ВЕСТИ::: 03.11.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС РАДОСЛАВА МОЈСИЛОВИЋА, МИЛУТИНА ЈЕЛИЧИЋА, АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

- Поштована председавајућа, поштовани народни посланици, господине министре, желео сам да говорим о томе да ми, народни посланици, у овом парламенту смо изузетно увређени, повређени, понижени, потцењени. Нас увек, посебно посланике опозиције, нападају зашто говоримо, зашто некоме кажемо да лаже, кажемо некоме да вара грађане Србије. То је истина. Желим само да подсетим на пар ствари. Пре сто дана када је формирана Влада, гувернер Народне банке Србије обратио се грађанима Србије и рекао, динар ће бити стабилан, ја вам то гарантујем, преведите своје девизне штедње у динарске, бићете изузетно задовољни и зарадићете много више. Догодило се за сто дана да свако ко је то урадио изгубио је 14%, а 14% то је двогодишња камата. Према томе, гувернер је преварио грађане Србије, по ко зна који пут и они који су то урадили оштећени су за две године камата на своје динарске улоге, а наравно, за наредну годину сигурно ће бити тотално без икаквих средстава и могућности да се обештете.
  Друго, председник Србије обећао је 200.000 радних места - нових. То је било добро. Рекло се бољи живот, Европа, све је то било добро. Међутим, ево само једна фирма Техничко-ремонтни завод у Чачку, остала је без 400 радника, добили су отказе. Зашто из фирме која је била најбоља у оној великој Југославији, која је била водећа у војној индустрији, одједном даје отказ 400 радника. Да не причам о војној индустрији која је у колапсу, да не причам о "Петолетки", Бору, Мајданпеку, источној Србији, да не причам о "Јумку", о "Коштани" итд. Али, докони министар привреде прича о железницама. Зато сам и ја прошли пут овде дискутовао. Он је све проблеме решио, ево сад је дошло да мало решава и проблеме железнице.
  Према томе, нема нових радних места, господо, следе нови откази. Мени је министар Милосављевић Драгомир, не знам да ли зна зашто је поскупео два и по пута телефонски прикључак, зашто је импулс поскупео 100%, гас 60%, а најављује се још 30%. Па да ли сте ви нормални? Не знам бољи израз. А ви, који сте обећали бољи живот грађанима Србије, је ли то бољи живот, господо? Ако је то за вас бољи живот, убедите и нас. Обећали сте акције од хиљаду евра, постројили пет милиона људи и од тога до данас ништа. Дулић прича сваки дан о концесији, гас и концесија, а људи, све разумем, али овај парламент је донео одлуку да се ради концесија и сад један ортопед из Суботице дође и објасни нам да не треба то да се ради, да смо ми неважни, наше одлуке и гасни споразум и све то и није толико битно.
  Господо, ако нема парламента, хајде да крунишемо некога, ако парламент нико не поштује, не поштује његове одлуке... онда долази крунисање.
  Имате ли ви цара, краља, имате ли нешто, хајде изађите и то нам реците, да и то питање решимо. Молим вас, немојте се играти са ЕУЛЕКС-ом, немојте причати и мора проћи резолуција о парламенту, мора овај парламент о томе да расправља, а немојте радити све на мала врата.
 

- Поштовани потпредседниче, колеге посланици, господине министре, поштовани грађани Србије, да не би испало да ми овде само причамо узалуд, пошто сте ви данас овде, представник Владе, имао сам неке обавезе па тренутно нисам био у Скупштини, хтео сам да питам министра трговине Милосављевића, а пошто сте ви овде, позивам се, дакле, на члан 225. и 226. врло су ми потребне информације које су битне за мој рад као народног посланика, да овде изађете одмах и пред грађанима Србије објасните зашто је телефонска претплата поскупела 200%. Да вам кажем кога сте казнили са тим. Нисте казнили министре, ни помоћнике министара, ни државне секретаре, ни бизнисмене, ни посланике који имају солидне плате, казнили сте убогу сиротињу. Таквих има преко два милиона који имају прикључке на телефоне. Имали су досадашњу претплату 88 динара, бака позове унуку која је на студијама, да види како студира и врло пази на те импулсе, односно на време; мајка сина у војску, сиротиња, њих сте казнили. Нисте казнили нас који имамо добре плате, немојмо да се лажемо, укључујући и вас. Зашто сте то урадили ако је Телеком седма фирма по профиту компанија. Колико сам прочитао, преко 160 милиона евра, а тек од 1. јануара нас очекују поскупљења телефонских импулса. Дакле, имате прилику да ме демантујете, ја сам вас културно, фино питао, да одмах изађете за говорницу и да то објасните. Онда ћу дати коментар после тога, уколико буде потребан, на ваше објашњење.
