средства у овом буџету? Где су средстава од трећег оператера ВИП који је продат, 300 милиона евра, и ових милијарду и шесто - милијарду и деветсто? Где су средства? Према томе, скијајте се ви колико хоћете али, изнесите нам где су средства и где су обећања која су дата? Рекли сте Чачак-Београд се ради из буџета, а не концесијом. У буџету нема динара за то. Немојте нас лагати и реците истину.
 

- Поштована потпредседнице и колеге народни посланици, грађани Србије, поштовани министре, позивам се на члан 225. и 226. пошто ми је потребно једно веома важно обавештење, а мислим и хиљадама грађана у Србији, а поготово што је данас овде пред нама министар за људска и мањинска права, министар који је хтео да дисциплинује посланике, да их отпушта, да избацује из Скупштине.
  Господине министре, дошао је тренутак, ђаво вам није дао него сте дошли у Скупштину да вам кажемо да Ви сад седите овде у клупи као ђачић пред посланицима, пред Народном скупштином, да ви као бивши судија Уставног суда Србије нисте знали које су надлежности појединих државних органа. Ми смо вас бирали. Морам да вам кажем да сте били предмет некадашњих консултација свих посланичких група и сви су се сложили, укључујући и странку која је вас предложила као министра, да сте нешто изјавили што стварно нема везе са истином и културом и са цивилизацијом.
  Нисам због тога изашао овде, него госпођо потпредседнице, да Вас поново замолим, пошто сам 3. децембра питао једно питање, већ цела Србија зна о чему ће данас цео дан говорити посланици Нове Србије, о том чувеном амандману од 12 милиона динара за изградњу игралишта за инвалиде, па вас ја питам, господине министре, очекујем чим сиђем с говорнице да изађете, пошто се ми овде играмо глувих телефона, пошто данима нема никаквог одговара из Владе, да ли сте ви прочитали ребаланс буџета, да ли мислите да су инвалиди једна мањинска група, на сву срећу у нашој држави, шта сте предузели по том амандману који говори да 12 милиона динара треба да се уложи у изградњу игралишта за лица са посебним потребама?
  Дакле, све док не будете изашли овде за говорницу, лично ћу као човек бити задовољан да кажете - радимо на томе. Није тачно да трезор ради до 12. децембра, неки од вас ће бонусе примити и 31. децембра, ако може за вас, може и за инвалиде. Дакле, очекујем од вас да овде изађете и најискреније вам кажем, бићемо задовољни да кажете - радимо на томе, урадићемо до краја фискалне године нешто да тај новац не пропадне. То су прихватили сви и то није само амандман посланика Нове Србије него целе ове Скупштине, да се сви заједно овде пред тим људима не брукамо. Молим вас, изволите за говорницу.
 

- Поштована председнице, поштоване колеге посланици, поштовани грађани Србије, подржавам амандман колега из СПС у име посланичке групе Нова Србија. У дану за гласање ћемо се изјаснити позитивно о вашем амандману.
  Пошто су на дневном реду амандмани на закон о јавним набавкама, молим вас да сви будете стрпљиви, да је на неки начин правно и ово о чему ја желим да говорим у оквиру ових 15 минута на које посланичка група Нова Србија има право, су повезани директно са овим законом, а мало више са образом.
  Посланичка група Нова Србија је 31. октобра 2008. године поднела амандман следеће садржине: "Председнику Народне скупштине Републике Србије, на основу члана 145. и 163. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Србије, подносимо техничку исправку амандмана на члан 5. Предлога закона о буџету Републике Србије који је заведен дана 23. октобра 2008. године под бројем 014 00-2428/08, тако да амандман гласи - бришу се ставови 1, 2. и 3. поднетог амандмана, а став 4. се мења и гласи: "У члану 5. глава 22.1 буџетски фонд за финансирање спорта, Економска класификација 511 - Зграде и грађевински објекти, у колони 6. унети у износу од 12 милиона, а у колони 8. износ од 100 милиона замењује се износом од 112 милиона“, итд.
  То вам је, господо посланици, грађани Србије, новац који је министарка финансија кроз наш амандман прихватила као саставни део ребаланса буџета, односно Закона о буџету. То је онај новац који је требало до сада да буде употребљен за изградњу игралишта лица са посебним потребама, односно за инвалиде.
