ВЕСТИ::: 19.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани господине министре, поштовани грађани Србије, поздрављам доношење овог закона, мада је он најављен помало као кабалистичан закон, јер чули смо информацију да сваки пут када је овај закон ушао у процедуру пала је Влада и замислите и сада када је у процедури, пред усвајањем, ми имамо најаву преиспитивања поверења Владе, тако да га можемо одмах у старту назвати кабалистичким законом.
  Оно што је у том закону добро и поздрављам пре свега јако добре намере господина министра да овим законом уреди једну важну област у функционисању државе, то је право на удруживање грађана и то је партнерски однос између државе и цивилног сектора. Наравно, мислим да је држава имала партнерске односе са својим војним сектором.
  Оно на шта ћу се осврнути у својој дискусији то је оно на шта сам поднела и амандман и што мислим да мањкаво у овом закону. Чак мислим да се господин министар сложио са тим, само што једноставно нисмо у овом тренутку нашли боље решење. То је члан 19. у коме се омогућава удружењу малолетних лица од 14 година, удруживање...
  Оно што могу да кажем, говорим у име своје посланичке групе Нове Србије, око чега смо се сложили када смо подносили амандмане, очекујући разумевање и подршку за те амандмане, то је да пре свега немамо националну стратегију око младих. Знате, имамо велике проблеме, то говорим као неко ко 25 година ради са овим узрастом, имамо велике проблеме са младима односно велике проблеме младима је наметнуло ово друштво не решавајући неке друге проблеме. Колико смо сви у томе учествовали, колико смо одговорни, то је евидентно. Ми смо дом који је дужан да законским решењима помогне да функционише држава на боље. Омалдини треба помоћи у много чему. Омладини треба омогућити неке високе стандарде. Слажем се са оним што је господин министар рекао, да је са 14 година неко деликтно одговоран, да је са 15 година радно способан, да је са 16 година чак биолошки зрео да оснује породицу и то је вероватно тако у целом свету јер биологија не познаје оне границе, баријере које ми постављамо, али рецимо неке земље у ЕУ које имају исто ове законе другачијесу поставиле своју националну стратегију у заштити младих и могли би да нам буду примери у томе, па на пример у једној Немачкој, омладина до 18 година не може увече да буде самостално у граду, не може да излази. У једној Србији четрнаестогодишњаци се врло често кући враћају у пет ујутру. Да вам не говорим, овде има доста лекара и сложиће се са оним што кажем, колико је то здравствено погубно, колико је то психолошки опасно, колико је на тај начин допуштено да се деструктивно руши наша младост. Наша младост, наша омладина, наша будућност, то је најосетљивији део овог закона.
  Господин министар је ту био врло кооперативан и рекао да би прихватио неко решење које би могло да буде понуђено, чак и ако овај амандман не буде усвојен, тада сам предложила нешто о чему ваља размислити и о чему предлажем господину министру да размисли, и врло брзо приступи неком конкретном решавању, а то је да се донесе посебан закон којим се уређује удружење малолетних лица, да покажемо бригу и надзор јер зашто бисмо ми били напреднији од Немаца који су већ у ЕУ. Ако се већ на све њих угледамо, па хајде да прекопирамо и неки добар пример који нам заиста може много помоћи, који заиста истински може да заштити оно што јесте, у име чега ми све то радимо, а то је наша будућност. Имамо велики проблем у друштву управо са овим младим људима и када говоримо о удруживању бојим се да ће бити злоупотреба о којима су овде говорили претходници, не бих да се понављам и господин министар је био ту у праву када је рекао да не можете спречити некога ако хоће да злоупотреби нешто, а то је нешто што иде уз употребу, увек иде и могућност злоупотребе али свакако морамо имати законски оквир и законске могућности да санкционишемо могуће последице јер оне јесу упозорење и оне јесу онај бич који неко ипак држи са ове стране закона и поштовање закона или бар смањује покушаје у том смислу.
  Ми се суочавамо и то сте свакодневно сведоци, имамо овде увек брдо штампе, догађа нам се као пре две недеље у једном граду у Србији да су се три малолетна лица удружила па су неке људе опљачкали, при том једног лишили живота, супругу тешко повредили и то је врста удруживања и то су баш три, баш тај број о коме ћемо касније много говорити. Нису чак ни регистровани, страшна једна последица, чак и мало и карикирам али то је страшно и то је наша свакодневица.
  То је нешто што морамо да предвидимо у томе када младима дајемо велика права. Права произилазе из обавезе и дужности. Овај члан закона је свакако требало да буде усклађен или да се размишља о алтернативном решењу свакако у координацији са Министарством просвете јер имамо доста проблема управо у законима које регулише однос школства. Ми смо неке ствари у основним школама поништили, поништили смо оцену из владања која је раније улазила у просек, а која више не улази. Тиме смо, верујте, само тим једним чином увели хаос у школству. Направили смо огромне проблеме у функционисању школе, да вам не кажем срушили ауторитет школе. Није добро да претерамо у давању неких слобода ако нисмо у могућности да направимо одговарајуће механизме којима ће људи знати и којима ће пре свега млади људи знати да те слободе правилно, хумано и искрено користе и да то буде на опште задовољство свих нас.
  То је оно што сам желела да кажем и да вас позовем управо да ако не подржите овај амандман, а господин министар ми је то и најавио, нисам желела да га повлачим, желела сам још о њему да говорим, да свакако господин министар, који је показао велико разумевање и добру вољу, размисли о могућности једног законског акта који ће ову најосетљивију област, верујте, најважнију област, удруживање младих - регулисати.
 

