ВЕСТИ::: 10.12.2008. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Даме и господо народни посланици, грађани Србије, подржавам амандман народног посланика Милентијевић Владимира, односно подржава га цела посланичка група Нове Србије. Да појасним и да мало упростим, да би грађани од силних амандмана разумели о чему се овде ради.
  Колико схватам, посланик Милентијевић Владимир је тражио да седиште вишег прекршајног суда буде у Косовској Митровици, а не како је законом предвиђено и написано, да буде у Нишу.
  Када сам мало боље размотрио, не може сваки посланик сваки амандман да анализира, питао сам се као и сваки обичан грађанин да ли је ово могуће. Да ли је могуће да ово неко није прихватио?
  Ми би морали у тој Косовској Митровици да озидамо зграду за 24 сата и да кажемо ово је Виши прекршајни суд, да некоме покажемо да је то држава Србија, а не да се држимо строго неких чиновничких правила и закона, али овде није имало слуха за Србе на Косову, поготово на северу Косова у овом тренутку када говорим или неко заиста мисли да је тај ЕУЛЕКС заиста део Ахтисаријевог плана и да је све то у пакету и зашто би то доносили када је већ ЕУЛЕКС ступио на снагу.
  У вези тога и како се третирају наши суграђани на Косову и Метохији, а поготово Срби, могу да наведем само један пример. Јуче је излазила колегиница из ДС, не знам да ли је овде присутна и причала о водоснабдевању на северу Косова, потпуно неинформисана, стекао сам закључак да она и не живи на Косову и Метохији.
  Хтео сам, рекао сам братски, срели смо се у ресторану, да вам дам све папире, да видите у ствари шта је истина. Рекли сте да вас не интересује. Имам сведока, бивши министар је хтео да вам објасни. Зато сам принуђен сада да излазим за говорницу да вам објасним. Ево о чему се ради.
  Предвиђено је Министарство и министар Велимир Илић, две и више година се борио, увек нема пара у Влади, било која да је Влада, и то је разумљиво, борио се више од две године да реализује тај систем водоснабдевања на северу Косова, значи Звечан, Косовска Митровица, Зубин Поток. Онда се дошло до закључка да то може једино иностраним кредитима.
  Овде су документа, доступна сваком народном посланику који буде затражио, па ћете Ви, колегинице, да видите о чему се овде ради. Влада је рекла овим трима општинама да они по разно-разним законима могу да се задуже у висини од 8,5 милиона евра. Јавно предузеће "Ибар“ је написало то писмо Влади Републике Србије. Сви су интервенисали, Ваши министри, сви су за то били сагласни, само Ви нисте информисани. Ви не знате шта се ради у Вашој Влади, колегинице.
  Наставио је министар, у Министарству финансија пише министар Милутин Мркоњић, све то тражи, наставио је да ради оно што је Велимир Илић започео. Свака част Мркоњићу, интервенисао Божидар Ђелић, документи, колегинице, проверљиви, то сам хтео да Вам кажем, да данас не бих узимао ова три или четири минута, пише Ђелић и каже: "Прихвата се информација о условима и начин у поступку давања гаранције Републике Србије у вези са пројектом изградње система за водоснабдевање Косовске Митровице север, Звечана и Зубиног Потока, која је саставни део овог закључка". То је закључак Владе од 7. септембра 2007. године, поштована колегинице.
  Никоме то није било спорно, ни Божидару Ђелићу, ни министру Илићу, ни министру Мркоњићу. Даље, завршни документ за који нисте знали, мислио сам да сте Ви информисани, потпредседнику Владе одговора Мирјана Јовашевић, шеф кабинета премијера Цветковића, па каже... односно Ђелић пиште председнику Владе - председнику Владе Републике Србије Мирку Цветковићу достављен је допис ЈКП "Водовод Ибар“, из Косовске Митровице, у коме је изнет предлог из делокруга надлежности насловног органа, у прилогу Вам достављам предмет и допис на даљу надлежност.
  То се сада дешава. Да ли Ви знате ко је сада премијер? Да ли Ви знате ко је министар за инфраструктуру? Да ли сте чули за Божидара Ђелића? Он је из Ваше странке, колегинице.
  Молимо Вас да о предузетим мерама обавестите подносиоца дописа и Кабинет председника Владе Републике Србије.
  Ви сте овде питали ради реда, пошто сте видели да је бивши министар и председник Нове Србије, Велимир Илић, ту и пошто немате аргумената да нешто добацимо и да нешто кажемо за говорницом. Да ли Вам је сада јасније нешто? То сам хтео да Вам кажем - о чему се ради.
  Даље, сад нас Срби са Косова моле, пошто задужења код иностраних банака и кредита морају да уђу у буџет, та ставка је скинута из буџета.
