ВЕСТИ::: 18.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ, СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Господине председавајући, даме и господо народни посланици, ми смо се сви обрадовали кад дођу закони овакви јер ће се догодити нешто у Србији ново, изабраћемо људе који су стручни, који су квалитетни, који ће радити мирно свој посао и који неће бринути да ли ће нека политичка опција или неки политичар коме не буду урадили нешто по вољи да их једноставно склони са посла и промени.
  Међутим, из једног искуства које имамо ми смо у Србији сведоци једне ситуације да ми имамо само једну институцију која функционише и та једна једина институција је председник државе, а он је уједно и председник водеће партије у владајућој коалицији. Значи, све што треба да урадите морате добити благослов шефа државе. Ако треба да правите коридор, морате њега да питате, ако треба да поништите Закон о концесији који је ова скупштина изгласала, ако он каже - поништићемо закон, поништићемо, каква скупштина, она је тамо минорна итд.
  Само сазнање да је председник Републике и највећи ауторитет који одлучује, који каже - ја нећу дозволити да градоначелник Београда буде тај и тај, ја нећу дозволити да премијер буде тај и тај, ја нећу дозволити то и то и тако се све и оствари. Ми онда можемо рећи да имамо једнопартијску државу.
  У партијској држави све ово о чему се сад трудимо, боримо, ево, министар предлаже, не може да заживи. Сама формулација једне партијске државе то не дозвољава. Узмите ви приче какве год хоћете, али не могу да схватим да неко може да уђе нпр. у атар, како наш народ каже, Г17 плус. Ако су они у здравству, ту не може ни портир да се буде, а тек да се вози санитет, то је велика обавеза. Значи, или ћете бити партијски или не можете бити ни на каквој функцији и то је чињеница и то је широм Србије, да не причам о другим министарствима и другим причама.
  Ове агенције су велика Српска несрећа. Ми смо се обрадовали, долазе агенције, тако се у свету ради, то су независна регулаторна тела, те агенције неће бити партијске, биће непристрасне у свему итд... Међутим, агенције су само маска за прљаве послове. Имамо неке агенције за дуван, па агенције за ово, оно и ту се највише и ради оних недозвољених радњи. Ко су људи који се тобоже бирају конкурсом кад у конкурсној комисији седе партијски људи и добију налог ко ће да буде изабран?
   Према томе, то је све једноставно играчка. Узмимо Уставни суд, бира га парламент, али на чији предлог? Ко даје већину? Значи, ништа опет не може. Они јадни тамо у корупцији кажу корупција је, не може посланик да буде градоначелник, а они ћуте, не смеју да се јаве и да кажу - крши се Устав, не може народни посланик да буде градоначелник. То још немамо. Онда, имамо неке градоначелнике, они дођу и седну овде и од њиховог гласа све зависи, могу да раде шта хоће и зато и хоће да седе овде, наравно у парламенту и крше Устав, а Уставни суд ћути и није надлежан, или ће разматрати то тек за неколико година.
  Према томе, агенције, све ово што се догађа у партијској држави, то је све маска. Бирати помоћнике министра. Камо среће!? Ово је све одлично. Сви би ми гласали за овако нешто, али то је једна велика превара, доћи ће партијски људи, а тобоже преко конкурса да покажемо неки степен демократије. Да не причам ко су саветници. Како може саветник доктору наука да буде средњошколац? Да ли то негде на свету постоји? Шта може да саветује човек једног функционера Владе који нема дан радног стажа? Ми сад имамо у Влади саветнике који немају један једини минут радног стажа, а некога саветују нешто а поред тога имају средњу школу, а имају наравно добру плату, имају плате по три до четири пута веће од начелника појединих служби.
  Да не набрајам више, мени је јако жао што се кроз овај закон жели да се направи нека привидна маска тобоже неке велике демократичности у овом моменту. Ми смо далеко од демократије и све више нагињемо опет да на челу државе имамо једну личност која одлучује о свему и све што се догађа та једна једина личност ће решити и разрешити. Према томе, господине министре, џаба је ваш труд, ви то желите, ми то поштујемо, ми смо вас саслушали али то је у овим условима немогуће, у условима комплетно партијске државе где је правосуђе партијско.