- Поштована госпођо Чомић, најпре бих да искористим своје време по повреди Пословника чл. 225. и 226. Међународни суд правде у Хагу прихватио је да се на захтев Хрватске Србији суди за геноцид, вероватно зато што је протерано 400 хиљада Срба. Исти суд који се прогласио ненадлежним по питању тужбе Србије против чланица НАТО због бомбардовања, сада одобрава тужбу Хрватске. Речено је да уколико се две државе не договоре о вансудском поравнању Србији ће бити остављен рок од најмање годину дана да спреми одбрану и тужбу против Хрватске за геноцид над Србима. Тражим информацију од надлежних у Министарству иностраних послова и правосуђа, ко ће сачињавати тим за одбрану Србије и да ли ће се у њему наћи експерти из невладајуће коалиције.
  Да ли могу сада да наставим? Један од разлога зашто ме весели стављање овог опредлога закона на дневни ред је чињеница да када овај закон уђе у процедуру Влада пада. Можда нећемо морати да чекамо следећи петак 28. новембар, изгласавање неповерења Влади. Како год, веома је интересантна тајна веза између сеизмичких кретања у Влади и покушаја да се под контролом државе ставе сва удружења, посебно фамозне невладине организације. Будући да је ова влада тајкунска и да државе фактички нема или не сме да има инструменте контроле над невладиним организацијама, није ни чудо да чим се мало покуша да се унесе реда и јавности у начин регистрације финансирања пословне књиге неких невладиних организација, постоји претња да Влада исече грану на којој седи. У овом тренутку због проблема са контролом тренутно се не зна број невладиних организација, али се претпоставља да их има око 30 хиљада.
  Следеће питање, а на које одговора нема, је колико се тренутно издваја из буџета за невладине организације. Одговор је опет по принципу пинг-понг лоптице, није у надлежности Министарства за локалну самоуправу, већ Министарства финансија. Испада да држава штеди тако што раднике не запошљава у владином сектору, а паралелно плаћа невладине организације и њихове пројекте и консултантске услуге. Да се разумемо, многи од тих невладиних организација заиста раде поштено и непрофитно, често се борећи са ветрењачама и показујући вештину немогућег тако што исправљају бројне сегменте друштвене небриге. Удружења која се боре за права особа са инвалидитетом, Удружење дистрофичара, параплегичара, слепих и слабовидих "Хомер“, Покрет за заштиту деце и породице од секти, разне еколошке организације које заиста раде хуманитарно и којима је потребна помоћ друштва и финансијска подршка шире друштвене заједнице.
  Међутим, с друге стране имамо спорне невладине организације које су на неки начин упропастиле имиџ свих оних што поштено раде. Ради се, наравно, пре свега о четири, у јавности веома познате и то познате по омражености, организације које воде опет познате у народу, четири јахачице српске апокалипсе. Овом приликом морам да цитирам свог драгог пријатеља фудбалску легенду Дулета Савића, који је дао следећу дефиницију невладиних организација које воде Соња, Наташа, Биљана и Борка: "То нису невладине организације, то су организације влада неких других земаља и тајних служби којима руководе жене које се само у личној карти воде као женско“, рекао је Дуле Савић.
  Колико јуче на хрватској телевизији, поводом срамног прихватања међународног суда тужбе Хрватске против Србије, гостовали су као добро усклађени двојац Бруно Векарић, који није ни мимику пустио, а камо ли глас, када је Соња Бисерко негирала злочине над Србима у Братунцу и Сарајевске жртве. Наградно питање је - ко је ту представник невладиног сектора? Соња и њен Хелсиншки одбор или Бруно Векарић који на основу става функционише више као портпарол невладине организације него тужилаштва?
  У члану 2. овај закон дефинише удружење као добровољну невладину организацију засновану на слободи удруживања ради остваривања заједничког циља или општег интереса, а који нису забрањени Уставом или законом. Да ли је стварно било у складу са Уставом и законом то што је врла Наташа Кандић на позив терористе Тачија како је јуче у свом одговору на питање Одбора за безбедност и моје лично потврдио и министар унутрашњих послова Дачић, ишла на прославу проглашења тзв. независне државе Косово и то не као нека белосветска Н. К. већ као председница Фонда за хуманитарно право. Ако је Тачи терориста, ако за њим постоји активна потерница МУП Србије због тешког кривичног дела противуставног уређења и безбедности Србије, онда је одлазак на његов позив и подршка његовом раду заправо саучесништво у кривичном делу. У свакој нормалној земљи која поштује свој устав и кривични закон, Наташа Кандић би била ухапшена по повратку из наше јужне покрајине, а оправдано би се поставио захтев да се преиспита законитост деловања њеног удружења. Уместо тога она има третман као да смо у Индији, тј. као да је света крава.
  У члану 3. овог закона наведено је да циљеви удружења не могу бити усмерени на рушење уставног поретка и територијалне целокупности Србије, ето Наташа опет у затвору, али и на подстицању неравноправности мржње и нетрпељивости засновано не на националној и верској основи.
  Дошли смо до Соње Бисерко, а то је заиста важно. То већ доводи у жижу интересовања Соњу Бисерко, чији је Хелсиншки одбор за људска права објавио фамозни годишњи извештај за 2007. годину и листу за одстрел на којој су се нашли заправо сви српски интелектуалци који су икада постојали. Оштра је конкуренција кога Соња и ово њено тајно хелсиншко друштво више мрзе - Коштуницу или Српску православну цркву. Погледајте било коју страну и на свакој страни спомиње се тај Коштуница, та СПЦ, а да не спомињем професора Самарџића, Дулета Савића, Слободана Антонића, Ђорђа Вукадиновића, Владику Артемија, Владику Атанасија Јевтића, наравно, и светитеље - Светог Николаја Велимировића и Јустина Поповића, уз анти-српско расположење изражено кроз листу неподобних и овај "богоборачки“ став према свакој светињи, наглашена је наравно мржња према Русији и свему што долази из ње, уз прецизно упутство како срушити енергетски споразум да не би дошло до претеране русификације Србије. Мржња у овој публикацији је тако густа да просто може маказама да се сече. После свега што је изречено бисерна Соња и то њено тајно друштво не би могли даље да функционишу као удружење ни у једној нормалној земљи. Да се не служимо Путиновим методама, мислим да ни Обама не би дозволио овакво растурање верске и националне, али и сваке друге, нетрпељивости.

