ИНТЕРВЈУ::: 08.12.2008. ТРЕБА НАМ МИНИСТАРСТВО ЗА ПРАВА ВЕЋИНЕ

Александра Јанковић, посланик Нове Србије, у интервјуу за "Грађански лист"

 У Србији је готово срамота изговорити да сте Србин или Српкиња, иако вам Устав гарантује то право, а све због вишедеценијске пропаганде која је националну самосвест настојала да окарактерише као шовинизам и искључивост

  Посланик Нове Србије у Скупштини Србије Александра Јанковић уочава многе сличности у раду садашњег парламента и скупштинских сазива из деведесетих година. Она највећу сличност види у "девалуацији опозиције и опозиционих предлога, ма како они били конструктивни".
- Власт показује висок степен сумњичавости, чак параноје кад су у питању коментари опозиције, које априори одбацује, уместо да, у стварном интересу грађана Србије, усвоји оне који су не само сувисли већ и корисни - истиче Јанковићева.
  Колико уопште има смисла ангажовање у скупштини будући да већина увек изгласа оно што је наумила? Доживљавате ли то као терор већине?
- Одавно сам тврдила да је Србији потребно министарство за права већине, јер смо ми, ваљда, једина држава у којој су баш већинска права угрожена! У Србији је готово срамота изговорити да сте Србин или Српкиња, иако вам Устав гарантује то право, а све због вишедеценијске пропаганде која је националну самосвест настојала да окарактерише као шовинизам и искључивост. Исто важи и за исповедање вере - колико год су нам Уставом загарантована права на слободу вероисповести, није ретко да се само спомињање Бога, поста, хришћанских вредности и врлина тумачи као показатељ назадности и ретроградних тенденција. Но, пошто заиста верујем и у Бога и у Србију, која има дух аутентичне слободе и љубави, спремна сам да се борим, као уосталом и моје колеге из Нове Србије, за коначну победу истине и правде.
  Какве поруке упућујете у тој борби?
- Нова Србија је, чак и по процени стручњака за политички маркетинг, странка с најбоље изабраним именом. У самом имену странке видљива је и њена политичка оријентација, која подразумева истовремено поштовање традиционалних, готово архетипских вредности српског националног и хришћанског бића, као и поштовање духа времена. Ширимо визију модерне, демократске, јаке Србије, која не само да тежи Европи него је одувек колевка читаве европске цивилизације. Поруке које ја, као посланик Нове Србије, шаљем с говорнице изражавају ову врсту оријентације, јер било каква супротстављеност модерног и традиционалног, националног и грађанског представља, заправо, лажну дилему.
  Како видите своју позицију у Новој Србији, странку и њеног председника?
- Ја сам члан Председништва Нове Србије, те је моја позиција у странци јасно дефинисана статутом странке. Колико год се медији трудили да нашу странку прикажу као народњачку, сељачку, примитивну, мислим да и програм и статут странке јасно показују да је Нова Србија добро организована, модерна, демократска и национално оријентисана странка, у којој, што се чланства тиче, постоји најрепрезентативнији узорак укупне популације у Србији. У Новој Србији су и високообразовани интелектуалци, и студенти, и сељаци, и радници, предузетници, спортисти, уметници. Не стидимо се тога што јесмо народна странка, странка тзв. обичних људи, који нису никакве умишљене величине, већ непосредне особе које и те како живе у реалности. Оваквој поставци и укупној атмосфери у странци у великој мери допринео је став њеног председника Велимира Илића, који не пати од снобизма нити се политиком бави седећи удобно заваљен у фотељу, уз стерилне интелектуалне спекулације. Уз то, председник наше странке, који је медијски највише сатанизован, вероватно зато што је од 2000. био љубимац нације, јесте и човек који својим сарадницима даје апсолутну слободу изражавања. Као психолог и као особа која га познаје 18 година, могу тврдити да своје сараднике никад није ограничавао у иступањима нити им наметао своје личне ставове. Уз поштовање начелне оријентације странке, сви ми имамо права да, на особен начин, представимо ставове странке, одговоримо на питања новинара без претходног брифинга или благослова од председника, који, кад нам је једном указао поверење, не пати од тренирања строгоће или аутократичности.
  Каква је политичка будућност савеза ДСС-НС-НП?
- Ако у Србији већ скоро девет година постоји једна стабилна политичка коалициона опција, онда је то савез НС и ДСС-а. Упркос свим настојањима неких домаћих тајкуна, али и страних моћника да прекроје политичку сцену Србије у складу са сопственим интересима, наша коалиција се искристалисала као права политичка осовина, стожер једног великог и нарастајућег националног и суштински демократског, а ипак патриотског блока. Било је сасвим природно, с обзиром на сличност у политичкој оријентацији и деловању, да се том дугогодишњем савезу прикључи и Народна партија Маје Гојковић, личности несумњивих политичких и људских квалитета. Уверена сам да је споразум о заједничком деловању ове три странке много значајнији од констатације да је направљена још једна коалиција, јер се овде ради о јединој правој, суштинској алтернативи неспособној и накарадно скрпљеној власти, која не може помоћи ни себи, а камоли грађанима Србије.

  КАРАЏИЋ
- Наравно да сам учествовала у протестима због хапшења Радована Караџића јер сматрам да је начин на који је он гоњен, прогоњен и ухапшен далеко од свих цивилизацијских начела. Било би неозбиљно да као квалификовани психодијагностичар и психотерапеут правим неку глобалну, крајње произвољну и импресионистичку процену његове личности, тим пре што се ради о човеку изванредних когнитивних, психолошких и духовних потенцијала. Мислим да ће суд историје бити једини релевантан да утврди о каквом се човеку и политичару радило - каже Александра Јанковић.

  УЗОРИ
- Као хришћанка, ја не могу имати других узора до Христа самог, што значи да све што радим и говорим покушавам да проценим кроз призму Христову и никад нисам задовољна оним што сам досад урадила. Јасно ми је да све што овде и сада урадимо и те како одјекује у вечности, те се не могу опустити и препустити тренутним задовољствима, некаквим страстима, дневној рутини. То је истовремено и добро и лоше. Као психолог знам да перфекционизам није препоручљив, али као хришћанка морам тежити перфекцији и бити максималиста. Баш та поставка не да ми да се узнесем и постанем бахата у самољубљу. А што се политичких узора тиче, то је био и остао Слободан Јовановић - открива Јанковић.