АРХИВА / 2008/ ОКТОБАР

 

ВЕСТИ::: 30.10.2008. ОБРАЋАЊЕ ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

    

- Поштовани народни посланици, мени је јако жао што о једном великом проблему Србије, о железницама говори госпођа Пешић, која тренутно није у сали. Она наврати овде у пролазу, можда кад пође на пијацу, да нас мало обиђе, види, погледа, насмеје се и оде. Госпођу Пешић разумем, ту су њене колеге пензионери у парку, па мало седи с њима и скокне на два минута, нешто каже, а не зна ни она, јадна, шта каже. Мислим да је њу време прегазило, изгубила је компас и не зна о чему се овде разговара.
  Не могу да дозволим да о једном великом проблему Србије, "Железницама Србије“ говори неко ко нема појма. Немојмо се љутити када неко изнесе неаргументоване чињенице и прича разно-разне глупости.
  Чули сте овде о чему се ради. Набављају се возила, комби, камиони, поли-возила, услужна возила која су стара 15, 18, 20, 30 година итд, која више технички не могу да се одржавају. Сада је неко видео возило, па сматра да су то путнички аутомобили. Нека погледа тамо колико је то возила.
  Значи, Управни одбор "Железница Србије“ је донео одлуку, набавке одрадиле свој посао, то је нека процедура редовна да се сваке године занови део возних средстава. Он се занавља. Не може се одједном. Зашто Влада врши субвенције? У свим државама су у железнице, у свету, под субвенцијама - и у Енглеској, и у Француској и у Шведској и у свим земљама, најразвијенијим земљама света. Зашто су "Железнице Србије“ интересантне за Србију? Зато што везују цео металски комплекс. "Железнице Србије“ у свом систему металског комплекса су највећи потрошачи и везују за себе преко 150 хиљада радника. Ту ради и Желвоз, и Шинвоз, и Гоша и Вагони Краљево и да не набрајам све фирме које раде у систему Железница... Нишка машинска индустрија и сви остали који прате систем железница. Значи, држава повратно из целог система железница, као главног потрошача буни буџет, запошљава 150 хиљада људи, 150 хиљада плата се прима у систему железница. Зато су железнице, као велики потрошач који за себе везује мала и средња предузећа, многе фирме, у свакој држави под субвенцијама. "Железнице Србије“ су имале проблем рата, дугог периода санкција и десетогодишњих неулагања. Ви знате пре мог доласка на чело Министарства, у железницама је био штрајк сваког месеца.
  Четири и по године није био ни један штрајк. Стање се потпуно умирило и стабилизовало и железнице су стале на ноге. Влада, једна, друга и ова сада чине све да железнице буду на ногама. Ту је сложен кадар, компликован, ту су људи који су искусни, отправници, ту немамо политичких функција на железници, то су функције изузетно стручне. Зато вас молим, немојмо причати о железницама напамет, тек тако да се нешто тамо краде, узима, тамо нема шта да се узме. Треба да се дода. Боље да смо причали о аеродрому, да ли је неко продао земљу на аеродрому, да ли је неко узео тамо 4 милиона евра, како су купљени џипови од тих пара, колико станова за разноразне политичаре и тако даље.
 

