ВЕСТИ::: 08.12.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- Поштовани председавајући, поштована министарко, колеге посланици, грађани Србије у ситне сате по ко зна који дан по реду боримо се да нешто докажемо, што нам се чини да је јасно свим грађанима Србије и стручној јавности и удружењу судија, а богами и европским судијама. Желим све да подсетим овде, а поготово госпођу министар да сам ја када смо добили овај предлог закона размишљао, будући да сам до скоро био у владајућој коалицији, искрено говорећи, поштено, да је ово један од услова, доношење оваквог закона на тзв. европској мапи, на путу ка Европи.
  Гледајући писмо које нам је преведено и послато од друштва судија види се да европске судије траже да се овај закон повуче, да је овај закон у супротности са мишљењем Венецијанске комисије. Говорећи данима о свим овим амандманима, за које тврдим да појединачно усвајање неких од ових амандмана не могу да поправе закон који је у целини лош, говорећи и подржавајући колегу Палалића, који је пре мене говорио, гледају број прекршајних судова, основних судова може се запазити да овде не постоје јасни критеријуми - зашто неки град и нека општина имају један суд, а други немају.
  Желим из најбоље намере, госпођо министар, да скупите храбрости, није још касно, повуците овај амандман. Много су важне ствари на дневном реду, буџет је у питању, требаће доста дана да се тај буџет усвоји. Од тог буџета много грађана Србије ће зависити. Ми из опозиције ћемо се трудити да га поправимо, пошто већ видимо после неколико сати да је он ствар компромиса. Молим вас да скупите храбрости и повучете овај закон. Овај закон није ни у чијем интересу, па ни у Вашем.
  Даћу Вам један пример, на шта ми личи овај закон и начин на који је донет у Скупштину и који ће, не дао Бог, бити усвојен. Пре неколико година као припадник ДОС, односно странке која је припадала ДОС, чини ми се да сте ви онда били шеф кабинета тадашњег министра правде, предложен је закон о трговинским судовима, а у граду из кога ја долазим, а то је град Чачак, укида се одељење трговинског суда. Једна од одредби закона је да се укида одељење трговинског суда где има 10.000 привредних субјеката. Није мени намера да хвалим Чачак и његову привреду, него да Вам кажем како је опстао трговински суд у Чачку, ако нисте до сада знали, ево пред целом јавношћу ћу да Вам кажем. Сарађујући са једним старијим колегом из ДСС и молећи га да се то не десе, да се неки амандман прихвати, да је немогуће да одељење трговинског суда у Чачку буде укинуто, он ме посаветује и разговарајући са тадашњим министром правде, да ја напишем амандман којим се уствари задржава одељење трговинског суда у Чачку.
  Ко што су и сви Чачани паметни, а и ја по мало на њих, написао сам да се оснива Трговински суд у Чачку. Нико није ни гледао и тако је Чачак добио Трговински суд. Нико није гледао и то је усвојено. На сву срећу грађана и свих тих привредних објеката. Како Ви представљате овај закон, како сте нам га донели, мени личи на то, да ово неко није добро анализирао, ни разматрао, ни нашао аргументе ни критеријуме по којима имамо 34 основна суда, 40 и не знам колико прекршајних судова, уважавајући многе критеријуме. Навео сам Вам само једно писмо које сам добио, а већину писама сам добио од општинских одбора владајућих странака, верујте ми на реч. Ако ме неко натера прочитаћу то.
  Само да Вам кажем за општински суд у Мионици који се укида, још увек трају улагања Вашег министарства, Министарства правде у зграду. Не постоји суд 120 година. Један од министара је тамо, то је једна зграда у старом српском стилу, реновирана фасада. Знате шта значи општински суд једној општини, па била она и тако мала као што је Мионица. То место се по суду препознаје. Ту људи иду да траже правду. Где су ту људска права? Где је ту децентрализација? Ви кажете да људи неће путовати. Није истина. Путоваће по 50, 60 километара и то мора јасно да се каже. Молим вас најискреније, онако братски, још увек није време. Да вас одморимо и да се ви одморите, да идете кући, знамо због чега сви и због чега Вас, веровали Ви или не, овде штедимо, хвала господу Богу да је тако, повуците овај закон и сви ће бити задовољни, и владајућа коалиција. Они то очекују, да Вам кажем најискреније и надају се да ће неко бити паметан у Влади да се сети коначно да овај закон повуче, да идемо на тачку дневног реда - поверење Влади, да имамо што више времена да усвојимо буџет, који уствари цела Србија чека. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, Нова Србија је поднела амандман у нади да ће се прихватити ово рационално решење. Дакле, у члану 7. став 1. тачка 1, на крају текста, после запете, додају се речи: "с тим што одељење у Крагујевцу може имати судске јединице у Краљеву за подручје прекршајних судова у Краљеву, Чачку, Крушевцу, Новом Пазару, Горњем Милановцу, Рашки, Трстенику и Сјеници, а у Ужицу за подручје прекршајних судова у Ужицу, Пожеги и Пријепољу". У истом члану, тачка 2, на крају текста, после запете, додају се речи: "с тим што одељење у Нишу може имати судску јединицу у Зајечару, за подручје прекршајног суда у Зајечару и Неготину и судску јединицу у Лесковцу, за подручје прекршајних судова у Лесковцу, Врању, Косовској Митровици и Прокупљу".
