АРХИВА / 2008/ НОВЕМБАР

 

ВЕСТИ::: 24.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС РАДОСЛАВА МОЈСИЛОВИЋА, АЛЕКСАНДРЕ ИЛИЋ И АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

  

- Поштована потпредседнице, колеге посланици, грађани Србије, позивам се на члан 225. и 226. јер нам је потребно једно обавештење, а тиче се нашег рада овде у Скупштини. Мислим да бисте, госпођо потпредседнице, одговор на ово питање могли одмах да дате јер мислим да није потребно да о овоме питамо министра. Наиме, јутрос је у наш посланички клуб, а верујем и у остале посланичке клубове дошло следеће обавештење: пише - Република Србија, Народна Скупштина, Одбор за омладину и спорт, народним посланицима, запосленима у Народној скупштини Републике Србије. Обавештавамо све заинтересоване да могу требовати карте за утакмицу трећег кола Ц групе Лиге УЕФА, ФК Партизан - Лијеж која се игра у четвртак. Цене улазница су толике и толике. Заинтересовани треба да донесу новац за улазнице секретару одбора Дејану Јефтовићу, Краља Милана до 12 часова.
  Пошто је јавност рада у Скупштини оваква каква јесте, грађани Србије понукани писањем средстава јавног информисања и медија о привилегованим посланицима, мисле да ми ове карте добијамо бесплатно, па већ неки зову за карте. То је један део питања, а други део је упућен Одбору за Омладину и спорт јер ме занима да ли се тај Одбор уопште састаје, да ли је ико из тог Одбора чуо да је неколико наших младих спортиста најавило свој одлазак из земље јер нису испуњена обећања која им је држава дала, зато што им нису створени адекватни услови да се боре за своју земљу како су до сада радили и како су нас афирмисали у свету. Да ли је посао око требовања карата нешто чиме овај одбор треба да се бави или нечим много важнијим за спортисте и грађане ове земље?
 

- Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, поштована госпођо министре, представници министарства, чланом 6. Предлога закона о судијама регулисана је одговорност судија за штету коју проузрокује обављање судијске функције. У ставу 1. овог члана се наводи - за штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија. Предлогом амандмана који смо заједно поднели мој колега из посланичке групе НС Милутин Јеличић и ја је да се након наведеног текста изврши допуна става 1. речима - са правом на рефундацију исплаћене штете настале незаконитим или неправилним радом од конкретног судије. Наведена допуна је неопходно потребна због озбиљности у раду, изузетно потребне стручности, одговорности и посебно законитом поступању судија. За наведене носиоце судијске функције било би потпуно поступање у њиховом раду уколико за све своје грешке имају покриће од стране Републике Србије.
  Република Србија може да буде залог за ситуације где је дошло до погрешних одлука због става и убеђења конкретног судије које се у датом моменту разликовало од судске праксе и које може да буде дискутабилно, али не може да буде залог за незаконит и неправилан рад судије.
  Прихватањем овог амандмана у многоме би се појачала одговорност судије и сама стручност судије и не би се тако олако доносиле незаконите и неправилне пресуде и сигурно би се смањио број укинутих пресуда. Наглашавам, на крају да увођењем права на рефундацију предвиђена овим амандманом није генерална обавеза рефундације штете, већ право да се у појединим драстичним случајевима рефундација примени, а иста би била и нека врста казне за неодговорно поступање, у највећој мери као генерална превенција која ће допринети што успешнијем и квалитетнијем раду судија. Хвала.
 

- Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, поштована госпођо министре, чланом 6. став 2 Закона о судијама регулисана је одговорност на судије за штету коју проузрокују у обављању судијске функције. У ставу 2 овог члана се наводи да када је одлуком Уставног суда, односно поравнањем пред судом или другим надлежним органом утврђено да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, Република Србија може тражити од судије надокнаду исплаћеног односа.
  Предлог овог амандмана јесте да се иза речи "намерно" или "крајњом непажњом" убаце речи "судија ће сносити законске последице сходно кривичном законику Републике Србије", а даље се наставља постојећи текст, затим се брише реч "може" и наставља даље текст: "ће тражити од судије накнаду исплаћеног износа".
  Наведена допуна и исправка је неопходно потребна јер неповезивање намерно проузроковане штете или штете изазване непажњом са кривичним закоником и кривичном одговорношћу амнестира судију од кривичне одговорности јер намерно проузрокована штета или штета изазвана непажњом у обављању службене дужности су елементи одређених кривичних дела прописаних Кривичним закоником Србије и ако тај закон важи за све грађане Србије, императивно мора да важи и за судије посебно што евентуална злоупотреба у обављању судијске функције има посебну конотацију.
  Када се говори о намерно проузрокованој штети, говори се о најтежим кривичним делима у чијем бићу је изражена намера што у кривично правном смислу представља умишљај као најтежи облик виности и ту не сме да буде било шта дискутабилно око постојања кривичног дела и кривичне одговорности судије.
  Ако се у конкретним ситуацијама ради о постојању кривичног дела, ни у ком случају не може да стоји да Република Србија може тражити накнаду износа од судије, већ мора да стоји да ће тражити. Очигледно је да у овом ставу не сме да постоји алтернатива око наплате штете.
  Надам се да су ово аргументи које сам изнела довољни да владајућа већина прихвати овај амандман.
 

- Ја ћу мало више говорити о мотивацији за овај амандман.
  Значи, у оквиру настојања да се, с једне стране поврати поверење у институције система, а с друге стране да се реституише вредносни систем који инсистира на преузимању личне одговорности из учињене грешке, посебно ако су оне намерно проузроковане или изазване крајњом непажњом, сматрали смо да је неопходна измена става 2, члана 6. Предлога закона о судијама.
  Једна ствар је да Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног односа, а друга ствар је да ли ће то заиста и урадити. Свашта је нешто могуће, али се то у реалности не чини.
  Да повучем паралелу овога са сада већ фамозним потерницама против терористичке тројке Тачи, Чеку и Харадинај, не само да Република Србије може већ је МУП Србије покренуо црвене потернице за овом тројком но црвених потерница за лидерима ОВК одавно нема на сајту те полицијске организације, а уклоњене су након што су Тачи и Чеку привођени на аеродромима у Љубљани и Будимпешти, а затим одмах ослобођени након политичких интервенција 2002. и 2003. године.
  Потернице за Тачијем и Чекуом издао је окружни суд у Приштини, измештен у Ниш, а за Харадинајем, окружни суд у Пећи, измештен у Лесковац. Исти судови су једино надлежни за њихово повлачење. Даница Маринковић, истражни судија окружног суда у Приштини је особа која је покренула потернице за Тачијем и Чекуом, али она никада није тражила њихово повлачење по сопственом исказу.
  На питање скупштинског Одбора за одбрану и безбедност као и на моје лично питање уз пропратну фотографију са заједничког наступа господина Тадића и Тачија на конгресу Социјалистичке интернационале које сам са ове говорнице дала лично министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, министар је рекао, сви сте овде сведоци, да су потернице активне и у Централи Интерпола али се очигледно бе спроводе, шта год то значило.
  То је прича о томе како нешто што може да буде и не мора да значи. Шта је тек са оним-суд може да тражи? Вероватно та реченица завршава оним чувеним "мало морген". Ако судови и министарство унутрашњих послова нису повукли црвене потернице за највећим живим терористима на овим просторима, онда је немогуће да је то сам по себи урадио Интерпол. Уместо да се терористи Тачи, Чеку и Харадинај сместа ухапсе и онемогући им се било какво политичко деловање они су заштићени као да су амерички држављани, а потернице важе у ужој Србији тек ваљда да се задовоље маркетиншке потребе.


 

 

  Информативна служба НС