  Прошли пут сам говорио да не може, вечерас ћу да поновим, да ако имате одлуку да не сме да се прода бања Трепча која је власништво једног манастира у централној Србији, а неко каже - ма који тамо суд, продај то и - прода се. Увек се нешто прода. Не знамо ни коме, ни зашто, ни пошто, ни ко је то одлучио и не поштујемо наше сопствене институције. Према томе, ова прича да ћемо конкурсом постављати најбоље, најспособније - не пије воду. Постављаћемо опет партијске људе, али под маском неког конкурса, а одлучиваће опет страначки лидери, њихови саветници и помоћници. Наравно ово је пропала ствар и зато Нова Србија не може подржати и нећемо гласати за овај закон.
 

- Закон о државним службеницима је класичан пример како пут у пакао може бити поплочан добрим намерама. Заиста, намера је била добра, читав концепт покренут је још 2003. године у циљу деполитизације државне управе. Добар концепт, европска пракса, а посебно идеја да се стручни људи и прави професионалци нађу на правим местима. Како је све то спроведено у реалност види се већ и чињенице да је опет потребно време за продужење рока за примену овог закона до 31. децембра 2009. године. Чињеница је да на 398 положаја је постављено само 50 људи и то махом у време када је премијер био др Војислав Коштуница. Не може се кашњење са применом овог закона намењеног деполитизацији државне управе оправдати само техничким проблемима и процедуралним разлозима који утичу на то да је за једно постављење на посао потребно 87 дана. Пре ће бити да у атмосфери партијских постављења са конкурсима који више нису са сликом него по слици и подобне особе изостаје мотивација младих стручних људи да се уврсте у кадрове државне управе и тако партијском етикетом цементирају професионалну будућност.
  Мени је, као психологу, посебно битно и идејно исправно постојање службе за управљање кадровима која се стара о процени, између осталог, психолошког статуса капацитета и потенцијала особе да обавља тако важан посао какви су махом послови у државној управи. Ова служба обавља послове едукације државних службеника, а посебно рецимо у области која нам је сада битна, а то је борба против корупције. Проблем је само што очигледно постоји озбиљан јаз, могло би се рећи чак и провалија, између добронамерности концепта и злоупотребе у пракси. На примеру три постављена државна службеника постаће јасно о чему говорим. Божа Ђелић да није у улози министра и потпредседника Владе био би чак и симпатичан у својој убрзаности и разбарушености, можда је уместо овако озбиљне функције требало да му се додели позиција министра за весеље, као што би особа у улози председника Србије била феноменалан председник земље "лепотије“.
  Млади су пре пар дана направили духовиту акцију. А обзиром на то да укидање виза има исту судбину као Југо кабриолет који је својевремено министар Ђелић препоручивао грађанима као аутомобил будућности, предложили су да срећном добитнику Ђелић поклони свој Југо кабриолет. Том приликом организована је и наградна игра са следећим питањем - како ће гласити нови изговор Божидара Ђелића за следеће одлагање рока за укидање виза држављанима Србије? Под а) - глобално загревање, под б) - птичији грип, под в) - несташица резервних делова за Југо кабриолет. Толико о министру за науку и потпредседнику Владе који је факат постављени државни службеник. Иначе, не знам да ли сте чули нови виц, пријатељ ми је испричао малопре. Зашто Божу Ђелића зову Обама? Зато што краде "обама“ рукама.
  Следећи случај државног службеника је Млађан господин Динкић, министар за привреду и потпредседник Владе, који у психолошком смислу функционише као паук убица. Прво плете своје мреже свуда где има пара, пипци су му у свим сегментима друштвене моћи, а на крају уништава и поједе не само оне који су упали у мрежу него и оне са којима је правио мрежу. Ако није у питању синдром Барона Минхаузена или стручно речено псеудологија фантастика, пошто је лагао о бесплатним акцијама, социјалном програму за раднике "Заставе“ које ће наводно све преузети "Фијат“, запослењима, скијалиштима и којечему на Старој Планини, онда је реч о чистој ароганцији и бахтости, будући да овај постављени државни службеник свесно и намерно лаже, обећава и не преузима одговорност ни за изречено обећање, ни за предузете акције. Потрошио је паре од "Мобтела“, "Робних кућа“, трећег оператера, чак две милијарде и 260 милиона евра потрошио је за предизборну кампању. Тако скупу кампању тешко је добио и то ван икакве контроле могао да има и сам Обама.
