ВЕСТИ::: 28.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Госпођо председавајућа, уважени министре, даме и господо народни посланици, у више наврата смо имали овај амандман. Немам ништа против тога што је и господин Петковић, посланик ДСС, то предлагао. То је један од начина да се овај члан практично уреди. Ако полазимо од тога да се стављају неки рокови, неке године радног искуства онда је амандман Нове Србије такав да је изузетно целисходан и по нашем мишљењу га треба прихватити.
  Дуже искуство је сигурно један епитет, практично једна претпоставка да ће се неки посао боље завршити. Не видим разлог зашто је овај рок од седам година, када је Високи савет и избор кандидата, овде дат. Наиме, показано са претходним што сам рекао, нигде у самом кандидовању, када говоримо о судијама, не постоје овакви рокови. Дакле, или су шест година за више судове или је десет година сада пошто је амандман Нове Србије прихваћен за апелационе судове, са осам на десет година. За касациони суд услови су дванаест година.
  Права порука из овог амандмана Нове Србије јесте да ко може више, може и мање. Дакле, уколико се бира неко од судија или предлаже неки кандидат за судије, сигурно да треба померити праг година радног искуства у правосуђу. Господин Алигрудић је већ нешто о томе рекао, сигурно да овај амандман где смо предложили да то буде најмање 10 година је најприхватљивији, јер бираће се судије за апелациони суд и помало испада нелогично да неко са седам година учествује у избору некога за кога су потребни услови од 10 година. Можда би права мера овде била 12 година. Сигурни само да је ово добро решење, уколико се стављају године радног искуства као услов.
  Дакле, сам Високи савет судства има оне који се бирају по функцији, то су председник Врховног касационог суда, министар и један члан парламента, председник Одбора за правосуђе. Али, ови изборни чланови - шест судија и један представник Адвокатске коморе и један представник из реда професора - имају мање искуства него што је потребно, односно учествују у избору за који је потребан дужи рок радног стажа у правосуђу. Није имало никаквог разлога, госпођо министре, да не прихватите овде ову ствар управо из разлога које сам навео. Нигде не постоји рок од седам година и тражим објашњење зашто је баш тај рок дат.
  Међутим, могуће је све када је у питању сет правосудних закона. Има много нелогичности. Говорићемо о томе када будемо говорили о седиштима судова и стварима које су узбуркале јавност Србије. Високи савет судства ће сигурно имати запажену улогу, дакле, било је ту пуно критика и од самог Друштва судија на све ово.
  Мислим да треба да доносимо законе који су у интересу грађана Србије, који су пре свега у интересу правне сигурности грађана, али, као што сам рекао, у Србији је све могуће. У Србији је могуће да обећате бесплатне акције па да од тога не буде ништа. У Србији је могуће да пет милиона људи стане у ред да чека нешто што неће добити. Поставља се велики број питања у том правцу да ли је могуће да је неко тако произвољно могао да каже да ће бити бесплатне акције, а да од тога неће бити ништа.
  Такође, поносимо се сада једном ствари која је на "дугом штапу“ - знамо да је комплетна аутомобилска индустрија у целом свету у кризи, а ми се сада бавимо само тиме како је то круцијална ствар, да ће нешто заживети, а гасимо нешто што је годинама функционисало и све су то нелогичности. Наравно, више пута су посланици Нове Србије са ове говорнице давали предлог, наравно и други посланички клубови и странке, које су у овом опозиционом делу, да је апсолутно, пре свих ових закона, требало ставити на дневни ред Закон о осигурању депозита, јер су грађани у великој паници, а погледајте колико траје ова расправа, видите да ћемо и следећу недељу провести у овом амбијенту, велики број девизних депозита је подигнут, што ствари комплетну несигурност код људи.
  Дакле, госпођо министре, још једанпут бих вас замолио да овај амандман Нове Србије прихватите, мислим да је у духу управо и оног прихваћеног амандмана, када смо говорили о апелационим судовима.
 

- Даме и господо народни посланици, поднела сам амандман на члан 29. Амандманом је тражено да се после речи: "неблаговремену“, додају речи "непотпуну“. Односи се на документацију коју подноси кандидат. Мотивација за овај амандман, за који прихватам образложење које сам добила, али желим да кажем, јесте у томе, да се овим изборима за Високи савет правосуђа, односно судства мора дати посебан значај и посебан значај кандидатима управо на тај начин што ће кандидати који се бирају у Високи савет судства и правовремено и потпуно своју документацију предати у изборни процес. Дакле, то су људи који не учествују у обичним изборима. То нису избори за месну заједницу, то су људи који треба да буду кров нашег правосуђа. Кров наше државности. Очекује се да бар они имају и на време и потпуну документацију којом ће бити представљени у том изборном процесу. Ово је потпуна реформа нашег правосуђа и мислим да је овај амандман могућ и допустив, зато што би се и цео члан могао мало другачије преформулисати. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштујући време које смо утрошили на анализу амандмана, оно што је пре свега рекао колега Палалић у одбрану свог амандмана, који се односи на члан 33, а члан 34. се наставља на овај члан по свом правном дејству, сматрам да би било добро да су оба ова амандмана усвојена, пре свега зато што би заиста учинили много видљивијим сам процес избора и отклонили многе сумње које се, ако се све не истакне, не покаже, не буде видљиво, понекад јављају у току изборних процеса који се одигравају. Оно што је у правосуђу и због чега је правосуђе осетљиво јесте та видљивост. Ако смо се јуче заиста много залагали за онај амандман да судије не изнесемо на неки начин на гиљотину тиме што ћемо омогућити сваком лицу да покрене иницијативу за њихово разрешење, онда смо бар овај део изборног процеса требали учинити много видљивијим и много транспарентнијим. Тиме бисмо им значајно олакшали сам тај изборни процес, одагнали многе сумње које се увек у изборном процесу јављају?


 

  Информативна служба НС