ВЕСТИ::: 31.10.2008. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА, КАО И НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НС СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ ПОВОДОМ ПОДНЕТОГ АМАНДМАНА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ НА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА

- Поштована председнице парламента, поштовани народни посланици, бићу веома кратак. Хтео сам данас да искористим прилику да свим грађанима Србије који славе Светог Луку честитамо крсну славу, да је проведу у здрављу и весељу. Да замолимо председницу парламента да данас не радимо дуже, јер многи од нас имају посете својим пријатељима, рођацима, многи и славе и да замолимо да се сутра не ради, мада је било разговора, ми знамо да су сутра Задушнице и молим вас у име посланичке групе Нове Србије да сутра не радимо, да можемо отићи на гробље, посетити своје најмилије који су помрли и запалити свеће. Хвала вам пуно.

- Поштована председнице, молим вас да омогућите присуство министра пре него што почнем да говорим о амандману.
  Поштована председнице, госпођо министар, која нисте присутни овде, можда гледате негде ово што ћу сад да кажем, колеге посланици и грађани Србије, најискреније речено, после неприхватања овог амандмана о коме хоћу да причам, стидим се, али не стидим се што сам га поднео, него се стидим у име оних који ово нису ни прочитали, ни прихватили.
  Дакле, нећу да читам чланове буџета, шифре, само ћу рећи суштину. Дакле, већ поменути озлоглашени потпредседници Владе за европске интеграције итд, повећали су број саветника, кажем, пре свега саветница. Пре неки месец смо то видели овде у Скупштини. Посланичка група НС је хтела овим амандманом да им то смањи за само 12 милиона динара. Понављам за само 12 милиона динара. За шта та средства да се употребе? Дакле, да се ставе у буџетски фонд за финансирање спорта, ЕК 511 - зграде и грађевински објекти. Чак смо и прецизирали за шта - за изградњу спортских терена за особе са посебним потребама, народски речено за инвалиде. Овде има колега који су у парламент ушли заступајући ратне војне инвалиде и инвалиде. Не желим да их прозивам по имену, али очекујем да подрже овај амандман.
  Долазим из града који волим највише на свету, из Чачка. То је први град у Србији који је проглашен за град без баријера, дакле, који је омогућио лицима са посебним потребама, односно инвалидима, колико-толико равноправно живе са грађанима који су имали срећу да не буду у ситуацији у којој су они. Дакле, оне баријере на пружним прелазима, ово што видите у скупштини од пре годину или две, рампе низ степенице, то има у готово свим јавним установама у граду Чачку. Направили смо преко 30 спортских терена осветљених 24 часа, где сви грађани, пре свега омладина, могу да тренирају, да се баве спортом и да, како оно ми популарно кажемо - одвучемо их са лоших места, из мрака и са улице.
  Гледајући олимпијске игре и гледајући како неке земље улажу у своје инвалиде и на спортском пољу. Био сам шокиран и признајем да нисам био довољно обавештен иако сам се бавио тиме. Видели смо исто пун олимпијски стадион у Пекингу. Видели смо поносне спортисте који се, иако са телесним недостацима, боре за себе и за своју земљу. Ми овде нисмо могли да одвојимо 12 милиона динара, па нека се направи у Београду, не мора у Чачку, не мора у Крагујевцу, не мора у Крушевцу, не мора у Краљеву. Ово је био један знак да се Влада понаша бахато и осионо. Образложење за одбијање овог амандмана је у реч, у зарез, исто као и за све амандмане који су одбијени. Да ли је могуће да у једној држави на свету постоји да опозиција поднесе 100 и нешто амандмана и да ни један не ваља. Ни један није могао да буде прихваћен. Молио сам неке колеге из ДС са којима сам и приватно близак, да поднесу овај амандман у истом тексту, да не пише Нова Србија, да не пише опозициони посланици. Ово је био тако диван тренутак где је Влада могла да покаже добру вољу, да направи добру вибрацију, позитивну вибрацију, да се коначно схвати да је у овој земљи и опозиција део система, део државе. Овде нема никакве политике.