  Дакле, још једном вас најуљудније молим, као представник грађана, да изађете овог тренутка за ову говорницу и објасните зашто цене дивљају. Хвала.

- Поштована председице, колеге посланици, грађани Србије, добро јутро. Ја бих кроз ову причу о амандману хтео да искоментаришем оно што је колегиница Нада Колунџија рекла. Она је рекла само пола истине. Ја морам да кажем да се ради о амандману који је у име владине већине прихватила и то је за поштовање, пошто Нова Србија нема право вета као што има посланичка група националних мањина. Заиста сам стекао утисак да је овај амандман Балинта Пастора прихваћен под притиском. Али, рекох да је госпoђа Колунџија рекла само делимичну истину од онога што смо се договорили, ја сам пристао да изменим амандман, тобоже, нешто сам погрешио, да би га прихватили, да не иде из кабинета неких потпредседника Владе, али сам добио обећање овде да ће министар изаћи. Цео дан чекам да се то обећање изврши да ће неко од министара или министарки изаћи овде, не знам више ко је ко пошто се нон стоп мењају, не знам ни ко ће ујутру бити следећи министар, али видим да госпођа Матић нема појма о чему ја причам, жена је овде дежурна као пожарни у војсци. Значи, опет ћу морати да објасним о чему се овде ради. Имао сам обећање госпође Чомић да се 12 милиона издвоји за наше суграђане који су имали ту несрећу да буду инвалиди и да се за њих направе спортски терени на којима би се они бавили спортом и покушали да живе колико толико нормално као и ми здрави, а и нас овде то, не дај Боже, можа да затекне.
  Цео дан чекам да се изврши обећање, да неко од министара или министарки који се овде мењају као на траци, изађе и потврди тај амандман. Пошто то није остварено, није ми довољно само ово обећање владајуће већине јер половина посланика не зна шта гласа и који амандман тако да постоји бојазан да овај амандман не буде изгласан. Госпођо Матић, очекујем да се и ви мало укључите у данашњи рад, некако смо вас запоставили, да изађете и да у име владајуће већине прихватите овај амандман. Најискреније вас молим, колико год ми били преморени, колико год вам ово изгледало смешно, да изађете за говорницу да ово прихватимо јер ако не знате што је ово поскупљење претплате 200%, ваљда знате да је ово за наше суграђане са посебним потребама. Захваљујем се.

- Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, у материјалу који сам добио као народни посланик, а тиче се амандмана који су поднети на Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету, мој амандман се налази после амандмана господина Шормаза, међутим на оној седници, имао сам прилике да гледам код куће, јер смо већ сви били уморни у петак, мој амандман је прошао пре амандмана господина Шормаза, па ћу ја сада искористити ову прилику, 15 минута које посланичка група Нова Србија има по амандману господина Шормаза, да говорим о свом амандману, ако дозволите.