  Само ви добацујте, па ће да се заврши у два, а мени се чини да је данас постигнут, потпредседнице, неки договор да се овде ради врло конструктивно, а Ви врло добро чујете да добацују три или четири посланика и не интервенишете. Нисам ништа овде увредљиво рекао. Молим Вас да их опоменете или да одем са ове говорнице.
  Према томе, посланици Нове Србије, односно Посланичка група Нова Србија ће поднети амандман да у буџет уђу гаранције за тих осам и по милиона евра, колико су у стању, односно колико по закону су могуће да се задуже те три општине и да се уради тај водовод.
  Људи, немојмо да се свађамо око хлеба и воде, ако на нечему треба штедети, био сам до јуче у владајућој коалицији, знам каква је та мука, треба скинути овоме, треба, свима треба, али око воде не сме да буде разлике међу нама, поготово не политизирање за говорницом. Хвала.
 

- Јављам се да подржим амандман Синише Стаменковића на члан 9. став 1. у коме се иза постојеће тачке 10. додаје нова тачка 11. која гласи - основно јавно тужилаштво у Кладову за подручје основног суда у Кладову и наравно у складу са предложеном изменом, врши се пренумерација тачака у члану 9. став 1. Предлога закона. Наравно да смо подржали амандман пензионера, јер ће Нова Србија увек подржати све потребе пензионера у Србији, у складу са демократским принципима за које се залажемо, као што се залажемо за равномерни регионални развој. Многи принципи развијене демократије су заправо дериват основних хришћанских вредности, па је хришћанска љубав у демократску толеранцију - нада у визију и програм развоја, вера у поверење институција система, а истина једна и вечна уз сакупљање релевантних података и доказа о неком догађају.
  У том смислу, читав овај сет правосудних закона има за циљ остваривање правде, утврђивање истине и преузимање личне одговорности за учињена дела. Сасвим добро и у потпуности хришћански, с том разликом што су закони предвиђени за овоземаљску правду, а хришћанска правда за живот у вечности. Са ког год становишта иступали, посебно данас на Међународни дан људских права не можемо да занемаримо основно људско право - право на живот, али и право оних који су упокојени, посебно када су у питању невине жртве. Људска права су и права живих, али и права мртвих и све док мртви не буду мирни не може бити мира ни нама живима.
  На позив Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ, породица жртава окупљених око овог Удружења, делегација посланичког клуба Нова Србија на челу са председником Нове Србије и шефа посланичког клуба Нова Србија у овој Скупштини данас је посетила, у својим скромним просторијама ово Удружење, у коме се налази и потресни зид плача. Реч је о фотографијама преко 2.500 киднапованих и убијених на КиМ. Када уђете у простор Удружења киднапованих и убијених и станете пред лица ових невиних жртава које су обједињене, бар у смрти, јер ту има и цивила и младића који су били на регуларном одслужењу војног рока 1998. и 1999. године, жена и припадника полиције осетите такав емотивни потрес, да тешко можете реч да изговорите.
  Свака од тих фотографија припада особи која је имала своје планове, визије, достојанство и људска права, али и право на достојанствену смрт. Ако су њих убили, киднаповали, вадили им органе и хулили на њих шиптарски злочинци, онда се неинтересовање и игнорисање сваког од њих, као поражавајуће чињенице геноцида над Србима може сматрати саучесништвом у њиховом убиству и даљем психолошком и духовном убијању њихових сродника. Каква је то држава и власт која игнорише потребу да се сазна истина од злочинима над Србима?
  Ако се носиоци те власти не стиде да се помире и преговарају са убицама ових људи јер су, боже мој, демократе и европејци, како се не постиде пред овим невиним лицима жртава и сопственог народа. Тачи, Харадинај, Чеху, сви се они шеткају и како сами кажу демократизују тзв. независну државу Косово. Њима су из интересних разлога опростили исти они страни моћници који су бацали касетне бомбе на градове, тестирали колико је осиромашени уранијум добар и здрав за Србе, због чега имамо пораст канцерогених обољења, посебно код деце, играли се милосрдног анђела, али пакла, у срцу Европе. О њима немамо потребу да говоримо. О нама и нашима имамо и људско право и обавезу да штошта кажемо.
  Особа у улози председника Србије ишла је у Сребреницу, али су му Братунац и Кравице били далеко. Сада му је далеко и Косово и Метохија, на коме се уредно распоређује ЕУЛЕКС који је исто толико хуманитаран и неутралан, као што је анђео бомбардовања био милосрдан. Далека су му и лица ових наших жртава, али и њихових породица јер са њима не може да шутира победничку тројку, да одигра ватерполо утакмицу или промотивни тениски меч. Њихова лица се узнемиравају као да је несрећа инфективна, па бежи што даље, настојећи да негира догађаје тако што ће негирати и сведоке и жртве.
