ВЕСТИ::: 29.10.2008. СКУПШТИНСКО ИЗЛАГАЊЕ ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА, ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ

- Поштована председнице, поштовани народни посланици, изашао сам да овде народним посланицима изнесем једну истину која се догодила када се преговарало око будуће владе, око коалиције која је требало да се направи после избора. Први састанак који је одржан и где су учествовали СПС, ПУПС и ЈС, а на другој страни смо били премијер тадашњи Коштуница и ја. Пензионери су дошли са захтевом категоричним, наши захтеви се морају испунити, други су нам обећали, можете, не можете. Председник тадашње владе Коштуница и ја смо рекли не можемо. Није реално, нема шансе, никакве шансе нема, то је бајка. Господин Кркобабић је саопштио, господо, Борис Тадић је спреман да потпише са мном договор од 1. јануара 2009. године иде друго повећање, долазимо на 70% од просечног дохотка. Ми смо рекли, господине Кркобабићу, изволите, иди тамо, али од тога нема ништа. Тако се наш разговор завршио.
  Сада, господо народни посланици, воле бих да видим овде господина Кркобабића. Понављам, срам вас било Кркобабићу, варате несрећне пензионере. Удомили сте своју фамилију и треба да се стидите пред Србијом, срам вас било, срам вас било ваших година. Довели сте фамилију, довели сте сина, хајде и унуче доведите и куче доведите, може да чува Владу. Како вас није срамота? Да ли се стидите данас када они несрећни немају хлеба да једу, умиру, не могу лек да купе за притисак, а ви овде колику плату имате, колике пензије имате, срам вас било. Не стидим се то да вам кажем.
  Зашто? Несрећни пензионери су насели. Сељаци, пензионери... колике пензије имају? Како вас није срамота да лажете Србију? Како није срамота другог потпредседника да дели акције којих нема. Понављам, стидите се и не лажите овај народ. Будите коректни. Може, не може? Рекли смо не може, то није могуће, онај ко вас лаже да је могуће, идите са њим. Сада померате за две године, хајде доживотно да не мењамо ништа, а ви останите и преживите и причајте овде бајке да бринете о пензионерима. Јадна Србија са вама. Ви сте уништили пензионе фондове. Ко је седео тамо? Ја нисам. Ми смо се стално борили за социјалу и борићемо се, борићемо се да не буду линеарна повећања и борићемо се да они који имају испод 15.000 подигну се на тај праг да могу пристојно да живе, да проведу своје последње године и последње дане, да могу да поживе, да се не брукају под старе дане.
  Према томе, господо пензионери, главу горе и ови што вас представљају причају бајке, нису ваши представници прави и то ћемо показати на наредним изборима. Немојмо лагати овај народ, будимо искрени, кад нешто не може - не може и тачка. Није срамота рећи - није реално, не може, оволико може и ми смо тако и рекли. Поносан сам што смо били категорични, што нисмо хтели да варамо народ, што смо рекли не може. За акције смо рекли да је бајка, пет милијарди евра поделити као акције, пет милиона грађана Србије и то је бајка и рекли смо Динкићу на Влади: Динкићу, од тога нема ништа; а он је рекао: Сто посто! Изађи сада па саопшти народу шта је било. Хвала вам пуно.

- Народни посланици, желео сам да реплицирам господину који је овде рекао неке неистине.
  Ми бринемо о пензионерима и зато се овако понашамо, јер смо одговорни људи. Не прави се Влада на превару. Влада мора да се прави на здравим темељима. Људи који уђу у Владу, а посебно на најодговорније функције... Бити потпредседник Владе данас је велика ствар, дати реч, а сада не испунити, до пре два дана говорити - то мора да се испуни иначе нема Владе, а сада подвити репић и рећи - Може, ево, мој дечко и ја ћемо да будемо задовољни, а ви ћете сигурно бити задовољни. Према томе, то је срамота, то је брука, то никада ова Влада не сме да дозволи.