  Мој амандман који сам поднео на предлог овог закона тиче се тога да се у члану 5. раздео 9. у разделу Министарства одбране на економској класификацији 422. трошкови путовања смање како би се новац издвојио за нормално функционисање народних кухиња. Због чега? Зато што просечан град у Србији од 100.000 становника има потребу да на тај начин задовољава потребе хиљаде грађана. Међутим, у Врању је ситуација мало другачија јер је велики број грађана од 2000. на овамо остао без посла. Навешћу само пример "Јумка“ где је посао изгубило 10.000 радника, пример "Коштане“ где је 2.500 људи остало без посла. Имамо "Делишес“ у Владичином Хану где је такође преко 2.500 људи остало без посла и ево сада имамо ова најновија дешавања од када је Влада обећала нова запослења, да је и Сутопревозничко предузеће "Јединство“ које је у међувремену продато израелском Кавиму почело да отпушта раднике, тако да је само у задњих три месеца 200 радника остало без посла.
  Онда, некако увек у време предизборне кампање појави се свемогући министар Динкић па обећа отварање 3.000 нових радних места, запошљавање радника. Сад ћу вам мало причати о тој чудној инвестицији Замбера. Господин Динкић је пре једно две године ухватио за руку неког Британца, кипарског или грчког порекла, господина Јанија Савеса, довео га у Србију и дао му од државних пара шест милиона евра како би он наводно запослио у новоизграђеној фабрици Замбер 3.000 радника. Да ствари буду јасније, Динкић је том приликом обећао 3.000 радника и производњу 100.000 одевних предмета месечно. Такође је рекао да инвестиција са Леном и изградња Замбера заједно са господином Саласом је веома драгоцена за Србију и она ће привући многе стране инвеститоре.
  Дана 29. октобра 2007. године, када су грађани Врања схватили да је реч о великој превари, господин Динкић је громогласно запретио и рекао да морају да поштују уговор са Замбером, јер ће фабрика кренути да ради 1. марта 2008. године. Докле се стигло? По уговору који је господин Салас потписао са агенцијом за страна улагања и промоцију извоза "ијепом“ каже се да ће прва транша од милион и по евра њему лећи на његов текући рачун одмах након куповине земљишта. Он је купио уредно земљиште, узео најбољу локацију у граду за 500 хиљада евра и уплаћено му је милион и по евра. Другу траншу средстава добија када узме грађевинску дозволу за изградњу фабрике. Дошао је и до те грађевинске дозволе, уплаћено му је још милион и по евра и ту се стало.
  Трошкови господина Саласа до сада су 500 хиљада евра за земљиште које је дао и трошкови око вађења грађевинске дозволе. Значи, потрошио је негде око 600-700 хиљада евра а њему је уплаћено три милиона евра. Фабрика је кренула да се гради. Извођач је дошао скоро до краја и њему се тренутно дугује милион и триста хиљада евра. Ни један једини динар извођачу, тј. предузећу "Метеори“ из Врања до дана данашњег није уплаћено. Где је та разлика од неких два милиона 300 хиљада евра, питају грађани Врања и шта ће бити са радним местима која је обећао господин Динкић?
  С обзиром на то да сам имао прилику да гледам исти циркус око потписивања уговора са "Фијатом“, сматрам да и они људи у Крагујевцу неће проћи боље него што смо ми у Врању, па мислим како је ова влада кренула да ће скоро 90% становништва да се храни у народним кухињама. Хвала.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, министре пољопривреде, поштовани грађани, мени је жао што овај амандман није усвојила Влада, а надам се да ће после овог образложења можда и усвојити када буде гласање. О чему се ради, образложићу вам сада, укратко. У члану 5. глава 14. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ЕК 451, субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама у колони 6, средства из буџета, износ од 22.545.875.209 мења се у 19.545.875.209, односно у колони 8. укупна средства износ 22.959.020.641 мења се у износ 19.959.020.461. У члану 5. глава 14. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ЕК 512 машине и опрема у колони 6, средства из буџета износ од 40.951.702 мења се у 3.040.951.702, односно у колони 8. укупна средства, износ 78.162.523 мења се у износ од 3.078.162.523.