  Сада је најавио спектакуларан долазак и невероватну инвестицију свих тих банака уз коментар да је то доказ стабилности тржишта у Србији. Иначе, та спектакуларна Сити банка је у последњих 20 месеци изгубила 20 милијарди долара и уз сву помоћ државе до 2010. године ће сигурно пословати са губитком. Да ли је одличан инвеститор за Српску привреду, то може да буде добар инвеститор за Млађу, који преферира Колмар гардеробу од бар 3.500 евра, док је народ укосио очима од кинеске робе. Динкић верује својој процени, накнадној и беспотребној, коју је народ платио 500.000 евра, Дилојт, која је рађена методом цена која оставља сасвим довољно простора за манипулације. Наиме, у августу је Међународна организација за енергетику из Вашингтона урадила процену кретања цена нафте на светском тржишту у 2008. и 2009. години. Цене су подељене у три групе. Песимистично од 100 долара по барелу, основну 110 долара по барелу, оптимистичну 124 долара. Проценат Делојта је урађен искључиво на основу ове оптимистичке цене.
  У случају да Динкићева опструкција успе и дође до одустајања Гаспрома, нови купац би имао право на нову процену, јер цена нафтне компаније директно зависи од цене нафте. Колико би вредео НИС данас ако је цена нафте на светском тржишту 60 долара по барелу. 51% НИС би вредело нешто испод 200 милиона евра. У августу вредност Гаспрома је процењена на 35 милијарди евра. Да су радили процену по методи коју користи Делојт, Гаспром би тада вредео 80 милијарди евра, а када би се процена Гаспрома радила по данашњој цени нафте Гаспром би био 14 милијарди евра. Мали распон од 14 до 80 милијарди. На крају ћемо, ако Млађа настави са опструкцијом, као и концесије, доћи у ситуацију да Руси одустану, изгубимо 200 милиона евра, уз одсуство магистралних гасовода и без складиштења природних извора гаса. Можемо само да претпостављамо како вести нису до краја лоше. Можда су лоше за народ и државу, али за дотичног државног службеника не, јер постоји оправдана накнада за добро обављен посао саботаже важног државног пројекта. Уз овакав пораст цене гаса изгледа да Млађа планира да се загрева на скијама, а нама обичним смртницима препоручује грејање на менталним оргијама поверења у његову часну Миросинкину реч.
  Трећа, али не и последња постављена владина службеница, од миља звана балерина, са претходним препорукама саветника из Министарства одбране је министарка за спорт и омладину Снежана Марковић-Самарџић. Просто се не зна о коме више води рачуна, о спорту или омладини. Сада је међу младима популарна клетва "да Бог да те балерина штитила“. После Милорада Чавића одлазак из земље због очајних услова за тренинг, најавили су Ивана Шпановић, светска јуниорска шампионка у скоку у даљ, Мирослава Најданоски, државна рекордерка у пливању на 50 и 100 метара прсно, као и Иван Ленђер, европски јуниорски шампион и светски вицешампион на 50 и 100 метара делфин стилом.
  У ребалансу буџета за спорт и омладину издвојено је нула динара. Каква је то порука младима и спортистима?! Афирмишите ви себе о свом трошку у свету, ако постанете светске фаце, онда ћете доћи да се сликате са политичким властодршцима и фацама у предизборној кампањи. Што рече председница Економског савета Нове Србије, која је као странка у недељу 16. новембра, већ затражила оставку министарске за спорт и омладину, "шта ће нама Милорад Чавић, Јелена, Ана, Ноле и сва она деца којима су они постали идоли, када имамо 23 министра, буљук заменика и помоћника, председника подмиритеља и премијера непливача!?“.

  Ако су ово троје постављени и својим акцијама, како да верујемо да ће они које они именују, изаберу за своју свиту бити голи професионалци. Голи, можда, а професионалци - тешко.
 

- Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, уважени министре, пред нама је закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима. Мислим да није добро да оволико пролонгирамо неке законе које смо донели. Посланичка група Нове Србије неће моћи да подржи овај закон и приликом сета закона о правосуђу и агенције за борбу против корупције и других закона више пута смо са ове говорнице упозоравали да ће се увек када дође дан да се примени закон, доћи од Владе да се пролонгира примена закона.
