ВЕСТИ::: 27.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ, АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- Господо народни посланици, мени је изузетно задовољство било јуче у парламенту када се расправљало о низу правих проблема, који су сада изузетно актуелни у Србији и када смо већ малтене начели ону седницу која се одлаже, а то је неповерење Влади. Ми смо јуче расправљали о разлозима зашто се тражи неповерење Влади и ја мислим да је то било изузетно добро. Јуче су завршена два велика посла. Један посао да се крене у борбу против криминала и корупције у јавним предузећима. Били смо једногласни да никога нећемо чувати и нико неће имати заштиту и да ћемо веома озбиљно расправљати, али овом господину који добацује желим да скренем пажњу да један директор у Контроли лета већ четири године има просек плате 13.000 евра месечно. Пет пута смо тражили његову смену, нисмо успели и речено је да су то обавезе ДС према њему, јер његова је супруга била секретар покојног премијера и не смемо да га дирамо.
  То је тако текло годинама, 13.000 евра. То је једна од следећих тема. Ја сам хтео и данас да наставимо веома добру расправу која ће уродити плодом и да мало начнемо тему овде коју су некада неки забашурили, а то је питање господина Мишковића. Ви знате да сам ја са њим на суду, да је он мене оптужио због изјаве у којој сам рекао да је гробар српске привреде и рекао ми је - позови се на имунитет, биће у реду. Не, нема имунитета. Хоћемо да докажемо да ли је господин Мишковић гробар српске привреде или није. Желимо да идемо у ту расправу и да почнемо полако, а онда ћемо доћи и до циља. Прича се о великој финансијској кризи у свету, евро је кренуо да дивља, не може да се задржи, овај несрећни Јелашић потроши буџетске девизне резерве, покушавајући да га заустави, али од тога нема ништа.
  Питање је ко купује те наше девизе које продајемо, које продајемо дневно 50, 70, 80 милиона евра. Неки тајкуни и данас када је Србија у великој кризи се богате на рачун свих нас грађана Србије. Једна је тема. Почели су да говоре - штедња, штедња, штедња. Ја се слажем са штедњом, али почнимо од врха. Не може шеф државе да има три резиденције које много коштају. Шта ће човеку данас у радно време три резиденције? Може једна да му буде довољна. Хајде да му нађемо и две, неки летњиковац, резервну, а много је три које опслужују три кабинета, силне службе обезбеђења, послуге и све остало. Хајде да почнемо да расправљамо о темама које живот значе. Према томе, ја желим да покренем ове праве теме и кроз расправу о неповерењу Влади да расправимо и да дамо аргументе, а исто тако да заборавимо неке периферне теме рекла-казала, интерне неке сукобе.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована госпођо министре, у име посланичке групе Нова Србија која је поднела овај амандман, желим само да скренем пажњу обзиром да су колеге пре мене заиста исцрпно говориле о овом амандману. Чак ми је драго да је и колегиница из ЛДП-а врло стручно образложила зашто би овај амандман требало усвојити. Заиста мислим, без икакве политичке острашћености, чисто са гледишта струке, овај амандман мора бити усвојен зато што овај члан закона има пет ставова. У ставу 5 се каже да свака одлука Високог савета судства мора бити образложена. У трећем ставу тражимо да се уместо речи "може" напише "мора" па би тај став гласио овако: Пре предлагања, Високи савет судства мора обавити разговор са пријављеним кандидатима. Значење глагола "може и мора" је веома различито и у судству и терминолошкој пракси реч "може" треба строго избегавати јер се у супротном оставља могућност да се свашта нешто може различито тумачити.
  Оно што је веома важно код ове терминолошке замене на којој инсистирамо овим амандманом је да се разговор са кандидатима обавезно мора обавити јер и сами знате да се у свакој савременој европској пракси интервју сматра најважнијом оценом кандидата и да не постоји ни једна фирма, ниједна агенција која ће некога запослити ако претходно не обави разговор. Значи, морамо обавезати Високи савет судства да са сваким кандидатом обави разговор па ћемо тиме и кандидатима показати објективан суд. Ово вам говорим јер су се тако и саме судије изјасниле. Мислим да је та терминолошка разлика јако битна и да би се овим амандманом поправио квалитет овог члана. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, поднела сам амандман на члан 64. У амандману сам тражила да се став 1. овог члана брише. Тај став гласи овако: "Иницијативу за разрешење судије може поднети свако лице". Обзиром да у Закону већ постоји институт могућности жалбе странака у поступку, ово је непотребно јер овај став, пре свега, дисциплинује судије страхом, а то није добро. Поред тога, он задире у уставни члан 149 који се тиче независности рада судија. Ради јавности Србије, ја ћу га прочитати: "Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и Закону. Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције, забрањен је". У образложењу за одбијање овог амандмана поменути је да је у питању јавност судијске функције, а мислим да судије у свом послу исувише трпе утицај јавности. Слажем се да њихов рад треба да буде јаван и јавно критикован, али, не смемо од судијске функције превити естраду, јер ако се на овај начин може покренути иницијатива за разрешење судија, замислите онда какав ће притисак на судије вршити организоване групе иза којих стоје велики интереси, а сви добро знамо у каквој држави живимо.