  У образложењу, постојећа механизација у Републици Србији је потпуно дотрајала да би се стимулисао будући нараштај да остане на селу и да би се ублажиле неповољне калкулације цене производње пољопривредних производа, неопходно је да држава помогне пољопривредне произвођаче куповином четири хиљаде трактора и основним прикључним машинама у износу од три милијарде динара. Акција би се звала "Трактор за свако село“. Морам да вам напоменем да нам је хиљаду села нестало због небриге државе према развоју села и сеоског становништва. Планирани износ субвенције јавним нефинансијским предузећима у износу од 22.545.875.209 динара непотпуно је објашњен у буџету и пошто је у старту расподељено само 100 милиона динара, сматрамо да је ова акција преко потребна и има буџетског простора да се спроведе. На овај начин би Влада Републике Србије показала да на прави начин води бригу о аграру и пољопривреди као најзначајнијем њеном ресусрсу.
  Иначе, ова Влада и држава су потпуно зауставили развој пољопривреде и индивидуалне пољопривредне произвођаче. Цена производње готово у свим сегментима пољопривреде већа је него њихов финални производ, што је недопустиво. Долазим из Расинског округа, из општине Брус са подручја углавном воћарско-виноградарског, где је цена шљиве у откупу ове године била 6 динара по килограму, цена грожђа од 15 до 20, цена купина 12 динара, а у сточарству је још гора и црња ситуација. Некада у Расинском и Топличком округу становништво се бавило 70% овом производњом. Сада се то свело испод 5% укупног пољопривредног становништва. А како би се и бавило, када је откупна цена млека 20 динара, два пута мање него један литар воде.
  Мислим да је то стварно срамно и понижавајуће, да литар млека буде два пута јефтинији од литра воде. Стварно брука и срамота. Ове цене су понижавајуће и поражавајуће. Са оваквим ценама сељак не може да преживи, не може ни 50% директних трошкова у својој производњи да покрије, а ту мислимо на цену минералних ђубрива, на цену горива, на цену заштите хемијских средстава, агротехничких мера које су веома скупе. Где ћемо радну снагу, где ћемо живи рад сељака који ради од јутра до сутра? Значи, нема га нигде. На губитку је 100%. Зато нам је оваква ситуација углавном у централној Србији, Југоисточној, Југозападној, можда је мало боља ситуација у Војводини, али ни ту не цветају баш руже.
  Због небриге ове Владе и државе према селу и сељаку, села су нам све празнија и сиромашнија, млади људи не желе да се баве пољопривредном производњом, па се због тога исељавају у градске средине, а и они који остају у селу уместо да се баве пољопривредом, раде неке друге послове и зато су нам необрађене пољопривредне површине, зато имамо много парлога и насупрот томе, увознички лоби ради свој посао, увози све и свашта од пољопривредних производа, па тако нпр. увозници нам увозе лук и шаргарепу из Кине, јабуке из Шпаније, живинско месо сумњивог квалитета из Холандије и још само треба да нам увезу луде краве из Енглеске и Ирске, па да барем начисто угасимо и уништимо село и сељака.
  Зато молим Владу и Републику Србију и ресорно министарство пољопривреде, као и Министарство трговине да се узму у памет, да поведу рачуна о нашим пољопривредним произвођачима, да их стимулишу, да им обезбеде финансијска средства кроз разноразне субвенције, регресе, премије у производњи различитих пољопривредних производа.
  Предлажем Влади Републике Србије и ресорном министарству трговине да забране увоз свих пољопривредних производа који рађају и прерађевина које се могу произвести у родној земљи Србији. Тиме ћемо на најбољи начин заштити нашег сељака и омогућити му да оно што произведе на својим имањима пласира на домаће тржиште, а вишкове да извезе у треће земље. Затим, да се за сваки хектар обрађене пољопривредне површине, регистрованим пољопривредним произвођачима или домаћинствима исплаћује од 150 до 200 евра у равничарским крајевима, а у брдско-планинским подручјима од 300 до 400 евра по хектару због отежаних и суровијих услова за живот. Све земље Западне Европе тако то раде, а ми тежимо да уђемо у ЕУ. Ми тежимо да то буде са Косовом и Метохијом, а неко тежи да иде без КиМ у ЕУ.