  (Одговор Александре Јанковић на реплику Слободана Мараша којом је тражио да јој се изрекне опомена)

- Интересантно је да се господин Мараш увек некако јавља као представник лика и дела ове четири јахачице српске апокалипсе и нећу цитирати аутора, то је просто мој утисак. Господине Мараш, не знам да ли сте прочитали ову књигу о Хелсиншком одбору за људска права. Занимљива је насловна страна. Ово је извештај за 2007. годину. Србија је приказана као санта леда са које отпало Косово. Значи, оваква књига ни у једној нормалној земљи, која поштује свој Устав, не би могла да се објави. Међутим, какве су намере и који су ментори свог Хелсиншког тајног друштва види се на страни 116, нисте читали, у закључцима и препорукама где каже овако - "представници оваквих невладиних организација, то важи за Хелсиншки одбор, Фонд за хуманитарно право ЈУКОМ су једини представници друштва које аутентично и искрено подржавају и заступају вредносни систем на којима почива савремена европска цивилизација. ЕУ и друге међународне организације треба да прошире дијалог и са овим организацијама и да их промовише, своје партнере, по појединим питањима". Ни ви господине Мараш нисте представник који аутентично исправно подржава и заступа вредносни систем на коме почива савремена европска цивилизација, па ви видите.

 

  Информативна служба НС