- Поштована председнице, колеге народни посланици, грађани Србије, јављам се по амандману чија је расправа још у току, а који је поднела госпођа Весна Пешић и група посланика ЛДП. Ради праве истине и разјашњавања неких информација за које ја мислим да су из јутарњих бројева штампе, јуче или данас прочитани, па овде коментарисани и зато што се ради о једном озбиљном, да тако кажем државном систему као што су "Железнице Србије".
  Мислим да не треба овде никога да упозоравамо да су железнице понос сваке земље, ако јапанска железница има донацију од државе Србије, онда свака железница за сваку државу значи. Ради истине и јавности, а не спиновање кандидата, будући, функције у "Железници Србије", преко одређених партијских гласова, који хоће да имају амбицију да се медији и озбиљна штампа кандидују због тих неколико десетина хиљада људи који раде за мизерне и мале плате један частан и одговоран посао. Због поноса тих људи што су железничари или што су железничарска деца, хоћу овде да изнесем неке чињенице. Јавно предузеће "Железница Србије" у овом тренутку располаже са 645 друмских возила, од чега су 330 путнички аутомобили, теретни комбији, возила 300 комада. Просечна старост је преко 15 година, а имамо велики број друмских возила произведених 80-их година прошлог века и неопходно је обнављање возног парка.
  Због старости тих возила преко 15 година, железнице имају велике трошкове. Само један податак, у току 2007. године за поправку ових возила издвојено је 57,4 милиона динара, а то је преко 700 хиљада евра, а за првих 10 месеци 2008. године 53,5 милиона, односно преко 650 хиљада евра. Пре пола године десет директора дирекције из сектора у ЈП "Железница Србије“, за потребе својих служби, поднели су захтев за набавку нових 117 друмских возила, али је после сагласности Управе за јавне набавке, понављам, сагласности Управе за јавне набавке, а за директора те Управе и људе који тамо раде сигурно да ми из Нове Србије не можемо рећи да су наши пријатељи.
  На предлог генералног директора, Управни одбор "Железница Србије“ донео је одлуку за набавку 70 друмских возила, од чега 28 камиона и теретних возила, 26 путничких возила и 16 комби возила за потребе организације рада на простору целе Србије. Дакле, "Железница Србије“ за све радне јединице, колико сам схватио, у целој Србији. Из неких дневних новина се могло протумачити да је то директор Шаранчић или неких десетак руководилаца, директора, да су они сва та возила купили за себе.
  Јавни позив, тендер на коме су сви могли да учествују, објављен је у "Службеном гласнику“ број 85, од 16. 09. 2008. године. Од укупно десет партија по различитим моделима друмских возила, Комисија за избор најповољнијег понуђача је донела одлуку о најповољнијем понуђачу, од чега у само четири партије, због само једне приспеле понуде или високе цене, мора да се обнови поступак.
  Нетачне су информације о којима се ових дана спекулише у неким дневним листовима и телевизијама, да се набављају два аутомобила појединачне вредности по 106 хиљада евра, већ су они далеко јефтинији, јер се, према планским оквирима на цене аутомобила додају лизинг трошкови на четири године.
  Такође, не стоје ни коментари да нема пара за пружне прелазе. Морам да вас подсетим да тек после 2000. године, а грађани Србије нека повежу ко је тада био на челу "Железница Србије“, ти пружни прелази су уопште почели да се раде и да се обезбеђују, не спорећи да има још много тих црних тачака где се, на жалост, још увек догађају несреће. За те потребе потрошено је преко седам милиона евра.
  Дакле, јасно је да се у време када су стигли захтеви за набавку друмских возила, обзиром да је то било непосредно након одржаних избора, да се није знало ко ће после шест месеци бити на челу "Железница Србије“ и у Управном одбору и да одлуку доноси комисија, односно Управни одбор који формира Влада Републике Србије. Овде се нешто инпутира кадровима Нове Србије који су још увек на неким функцијама и нашем председнику. Могу да вам кажем да у Управном одбору ЈП "Железница Србије“ има само један члан Нове Србије, има из многих странака које седе овде и очекујем да се они јаве и да отворено пред грађанима коментаришу, као што ја коментаришем.
  Јасно је да су последњих дана поједини медији постали партијска гласила. Објаснио сам зашто. Зато што је велика трка и борба за функције, пошто се две владајуће странке нису договориле коме припадају "Железнице Србије“. Нова Србија је опозиција и то што је човек из Нове Србије још увек директор "Железница Србије“ не могу другачије да протумачим него да владајућа коалиција нема бољи кадар или нису могли да се договоре. Он чека да преда дужност.
  Ранији покушај производње афера са набавком путничких гарнитура из Шведске, имао је искључиво политичку позадину, јер су се та возила, кроз смањене трошкове горива и остварене уштеде, отплатила већ у току прве године саобраћања, али је, нажалост, то некоме сметало.
  Дакле, чудно је да се све ово време не објављују информације шта је све добро на железници урађено у односу на наслеђено стање, односно од када је Велимир Илић био министар за капиталне инвестиције, а касније министар за инфраструктуру. Само да вам кажем да је реструктуирање, та најболнија мера, извршена у железници тако да је број радника смањен за осам хиљада, приход два пута већи са таквим бројем смањених радника, да је повећан број исправних локомотива у саобраћају, да је железница за ове четири и по године вратила из сопствених прихода преко 170 милиона евра наслеђених дугова, да је извршена куповина нових теретних вагона први пут после 25 година, да није било штрајкова као пре тога и да после формирања ове Владе Републике Србије, у којој Нова Србија не учествује, железница и даље функционише без икаквих проблема. То значи да од кадрова НС, којих мало има тамо, не врше никакву опструкцију, јер им је важнији тај систем функционисања железнице од њихове политичке припадности.
  На крају, желим да кажем да сам госпођи Пешић рекао да ћу по њеном амандману дискутовати и да не желим да схвати да дискутујем због тога што је она изашла, да буде ту присутна, да се увери у неке информације, да информације не стиче из дневних новина које се купе, па онда коментаришемо. Нису овде важни директори, они су пролазни. Нису овде важни министри, и они су пролазни. И ми посланици смо тренутно посланици. Важна је десетина хиљада људи који тамо раде за мале плате. Не треба преко њихове грбаче и њихових јадних живота и малих плата, а часно и одговорно врше тај посао, јер тврдим да је железничар, тако ти људи то схватају, бити понос.
  Можда би неки требали да одговоре зашто је у Грађевинској дирекцији у Београду, тамо где су рекли да ће на конкурсу да бирају директоре, сада више о томе не причају, зашто су се две странке договориле да директор и заменик директора имају дупли потпис? Тако схватам, а објаснићу ако буде потребе за то, причам о грађевинском земљишту у Београду, "Лука Београд“, "Беко“ итд, па ћете да видите да ово што је госпођа Пешић говорила још једна димна испала коју је испалио Чанак друг Ненад, да би се замаглила суштина са неким подацима који се тичу дневних новина.

 

 

 

 Информативна служба НС