  Већ имамо члан 90. којим на посебан начин дисциплинујемо судије, што је такође неуставно. Дакле, морамо судије и њихов дигнитет да заштитимо овим законом.
  Мислим да не смемо препустити судије линчу јавности зато што ће ово покренути све оне којима не одговара рад добрих и савесних судија да их притискају јер ће судије бити приморане више бране себе него грађане. Мислим да овај члан којим им свако лице можемо натоварити рад није добар и треба да буде обрисан. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштовани представници министарстава, поштовани грађани Србије, у члану 90. у ставу 1 после речи "повреда начела непристрасности" додају се речи "чланство у политичкој странци и јавно промовисање политичких начела неке политичке странке", дакле, тако је гласио амандман.
  Оно због чега сам поднела амандман на члан 90., на који сам скренула пажњу и госпођи министру, да је он потпуно неуставан јер дубоко задире у независност судија, пре свега у институцију имунитета.
  Покушаји да се судије дисциплинују односно, да се овом реформом изврши лустрација судија говори да ће тај покушај заиста бити спроведен и да ћемо добити судије апаратчике.
  У образложењу које сам добила је наведено да судије иначе не могу да буду чланови политичких странака, али шта ако неке судије јесу чланови политичких странака, ако то постану или ако показују јасну наклоност ка одређеној политичкој странци? Сви знамо колико је судство злоупотребљено и колико је политика извор корупције, па судије управо и желе да буду на неки начин удаљени од политике и да избегну притиске, терор и тортуру управо политике.
  Према томе, мислим да би додавање овог дела овим амандманом, овај члан био заиста поправљен и надам се да овим законом и свим осталим законима нећемо учинити ништа горе од онога што смо имали. Хвала.
 

- Сматрам да амандман колегинице Злате Ђерић треба усвојити и то не само зато што је члан странке са најлепшим именом - Нова Србија него зато што он доприноси побољшању овог предлога Закона о судијама. Суштина овог амандмана је настојање да се институцијама и појединцима који одговорно раде своје послове поврати онај степен људске и професионалне сигурности који би им омогућио да без додатних притисака правично достојанствено обављају свој посао. Да би судије стварно могле да обављају посао који је по дефиницији стресан, тежак и осетљив, не смеју бити у ситуацији да због исправних и професионалних одлука трпе политичке прогоне, али и агресију клијената који су већ толико акумулирали незадовољство да је само питање дана када ће им пући филм. Код нас је обичај да када пукне филм обично се откачи и рука. Независно судство, бар по дефиницији налази се често у позицији распећа између могућности да један позив мења све и друге, ништа мање реалне алтернативе, да мали, гневни човек, изможден и измалтретиран од свих тих моћних фаца баш на судији извежба нову улогу побеснелог снајперисте. Ако већ судије не могу да буду плаћене онако како је неопходно за обављање тако одговорног посла, ваљда зато што ту нема Кришта који као мали Бог шаком и капом награђује себе и своје као да раде операције на отвореном срцу, онда тим судијама барем треба вратити достојанство, поштовање и услове за рад на доношењу правичних одлука.
  Овај амандман тиче се Предлога Закона о судијама односно, судијске делатности, али има и шири смисао али се заправо идеја коју садржи може применити на сваки посао који човек одговорно обавља: пекар, лекар, апотекар, сви имају право да буду поштовани и третирани тако да на њима нико не може да тренира строгоћу или лечи сопствене фрустрације. Кад смо већ код тога, неопходно је указати на потребу да се заштите и адекватно третирају здравствени радници који су поред судија и нас посланика високо рангирани на листи предрасуда о глобалном непоштењу и корумпираности. У свом незадовољству многим људима су на удару они који су први у смислу збрињавања људских живота. Без идеје да браним здравствене раднике који су се огрешили о закон, основано тврдим да је већина лекара остала верна и доследна Хипократовој заклетви. Довољно је само у сред ноћи свратити у Ургентни центар па видети како и колико се сви ти лекари боре за људске животе. Чињеница да постоји кукољ не даје нам право да не региструјемо жито које реално постоји. Стога мислим да је потребно уважити захтеве синдиката лекара и фармацеута Србије које су упутили Министарству здравља, Скупштини, Лекарској комори и српском лекарском друштву да се здравствени радници заштите тако што ће им се дати статус службених лица.