  Затим, здравствене и социјална заштита сељака мора бити бесплатна и они дугови пољопривредника и сељака које имају тренутно, према социјалном и пензионом фонду, треба отписати и предлажем да им се отпишу, јер они стварно немају то одакле да плате јер су неповољне цене и немогуће је да то учине. Сељачке пензије које су за сада најмање, износе 7.200 динара. То је стварно мизерно и понижавајуће, морају се повећати и изједначити барем са радничким пензијама, мада и те радничке пензије нису велике, али предлажем да се повећају једно 5.000 динара, да тај просек најмањих пензија буде барем 16.000 динара или 200 евра и да се смањи тај јаз између најнижих и највиших пензија. Код нас су најмање пензије 7.200, а највише су 105.000. то је 1:15, тога нема ни у једној земљи на свету, мислим, у нашем окружењу - сигурно нема. Тај јаз мора да се смањи и да буде 1:5, 1:7, тако је у свим западно-европским земљама.
  Волео бих да ова Влада, социјална како су је назвали, то је била парола СПС, да испуни ова обећања. Ако овако ураде у наредном периоду, ако се има простора у овом буџету, а ако не, да се то избуџетира у 2009. години, онда ће остати упамћена као социјално одговорна влада. Ако се не уради ово, биће упамћена као преварантска и као социјално НЕодговорна влада. Захваљујем вам се. Хвала.
 

- Таман да нисам страначка колегиница господина Милутина Јеличића, његов амандман и образложење бих морала да прихватим јер је упозоравајуће за Владу, која више него аутистично у односу на своје грађане, а посебно пољопривреднике. Све што је господин Јеличић рекао ме је подстакло на размишљање о квалитету ове социјално-одговорне Владе. Кад човек свесно и намерно лаже, под претпоставком да је психолошки здрав, онда се може назвати а) лажовом, б) маркетиншким магом, в) политичарем из власти, г) манипулантом.
  Могуће је да сва ова обележја од а) до г) буду сједињени у једној особи. Стога, тражим информацију о чему се ради у случају министра за науку и потпредседника Владе, Божидара Ђелића. То што се смеје као луд на брашно када направи лапсус лингве, па говори о 100 година, уместо о 100 дана Владе, може да буде знак ексцентричног персоналног стила. Али, када тврди да у Србију неће допрети светска економска криза, која ће чак бити и стимулативна, за њега важи оно под а), б), в) и г).
  Једном речју, манипулативна лаж властодршца који политику схвата као маркетинг, а грађане као протагонисте у маркетиншкој виртуелној реалности. Сличан је случај и другог потпредседника Млађана Динкића и министра привреде који је отишао и корак даље, па говори о стимулативним ефектима светске економске кризе који ће довести до привредног раста од 15% годишње.
  Једино могуће оправдање за њега је да се од велике количине скијања и разређеног планинског ваздуха преузнео и ушао у неку специфичну "зону“ сумрака. Под условом да су Божа и Млађа изрекли овакве ноторне неистине у неизмењеном стању свести, без претходног памћења и дивље свирке у бенду, чији су они носиоци, а фали им још само дувач Чанак, поставља се питање хоће ли они сносити последице за овакву манипулацију и превару грађана? Хоће ли због стимулативних ефеката светске кризе Млађа исплатити обећану суму за акције? Хоће ли Божа повести грађане Србије на границу да са белим шенген визама путују где им је воља ове Нове године? Или су они најбољи настављачи лика и дела Бранка Костића, који је својевремено рекао да ће санкције за Србију бити стимулативне, јер ми можемо и корење да једемо? Да ли је ово пут Србије у Европу? Да ли се грађани Србије смрзавају јер не могу да плате гас, који је у ранијим медијским кампањама рекламиран као еколошки најбољи и финансијски најисплативији енергент? Да немају нормалне пензије, већ да и даље чекају да им Деда мраз из фамилије Кркобабић обезбеди неку цркавицу до 2010. године? Да немају визе, нити паре да их плате, а камо ли да путују? На све то још треба да буду изоловани од својих најближих, расутих по ближем и даљем окружењу, тако што неће моћи ни телефоном да им се јаве. Телефонска претплата је повећана за 196%. То је као из вица, где лекар каже пацијенту - имам за вас добру и лошу вест, па човек каже - добро докторе, која је лоша, а он каже лоша је да ћете живети још шест месеци, а овај каже - добро докторе, која је онда добра? Е, добра је да сам ја ноћас добио на покеру.
