КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 24.11.2008. ДОЛАЗИ ЗИМА, ДУГА И ХЛАДНА

Колумна Јелене Перишић за "Правду"

Овим стиховима почиње једна позната песма, мада, обзиром на цену гаса и најављено поскупљење грејања, чисто сумњам да је икоме од нас до певања

  Сходно покушајима свезнајућег нам асистента да сруши гасни споразум са Руском Федерацијом, могло би се закључити да је Србија земља изузетно богата налазиштима нафте и природног гаса. Међутим, на нашу велику жалост, није. Зато, остављам читаоцима да сами закључе да ли је и колико гасни споразум са Русијом значајан за ову земљу, и уз сав ризик да ме неко оптужи за русофилију, (пошто је то у последње време врло модерно), а без улажења у анализу да ли је цена од 400 милиона евра, колико је понуђено за 51% капитала НИС-а, реална, навешћу следеће:
  У августу месецу је Међународна комисија за енергетику, са седиштем у Вашингтону, урадила процену кретања цена нафте на светском тржишту и те цене поделила у три категорије, песимистичку од 100, основну од 110 и оптимистичку од 124 долара по барелу. Поновљена процена коју је, по налогу министра Динкића урадила консултантска кућа "Дилојт", а коју су грађани Србије платили "тричавих" пола милиона евра, базирана је искључиво на овој последњој, оптимистичкој цени од 124 долара. Ако се зна да вредност нафтне компаније директно зависи од цене нафте на светском тржишту, поставља се питање колико би данас вредело 51% НИС-а, ако се зна да је у међувремену цена нафте пала на испод 60 долара по барелу? Ко се бар мало разуме у математику, неће му бити тешко да простим рачуном дође до износа од једва 200 милиона евра! Сходно томе, може се закључити да је ова поновљена процена валидна исто колико и Млађино обећање о бесплатним акцијама.
  Ових дана стижу најаве да ће гасни споразум ипак бити потписан, али се поставља питање да ли ће и сваки следећи уговор који је од стратешког интереса за Србију и који Скупштина Србије усвоји великом већином, ипак морати да прође процес умољавања и одобровољавања једног "експерта" из владајуће коалиције који, из само њему знаних разлога, настоји да уништи све што овој земљи доноси некакву добробит?
  Од стране истог тог министра данима смо слушали помпезне најаве доласка америчке "Сити банке" на наше тржиште, па ме занима да ли је поменути упознат са чињеницом да је иста банка за 20 месеци изгубила 20 милијарди долара и да ће, према најновијим проценама, у најбољем случају све до 2010. године пословати са губитком? Или је план да та банка улозима "пребогатог" српског становништва опорави своје пословање? Да ли ће ико икада у овој земљи бити позван на одговорност за своје промашаје или ће поново господин асистент рушити и ову Владу па онда не неким новим изборима, здруженим снагама опет седети у истој - и тако у круг, зачарани.
  С обзиром на сву лепоту парадокса, не би ме зачудило да док се будемо смрзавали у својим хладним становима добијемо препоруку од господина Динкића да покушамо да се загрејемо рекреативним скијањем на Старој планини, пошто је ваљда са пола жичаре и скијање у пола цене или нам остаје једино да се надамо да ће се Европа смиловати "надљудским" напорима нашег министра за оптимизам званог Божа и ускоро нас ставити на белу шенген листу, па да окушамо срећу у некој европској земљи, пошто су нам се у међувремену и плате смрзле.