  Због тога позивам господина Кркобабића, иначе мог доброг пријатеља, кога знам годинама и који је мени сто пута рекао испуниће, испуниће. Мој Кркобабићу, рекао сам ти да од тога нема ништа. Рекао сам ти у старту да од тога нема ништа кад смо преговарали око Владе. Рекао сам ти да су то твоје лепе жеље и твога дечка који седи у Влади града Београда. Немојте причати бајке, изађите и будите реални, реците народу истину, а они јадни и несрећни пензионери који не могу да преживе, видите како живе у Лебану, у Куршумлији, како живе у Медвеђи на југу Србије, од чега преживљавају, колике су им пензије, погледајте у Лозници, у Зворнику, Пријепољу. Водите их на екскурзије из Врњачке бање највећег туристичког центра да им покажете зоолошки врт, дајете им да попију пиво и сендвич. То је срамота. Пензионеру треба пензија, а не треба му ланч пакет и да га један дан прошетате мало аутобусом да види Србију. Знају они то много добро, њима требају пензије да могу својим унучићима да купе нешто, да приреде пристојан живот, да плате струју, да плате гас који је поскупео 60%. Чули сте шта је све поскупело овде, а повећане су пензије, ни пола поскупљења не могу да покрију.
  Молим вас, будите озбиљни. Не желим са вама више да полемишем. Вас троје, четворо који овде седите, седите са огромним примањима. Ви не знате шта је мука, несрећа, сиротиња. Ви не знате како сељаци живе, пензионери, колике су им пензије. Они не могу за пензију ни џак ђубрива да купе. То је истина. Према томе, пазите шта причате јер народ то добро слуша и памти.
 

- Поштована председнице, колеге посланици, грађани Србије, и ја, такође, мислим да је повређено достојанство Скупштине, али због тога што су неке наше колегинице и колеге покушавали да овде замагле суштину и истину. Само да не заборавимо око чега смо почели и како је све почело! Господин Чолаковић је изашао и рекао да њега као шефа посланичке групе по не знам који пут већ нико ништа не консултује и да он нема везе са неким дневним редом и неким темама које су овде. Онда грађани могу да замисле шта се дешава са посланичким групама које припадају опозицији. И сам сам господине Чолаковићу пристао на неколико консултација где сте ви изражавали неке притужбе ваше на просторије и ја то све подржавам.
  Према томе, ви сте требали да инсистирате прво од председнице да добијете одговор на то питање. Што се тиче пензија овде, пошто сви ми имамо и мајке и очеве и рођаке и пријатеље, треба поштено рећи овде. Ви као посланичка група, односно као партија, тачно је да ви заступате пензионере и то радите врло искрено, али ви заступате оних 10% слоја пензионера, који имају много велике пензије. О томе се ради овде. Ми покушавамо да на то укажемо, али онда изађе госпођа Колунџија која каже - не свиђа јој се вокабулар неких, а у ствари не прича о суштини, о чему се овде ради. Тачно је да они који су имали веће плате и више улагали у пензионе фондове да треба да имају и веће пензије. То је нормално, али ви сте рекли да припадате социјално одговорној и праведној Влади. Није праведно, господине, да онај ко има 8.000 добије 800 динара. Њему је пензија претходних месец дана већ смањена кроз ова поскупљења која су наводили овде људи. Како ће они да живе? Знате, ко има пензију 70.000 он добије још једну пензију, а ви добро знате да их има скоро 500.000. Дакле, ви не заступате њих, то треба јасно рећи грађанима. Ви заступате оне који имају већ велике пензије и то је ваше право и законско и легално и политичко, али немојте да се љутите ако ми указујемо на то, јер за ДСС и Нову Србију је гласало много пензионера. Када бисмо ми заиста пренели речник који они употребљавају ових дана видели бисте да ово што сте чули за говорницом је много благо и васпитано. Могу да вам кажем то у једној реченици. Кажу вам - немојте више да нас браните. Од када сте ви почели да нас браните још нам је горе, а ви, госпођо Колунџија, на ово што сте указали имали су прилику прошле седмице, чуди ме да сте је пропустили, да реагујете у том стилу када је присутна министарка овде, госпођа Драгутиновић, спорећи проценат сиромашних људи у Србији, рекла да је тако, 35% би било на Новом гробљу. То је невероватна изјава и то нисам чуо од 2001. године, од када сам овде у Скупштини.