  Тако је добра вест да су у управним одборима људима надреално високе плате, а да на сваког министра дође бар два генијална и добро опарена саветника. Када ће народ да уврсте у категорију - саветник?
  Данас радници "Заставе“ одлучују о сопственој радној судбини, тако што ће се подвргнути социјалном програму. Подсећам, по уговору обавеза, не "Фијата“, већ заједничког предузећа је да до 2012. године запосли 2.433 радника, али не нужно из садашњег броја 3.800 запослених, колико људи ће још бити преварено?
  Ако мало анализирате ЕПП на разним телевизијама, доћи ћете до сазнања да је реклама за банке преузела примат чак и над "Орбит“ жвакама, са крилцима или без њих. Рационализација је да је то због недеље штедње. Заправо се ради о страху банака да ће грађани повлачити своје улоге, јер, за разлику од Владе, која се у односу на светску економску кризу понаша аутистично, грађани озбиљно разматрају њене могуће последице, а сумњичави су оправдано, јер овде нада више не може да тријумфује над искуством. Највећу камату на девизне улоге - 11% нуди "Металс банка“, у којој су прошле недеље уведене привремене мере.
  Стога је, не само моја препорука, већ и озбиљно упозорење грађана који нам се јављају да се Влада узме у памет и да бар на плану усвајања амандмана опозиционих посланика, попут господина Милутина Јеличића и других, покаже да није потпуно недодирљива за глас разума и сопственог народа. Ако се не усвоји предлог да се формира радна група за праћење ефеката светске економске кризе, можемо проћи као Исланд. Наиме, исландска круна стално пада, банкарски сектор је обогаљен, а Исланђани веома брзо губе послове. Ту је разлика. Србија, упркос обећању особе у улози председника Србије, да ће се отворити 200.000 нових радних места, и немају послова. Исланђани губе и уштеђевину и радна места.
  Влада страхује да има оних који губе здрав разум, па је исландско Министарство здравља основало здравствени центар за хитно психијатријско стање у центру Рејкјавика, не би ли помогло грађанима очајним због економске имплозије.
  Код нас би "петовладични“ министар здравља могао да оснује овакав здравствени центра за хитна психијатријска стања некритичности и еуфоричности појединих министара на челу са собом.
  Постоји још једна сличност између нас и Исланда, а то је оснивање народних кухиња.
 

- Поштоване колеге, поштована председавајућа, јавио сам се малопре, пре паузе и желео сам да подржим колегиницу Јудиту Поповић. Што се тиче следеће седнице и тачака дневног реда за среду, изузетно је некоректно да нам Влада овакав дневни ред достави у петак у поноћ, када смо свио очекивали да ћемо добити буџет, добили смо сет правосудних закона изузетно важних, око којих се у Србији, у правосуђу диже велика прашина. Правосуђе је узнемирено, судије су узнемирене, административни радници су несигурни и многи ће изгубити посао. Све то говорим јер је било апсолутно резонски да се тачка 9. Предлога закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита стави као посебна тачка, да грађани буду сигурни у своје девизне улоге. То је апсолутно добро и за државу и за Владу јер сви желимо стабилност.
 

- Заиста имам проблем јер као разумна особа не могу, а да не подржим разумне предлоге који, истини за вољу, обично долазе са наше, опозиционе стране. Стога, амандман Мирослава Петковића дефинитивно треба подржати. Док сам слушала образложење овог амандмана и гледала атмосферу у сали где је остао само скроман број нас најиздрживијих и најздравијих, вероватно су остали отишли да гледају Операцију тријумф, иако се и код нас већ појављује кашљуцање и кијање, пало ми је на памет да зима тек предстоји. У овој хладној подрумској просторији која често има атмосферу провинцијског биоскопа где још само фали да посланици у доколици, ови који ћуте, крену да грицкају семенке, није лоше мало размишљати о томе шта ће нам се догодити. Чиме ће се Србија грејати ове зиме, најпре зависи од тога колико пара имају и у коликим становима живе. Опет ће највеће жртве бити они најсиромашнији који живе у уџерицама где су врата и прозори постављени негде у првој половини прошлог века, наравно, без изолације.
