ВЕСТИ::: 25.11.2008. ОБРАЋАЊЕ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРЕ ИЛИЋ, АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И ЗЛАТЕ ЋЕРИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, поштована госпођо министар, чланом 6. став 2. Закона о судијама регулисана је одговорност судије за штету коју проузрокује у обављању судијске функције. У ставу 2. овог члана се наводи - када је коначно одлуком Уставног суда, правоснажном судском одлуком, односно поравнањем пред судом или другим надлежним органом, утврђено да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа.
  Предлог овог амандмана јесте да се иза речи "намерно или крајњом непажњом“ убаце речи "судија ће сносити законске последице сходно кривичном законику Републике Србије“, а даље се наставља постојећи текст "Република Србија“, затим се брише реч "може“ и наставља даље текст: "ће тражити од судије накнаду исплаћеног износа“.
  Наведена допуна и исправка је неопходно потребна јер неповезивање намерно проузроковане штете или штете изазване крајњом непажњом са кривичним закоником и кривичном одговорношћу амнестира судију од кривичне одговорности јер намерно проузрокована штета или штета изазвана крајњом непажњом у обављању службене дужности су елементи одређених кривичних дела, прописаних кривичним закоником Републике Србије и ако тај закон важи за све грађане Републике Србије, императивно мора да важи и за судије, посебно што евентуална злоупотреба у обављању судијске функције има посебну конотацију.
  Када се говори о намерно проузрокованој штети, говори се о најтежим кривичним делима у чијем бићу је изражена намера, што у кривично правном смислу представља директан умишљај као најтежи облик виности и ту не сме да буде било шта дискутабилно око постојања кривичног дела и кривичне одговорности било ког лица па и судије.
  Такође, штета изазвана крајњом непажњом је саставни део бића одређених кривичних дела, с тим што може само да се ради евентуално о лакшем облику виности, али н и ту не сме да буде било шта дискутабилно око постојања кривичног дела и кривичне одговорности било ког лица па ни судије.
  Ако се у конкретним ситуацијама ради о постојању кривичних дела, ни у ком случају не може да стоји да Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа ради чега се у предлогу амандмана брише реч "можда“ и стајаће "ће тражити“. Очигледно је да у овом ставу 2. не може да постоји алтернатива око наплате исплаћене штете од стране Републике Србије за разлику од става 1. истог члана.
  Надам се да су аргументи које сам изнела довољни да владајућа већина подржи овај амандман.
 