  Исто важи и за друге особе у позицији моћи. Зашто се понашају као да се стиде српских жртава? Зашто не дозвољавају да се сазна баш истина о страдању српског народа? Да ли је могуће да додворавање моћницима светског поретка подразумева одрицање од својих жртава и свога народа који тако постаје дупла жртва и непријатеља и тзв. пријатеља? Да ли рецимо министар војни зна све те младиће који су регуларно отишли у војску, јер су поштовали своју државу и сматрали да је њихова људска обавеза да се за њу боре? Не могу да пронађем слику тренутно, али наћи ћу је.
  Владимир, младић од 21 године, својој мајци је рекао - Идем у војску јер нисам кукавица и нећу да бежим, као што ни моји преци никада нису бежали од одбране своје државе. Отишао је у војску, мајци је рекао да се налази на брду поред Ниша, а три дана касније погинуо је на југословенско-албанској граници Караула-Кошаре. Ни његов вршњак Илија није хтео родитељима да каже да иде на Косово како их не би узнемирио. Само је од њих тражио да још који пут чује "Још један дан живота“, а тако и Миладин, Милош и Мирослав. Сва петорица су ишли да бране своју државу и сва петорица су погинули на Кошарама. Поклонили су Србији највредније што су имали.
  Да ли стварно Србија може да им да и један дан у години када ћемо причати о њима? Ни толико. Да ствар буде гора, држава не само да ћути, као да се стиди и њих и још 3.000 убијених на Косову и Метохији, јер просто приморава на ћутање њихове сроднике и пријатеље. Владимирова мајка је рекла оно што треба да буде питање свих нас, без обзира на то којој политичкој странци припадали, јер смо пре свега припадници људске странке која је јединствена и једнака само пред смрћу. "Зар треба да се стидим што сам свог сина пустила да иде у војску и испуни своју патриотску обавезу? Да ли сам крива што га нисам натерала да се негде склони и побегне и да ли због тога треба да се стидим?“
  Ако се ипак, бар привремено и повремено, присетимо да смо људи и то смртни и да нема већег бола од растанка од оних које волимо, не смемо остати незаинтересовани за проблеме породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији. Зар им на ужасан бол и губитак треба додавати и проблеме због нерешеног тзв. административног статуса? Ради остваривања материјалних права својих несталих већ десет година породице морају да доказују да њихови чланови нису међу живима. Какав је бол мајке која мора да своје дете прогласи мртвим јер нема право да изнесе истину о томе да јој је дете убијено? Не можемо да им надокнадимо губитак у проживљавању тог страшног бола, нека им је сам господ Бог у помоћи, оно што можемо је да се позабавимо истином о српским жртвама, статусом жртава и статусом њихових породица.
  Удружење породица киднапованих и убијених мора добити статус удружења посебног државног значаја, ако стварно радимо на томе да будемо озбиљна држава. Ово удружење мора да добије и финансијску помоћ актуелне Владе, јер колико год буџет био рестриктиван и прилагођен условима светске економске кризе, овим људима који су лојалност држави доказали и по цену живота припада свака врста подршке и помоћи, финансијска је нужна, али не и довољна. У удружењу пише "Грех је ћутати“. Тачно. Хришћански гледано, грех није само чинити зло, него остајати по страни од чињења било каквог добра. Нисмо довољно богати, али људскост је бесплатна, а поштење и истина неплативи.
  Утолико је разумљиво што су породице киднапованих и убијених огорчене због тога што у овој Скупштини није донета резолуција о Косову и Метохији. Уместо тога, ЕУЛЕКС је ушао на велика врата у нашу јужну покрајину, а Марти Ахтисари, његов идејни творац, ушао је на велика врата у историју као добитник Нобелове награде. У то име ево и телеграма који сам управо примила из Младеновца: Поштована, честитам Вам Нобелову награду за мир Мартија Ахтисарија. Ова честитка важи за све посланике у Скупштини. Ако имате храбрости, прочитајте овај телеграм, данас јавно за говорницом. С поштовањем, Душко Петровић. Ето, преносим вам честитке, нарочито овој страни.
  Значи, још нисмо дали мира упокојенима, малтретиранима, убијенима, ономад на Косову и Метохији, а већ се спремамо да занемаримо оне који сада крваре, бивају злостављани у нашој јужној покрајини. Колико стварно мислите да оваквих удружења треба да буде да бисмо се сетили колико смо се, пре свега, огрешили о себе и своје? И на крају, само део из песме Ђоке Стојчића која је написана после стрељања у Крагујевцу, у којој се једна српска мајка обраћа немачкој мајци - Живана каже Хелги: "Треба ли све мајке да изгубе по сина, па да се тек онда у болу разумемо?"

  Информативна служба НС