  То је једно велико утемељење у овом парламенту. Постала је пракса да се то тако ради, а управо је то све због тога што се једноставно трчи са неким законима који су доста лоши, брзоплети, није било јавне расправе и наравно, вероватно и судије у Србији требају да буду мирне јер се неће применити 2010. године закони. Када дође дан када треба да се примене, то ће се такође одложити.
  Не знам како ћете решити по мени једну парадоксалну ситуацију када је овај закон у питању. Имате државне службенике на положају на који су изабрани по закону који сада пролонгирамо и имамо постављења која ћемо за годину и по дана имати. До 2007. или почетком 2007. године било је доста конкурса. Влада др Војислава Коштунице је почела са применом овог закона. Било је постављења, сигурно неких 50-ак постављења и онда се стало. Зашто се стало? Неприхватљиво је да буду изговори да је било две техничке владе у међувремену. Ако је било техничке владе, то не значи да живот у Србији треба да стане.
  Знамо како се конкурс обавља. Конкурс се обавља тако што служба за управљање кадровима расписује конкурс. У том конкурсу учествује неко из службе за управљање кадровима, неко из неке стручне организације, рецимо Кирило Савић и један представник организације где се бира директор. Ако је то тако, потпуно са правом можемо да сматрамо да управо је жеља да носиоци власти хоће да поставе своје директоре, а онда ће ти директори да буду постављена лица и онда ће они одређивати ко ће их касније бирати у служби за управљање кадровима.
  Мислим да је то неприхватљиво, јер уколико желимо професионализацију, уколико желимо нешто што је добро у овом закону, да потпуно одвојимо од партијских постављења неке стручне људе који ће вршити посао неовисно од извршне власти која ће бити.
  Дакле, имамо један велики проблем. Проблем је велики овде и јуче сам вам то рекао када смо имали консултације, проблем замрзавања функција. То је велики проблем. Имаћете људе који су изузетно стручни као што су неки инжењери, лекари, адвокати итд. који неће моћи да прихвате да буду овакви службеници на положајима зато што не могу да замрзну статус јер када нешто прође они морају да се врате а немају где да се врате, јер неће имати замрзнути статус.
  Ту је још један велики проблем, што су изузетно мале плате и велике разлике између директора посебних организација и службеника, намештеника итд. Имате парадоксалне ситуације да кадрови, кад су добри инжењери у неким пословним организацијама су потпуно обешчашћени са малом платом од 30 хиљада динара или 40 хиљада динара, а при том директор посебне организације има већу плату малтене и од премијера, плату од 150 до 200 хиљада динара. То су нелогичности за које морате да нађете начина да их исправите јер и приликом неког усаглашавања и повећања, исто као што имамо проблем са пензијама, ако се повећава на исти начин, са истим процентом, онда испада да директор добије плату која је практично у нивоу плате тог запосленог средњошколца у некој посебној организацији.
  Дакле, мора се ићи ка томе да људи са средњом стручном спремом, добри стручњаци, самостални саветници, да ту направи помак, да се они приближе управо овим великим платама. Уколико будете на исти начни, по истој стопи повећавали, усклађивали цене, имаћете једног дана, као што ви данас кажете девет или шест пута, доћи ће до 20 пута већих разлика.
  Дакле, неприхватљиво је да се и овог пута на овај начин, ево доћи ће и тај 31. децембар 2009. године, а ништа се неће помаћи. Сигурно је да ћемо опет тражити законе, опет ћемо тражити пролонгирање примене овог закона. Немате никакав разлог да не кренете са конкурсима. Кадровска комисија и служба за управљање кадровима треба да ради свој посао и треба да бира људе који су потпуно ван политике јер то је основна идеја овог закона, а никако када дође до примене тог закона онда да радимо нешто што није у реду.