  Тада сте пропустили прилику да будете принципијелни, да изађете и да кажете да је то гаф, да је то непотребна изјава, да је то тренутна емотивна изјава и да вам онда верујемо да и данас говорите искрено. Иначе, ово што сте рекли овде сматрамо обичним политизирањем.
 

- Члан 225. и 226. Долазим из Палате правде, где сам се срела са породицом и пријатељима нашег младог кошаркаша Миладина Ковачевића, који је због наводног напада на америчког држављанина Брајана Штајнхауера, био ухапшен и одведен у амерички затвор у ноћи између 4. и 5. јуна ове године. Овај момак је био узоран спортиста и студент политичких наука у Америци, месец дана је боравио у једном од најзлогласнијих америчких затвора са окорелим криминалцима и убицама, као из најгорих америчких филмова "Ц продукције“, у којима је све толико одвратно, да готово нико не верује да је реално. Пред суд је изведен с ланцима на ногама, а одређена је кауција од 100.000 долара, док су друга два осумњичена пуштена са кауцијом од 5.000 и 10.000 долара и наравно, приведени су тек после 25 дана.
  Његов живот и живот његове породице су били озбиљно угрожени. Амерички медији су младог Ковачевића приказали као психопату који пуши томпус и носи калашњиков. Да ли би то стварно било могуће у студентском кампу у Америци? Називали су га српским ђубретом, а породицу систематски злостављали, повезујући је са балканским касапином Милошевићем и црвеним береткама, јер су они боже мој из Куле. Породица је јако и психолошки, физички и финансијски јако руинирана јер је морала да кућу стави под хипотеку да би платила и прикупила новац за кауцију. Мајка Миладина Ковачевића, Бранка, иначе је неуропсихијатар и судски вештак, покушавала је да добије податке о здравственом стању наводне жртве Брајана Штајнхауера, али и њој, а и другим стручњацима нашег порекла било је онемогућено да сазнају каква је реална ситуација. Реално, због озбиљне токсикације услед злоупотребе дрога и алкохола, дотични млади Американац је доведен у стање индуковане коме из које је изашао итекако функционалан.
  Немам намеру да се мешам у истражни поступак, али је неопходно рећи у каквој позицији животне угрожености се нашао наш држављанин, који се 10. јуна вратио у Србију, државу која једино може да му обезбеди Уставом загарантована права. Од тада па све до јуче, када је у раним јутарњим часовима приведен и одвежен, опет као опасан криминалац у станицу полиције у 29. Новембра, Миладин Ковачевић је био доступан нашим властима и истражним органима, јавно испољавајући своју спремност да се у његовој матичној држави покрене поступак у коме би могао да докаже своју невиност. То што је физички снажан, овај младић није никако злоупотребио, чак се није ни радило ни о самоодбрани, већ од одбрани друга два учесника у овој тучи.
  Јуче, касно увече, Миладину Ковачевићу и конзулу Ненадовићу одређен је притвор до 30 дана. С тим у вези, имам питања за Министарство спољних послова и Министарство правде. Прво, зашто се чекало да започне суђење у Србији и како то да се баш сада Министарству иностраних послова достави предмет Миладина Ковачевића, када је он био на располагању и полицији и правосудним органима државе Србије од 10. јуна када се вратио из Америке? Друго, да ли је ово тренутак који је резултат диктата нашем правосуђу, а да није удовољено жељи нашег грађанина да се покрене поступак у коме би он имао шансу да докаже своју невиност? Да ли се амерички суд овде представља као наднационални у односу на наш правосудни систем и да ли чекају да виде да ли ће казна бити довољно драконска, па да они поново преузму случај?