  Желим, ако сам досадан због овога, извињавам се, да вас подсетим да у Србији, тренутно, на жалост, живи око 800.000 људи који су по разноразним основама и степенима инвалиди. Овај амандман, као техничка исправка, направљен је заједно са министарком финансија и пристао сам да сам нешто погрешио, да не бих скидао са вашег кабинета, госпођо министарка, госпођо државни секретар, пошто сте тамо навели неке цифре, било ми је најважније да се ово изгради за инвалиде. Пошто данима, покушавајући да преко људи које познајем у Влади, чак и неких министара за које мислим да су добри и дивни људи, није битно што се разликујемо политички, да ја реализујем овај амандман као опозициони посланик.
  Као одговор на све то добио сам 4. децембра један папир где стоји одштампано - служба Одбора за финансије - дакле, нашег Одбора за финансије у Скупштини, па се каже - у Закону о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2008. годину бр. "Службени гласник“ тај и тај. Министарство омладине и спорта, па тако редом, па каже - средства која су обезбеђена ребалансом буџета за 2008. годину могу бити искоришћена и за изградњу нових спортских терена за лица са посебним потребама. У телефонском разговору, то је неко анонимно разговарао у име Одбора за финансије, а овај папир сам добио од колегинице из ДС, дакле у телефонском разговору од 4. децембра 2008. године, са представницима Министарства финансија задуженим за буџет, имамо сазнање да повлачење, тј. коришћење ових средстава, то пише крупним словима, зависи од поднетих захтева и пројеката за изградњу игралишта за лица са посебним потребама, Министарству омладине и спорта. Министарство омладине и спорта треба што пре да размотри захтеве и пројекте и да их достави Трезору Министарства финансија, уз захтев за повлачење средстава, најкасније до 12. децембра 2008. године. Господо драга, то је сутра.
  Као да ми не знамо шта треба да раде министарства. Ово је само делић описа њиховог посла.
  Дакле, са ове говорнице, чиста образа и душе, с поносом прозивам Министарство рада и социјалне политике, Сектор за особе са инвалидитетом, помоћника министра Владу Пешића и државног секретара Љиљану Лучић, прозивам министарку спорта Марковић и прозивам министарку финансија госпођу Драгутиновић.
  Последњи или претпоследњи пут сам поставио ово питање 3. децембра, када је председавала госпођа Гордана Чомић. Тог дана председница Скупштине госпођа Ђукић-Дејановић није била и ја сам јој се 4. децембра обратио, као што и вама сада говорим. Добио сам одговор, надам се да ми госпођа председница неће замерити, из кога се види да је госпођа Чомић, као председавајућа, савесно извршила своју дужност и упутила министру финансија Републике Србије следеће питање: "На основу чл. 225. и 226. Пословника Народне скупштине Републике Србије достављамо вам део стенограма са 3. седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, одржаног 3. децембра 2008. године, у којем је истакнут захтев за давање обавештења народног посланика Мирослава Маркићевића, изнет у излагању на седници. Молим да обавештење доставите Народној скупштини у току дана.“
  Обећао сам да ћу да излазим сваких сат времена. Због тога што смо сви у стисци са временом, због тога што иде буџет, што знам шта је буџет, иако сам опозициони посланик, знам колико ја важност за све грађане Србије. "По овлашћењу председника, секретар Вељко Одаловић“ - на овом папиру. Што се тиче нашег председника, наше председавајуће, потпредседнице и нашег секретара, они су своју дужност извршили.
  Сутрадан сам добио писмо, коректно, само ми се не свиђа што је на латиници, госпођо председнице, где пише: "Поштовани господине Маркићевићу, Скупштина је јуче доставила овај захтев. Данас понављамо захтев и инсистирамо на ургентности. Славица Ђукић-Дејановић“. До дана данашњег нисам добио никакав одговор из Владе Републике Србије.
  Ту се сада отвара неколико питања. Прво, да ли амандман који поднесе опозициони посланик, односно опозициона група, као што је у овом случају била Нова Србија и постане део законског предлога, да ли се он важи, да ли је он у истој правној равни, као и амандмани владајућих посланика, односно посланика из владајуће коалиције, или од саме Владе. То је што се тиче права. Не бих о праву, пошто нисам стручњак, али хоћу о образу.