  Образложење: "Предложеним допунама наведеног члана сматрам да ће ажурност вишег прекршајног суда у Крагујевцу и Нишу бити знатно боља обзиром да су у градовима Краљеву, Зајечару и Лесковцу до сада постојала већа за прекршаје која су одлучивала у другостепеном поступку. Посебно треба имати у виду да је подручје која покрива веће за прекршај у Краљеву велико, затим да је на ово подручје досељен велики број расељених лица са подручја Косова и Метохије као и велики број избеглица из других делова бивше СФРЈ. На крају, напомињем да је истим нацртом Закона за основне судове предвиђено да могу имати судске јединице у појединим градовима па зато и не видим разлог да то исто не буде са одељењима вишег прекршајног суда".
  Дакле, имали смо овде данима расправу о основним, вишим, апелационим судовима, каква су решења нађена. Мислим да, по систему аутоматизма, исто жели да се уради и са прекршајним судовима. Мислим да је предлагач закона донео исхитрено решење када су у питању прекршајни судови из простог разлога што су прекршајни судови и они спорови који се воде. Животни, свакодневни, да је њихов број изузетно велики, па према томе, нема потребе да се пваква мрежа судова уводи када су у питању прекршајни судови.
  Комплетна, практично, централизација судства која се врши, примењује се и на мрежу прекршајних судова, што је потпуно погрешно. Мислим да у Србији треба да се боримо за децентрализацију власти, а никако да кроз овакве ствари уводимо један централизам, што није добро, како за саму Владу тако и за грађане Србије који ће због свега овога имати одређених потешкоћа када буду бранили своје интересе.
  Дакле, оваква организација вишег прекршајног суда није добра, што ће се убрзо показати у пракси. Ово тим пре што за формирање одељења вишег прекршајног суда истим законом није одређено коју територију покривају та одељења, односно, које првостепене судове за прекршаје ће покривати. То значи да ће сви предмети које буду решавали првостепени судови за прекршаје, по изјављеној жалби, било од стране окривљеног или пак од стране подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка бити упућивани за Београд, а потом ће се дистрибуирати према одељењима. То је дуг и непотребан пут, поготово ако се има у виду да се и важећим и новим законом о прекршајима предвиђа да се решење о прекршају у одређеним случајевима може извршити и пре његове правоснажности, дужан је да жалбу окривљеног, заједно са списима предмета, достави другостепеном суду, вишем прекршајном суду у року од 24 часа, од тренутка када је жалбу примио.
  Виши прекршајни суд је дужан да по жалби одлучи и своје решење достави првостепеном органу за прекршаје у року од 48 сати, рачунајући од сата пријема списа. Да ли ће слањем предмета у виши прекршајни суд па одатле у неко од формираних одељења бити испоштовани рокови прописани наведеним законским одредбама? Сигуран сам да неће. Оваква организација другостепеног органа за прекршаје, односно, Вишег прекршајног суда ће додатно успорити прекршајни поступак, што ће се одразити и на ажурност и ефикасност предмета. Ово тим пре када се има у виду да су важећим законима прописани кратки рокови застарелости, једна година за релативну и две године за апсолутну застарелост. За прекршај у Краљеву, конкретно, суд је исказивао изузетне резултате, па се оправдано поставља питање, имајући у виду огроман прилив предмета у 2005. години када је примљено 5.458 предмета, у 2006. години 6.758 предмета, у 2007. години примљено је 6.944 предмета, затим чињеницу да ово веће покрица 15 општина Рашког и Расинског округа, да ли се постојећим решењем чини грешка. Сматрамо да треба учинити предлог у правцу измене и допуне Закона о судовима.
  Дакле, још једном, овакав начин одређивања, када су у питању прекршајни судови, оваквим решењем ће се у многоме отежати доступност судова грађанима јер су прекршаји свакодневни, како у саобраћају тако и многи други прекршаји и без икакве потребе се по аутоматизму приступило решењима, како је за основне, више и ове редовне судове као и трговинске судове.
  На крају сматрам да овакво решење није рационално и економично и не обезбеђује већу доказану ажурност у решавању другостепених предмета. Осим тога, веће за прекршаје у Краљеву има одређени пословни простор, а сем тога, треба имати у виду и чињеницу да ово веће покрива и општине, односно, судове за прекршаје са вишенационалним саставом становништва. Бојим се да ће се све то изгубити формирањем одељења само у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, а нарочито ће се све то лоше одразити на ефикасност суда. Сматрам да су министар и Влада требали да имају разумевања за један овакав амандман јер је заиста донет у циљу да се поправи овај закон, да буде, када су бар прекршајни судови у питању, донето разумно решење, а не да се поступа по аутоматизму. Не прихватањем овог амандмана се дезавуише једно огромно подручје, отежава се поступак јер су рокови застарелости у прекршајима веома кратки. Хвала.
 

  Информативна служба НС