  По међународним стандардима, не може истовремено да се води поступак у две државе. Да ли се поступа по замолници Америке да се овде изведу сви докази, па да се исти докази врате у надлежност америчког правосуђа? Ко ће и којим механизмима обезбедити...

- Ако сам ја плавуша и догађа ми се да не знам о чему се ради или не знам одговоре на нека питања који су очигледни, грађани Србије то очигледно нису те је ово прилика да вама проследим информацију коју су нама проследили грађани. Значи, питање је упућено Премијеру, министру финансија, министру привреде, а посебно Млађану Динкићу и тиче се фамозног уговора са Фијатом о коме се овде расправљало, али одговора нема.
  Ми из Нове Србије се залажемо да најважнији елементи овог уговора морају бити објављени на сајту владе јер се ради о једном од најризичнијих уговора који је ова Влада могла да склопи са стратешким партнером. Економски тим Нове Србије је установио врло чудне чињенице. Ако се пажљиво погледа наведени уговор и упореди са оним што чујемо од појединих министара, човек не може а да се не запита да ли је реч о истим уговорима.
  Министри тврде да вредност уговора износи близу 950 милиона евра са почетном инвестицијом Фијата од 700 милиона евра. Говори се о плану производње од 200 хиљада возила годишње, о извозу од милијарду евра до 2011. и 2400 нових радних места. Од свега наведеног, у уговору се наводи само обавеза новог предузећа да до 2012. запосли 2433 радника, али, обратите пажњу, без обавезе да ти радници буду регрутовани из садашњег броја од 3800 запослених као и то да ново предузеће уложи више од 700 милиона инвестиција, али, не Фијат, већ заједничко предузеће, а цифра од 200 хиљада аутомобила годишње се нигде не помиње као што се не помиње ни динамика улагања, банкарска гаранција се не помиње ни у траговима. Најскандалозније у свему томе је што је Влада потписала уговор са Фијатом, а да при том италијански произвођач није поднео ни инвестициони план, ни гаранцију ни хипотеку.
  Од улагања су јасно дефинисане само обавезе Србије од 250 милиона евра и 25 милиона евра за отпремнине вишка запослених што се види у ребалансу буџета, што ће рећи да Фијат на себе није преузео ни реализацију социјалног програма. Тај трошак је на себе преузела, наравно, Србија, али је пропустила да тај трошак укључи у свој удео у новооснованом предузећу.
  Само за протеклих осам година, Влада Србије је уложила у Заставу преко 500 милиона евра само за субвенције и отпремнине запослених, што такође није узето у обзир приликом процене вредности посла. Наведено је да ће Фијат својих 200 милиона евра тек када се испуне сви предуслови за то, а таквих предуслова има 12 при чему се 10 односи на обавезе Србије а само два на обавезе Фијата.
  Још један пропуст самопрокламоване социјално одговорне владе односи се на колективни уговор запослених где ни једном једином речју није поменута висина плате запослених, што значи да са садашњих 300 евра она може и да падне. Нигде у Европи, ни један инвеститор није добио подстицај у висини од преко 25% укупне вредности инвестиција, а овде Србија даје 273 милиона евра, бесплатно коришћење 60 хектара земље и добијање статуса бесцаринске зоне. Да би се схватило о чему се ради, навешћу само пример Фолксвагена у Словачкој који је за 16 година пословања и две милијарде евра улагања добио пореске олакшице у износу од 400 милиона евра. Прошле године је Фолксваген у Словачкој остварио приход од шест и по милијарди евра, с тим што је, по уговору са Словачком Владом 90% производње за извоз, док наша Влада ни ту клаузулу није предвидела.
  Да ли се равноправним може назвати однос у коме Србија, за најмање за трећину улагања, с тим да не рачуна претходне инвестиције, од седам чланова управног одбора, има само два? Ово ме подсећа на онај виц о слону и мишу када трче преко моста па миш каже - ала тутњимо. Какве директне користи Србија може очекивати од оваквог уговора?

 Информативна служба НС