  Само ћу да вас упозорим на неке ствари и тражим од вас, као министра финансија, да проверите. Овде је неко помињао Народну канцеларију. Ваљда је сада свима јасно да је то био политички и маркетиншки пројекат. Колико посланика и грађана у овом тренутку зна ко је директор тзв. Народне канцеларије? Мислим да не зна ни два посто, да не знају ни аналитичари, ни медији, нико. Да ли се сећате имена невладине организације која је највише сарађивала са Народном канцеларијом? Звала се и сада се зове, милим да још постоји, Наша Србија. Шта је проблем са том Нашом Србијом? Паре, причамо о новцу... Тражим од Вас, госпођо министре, да проверите добро - не позивам се на имунитет, говорим са доказима! У извештају Агенције или како се то већ зове, која региструје политичке странке, а ми из Нове Србије, све посланичке групе су добиле тај извештај из децембра 2006. године, па смо добили и ми. Постоји странка која се зове Наша Србија. Да ли знате ко је председник те странке био? Драган Ђилас. Да ли је то исти онај Драган Ђилас што је био директор Народне канцеларије? Одјавио је странку у јануару 2007. године, то су подаци РИК. Све посланичке групе су то добиле. Тада је имао пара за Народну канцеларију, а како сада видим, има и сада. Нико није против. Чим је нешто народно, вероватно се то ради за народ. Само ми никада нисмо могли да сазнамо, никада овде нисмо могли да добијемо извештај како се то користи. Нису то биле народне канцеларије. То су биле жуте канцеларије. То је био начин да се измисли простор и запосле се људи и да се прави страначка инфраструктура. Овде не може 12 милиона да се направи три или четири игралишта која ће да буду обележена, па да се каже: ово је за нашу децу, за наше инвалиде. На ових 30 и нешто игралишта о којима сам говорио у граду из кога долазим, стално је гужва, хвала Богу, много деце и омладине тренира, вежба... Сваки минут, ако смо их одвојили од лошег места је позитиван за све, за сваку власт, за сваког функционера који се пита. А овде нисмо могли 12 милиона.
  Наћи ћемо ми неки, нећу да помињем ни странку ни било шта друго, наћи ћемо ми посланици тих 12 милиона да направимо три или четири игралишта. Спорт - да, дрога - не, поздрављам онога ко је то смислио. Обележићемо да су то ти спортски терени за лица са посебним потребама. Понављам вам оно што сам рекао док ви нисте овде били присутни. Захвалан сам што сте дошли, вероватно сте ово слушали. Због овог амандмана који нисте прихватили ја ћу да се стидим. Не мора Влада Републике Србије. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, госпођо министре, поштовани председавајући, посланичка група Нове Србије је поднела овај амандман, који је изузетно добра и сматрам да сви посланици и Влада треба да прихвате овај амандман. Пре свега, амандман је исувише хуман да би било ко у овој земљи могао да нешто овакво одбије.
  Видимо данас у амандманима у чему је проблем, проблем је у бројним потпредседницима Владе, проблем је у томе што приликом склапања ове владе је морало толико тога да се задовољи да су се проширили потпредседници Владе, не само са бројем него са бројем запослених, а онда и са потребама у новцу, јер све то треба задовољити.
  Стекао се утисак пре неколико дана када је господин потпредседник Владе Јован Кркобабић рекао да ће се повећање пензија пролонгирати до 2010. године, он то није рекао први, прво је сачекао потпредседника Владе Млађана Динкића да он каже да ће се подела акција пролонгирати до 2012. године, па је тек онда он рекао да ће до 2010. године да се продужи примена, односно одложи примена повећања пензија. Ето, чиме се наши потпредседници Владе баве. Вероватно им је изузетно досадно па онда на овај начин замајавају и грађане Србије и парламент Србије. Заиста би било време да се уозбиље јер таква предизборна обећања су и њима била јасна да су немогућа, али било је потребно да се гласа.
  Шта ћемо сада? Нема ни повећања пензија, нема ништа од акција, јер наравно грађани су помислили да је 1.000 евра за њих спас у овом тренутку. У томе сам ја препознао оно што је господин Миленић малопре рекао - циркулациони жетон. За мене су акције циркулациони жетон, циркулише међу пет милиона људи нешто што је имагинарно, нешто што је непостојеће, нешто што је апсолутно неоствариво. Ако је хтео да нам каже шта је циркулациони жетон, то је.
  Госпођо министре, био би заиста ред да овај амандман Влада прихвати. То је изузетно важно за људе који су са посебним потребама, људе који морају да се укључе у свакодневни живот на најбољи начин. Ми смо овде дужни у парламенту Србије да таквим људима помогнемо. Хвала вам.