  Оно што је сигурно је да нема енергента који пред ову грејну сезону није поскупео. Неки 60%, попут гаса, неки за 20 и 30% као угаљ и дрва. Угаљ на стовариштима ове јесени плаћа се за око 30% скупље у односу на прошлу годину. За домаћинство које живи у кући од шездесетак квадрата потребно је по пет тона, просечно квалитетног угља где испада да се не може презимити без око 30.000 динара. За грејање исте такве куће, потребно је око 10 метара дрва чија је цена од 3.200 до 4.300 динара за кубни метар. За презимаљавање на дрва треба од 32.000 до 43.000 динара, уз још пар хиљада за превоз и сечење дрва.
Иако дистрибутери гаса не признају да је његово нагло поскупљење натерало грађане да одустану од планиране гасификације, рачуница показује да је гас скупљи енергент и од дрва и да за стан од 60 квадрата треба око 1.400 кубика гаса како би се издржала зима, а да би њих платили по новом ценовнику, треба 45.000 динара.
  У електродистрибуцији кукају још од лета јер је због коришћења клима уређаја потрошња струје све већа и већа. Неки стручњаци процењују да струје нема довољно ни сада, а муке ће тек настати ако се нека домаћинства определе да уместо угља, дрва и гаса пређу на јефтинију струју. Али, ту их чека нови удар, овога пута струјни, јер је министар енергетике већ најавио корекцију цена електричне енергије почетком 2009. године. У ЕПС-у кажу да струја мора да има реалну цену, па ће највероватније, онога ко преживи 2008. годину дочекати 40 до 50% скупља струја у 2009. години. Неки економисти тврде да је мењање ценовника у ЕПС-у оправдано јер потрошња струје расте, а Србија има много ниже цене од земаља у региону. Стручњаци за енергетику подсећају да је Србија потписница заједнице за енергетику земаља источне Европе, што значи да треба да формира тржиште електричне енергије. Ми немамо електричну енергију. С друге стране, имамо ЕПС, монополисту и државу која кочи инвестирање у електропривредни сектор. Зашто? Зато што није донет сет подзаконских аката који није имао ко да донесе да би се сачувао ЕПС који је рупа без дна и ми не знамо ко троши и где су паре.
  Како ствари стоје, остаје да ми масовно организујемо народне ломаче. Уосталом, имали смо недавне светле примере ноћи вештица у сред хришћанске Србије који изгледа мора да трансцендира себе саму да би постала део САД, а уз народне ломаче се одлично слажу и народне кухиње будући да само на храну четворочлана породица месечно троши најмање 70.000 динара.
  Није ни чудо што ова влада форсира ноћне расправе о ребалансу буџета. Почело је са мрачним дугометражним дебатама о законима важним за белу шенген листу. Тада се толико журило да су закони били зиповани, односно, дати у форми "шест у једном“. Наставило се са овим ноћним ребалансним бденијима, а када нестане струје, дефинитивно ћемо имати хорор у скупштини који би народ, па колико год да кошта, радо претворио у гасну комору за све који су га преварили, издали и опељешили.
  Господо из власти, уразумите се и вратите достојанство овој врховној законодавној институцији која мора озбиљно и темељно, уз сугестије из народа који представља и стручне јавне и расправе, одговорно доноси законе чији ће рок трајања бити дужи од рока трајања дуготрајног млека. Ако се овако настваи, боље да распустимо Скупштину и једноставно задужимо пар бивших ђака ове особе у улози председника Србије да препишу европске законе и то без превода. Шта има везе што су на енглеском кад наш народ ни на српском не разуме ове законе које ви доносите.

  Информативна служба НС