- Ја ћу мало више говорити о мотивацији за овај амандман.
  Значи, у оквиру настојања да се с једне стране поврати поверење у институције система, а са друге стране да се лестипуише вредносни систем који инсистира на преузимању личне одговорности из учињене погрешке, посебно ако су оне намерно проузроковане или изазване крајњом непажњом, сматрали смо да је неопходна измена става 2. члана 6. Предлога закона о судијама.
  Једна ствар је да Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, а друга је да ће то стварно и урадити. Свашта је нешто могуће али се то у реалности не чини.
Да повучем паралелу овог са сада већ фамозним потерницама против терористичке тројке Тачи-Чеку-Харадинај, не само да Република Србија може, већ је МУП Србије покренуо црвене потернице за овом тројком, но црвених потерница за лидерима ОВК одавно нема на званичном сајту те полицијске организације, а уклоњене су након што су Хашим Тачи и Агим Чеку били привођени на аеродромима у Будимпешти и Љубљани, а затим одмах ослобођени након политичких интервенција 2002. и 2003. године.
  Потернице за Тачијем и Чекуом издао је Окружни суд у Приштини, измештен у Ниш, а за Харадинајем Окружни суд у Пећи, измештен у Лесковац. Исти судови су једнини надлежни за њихово повлачење. Даница Маринковић, истражни судија Окружног суда у Приштини је особа која је покренула потернице за Тачијем и Чекуом, али она никада није тражила њихово повлачење по сопственом исказу.
  На питање скупштинског Одбора за одбрану и безбедност, као и на моје лично питање уз пропратну фотографију са заједничког наступа господина Тадића и Тачија на конгресу Социјалистичке интернационале, које сам са ове говорнице дала лично министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, министар је рекао, сви сте сведоци, да су потернице активне и централне Интерпола али се очигледно не спроводе, шта год то значило.
  То је прича о томе како нешто што мора може да буде, а не мора да значи. Шта је тек са оним - суд може да тражи? Вероватно та реченица завршава оним чувеним "мало морген“. Ако судови и Министарство унутрашњих послова нису повукли црвене потернице за највећим живим терористима, онда је стварно немогуће да је то сам по себи урадио Интерпол. Уместо да се терористи Тачи, Чеку и Харадинај сместа ухапсе и онемогући им се било какво политичко деловање, они су заштићени као да су амерички држављани, а потернице важе у ужој Србији тек ваљда да се задовоље маркетиншке потребе.
  Стога, Удружење породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије исправно не може да се задовољи изјавом министра Дачића да су потернице и даље на снази. Искуство показује да су сумње припадника Удружења породица киднапованих и убијених са КиМ потпуно оправдане јер је у периоду од 2001. до 2003. на слободу пуштено 2108 шиптарских терориста.
  Дакле, како рече господин Симо Спасић председник Удружења у вези са међународним потерницама против Тачија, Чекуа и Харадинаја, чланови Удружења ће потврду свега изреченог последњих дана тражити написмено, црно на бело, са печатом МУП-а и свих релевантних органа и потписом одговорних лица.
  Интересантно је да интерполове потернице не важе за злочинце из ОВК, а на снази су за српске генерале и често жртве. Господин Мирослав Маркићевић, заменик шефа посланичког клуба Нова Србија и члан скупштинског Одбора за безбедност већ је изнео став Нове Србије рекавши да ако потерницу није повукао суд него неко у име државе, онда је тај не само кривично одговоран него је и сам починио дело велеиздаје.
  Да ли су Мађари и Словенци пуштали Тачија и Чекуа после хапшења, то је њихова ствар, али ми као одговорна држава не смемо дозволити да им дамо одобрење да се слободно шеткају по свету.
  Када је већ реч о личној одговорности, ко је, на основу чега и како ослободио ових 2108 шиптарских терориста из српских затвора, а посебно браћу Мазреку, Беким и Љуана који су правоснажно осуђени на 20 година због злочина над српским цивилима у Клечки? Признали су да су после убиства аутоматима у Крачани секирама секли српским цивилима делове тела.
  Према томе, молим вас да размислите о овоме и да размислите о овом амандману, врло је важно утврђивање личне одговорности и прихватање исте.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована госпођо министар, поштовани грађани Србије, јављам се са жељом да ипак добијемо довољно симпатија на страни владајуће већине да се овај амандман подржи, јер овај амандман има смисла у томе што је образложење којим је одбијен по мало, не могу да кажем бесмислено, али није онако како се позива. Одбијен је са образложењем да је у питању институт имунитет судија који је садржан у члану 151. Устава Републике Србије. Да се заиста мисли о имунитету судија, онда би се у члану 90. овог истог предлога закона став 1. обрисао, јер он у ствари дисциплинује судије на један начин на који се руши њихово основно достојанство.
  Овде се тражи одговорност судије за учињено кривично дело из незнања. И једно и друго је недопустиво у судској пракси. Од тога судију не може заштити никакав имунитет. Све друго што је садржано у члану 90. у ставу 1. јесте оно од чега треба судију да штити имунитет и ми смо и на тај члан поднели амандмане.
  Ради јавности Србије, оно што Устав каже у члану 151. по питању судијског имунитета гласи овако - судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу - кршење закона од стране судије. Овим амандманом је управо предвиђено да се то спроведе до краја. Хвала вам, ако покажете разумевање за овај амандман за који смо изнели довољно аргумената да га подржите.


 

  Информативна служба НС