  Смрт медицинске сестре коју је на радном месту у Клиничком центру Србије убио бивши супруг, поново је покренула расправе о безбедности здравственог особља, а синдикати су упутили оштре критике институцијама које њихов захтев за статус службених лица нити су схватили озбиљно нити су уважили. Да је тако показује и чињеница да су јуче новинари направили истраживачки подухват степена безбедности исте установе па су успели да унесу нож дужине 15 сантиметара. То значи да је могуће да на било коју клинику у Србији уђе човек који може да бира чиме ће да побије запослене или пацијенте: бомбом, пиштољем, ножем и ли мачетом. Изјава директора Клиничког центра Србије, доктора Ђорђа Бајеца да се тако нешто могло догодити било где, звучи крајње цинично. Да ли он стварно мисли да здравствени радници треба да остану необезбеђени у циљу штедње, а да сваки од корачића председника његове странке будно прати бар педесетак људи? Јуче, док су овде преко пута трајали преговори о буџету Владе, у незваничној Влади код ове особе у улози председника, на улици је било такво обезбеђење да ни пешаци нису смели да се помере, као да смо се играли ледених чика, јер они, Боже мој, они заседају. Ако је председник тек први међу једнакима онда елементарне услове безбедности на раду треба обезбедити и здравственим радницима и пекарима и апотекарима и судијама. Није довољно што је вечни министар здравља кодексом одредио како медицинари треба да се облаче и чешљају када исти кодекс не прецизира правило забране уношења оружја у здравствене институције.
  Када завршите ове европске законе, хајде да се вратимо на ове наше српске ране. Наиме, предлог за измену кривичног закона, Синдикат лекара и фармацеута је Министарству здравља доставио још марта ове године.
  За почетак усвојите амандман Злате Ђерић, тек да нам стварно крене.

- Даме и господо народни посланици, амандман који је поднет на члан 21. Посланичке групе Нова Србија изузетно је добар. По мени је рок од шест месеци који се даје да се направе неке изборне радње, када је Високи савез у питању изузетно дуг. Ми смо амандманом тражили да се смањи за три месеца из разлога што практично постоји могућност да имамо прилику избора једног овако високог тела, које ће имати добра, веома гломазна овлашћења у свом раду, направио би се практично један дуализам функције. Дакле, процедура траје шест месеци и имамо неки Високи савет који одлучује, а онда се шест месеци преклапа кандидатура за нове чланове.
  Мислим, госпођо министре, да је тај рок дуг. Потпуно је смислено да тај рок буде три месеца, а онда би аутоматски и овај део у задњем ставу овог члана требало смањити на 45 дана. Да бисмо уопште у нашем правном систему приликом избора неког органа смањили непотребно одуговлачење по шест месеци, тачно знамо услове, тачно знамо ко треба бити биран, дакле знамо из којих редова се све то бира.
  Мени је неприхватљиво да неки процес треба бити тако дуг. Било би изузетно целисходно да сте прихватили овај амандман. Сматрам да је добронамеран и мислим да би у многоме поправио закон. Само образложење које сте дали - зашто се не прихвата овај амандман, је неприхватљиво. Да ли ми желимо да имамо нешто што је ефикасно у нашем правном систему, нешто што функционише или нешто што је на тако дугом штапу - припремне неке радње од шест месеци да се нешто промени?
  Апсолутно сматрам да овај амандман Нове Србије треба прихватити. Заиста ми је јасно које су то радње, које су то припремне радње за један овако Високи савет судства од шест месеци. По мени је то толико дуг период, да је практично сувишно да се у једној правној држави забављамо са тако дугим роковима. Наравно, као што сам већ рекао, имало би онда места да се овај члан 4. смањи на 45 дана. Сматрам да бисмо апсолутно поправили ефикасност, показали би да један овако Високи савет судства добро функционише, да знамо шта хоћемо. Овако, то је на неком дугом штапу. Замислите Високи савет судства који ће у неком периоду имати, када практично истекне мандат то савета, имаћемо ситуацију да један савет судства одлучује у неком периоду од шест месеци, а онда се полако већ појављују неки други кандидати. Основно је у ствари питање, у тих шест месеци неки одлазећи савет како ће функционисати. Мислим да је тај период изузетно дуг, припремају се нови кандидати, а ови стари још увек одлучују. Тако ће се изгубити основна функција тог Високог савета судства у тих шест месеци. Хвала.


 

  Информативна служба НС