  Ових дана сам добио десетине позива од разноразних удружења инвалида и грађана који подржавају ово што сам ја покренуо овде и хоћу да кажем да сам овај амандман схватио као амандман свих нас, свих 250 посланика, а прочитаћу вам само једно писмо Удружења дистрофичара Моравичког округа: "Поштована господо, пратећи медије и рад Скупштине, дошли смо до сазнања да је ребалансом буџета усвојен амандман по коме је одобрено 12 милиона динара за изградњу, односно реконструкцију спортских терена за особе са инвалидитетом на нивоу Републике Србије. Обраћамо вам се молбом да испред посланичке групе Нове Србије упутите захтеве Влади или ресорном министарству, да део средстава, односно два милиона, усмере граду Чачку за изградњу спортског терена за особе са посебним потребама. Напомињемо да поседујемо сву пратећу документацију. На територији општине Чачак, регистровано је 1.653 особе са инвалидитетом, па нам је изградња спортског терена неопходна за спровођење спортских активности. У нади да ћете разумети нашу проблематику, унапред вам захваљујемо. Председник Удружења дистрофичара Моравичког округа у Чачку, Мирјана Станојевић“.
  Гледајте друго писмо. Постоји спортски клуб који се специјализовано бави адаптирањем спортских терена за потребе људи са посебним потребама, односно инвалидима. Они чак имају своју Олимпијаду. Морам да признам сам да нисам био довољно информисан о томе, иако сам се трудио свих ових година. Био сам шокиран када сам гледао Параолимпијаду из Пекинга, у оном Птичијем гнезду, где такође има 100.000 и где се људи такмиче и на 100 и на 200 метара и играју кошарку и знају шта је зона и шта је контра напад у инвалидским колицима. Имамо ли ми право, који смо здрави, вечерас нико не зна шта га чека сутра. Имамо ли право да се овако понашамо према овим људима?
  Што сам ја понижен овде као опозициони посланик и моја посланичка група - нема везе, није грешка, можда се тако и треба односити према опозицији. Тако ми то радимо годинама. Али како ја да одговорим овим људима на ово писмо? То што нисте мене удостојили одговора, где је интервенисала председница Скупштине, потпредседница Скупштине из владајуће коалиције, и нема одговора. На шта то личи!? Могу данас да схватим на шта личи, с обзиром на то каква се седница сутра спрема, како министри различито резонују оо неким стварима и тумаче неке међудржавне споразуме. Можемо да закључимо да су се они безмало тукли на Влади.
  Где су онда ту инвалиди? Шта њих брига за то? Да ли неко размишља, да ли је неко примио овај документ, то мене интересује? Да ли је овај ребаланс буџета? Ја сам Вас господине слушао на једној емисији, где сте говорили како три хиљаде евра, да ли ће бити 50 хиљада евра, мислим да је то било на Б92, као што су неке колеге деловале, верујте ми да делујете врло савесно и стручно. Било је приче о депозиту, ако се сећате, па сте исмејавали опозицију, не Ви, него неки да то не треба повећавати, као што су неки 1992. рекли да ће нама криза да помогне, да ћемо ми неке наше предности у финансијској кризи имати. Сада сумњам после овог у вашу стручност. Да ли сте ви прочитали овај ребаланс буџета? Ја бих волео, ви немате право као државни секретар, али има право госпођа министарка, овде да изађе и да каже шта је предузето, шта је Влада предузела и ресорна министарства, ја сам набројао која. Можда би и ваше министарство, да ли у НИП-у је предвиђено нешто за инвалиде уопште у овој држави? Ја сам мој скроман предлог, колико сам знао и умео, да ли овде написмено и то је усвојено и то је постало део закона, да одговорите лепо шта сте предузели, пошто је овде нама јављено, нисам знао да Трезор ради до 12. децембра, да дотле могу да се повлаче средства, а ту је могло лепо. Зашто сам рекао на почетку да ово има везе са Законом о јавним набавкама? Да се одреди неких шест градова, то игралиште отприлике кошта два милиона, то је онда мала набавка, може убрзаним током да иде и да се не брукамо сви заједно пред људима. Верујте ми да најмање 58 удружења инвалида очекује, ја сам њима рекао да ћу се обратити између 17:00 и 18:00 часова, пошто је била расправа, знамо о чему, то је топ тема, али ја вам кажем и ово је топ тема, када у Србији министри, министарства, посланици, сви, будемо и оваквим темама посветили велику пажњу од срца и душе, то ће значити да ми напредујемо и као људи и као држава.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштовани грађани Србије, уважени министре, наравно да подржава Нова Србија овај амандман Драгана Стевановића, амандман сигурно треба прихватити, амандман је целисходан.