  Дакле, мени је потпуно неприхватљиво да практично имамо једно апсолутно двовлашће, једне људе који су изабрани по важећем закону и неке људе који уопште нису изабрани. Само бих вас замолио, господине министре, ако можете да ми кажете, виђаћемо се ових дана у парламенту, колико је стопирано завршених конкурса. Значи, служба за управљање кадровима је завршила посао, предложила кандидате, а људи ни дан данас у тим министарствима, посебним организацијама нису изабрани. Иста је ситуација и са помоћницима министара. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, господине министре, сви смо се сложили да је добра жеља и да је закон добар. Немојмо сада мало да искривљујемо нешто што сам овде рекао. Моје конкретно питање је овај закон и спровођење овог закона апсолутно заживело, неких 50 постављења је било и то је завршено пре годину дана и онда смо улетели у неколико одлагања. Моје питање и сугестија је управо зашто не наставимо нормално са конкурсима зато што не бисмо данас сигурно одлагали овај закон за неко будуће време. Дакле, то је основна примедба и врло аргументовано сам вам рекао да је жеља управо када сам рекао да се постави неко из владајуће већине и да се на тај начин дође до ове комисије и да се обезбеде ти људи да буду сигурно изабрани. Нисам стигао да кажем да се и заменици неких директора и помоћници на исти начин бирају.
  Према томе, управо је јасна ствар да овде се жели да се направи практично једнопартијски систем. То је врло опасно. Зато вас упозоравам као доброг правника, као уваженог министра да тако нешто колико желимо да спроведемо и да урадимо деполитизацију ових органа, ових људи које треба овим законом да бирамо, да то не чинимо. Немојте да ме убедите у нешто да уколико неко буде изабран после пет година и ако је неко имао неку жељу, када дође нека друга власт, вероватно ће неко неком рећи, повуци се са тог положаја, морамо да ишчистимо свест о томе да бисмо овај закон могли да применимо. То је апсолутно сигурно. Небитно је која је странка на власти. Дакле, моја апсолутна порука је и рекао сам вам да смо добро замислили овај закон, он је добар, али не ваља то што се примена више пута одлаже.
  Дакле, ако ово што је потпуно један једноставан посао у односу на оно шта ћемо имати приликом примене закона у правосуђу и избора судија, онда ћемо сигурно одлагати до 2020. године, па нека судије слободно буду мирне, ништа од овог закона који ћемо донети, ако овако једну просту ствар не можемо да решимо. Ово се врло лако решава. Потпуно је јасна процедура, потпуно је јасан закон. Закон је добар али не ваља то што се конкурси одлажу, примена се стално одлаже. Имамо један несклад између људи који су изабрани. По овом закону, рецимо у једном министарству или доминистарству је неко изабран по конкурсу а неко ће бити постављен. То су нелогичности и то је моја порука, а немојте пребацивати на неке раније владе да у суштини ту нешто није добро. Закон је добар али почните да га примењујете а не да га стално одлажемо ради свих оних ствари због којих сам вам рекао. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштовани господине министре, поштована јавности Србије, једно кратко питање на праву адресу господину министру Дачићу и на ову праву тему око путних исправа. То је питање које се намеће од јутрос, уз једну фотографију која ту кола по парламенту. Наиме, ко издаје путне исправе грађанима који живе на територији КиМ, Србима и Албанцима? Са којим путним исправама путују Албанци по свету, да ли им издаје Република Србија? Косово дефинитивно још увек није држава. Или користе путне исправе државе Албаније? На који начин се они легитимишу и детерминишу у свету и који однос ту има Република Србија? Хвала.
 

- Колегиница Злата Ђерић је рекла - ово је једна слика која кола скупштином. Искористићу прилику да дотичну слику дам министру унутрашњих послова Ивици Дачићу. На слици се види особа у улози председника, господин Тадић и доле је господин Тачи - заједно на Конгресу Социјалистичке интернационале у Атини 2006. То је прва ствар. Друга ствар, пошто сте већ ту, господине Дачићу, имам питање које су постављали из Удружења породица киднапованих и прогнаних са КиМ, а то је - како то да је после кривичне пријаве која је поднета против господина Тачија 18. фебруара у МУП Србије, он није више на потерници? Како то да и Тачи и Сејдиу и Краснићи више нису на потерницама? Да ли постоје црвене потернице за њима или не? Као што знате, у случају Миладина Ковачевића постојао је велики притисак Америке да се он не врати на територију Србије, па је уз невероватне напоре враћен овде и суди му се у Србији? Како је могуће да господин Тачи својим пасошем путује, како то да није на црвеној Интерполовој потерници и да ли је могуће да МУП не стоји иза кривичне пријаве коју је поднео 18. фебруара након што су 17. фебруара у Приштини дотични организовали проглашење лажне државе на тлу Србије? Колико то има везе са овом сликом коју сам Вам претходно дала?

 

  Информативна служба НС