- На данашњи свети дан, Светог Луку, хоћу да будем Хришћанин овде. Госпођо министре, ми из Нове Србије са захвалношћу прихватамо ово што сте ви рекли овде и тражићемо и даље информације како ће то из те резерве да се спроведе за ову намену за коју смо ми предложили.
  Вама госпођо председнице, такође као православни Хришћанин, хоћу да кажем, иако баш нисам разумео смисао Ваше примедбе, али на данашњи свети дан, честитајући свима који славе велику славу и свим гостима желим и молим за опроштај ако сам некога на било који начин увредио. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштована госпођо министар, видели сте сви да је ово амандман који, пре свега, нема никакву страначку обојеност. Овај амандман који, ако смо поштени, ако смо хумани, онда треба заиста сви да подржимо, и не мислим да у овој сали седи иједан посланик који мисли другачије. Ви знате колико смо се дуго у језику мучили, пре свега, да нађемо законску праву формулацију да људе са посебним потребама, особе са посебним потребама, лица са посебним потребама у закон можемо детерминисати. Да можемо у свакодневном животу да их ословимо, да можемо да комуницирамо, а да их тиме не повредимо.
  Пре свега, зато што многи од нас у свом окружењу и породичном и друштвеном имају такве људе. Свако од нас. Оно што јесте наше право огледало то јесте однос управо према овим људима. Поздрављам закон који је на видику управо о запошљавању инвалидних лица, а то је један од израза који се уврежио, а који их најбоље не одређује. Ето, он егзистира у језику. Међутим, оно што је веома важно и због чега вас молим да подржите овај амандман и апелујем свакако на госпођу министра и на њен утицај у Влади је да се овај амандман на неки начин ипак нађе у Закону и да овај ребаланс буџета који има изузетно много мањкавости, а које су чак и економисти оценили као што је господин Данијел Цветичанин, па чак и господин гувернер Јелашић, врло лоше, да ово буде једна од оних правих ствари које ће овај ребаланс буџета изнети. Једна од правих инвестиција, јер ово јесте једна од инвестиција у будућност. Много се троши, много се расипа. Овде се о томе много говорило. Многи посланици су врло аргументовано то изнели, вапили за тим. Нас чека једна тешка економска криза. Овај издатак који је заиста у оваквом ребалансу буџета миноран и видећете да су посланици Нове Србије све амандмане које су поднели, поднели са истим мотивом. Сви наши амандмани када их будемо образлагали, видећете, могу бити подржани од свих, јер они немају страначку обојеност. Они су обојени потребама грађана.
  Дакле, оно што желим, само за крај да кажем, није инвалидитет ако имате смањену телесну могућност, прави инвалидитет је ако останете бездушни, ако останете слепи код очију и ако останете потпуно неангажовани пред овим проблемом. Захваљујем.

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована госпођо министре, грађани Србије, прочитаћу садржај овог амандмана, који каже: „у члану 5. раздео 3, функција 110 ЕК423 се мења и уместо 25.540.000 гласи 5.540.000 Износ умањења од двадесет милиона динара се дефинише у разделу 56 - функција 424 која гласи 43.300.000“.
  Образложење је врло једноставно, садржано у једној реченици, која је за све у овој сали, али и за све грађане Србије, потпуно јасна и изузетно прихватљива. Национални програм за превенцију дрога и алкохолизма је један од најважнијих превентивних програма у области превентивне здравствене заштите.
  Пре свега Национални програм за превенцију болести зависности је један од најзначајнијих националних програма. Једнако је важан као и сви они остали програми који се баве свакодневним животним питањима. То је програм који је комплексан и којим ће се ако се озбиљно њему приђе бавити најмање четири министарства и као кровно Министарство финансија. Њиме се мора бавити Министарство здравља, Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и, нажалост, МУП, а изнад свега нам је потребна свакако подршка Министарства финансија. Ако сви будемо свесни да у овом тренутку у Србији постоји више од 600.000 регистрованих овисника, а од тога 200.000 само у Београду. Многи су на граници, они наркофили из чијих редова се регрутују будући наркомани, онда смо свесни да имамо озбиљну пошаст у нашем друштву. Без обзира да ли је то део она вест која нас је захватила последњих деценија, да ли је то помодарство или је из неких других разлога уведено као болест овог друштва, последицу су вишеслојне, последице су заиста погубне по целокупно друштво. Много се теже лече него што се лечи сама превенција или што се елиминише самом превенцијом проблем.
  Оно што је у пројектима који се реализују у оквиру Националног програма за превенцију болести зависности важно је рећи, а то је да они треба да буду стално присутни, да треба да буду видљиви, лако прихватљиви, уочљиви, да треба да буду доступни грађанима у сваком тренутку, како би се овај заиста велики проблем могао решавати. Уз то, они захтевају озбиљна финансијска средства, јер већ сам поменула да се они морају решавати свеукупно у најмање четири министарства ресорна. Само са озбиљном финансијском подршком, ми ћемо показати да озбиљно и одговорно приступамо овом проблему и да желимо да га решимо. Овај амандман Нова Србија подржава пре свега зато што је сличан ономе који смо изнели у оквиру своје посланичке групе малопре. Један од оних амандмана који није страначки обојен. Ово је апсолутно амандман који је у интересу свих грађана Србије Ово је један од оних амандмана који гарантује да ако буде прихваћен на овај начин и овим ребалансом не инвестира у повећање садашње јавне потрошње коју смо критиковали, него се, пре свега, инвестира у будућност Србије. Хвала.

 Информативна служба НС