  Наравно да морамо да се сложимо и са тим што је посланик СРС Вјерица Радета рекла, да ове летеће измене које се дешавају у Скупштини Србије, посланици не могу да прихвате. Апсолутно је неприхватљиво да практично у једном дану или из часа у час се министри овде смењују као да су богом дани, као да су потпуно стручни за све ово што је на дневном реду. Имали смо прво министра Драгутиновић, па министра Верицу Калановић, а ево сада и господина Чиплића, али, у свему лошем има и по нешто добро. Пошто је министар за људска и мањинска права, желим да подржим ово што је заменик шефа посланичке групе Нова Србија господин Маркићевић овде рекао.
  Господине министре, ми смо овде крајем октобра имали када је био ребаланс буџета једну заиста борбу да нашим амандманом подржимо људе са инвалидитетом, људе који имају оштећења, како урођена, тако и оних који су повређени у саобраћају, страдали у ратовима и наравно прихватили смо тада, пошто јуче нисте били, да поновим, да смо у једном делу амандмана погрешили, али смо прихватили да је грешка можда била из једног јединог циља да тих 12 милиона остваримо за те људе. Успели смо као посланички клуб и изузетно смо задовољни, успели смо да 12 милиона обезбедимо за те људе. Пошто су на дневном реду овде данас јавне набавке, потпуно је неприхватљиво да смо почетком децембра добили тек једно обавештење да то једноставно мора да се спроведе до 12. децембра. Остаје нејасно како неко може за девет дана тако нешто да спроведе.
  Пошто сте министар за људска права, заиста вас као човек, као грађанин Србије, као човек коме су се обратили из Краљева, из Рашког округа, наравно обратили су се инвалиди из Моравичког округа и из других делова Србије, веома задовољни са овим што смо успели да урадимо, да мало покажемо људског духа, топлине и једне бриге за тим људима и поставили смо питање јуче министру финансија, а данас постављамо и вама - молим Вас, изађите за говорницу јер тражимо да ове паре не буду мртво слово на папиру, да се нађе било какво решење да не пропадне. Дакле, тражимо да нам одговорите да ће овај новац, ова средства бити искоришћена.
  Ми морамо мислити на те људе. Тим људима су довољне њихове муке, довољно је да неко овде у овој држави мисли на те људе. Гледали сте сигурно Параолимпијаду у Кини која је одржана после званичне Олимипијаде, и видели сте колико је воље у тим људима, колико постоји жеље да се укључе у све оно што ми који немамо таквих проблема свакодневно радимо.
  Господине министре, мислим да је основни ред да нам кажете као представник Владе да ће та средства бити искоришћена. Ту, на шест неких терена, ако се подели то су мале јавне набавке, практично, и веома брзо ћемо сигурно све проблеме решити и посланици Нове Србије сигурно по оваквим стварима више неће излазити. Од вас тражимо да овде изађете и све ово што је господин Маркићевић рекао, сви посланици Нове Србије неће одустати са ове говорнице док нам Влада на адекватан начин не одговори шта ће бити са овим новцем јер је неприхватљиво, понављам још једанпут, да у року од седам дана се нешто заврши, да практично цео новембар пропадне, и наравно ми смо се усагласили.
  Ми смо прихватили да смо један део амандмана чак можда и погрешили, али сав нисмо погрешили сигурно, али, ето, да не бисмо имали проблема, да би пропао овај новац, прихватили смо део грешке. Наравно, овде је постигнут потпун консензус. Ми се захваљујемо потпредседнику Скупштине, Гордани Чомић која нас је подржала у овоме. Дакле, овде је нешто што морамо да урадимо за људе који имају таквих проблема. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштовани господине министре, само у прилог подршци на амандман колеге Стевановића, а уз пут да се надовежем на излагање мог страначког колеге, а по питању амандмана који смо поднели, који је прихваћен на ребаланс буџета.
  У прилог те приче, само један кратак телеграм који смо добили као посланичка група и који нас обавезује, а мислим и владајућу већину, да се овај амандман, тако усвојен, реализује до краја и да имамо врло мало времена да испратимо ову целу причу: „Поштовани посланици, искрено захваљујемо на разумевању које сте показали за лица са посебним потребама, подносећи амандман којим се у ребалансу буџета предвиђа издвајање 12 милиона динара, за изградњу спортских терена за нас. Истрајте у тој хуманој борби. Нисмо често у прилици да се неко на овај начин заузме за нас. Удружење оболелих од мултипласклерозе, Сомбор“.
  Ово је нешто што нас обавезује, и леву и десну страну и сматрам да овде нема посланика који мисле другачије, само треба да добијемо и ову битку са временом и да ова средства дођу тамо где су намењена.
 

  Информативна служба НС